| оку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснежени |
| .{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у |
| ступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој |
| и ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање м |
| p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца |
| и цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери |
| кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није мо |
| > <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и |
| о играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и |
| у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родб |
| бе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш прокле |
| све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоо |
| аћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p |
| га се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> |
| сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Т |
| оје је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстови |
| ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно |
| еђу шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика об |
| пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума |
| ајо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, д |
| ка ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.< |
| ао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва и |
| Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских |
| јих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим |
| p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, п |
| м.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари |
| ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим |
| око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чув |
| навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се суко |
| у.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћ |
| ић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела |
| ли.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасв |
| се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су сели |
| ића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> |
| ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> |
| ик рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Ту |
| /p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш т |
| а.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша |
| до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?< |
| и.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори |
| Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако |
| ила за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Јед |
| о, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, |
| и овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као са |
| м слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, |
| би.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у о |
| етка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази |
| је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао |
| ом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из ње |
| Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још ј |
| аних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> |
| ела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{ |
| мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна |
| ли је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, |
| да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> |
| ар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још в |
| рупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га |
| д у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па |
| лотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо |
| окле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што |
| дорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, |
| о! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собо |
| у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што |
| но што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S |
| евојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p |
| Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и |
| унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приго |
| и израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места. |
| ломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништ |
| е и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнул |
| једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, |
| сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p |
| густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били |
| ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, |
| {S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који |
| да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и сне |
| <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.< |
| састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Неди |
| се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Ру |
| лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да с |
| инићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати а |
| ан гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточе |
| си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење и |
| мна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> |
| Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи. |
| лицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </d |
| а.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе |
| е попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака |
| фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело ли |
| н прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, ка |
| еколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и поне |
| и прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас |
| а мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му |
| а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрт |
| ма ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за са |
| ири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притеж |
| {S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и но |
| , куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежа |
| муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се пот |
| ="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— |
| их је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и в |
| на и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице |
| не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да |
| још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n |
| ала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Др |
| па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило |
| се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима на |
| а затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челич |
| што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да |
| ла сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат прича |
| з икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа би |
| ио? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одго |
| а је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџ |
| {S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзли |
| и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи с |
| аџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати |
| м, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе дево |
| понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави |
| Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете ка |
| ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; |
| <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупић |
| испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се |
| уше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз о |
| <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и |
| напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето |
| а око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада зала |
| анке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше врем |
| а мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше |
| кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, к |
| рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако ошта |
| есудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Га |
| о, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{ |
| Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> |
| својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извр |
| од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су |
| н је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омра |
| , којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и |
| е?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} О |
| т стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре п |
| ема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око |
| се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланци |
| и.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прослови |
| .</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат |
| д Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвни |
| ћу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довел |
| свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби |
| шта урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозниц |
| нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у све |
| а се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш |
| докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Не |
| е ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа так |
| ћ, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где |
| <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ он |
| кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдук |
| у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлиј |
| ре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до |
| а манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се |
| морне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p |
| е крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} |
| боре.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи |
| се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из |
| емла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахват |
| сак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кора |
| роклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихови |
| а, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме сми |
| ну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву |
| о руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{ |
| ко којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумц |
| ке слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> < |
| Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где ј |
| руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, |
| било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из |
| пусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући с |
| е брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као к |
| ао смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало |
| {S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па |
| н. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој |
| имала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћ |
| , да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели- |
| о нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, |
| међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што |
| ња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она дев |
| асти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се свак |
| поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да |
| ан пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напор |
| умарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале к |
| оје је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца |
| који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и |
| , мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи |
| се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом |
| нковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брат |
| е је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Ми |
| Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно |
| журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља |
| се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова запове |
| мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p> |
| па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време оба |
| е игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћем |
| ли-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прв |
| могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могл |
| потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам довед |
| До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као |
| ву или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-а |
| ртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p |
| оможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекс |
| ршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у |
| есто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорч |
| е.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам ш |
| ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и тре |
| сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>М |
| гласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, н |
| доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио |
| а.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе зла |
| , па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мај |
| врсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p |
| ди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.< |
| што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује |
| ограда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми |
| Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушају |
| нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано у |
| у и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе. |
| а рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведош |
| времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над |
| ица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити н |
| , који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студе |
| е очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама м |
| лива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Р |
| ло би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међу |
| ра.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма в |
| невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зра |
| то између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе |
| жно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табан |
| епа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го |
| наке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двори |
| мне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз бе |
| мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузима |
| p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, |
| чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од друго |
| ме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се не |
| о залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу. |
| кле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно п |
| е подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага |
| трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна по |
| њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом глав |
| на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p |
| не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже |
| е необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упад |
| сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докл |
| њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се |
| упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! |
| ка, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, |
| ш живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, как |
| причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без з |
| ти о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, |
| м рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно ис |
| задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окн |
| гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра ње |
| ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, би |
| астури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да |
| е приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које м |
| одаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само |
| <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче изви |
| узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, |
| ам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђав |
| уга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси |
| у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кров |
| али су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљаст |
| ао и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима! |
| чица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S |
| ваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стез |
| оласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Ст |
| ђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, |
| вен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прси |
| оме часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На |
| о се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} |
| дговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су |
| издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну |
| ле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{ |
| ве клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молит |
| у.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, к |
| и његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{ |
| онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више самант |
| м корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом прат |
| нима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> |
| сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као је |
| запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је |
| ка, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше о |
| бица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке г |
| ; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, о |
| ајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће |
| не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — |
| е жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игума |
| кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Л |
| убоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p |
| где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и |
| стима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, ј |
| сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{ |
| енима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, |
| p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирим |
| оре, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо с |
| и журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="13 |
| рви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, а |
| као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи |
| <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила узд |
| подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја ни |
| не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији с |
| {S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Б |
| ране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо |
| души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху л |
| — Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Д |
| плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се |
| езу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— |
| дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — клик |
| S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Раза |
| те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се нам |
| ори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у з |
| на села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржњ |
| ру, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани с |
| мила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, пој |
| личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да |
| иле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да ј |
| и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничк |
| ао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онд |
| ма колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће |
| би њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} |
| лавом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити д |
| то у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног ч |
| , што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично при |
| пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха |
| p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ |
| м се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколик |
| ога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама |
| и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат |
| ог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, д |
| ано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се |
| p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу |
| саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена п |
| з грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена ј |
| ајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је ве |
| буктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту с |
| лију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуц |
| д помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за |
| њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према о |
| Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на с |
| је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно з |
| омим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милој |
| ад њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} |
| годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељ |
| .{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах по |
| јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда |
| исио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> |
| оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш |
| нако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници |
| и јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизме |
| од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни |
| >— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манасти |
| естим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио пр |
| е браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на |
| <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и к |
| бро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Тур |
| не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што с |
| јд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, к |
| прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена ома |
| ?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одаз |
| нуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Ру |
| ја и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и м |
| S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што |
| } Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се вра |
| исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Уби |
| једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="2 |
| што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али |
| жати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза |
| поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми р |
| > <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај |
| н’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога злико |
| па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је |
| лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари лет |
| у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје |
| и“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то |
| цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да |
| ишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> < |
| већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манасти |
| кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је |
| рже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни де |
| <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата |
| у на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кне |
| ио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S |
| а крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо |
| сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало |
| <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало п |
| а Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, п |
| ична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова н |
| у њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов с |
| ва, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христов |
| он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде |
| је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Мора |
| есло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} |
| пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, не |
| лас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збун |
| урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема |
| нда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и ку |
| офе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су |
| и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена сна |
| разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, |
| ишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Некол |
| тиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Голо |
| <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који за |
| и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око п |
| ного, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је закли |
| не присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља с |
| то у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Х |
| ао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна. |
| чи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, |
| ворење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбин |
| ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Ми |
| ј ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ниш |
| дела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти к |
| му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</ |
| муз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата. |
| места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само ј |
| о.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагић |
| само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се попов |
| а и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с |
| Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распуче |
| аћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не п |
| ковали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих ру |
| у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p |
| до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестр |
| аново. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Нег |
| <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се |
| <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци исти |
| </p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> |
| угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној мес |
| у конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у сам |
| а.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало |
| ужби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћ |
| билази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника. |
| ке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма изла |
| својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела |
| људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и |
| р, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочи |
| Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, мож |
| које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, уч |
| p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</ |
| ри Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нек |
| челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, оста |
| .</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша м |
| ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јеса |
| /p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све |
| Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, |
| ите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - |
| p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног |
| нинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, |
| <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити дана |
| >-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме стар |
| Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта ј |
| они.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Тур |
| та ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жи |
| гуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ з |
| и.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, прист |
| да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, п |
| је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му |
| је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито |
| ве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер |
| о јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскака |
| и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преград |
| и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче |
| 74" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене |
| ко дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш о |
| да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> < |
| прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бур |
| е ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и прис |
| ште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе |
| о.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је |
| p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на ј |
| па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзин |
| оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну |
| х је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срц |
| спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— |
| олан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико |
| ака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се |
| вчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и морава |
| у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој ј |
| осада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} |
| — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прси |
| ћ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спушта |
| он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку зама |
| о!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмем |
| е био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се |
| тали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима. |
| сле свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неко |
| /p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пут |
| после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађа |
| Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћа |
| .{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се |
| ао подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над кој |
| дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима |
| па на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке |
| као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S |
| о плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p> |
| па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста ј |
| ом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, би |
| {S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>К |
| р Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао ви |
| уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатире |
| х прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна прев |
| е, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Ми |
| е сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад саз |
| вет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која |
| стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у |
| је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у душ |
| ило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима |
| е бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с не |
| аким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, п |
| е побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим р |
| p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопад |
| сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се о |
| га Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио ј |
| дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако |
| егов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчи |
| — Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одгово |
| овуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одма |
| Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, |
| збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душ |
| ир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на к |
| мила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више |
| Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од о |
| блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће з |
| аша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Б |
| и на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или |
| е и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} |
| и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо ут |
| е, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћ |
| а га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Ра |
| ога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања |
| о једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ с |
| а.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се |
| ост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматра |
| ишта нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника пок |
| ро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу |
| о, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глоб |
| нда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већ |
| м бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљу |
| е убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како |
| летао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, ко |
| вце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, прем |
| побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на |
| овори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у зем |
| не влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, |
| ну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, п |
| завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у |
| е руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" / |
| те пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш изме |
| на женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, кој |
| игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева. |
| о.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеб |
| облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових доли |
| азпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати |
| оће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред мус |
| загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и зав |
| на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, ка |
| молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, |
| познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доц |
| товарена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше |
| вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p |
| а ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и о |
| ола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игу |
| а Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све |
| упић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени |
| шчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговор |
| да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} |
| внику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p |
| а и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, ш |
| опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необ |
| да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње |
| и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једног |
| та под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну м |
| а вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме |
| старијег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песниц |
| 189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, сл |
| а нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да |
| и-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} |
| ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на |
| да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељ |
| духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је н |
| како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <p |
| ну и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима |
| узме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи |
| га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље |
| го све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Р |
| ћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, п |
| рећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се |
| , да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или н |
| је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад н |
| нима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је |
| кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навра |
| е ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да |
| а му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за |
| с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на г |
| подарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушал |
| ли се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, |
| тким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n= |
| ронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не з |
| ад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} |
| кам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помил |
| ридржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је |
| могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Кол |
| се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала |
| једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад |
| труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш |
| нтересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису см |
| је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Ни |
| а одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале за |
| ао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, |
| да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је |
| седу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, |
| бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не с |
| који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за |
| <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, не |
| , да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Тре |
| уком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Х |
| после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а |
| ога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране |
| е бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешет |
| ко си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и |
| "184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да |
| у Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није |
| е де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му |
| едати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, |
| т у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шал |
| кну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињ |
| и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Стан |
| у душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био |
| слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на те |
| руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одг |
| — Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одгов |
| <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раз |
| одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.< |
| еће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу о |
| тој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запит |
| илоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема |
| одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега. |
| р. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Био |
| ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узгл |
| еш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли м |
| еравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из |
| и).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја н |
| нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага |
| и Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па п |
| <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде там |
| и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и з |
| јици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењ |
| и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати |
| ађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— О |
| ка мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман |
| аже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! |
| је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо |
| села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; а |
| — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да м |
| ере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, |
| га, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p |
| адену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, на |
| све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— |
| да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити |
| р претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Д |
| ао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</ |
| њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу С |
| и, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита |
| ког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му |
| не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и п |
| онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. |
| ти, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљи |
| с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је о |
| , да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— |
| едима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога |
| глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки |
| , код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> |
| ели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</ |
| ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" |
| познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто н |
| , моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а |
| Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати |
| трашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто н |
| лонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко ј |
| апта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник |
| ише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук |
| а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам бо |
| све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Ве |
| агићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућут |
| разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не |
| а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{ |
| ан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и пог |
| од, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче г |
| вео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Пав |
| p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песн |
| е ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило њег |
| </p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="19 |
| о му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га и |
| не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па ј |
| ви мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у ов |
| иде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? < |
| Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То б |
| се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање |
| дриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина |
| p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духо |
| ла онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламт |
| па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, п |
| ија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, не |
| о у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова |
| саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у |
| баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво |
| теглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више п |
| е лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туг |
| зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, д |
| рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он с |
| да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не |
| есто једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо |
| не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после не |
| и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, |
| , да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докл |
| због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обрта |
| јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, зап |
| ан и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија н |
| пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила п |
| се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, |
| , откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин |
| ући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина |
| се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Р |
| он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час |
| спознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, уг |
| не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су |
| зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нов |
| ма рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} До |
| е мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитв |
| ај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Ме |
| езин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, |
| амо високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мује |
| поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допи |
| ануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви |
| овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њи |
| е оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо |
| рошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му |
| >Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлу |
| лих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових п |
| други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре |
| вам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од |
| је, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар |
| о сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му |
| нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да |
| да калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговор |
| амо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Паме |
| исти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не з |
| {S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог д |
| n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџи |
| ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, не |
| ј Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p> |
| ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ |
| а се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете |
| ад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете |
| као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, |
| ану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко |
| ља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — |
| , с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> |
| рај, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати |
| је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, жи |
| ћу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> < |
| ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— |
| море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, |
| и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема ш |
| спред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гл |
| лено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш |
| , бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сеља |
| јете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</ |
| ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске |
| али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. |
| е на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека |
| вца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико к |
| А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премер |
| нажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је |
| веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p> |
| пцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, д |
| лази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана р |
| главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и |
| ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико м |
| е знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко |
| вцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, к |
| ји хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спав |
| нога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S |
| о, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> < |
| су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на к |
| " /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао |
| </p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p> |
| му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њ |
| бар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!) |
| о један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу |
| ве беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један и |
| ише збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ј |
| тадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Га |
| сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде ни |
| знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — од |
| 5" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај |
| д ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> |
| {S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаљ |
| Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто зац |
| ије било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Мо |
| адати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз |
| и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још |
| те крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће |
| адити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова дв |
| онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосл |
| Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, ј |
| е смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква т |
| <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, шт |
| >— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма |
| ре и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити |
| /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да |
| одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, |
| ко крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, |
| p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би |
| волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да ми |
| и почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невин |
| о.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одбро |
| Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дозна |
| Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притишт |
| </p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и |
| ати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај р |
| <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</ |
| у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом |
| ћеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још кон |
| Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> с |
| а подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и прек |
| гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, н |
| е он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита мо |
| идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<p |
| гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</ |
| — У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о са |
| и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па т |
| му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко им |
| д насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник |
| у да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> |
| под очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као м |
| таше око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све сн |
| а сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од зли |
| јаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бр |
| о с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу. |
| ена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорно |
| еш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове |
| спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p> |
| Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, |
| ма?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш |
| во је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мир |
| Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чиј |
| е коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им ка |
| аг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти |
| Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели. |
| днога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продуж |
| Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао |
| </p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! |
| а, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запит |
| ну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гаги |
| </p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на |
| ри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, |
| е.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате оно |
| у агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрв |
| вога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је |
| азите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди |
| е певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у сво |
| о играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те |
| — Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пр |
| /p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо |
| оду, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе за |
| себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чин |
| ђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а ве |
| а, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Ру |
| кле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа у |
| ођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, |
| корије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ је |
| тоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера из |
| аћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одм |
| је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откуп |
| и-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа ба |
| око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао. |
| га дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јата |
| ува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и д |
| ајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, |
| .{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још в |
| Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас |
| гом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} |
| м упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камен |
| </l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l> |
| уке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четир |
| ео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу |
| .</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити аг |
| оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, |
| да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми |
| ришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао д |
| ва јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто стари |
| чин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити |
| ицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! |
| аху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="1 |
| власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада о |
| , па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву располож |
| ају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јес |
| сеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави мла |
| >— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} |
| чер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, чест |
| насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше н |
| ћ толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па к |
| ане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспет |
| д којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена |
| као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једн |
| идржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања |
| ојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у |
| .{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чуднов |
| га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну |
| да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу п |
| и слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановим |
| тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, |
| S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга по |
| аје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> |
| кле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би |
| Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> |
| инића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда |
| , да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> |
| p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претво |
| кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, |
| ало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукам |
| паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурња |
| како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, св |
| 52" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окуп |
| време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше |
| је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном мин |
| томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девоја |
| <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и поша |
| Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какв |
| а сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уо |
| од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаш |
| уши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастир |
| </p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а зам |
| .</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо |
| S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси зн |
| ше, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да ј |
| икада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џин |
| S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S |
| а сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропад |
| p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</ |
| онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— |
| <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и иску |
| знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по |
| и страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— |
| n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме |
| ца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не |
| ремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још |
| в викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те |
| ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле у |
| мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законош |
| ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како |
| и је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала и |
| или наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, |
| плахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш са |
| лу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излета |
| и леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори суб |
| мислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио |
| ослушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би |
| аљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" / |
| хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, кој |
| , неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће |
| ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо |
| та друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећа |
| сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у |
| И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Ш |
| ога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, г |
| аци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких куб |
| нковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић н |
| p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не уме |
| оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} |
| е уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и |
| А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p |
| ји је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Му |
| n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опаж |
| то одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мус |
| е оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се |
| градским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године б |
| поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! |
| S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоме |
| ло.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и |
| че из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, д |
| ка, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога |
| ге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му же |
| ем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази ка |
| <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густи |
| -агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из |
| ер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали- |
| к, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико |
| ко у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема т |
| рко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још ис |
| </l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали- |
| обивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким би |
| д силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар п |
| азбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој п |
| нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман |
| ан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђе |
| е ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све др |
| -духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за |
| страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, |
| тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па |
| та, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони |
| оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема су |
| него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, з |
| јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да ј |
| ну, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пр |
| ем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му ј |
| ошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли |
| што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић |
| одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кри |
| !{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, ониза |
| и кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и |
| <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још |
| еве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџ |
| о би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— |
| ед очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата |
| га часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јач |
| — Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и |
| ишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} |
| љи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу |
| Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не из |
| о, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, |
| , и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и так |
| о, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Б |
| жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — |
| у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас |
| ватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад та |
| сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у то |
| </p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n |
| авио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар |
| вио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До ј |
| амота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала |
| <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — узда |
| есницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обој |
| дала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вра |
| кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! |
| а је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага |
| , да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора ост |
| а су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он п |
| ике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> |
| ратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и ње |
| нили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само д |
| ло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гр |
| зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одг |
| рстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење |
| покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, |
| ући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> |
| ек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет ст |
| ти коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити |
| {S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и ник |
| се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао љ |
| ш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавре |
| ћ.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у |
| — Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћ |
| и нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље |
| ћ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити аг |
| ци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија |
| запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како |
| рка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се прибл |
| а није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од они |
| ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</ |
| м ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он |
| тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште |
| може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, с |
| /p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну |
| Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у |
| казивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на д |
| све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је им |
| ржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој кле |
| сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S |
| .{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био |
| в долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној |
| пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудни |
| а више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ип |
| пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ип |
| сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестр |
| том, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама |
| ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш |
| шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са |
| >Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На |
| растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако т |
| духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.< |
| па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S |
| ебе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турск |
| атити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ћ |
| и још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да обо |
| , да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да |
| , турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увех |
| од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно заних |
| , дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игум |
| се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молит |
| на клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошап |
| што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне |
| 208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија с |
| реплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, изб |
| тише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослобод |
| е по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна |
| озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири |
| раже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} С |
| на, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за о |
| е и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p> |
| му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то |
| Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, |
| у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп |
| ли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је гла |
| ра. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу |
| ве у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као |
| био тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове т |
| ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаш |
| иче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небо |
| и главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћеса |
| игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градил |
| ошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пр |
| и од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да кор |
| ше није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади сто |
| Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља до |
| друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори |
| понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бив |
| га. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна |
| запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрек |
| нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мир |
| ад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су |
| што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их |
| ијатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко ок |
| да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико |
| p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питај |
| ко.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} М |
| руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта с |
| шао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова |
| зити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара |
| ом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.< |
| стурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, д |
| шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да |
| далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p |
| ела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривањ |
| гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова к |
| .{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре н |
| /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— |
| ћу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма |
| у?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је |
| ницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за у |
| го корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику |
| , Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да с |
| ала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћир |
| уштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.< |
| е шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, |
| ова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сал |
| а три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њем |
| повим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станкови |
| Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори |
| аговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва |
| Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја |
| о, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи |
| рага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и с |
| пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст к |
| то и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не ви |
| о изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, о |
| ?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу. |
| еј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао |
| ељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној о |
| е већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали- |
| е, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му |
| истао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке пр |
| унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да ј |
| ушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се о |
| Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалос |
| је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити б |
| Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину |
| } Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Са |
| а тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благосло |
| манов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сет |
| Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове ш |
| ху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде |
| иљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на |
| } Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, м |
| га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и со |
| Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се сне |
| Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у |
| царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако |
| о.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном и |
| распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да |
| се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамо |
| о стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је |
| се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод н |
| о мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је ма |
| амо зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, |
| утим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и т |
| на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном п |
| <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново кл |
| е знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје |
| <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да |
| су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то в |
| базре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, |
| бјаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њ |
| рмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само ј |
| Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка |
| .{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распо |
| е већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} |
| у.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без зб |
| енке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би в |
| ?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова |
| у.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и |
| лико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа |
| ад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и бо |
| S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и |
| уману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни |
| апорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трепти |
| изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико |
| зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље |
| шио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео |
| твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — |
| о себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна там |
| ву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још |
| </p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу в |
| <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео |
| би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, |
| ахом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај |
| то ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво др |
| >Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, |
| p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p> |
| /p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа прекл |
| — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених ч |
| и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види |
| Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него гд |
| ић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми |
| ели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а ру |
| .</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осе |
| синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увре |
| један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, п |
| лепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окр |
| ао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана? |
| ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се |
| а очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испре |
| Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пен |
| азе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испре |
| и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазна |
| ?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека |
| S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висин |
| {S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— М |
| ејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се |
| крети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђ |
| као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи |
| -Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p> |
| етио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туг |
| , како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени |
| собно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> |
| ије био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} И |
| рви мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако иск |
| ну виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> |
| дигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо |
| о је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти к |
| де?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о о |
| тва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, моли |
| сао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту |
| па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> |
| га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, изм |
| села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога |
| азала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Отк |
| ћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што в |
| го да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb |
| S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам |
| прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки |
| ше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на с |
| дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, |
| ајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрље |
| огинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је |
| ти.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је |
| између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух. |
| ницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се н |
| неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> |
| д се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се |
| ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче ис |
| чешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра |
| хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође |
| рамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та |
| ише утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и з |
| пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријат |
| разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у њег |
| а ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога |
| орио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћ |
| гаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диж |
| — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом иза |
| лушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над гл |
| амо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране |
| да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољ |
| елину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га са |
| припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одо |
| уше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који с |
| очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она веза |
| ли, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, |
| е му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, к |
| амим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мрж |
| ирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; |
| лепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће |
| е ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дан |
| и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, п |
| акоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и при |
| н приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хај |
| срету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће |
| да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он |
| би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, с |
| окојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све |
| ом поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас |
| те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима б |
| ј.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша. |
| е затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што бра |
| сећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети |
| чила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, прит |
| је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева см |
| метнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда по |
| је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страда |
| се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево |
| ко, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте |
| е златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се |
| је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Стар |
| калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси. |
| плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да о |
| ушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били с |
| епта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не |
| приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Га |
| ују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама де |
| Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па |
| ер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, неј |
| /p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћ |
| си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја |
| , који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су с |
| Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не |
| е није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Ру |
| тво?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n |
| рости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S |
| У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда |
| <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица |
| а.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-к |
| рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Ша |
| да те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако |
| <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појас |
| на.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па |
| p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне |
| то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, о |
| а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да |
| око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је тек |
| вим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испашта |
| и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били |
| вцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју |
| таде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На |
| рити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке |
| њи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао д |
| у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се |
| њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ле |
| уднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ |
| је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, |
| игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво |
| смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни прекли |
| его како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ип |
| , тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гл |
| ва, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толик |
| о манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би |
| а у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у к |
| ебе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео |
| него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не до |
| леџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито |
| он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су |
| , па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њи |
| ешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стаја |
| је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати |
| и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркв |
| /p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под с |
| је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се сл |
| на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S |
| у децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоско |
| а, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу си |
| то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Руд |
| ом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и о |
| у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек |
| век поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био приј |
| хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатакова |
| љаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео |
| /p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје су |
| вори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Руп |
| их димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се кр |
| аноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је т |
| се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне |
| ивен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замач |
| и, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, о |
| га су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, ка |
| ријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше |
| Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала |
| банин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита о |
| је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсме |
| безекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, шт |
| еце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одгово |
| е лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићев |
| ђе с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у то |
| ајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p> |
| обито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n |
| на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да |
| Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче |
| нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на о |
| ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапиш |
| ука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима |
| а нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо к |
| ка убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свак |
| Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чува |
| ш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Доб |
| , шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде |
| да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пуст |
| смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И |
| а се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p> |
| да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио |
| ине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствен |
| ја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише |
| прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена |
| носу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како |
| ресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, прок |
| ше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници |
| воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да |
| у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n= |
| напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела |
| у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и о |
| ла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или |
| — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p |
| и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није х |
| у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе пито |
| е лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жми |
| , рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида |
| е грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облац |
| Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође |
| супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пр |
| ема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и ош |
| , па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p> |
| Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић |
| нати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дош |
| ако је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; ка |
| и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још |
| Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ по |
| онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, ка |
| аса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p |
| ај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје п |
| едајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} О |
| уховник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> |
| е се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и п |
| а усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, прикова |
| >Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи н |
| еној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне в |
| а, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над ко |
| него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, к |
| и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Укло |
| та ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, |
| диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до |
| ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није б |
| А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се |
| да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — |
| је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао |
| b n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него н |
| крипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p> |
| те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је |
| у само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а |
| <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти |
| га?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да с |
| p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало св |
| > <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не гов |
| харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, ко |
| а!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> |
| " /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну |
| мери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми |
| ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати ј |
| у.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p |
| ским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано ро |
| а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењен |
| <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила |
| јка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није |
| човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто |
| а, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе по |
| Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра |
| и се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода |
| лим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се |
| поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љуб |
| ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је |
| њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему б |
| су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манасти |
| да такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од |
| је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек |
| е хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вр |
| ан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи |
| а.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се |
| окаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.< |
| а? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овд |
| клевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb |
| е се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина |
| <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опе |
| Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињ |
| ворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге |
| лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем |
| скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{ |
| мери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, |
| — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану |
| је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него б |
| бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из |
| главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од такв |
| ти, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред но |
| па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљ |
| ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — м |
| овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао бу |
| ва, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и |
| имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не з |
| замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p> |
| машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже |
| ања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову с |
| езове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе с |
| и сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцим |
| а тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, М |
| >— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Дево |
| ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а он |
| ем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSection |
| </p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману |
| атише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђ |
| — О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потму |
| амку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машт |
| лека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — п |
| свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од сино |
| плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, н |
| зашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под ма |
| ћна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да |
| коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и |
| инових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обу |
| у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — о |
| а.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњ |
| икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате л |
| љене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се |
| <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застраше |
| о тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а |
| , што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, ме |
| ак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p |
| /p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тр |
| лико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више п |
| ма тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом к |
| па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукам |
| и, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце |
| д ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и |
| Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину |
| его ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми |
| ла је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> повери |
| није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџ |
| енку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} |
| тале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} |
| тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види с |
| му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго |
| ће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква |
| ...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Ч |
| окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{ |
| ка Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <p |
| е се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо |
| оће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> < |
| још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточи |
| стрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им |
| ише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> |
| наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао. |
| Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије |
| стења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — узда |
| раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаш |
| га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домам |
| мала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p> |
| , да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да |
| у.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Руп |
| али-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quot |
| ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина |
| /p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не с |
| само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и |
| миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да |
| а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> |
| се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} О |
| лећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну |
| Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобр |
| ледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила |
| ождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, |
| , сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, |
| недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, |
| макни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нар |
| охвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши |
| би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обе |
| ајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, к |
| да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рув |
| зова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику |
| ћ на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију са |
| оја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли |
| појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Св |
| над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора дв |
| да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида |
| о снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како |
| .{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из |
| невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије |
| ца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друг |
| ије могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> кр |
| И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Ра |
| , проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељу |
| је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-аг |
| и народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му б |
| , да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} |
| раћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један куб |
| дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p |
| S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n= |
| претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игу |
| кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио |
| и, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви с |
| тео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање |
| .{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, тр |
| одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем са |
| тију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси в |
| ла сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појах |
| да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трепт |
| зора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова |
| он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, |
| да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање |
| гића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два |
| Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Гр |
| S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, |
| о збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га |
| са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако |
| пода, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, |
| де с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви о |
| 64" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више зб |
| иља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, |
| ила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Са |
| м копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стад |
| који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и д |
| ојим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је г |
| асла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо |
| а журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руко |
| е истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! |
| , мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, |
| ла, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n= |
| љана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, |
| ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи приј |
| > <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапут |
| тало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту |
| оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрви |
| у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време р |
| ирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је дет |
| Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гоми |
| има, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћам |
| брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаш |
| ака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не ла |
| то не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Ру |
| могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, д |
| ле.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити |
| планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће на |
| ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада п |
| игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он пр |
| <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, ни |
| ојави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те так |
| а Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна |
| потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагиће |
| знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је |
| д потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли роји |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркв |
| и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени се |
| а посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S |
| дан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало з |
| ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским в |
| ридружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничар |
| ити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан |
| акле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија |
| то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за |
| башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се мога |
| ебе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, |
| сатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред з |
| ростора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на |
| узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p |
| ир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече с |
| {S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све с |
| се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један и |
| , али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како ј |
| ђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, |
| оме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора д |
| рака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш |
| ику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p |
| .{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провиривах |
| атрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у с |
| премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> |
| и и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви |
| обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} С |
| ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали- |
| авио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлач |
| Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштр |
| њој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад |
| слим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало нас |
| дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву з |
| е, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, шт |
| оји кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубо |
| копи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокут |
| страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих |
| b n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио |
| , а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турц |
| алете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— За |
| ан лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стај |
| , те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одош |
| обом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у том |
| е и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима |
| /p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — х |
| укама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара |
| е, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипа |
| све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно остави |
| е сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев д |
| — Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је |
| не трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежа |
| мо у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не преза |
| ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо |
| а живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу |
| ра, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је им |
| субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></ |
| страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На дом |
| е стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико |
| те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одр |
| прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче |
| ити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи |
| сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му |
| зања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти не |
| е казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — вр |
| у оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура по |
| чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год б |
| утио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Мо |
| и, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па |
| ети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне |
| обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих |
| а, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга |
| остручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очи |
| начка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јо |
| ош види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Ха |
| ном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа |
| ја вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p> |
| сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се |
| е расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у бели |
| са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима на |
| е сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, |
| димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агински |
| вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо т |
| је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкр |
| испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркасто |
| трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним у |
| од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и |
| ане Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава |
| има селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, т |
| .{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да |
| , те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, |
| ном као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој |
| аци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеж |
| ејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле нап |
| нце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на уст |
| не, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лес |
| .</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по |
| и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, св |
| ледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава ч |
| ју испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лак |
| рва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разп |
| ћу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га |
| па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно н |
| учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе |
| с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењ |
| и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер |
| >НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</ |
| нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су |
| — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} |
| шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како |
| уселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем |
| селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио |
| ом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Са |
| е више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, |
| ахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенији |
| скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до про |
| зговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, |
| ћ Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договар |
| } Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио р |
| х Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише |
| з гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Са |
| ало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива |
| акрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуц |
| а се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам ба |
| нио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир |
| било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не |
| а стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као пома |
| па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се нада |
| акрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Псето |
| а! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пуст |
| је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, |
| учила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га |
| >Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка ка |
| ије смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао реб |
| То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан п |
| пашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему |
| орио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао |
| сити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу |
| пчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p> |
| умљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кр |
| 6" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вук |
| гаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше пр |
| ткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђ |
| адом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага чес |
| се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влаж |
| ну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало |
| ну Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић н |
| ; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм м |
| се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се |
| докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео |
| ђаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар |
| јак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи- |
| дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Х |
| га Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше к |
| је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озг |
| цу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њ |
| прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе прек |
| искује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје |
| е и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнеми |
| воме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком и |
| преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> |
| отпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега |
| шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли п |
| , који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станк |
| енуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру |
| ру као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узру |
| а одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као м |
| светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и нена |
| ра захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Та |
| је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке |
| рно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, ко |
| р као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, |
| ре и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и об |
| иљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се |
| да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> < |
| е овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике |
| и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у |
| чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одме |
| одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до |
| >— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа- |
| асвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а |
| ке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, |
| ко пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше з |
| борити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у вел |
| ати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у ха |
| ице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зат |
| у на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама |
| ли сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако |
| стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На |
| мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико |
| за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} |
| } Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти |
| тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове |
| дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, д |
| тршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, |
| верава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли сн |
| ки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а |
| наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у |
| ко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А |
| ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њ |
| а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и ма |
| пире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствен |
| мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред кућ |
| плака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p |
| <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p> |
| икога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како м |
| ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и он |
| усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би с |
| ајбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</ |
| р, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би |
| да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи |
| ћ је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем |
| S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као |
| да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па |
| м.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан |
| И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио |
| ?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на |
| 48" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</ |
| ломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="1 |
| Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би м |
| ли је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљуј |
| сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живот |
| клињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, д |
| њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов уб |
| ! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљ |
| утим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега |
| учила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и |
| оља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „ |
| до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини шт |
| Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао |
| би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да |
| S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити |
| а се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то |
| ерење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Од |
| ло грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „о |
| а Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља с |
| А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покр |
| а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="1 |
| ило ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину |
| > <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било |
| му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, у |
| дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично |
| насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани д |
| и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би она |
| прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не о |
| ије њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима |
| рбе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет |
| кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две годи |
| сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div |
| што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да |
| колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... |
| излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао р |
| тила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не с |
| рт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не |
| даљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане са |
| аветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто |
| па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и |
| тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} |
| свим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветов |
| и да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> |
| Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> |
| о пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је |
| </p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо |
| ше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико |
| , не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих |
| огаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око ње |
| живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале глав |
| /p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била |
| да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} За |
| гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га |
| овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замери |
| ао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка |
| гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турч |
| и у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво |
| у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку |
| чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога зву |
| н у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> < |
| </p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; а |
| срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И за |
| адало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнев |
| е, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико |
| , поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српс |
| , млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, |
| а! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна м |
| ђу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за врем |
| коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа |
| рема овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу иш |
| почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="4 |
| него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па б |
| {S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово п |
| ак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога х |
| да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p |
| авде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, ш |
| куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи. |
| мо навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над ма |
| оју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њем |
| а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле |
| </p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их п |
| о хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико поро |
| остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кућ |
| ?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Ос |
| затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, |
| а, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="1 |
| се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је |
| избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> и |
| сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да уби |
| се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држал |
| покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а |
| овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропа |
| а сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, |
| која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде |
| му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније ме |
| ло ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на |
| ецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је |
| њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико ј |
| ли су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан кло |
| да, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала пл |
| p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, к |
| своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А са |
| ан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко |
| S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само |
| {S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне |
| могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, |
| ра.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{ |
| а своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто н |
| која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те д |
| тник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао |
| с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских |
| да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се |
| н се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио нав |
| о болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаро |
| гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јуна |
| уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече |
| а убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити |
| та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех |
| и у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није |
| несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, |
| хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио г |
| це моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али ку |
| права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштит |
| што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p> |
| ушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило с |
| истом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, к |
| ао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде |
| је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђ |
| оћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није на |
| отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{ |
| аш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су |
| да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујућ |
| о више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала исп |
| егову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која б |
| врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо |
| се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци н |
| е нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се в |
| часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слу |
| Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је |
| та сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцај |
| тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, п |
| естално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови иг |
| } Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нароч |
| зговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је |
| е нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му |
| мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То |
| ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} З |
| да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са остали |
| ле, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узгл |
| и пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n |
| } Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра не |
| главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гле |
| упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да р |
| зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да оста |
| ого их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с |
| и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који |
| тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га сво |
| осле првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра н |
| бавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву |
| до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајд |
| } Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p |
| одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњ |
| е црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар чове |
| преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ам |
| даше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти ње |
| па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи |
| нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најље |
| ду зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одме |
| ио пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више д |
| .{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у |
| као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, аг |
| на?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>С |
| !{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} На |
| , причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше |
| влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{ |
| зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од ов |
| ином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и ка |
| ерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем |
| ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмн |
| , те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> < |
| — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну |
| сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p |
| притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав |
| овори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџ |
| сам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Тур |
| мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За |
| в.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће |
| ба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прв |
| ед само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, |
| Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крм |
| Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршн |
| p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људи |
| ла је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шарки |
| они гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба |
| и.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би ко |
| ... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" |
| м водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва из |
| ић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада |
| и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.< |
| ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради кој |
| положење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико трен |
| увишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру |
| ти на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давн |
| прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је |
| што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења стара |
| весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре с |
| едан општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несре |
| силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, |
| ачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити суба |
| >Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" |
| оким зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућ |
| ло тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задр |
| а онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у њего |
| ас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и шт |
| очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, |
| — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох |
| исли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче зем |
| одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако ру |
| то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом с |
| S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод ко |
| ћало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћ |
| е била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као ч |
| аселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало |
| о удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да пр |
| на размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне. |
| раном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули ни |
| љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера п |
| дакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази |
| Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријате |
| ходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком. |
| шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта |
| и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, |
| ијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несносниј |
| четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са |
| од њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово |
| ланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, |
| а игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пас |
| о по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</ |
| } Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гук |
| јче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је заустав |
| а видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа д |
| ак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гл |
| кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јаг |
| посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> |
| жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа |
| и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кож |
| угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро де |
| — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у |
| дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</ |
| гњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошл |
| Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово прав |
| ра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често |
| д су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, к |
| сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има ко |
| иновљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише тр |
| е бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој |
| лутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један |
| о, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, ко |
| Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо до |
| душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћ |
| села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избег |
| а, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па |
| подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак годи |
| ао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови |
| оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је з |
| ји га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се пос |
| којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно ок |
| атељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстари |
| и поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекив |
| е ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадош |
| снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно |
| , али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџ |
| ју од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причест |
| еше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плах |
| о се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвље |
| је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана |
| а ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар нек |
| неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођ |
| ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је из |
| би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају |
| ви постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозни |
| четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се |
| зови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су |
| због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљуск |
| о зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје |
| као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пе |
| т увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помол |
| Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} |
| сла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим |
| А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак |
| к жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и |
| чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p> |
| се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувал |
| иством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним |
| мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, т |
| Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што |
| је у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено б |
| упићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а он |
| а, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне |
| а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане |
| посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — узд |
| ско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једн |
| доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудил |
| што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа |
| само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опиј |
| p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово |
| урцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и |
| -Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир не |
| ло пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које |
| отивност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с н |
| ва скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по |
| , али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она у |
| лопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јел |
| као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео д |
| а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно |
| а и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепе |
| су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре |
| p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, |
| кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад |
| дметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радованов |
| еколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подно |
| о, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнул |
| амници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладно |
| нова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по к |
| х осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гаг |
| еколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је |
| сти.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.< |
| и у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му |
| остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учи |
| ан за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао м |
| е дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне трон |
| ти у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више не |
| да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва |
| ла по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи п |
| шине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички му |
| о, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и |
| земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећ |
| ажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се |
| ом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да ј |
| тујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не |
| > <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их пома |
| ћи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} |
| уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако прост |
| љиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одгов |
| о горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти |
| дати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, по |
| </p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и |
| носи и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико т |
| ја је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који ода |
| оји дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није у |
| ци те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине |
| започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он |
| и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не |
| ђени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу |
| рњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необич |
| вала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</ |
| би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи. |
| ане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на до |
| ао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма во |
| глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук во |
| ара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, к |
| има, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широ |
| тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза |
| јих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се ут |
| говој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, |
| {S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му |
| и сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градић |
| задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у |
| ај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је т |
| /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну з |
| реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешт |
| Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, к |
| почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S |
| вот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је у |
| а дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутр |
| 40_C13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудни |
| њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Х |
| рац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана |
| се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крченик |
| а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лев |
| овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ б |
| вињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одг |
| Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, приј |
| народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} С |
| Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} А |
| и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, |
| >Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе |
| је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка д |
| а, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очим |
| , прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</ |
| milestone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} |
| Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као |
| очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао |
| бом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мор |
| не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори дев |
| , да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и |
| се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страш |
| > рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, ко |
| па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича |
| тито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе глав |
| о поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где ј |
| ра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, |
| е које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије |
| а по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је ст |
| откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида пог |
| и.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако н |
| бирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тај |
| ога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива |
| буњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} |
| ји је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлос |
| њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па |
| и, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а он |
| ј састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћирев |
| цем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук |
| у и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није јо |
| вати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу ка |
| оје ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али шт |
| ћу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећат |
| о тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов |
| ветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћа |
| о заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуц |
| ти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњ |
| и најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле |
| нска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда к |
| је. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — о |
| х поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други |
| су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутинов |
| е ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb |
| .{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабе |
| {S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир пре |
| им!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда |
| ана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрача |
| и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први |
| го, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас |
| и, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? |
| ли мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћ |
| захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах сила |
| гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и |
| један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити < |
| Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у њего |
| не.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали о |
| та Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирча |
| ахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами |
| во.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очеви |
| чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, |
| ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса н |
| ти наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео |
| -Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између |
| х људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима |
| гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; |
| неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова |
| сма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар |
| уда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, к |
| з којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа. |
| ђу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су пл |
| ислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и би |
| 4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распируј |
| Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му до |
| је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ух |
| ића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али ов |
| је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А б |
| јатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало |
| у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S |
| је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала |
| о сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</ |
| — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, |
| е горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-па |
| и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И |
| еза је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја |
| аба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то |
| м шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви |
| а зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толик |
| ом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа |
| {S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче к |
| уњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Ј |
| томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла |
| агићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не |
| и фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се с |
| ле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња |
| о је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини он |
| амеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољ |
| поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана |
| летен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с |
| кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, к |
| , па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остал |
| ци, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од |
| з које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браћ |
| </p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; |
| а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мучени |
| акога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера |
| p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} |
| а дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако |
| , па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, |
| е и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут прок |
| ње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загуш |
| ећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Ова |
| ада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас изб |
| вери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страв |
| ле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на |
| кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују |
| их само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је |
| га! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупа |
| ђер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријат |
| Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? |
| ом атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су |
| и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рук |
| га. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвничк |
| тну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих м |
| рати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — р |
| бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос и |
| те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити? |
| упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здрави |
| и велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{ |
| Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} |
| а му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Руп |
| отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чек |
| пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после ово |
| ик сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и ост |
| , још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p |
| светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела |
| упало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном |
| тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазна |
| Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јо |
| сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Ово |
| риђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — |
| е, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у |
| тупише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе ру |
| мали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а ма |
| .</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и м |
| га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, |
| прату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива. |
| лоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и |
| се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори и |
| икнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах |
| ило, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски о |
| ницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — |
| же да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушиш |
| воме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гроб |
| , да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> |
| дости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, сил |
| </p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p |
| гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва |
| е и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори пита |
| <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, |
| верењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио машт |
| ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклон |
| .</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, з |
| ом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Т |
| ало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, к |
| ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни |
| p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напреза |
| се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са св |
| адох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећак |
| се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и |
| јем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас м |
| ници, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, |
| ао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже |
| очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену |
| сак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да |
| удске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мрж |
| уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погле |
| лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диж |
| у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толик |
| д се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радо |
| потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су ос |
| се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поуми |
| онио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по |
| на.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји на |
| <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p |
| ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како |
| Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој ви |
| ло, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгл |
| главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} |
| ка.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа тре |
| га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако све |
| може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по не |
| исто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за иг |
| ламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто п |
| а изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходи |
| <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић |
| на, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, кој |
| љу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурн |
| у се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим |
| терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста |
| прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази |
| пић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих |
| аћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Ту |
| p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткуп |
| де је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хан |
| рилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледа |
| ли су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи |
| ток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} |
| којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што |
| ико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захват |
| еше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ва |
| ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини госп |
| лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао |
| је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим до |
| но место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помис |
| обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи с |
| ила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском з |
| ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над |
| тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно мест |
| жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзан |
| трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у ду |
| а, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њихо |
| је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милој |
| да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S |
| ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да |
| њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те д |
| кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да |
| последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње ј |
| ава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш. |
| оре, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда |
| уци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p |
| уци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опр |
| ћ.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, ст |
| и, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И |
| лепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> < |
| ко добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И суди |
| че! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аг |
| по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — од |
| же се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори |
| и-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игума |
| у и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — |
| и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — |
| а да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, о |
| а да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказ |
| нице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на |
| ива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је |
| адох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нах |
| то, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сироти |
| напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурв |
| , из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да с |
| ајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p> |
| ом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — |
| не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони о |
| тару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олу |
| боко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твој |
| до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игу |
| века бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих с |
| огну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— |
| Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поу |
| S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девој |
| му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p |
| , да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, |
| овори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом |
| која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи. |
| макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами |
| и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с т |
| - Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није |
| реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи |
| загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p |
| утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да |
| осто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем. |
| — Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —из |
| Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жен |
| Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се д |
| ну их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" |
| а.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори М |
| једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и |
| , да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли |
| n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим м |
| ако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си л |
| е ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Ру |
| Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну ста |
| свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже |
| нима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мрат |
| р једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се |
| кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод ч |
| ли, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На ис |
| ећ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак п |
| жише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад п |
| јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, своји |
| Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срм |
| Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог |
| као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести |
| путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено |
| у: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ан |
| рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти |
| лази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замал |
| ог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он |
| ајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Ам |
| е, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман |
| Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— С |
| упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> < |
| оче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде |
| ри.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да т |
| врши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се |
| душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него |
| <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртви |
| , снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је |
| е колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако на |
| крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и по |
| иг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље |
| } Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</ |
| хтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, |
| шице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он |
| а се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка |
| а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истин |
| да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p |
| и и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас |
| Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговори |
| а, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасав |
| гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, |
| пеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче |
| та.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, ка |
| дне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђер |
| лач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио |
| , те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовнич |
| клонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а о |
| орком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о ње |
| етле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} |
| е, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па д |
| S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлуч |
| ан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир |
| о је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда |
| као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и |
| <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! |
| ве жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ћ |
| узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> < |
| ива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко |
| бро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А отку |
| </p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја |
| где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда М |
| е смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа |
| ед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини |
| ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — |
| аљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Д |
| оворимо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, о |
| ник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p |
| луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, ј |
| кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџ |
| колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p> |
| бавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образ |
| кле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекр |
| смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његов |
| /p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакв |
| ћу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} |
| м овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога от |
| p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлакта |
| таните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете |
| и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си уради |
| си знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).< |
| е ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се у |
| ривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је |
| с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: |
| ом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одгово |
| струки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у н |
| јникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снах |
| n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> |
| ти,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку |
| престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он с |
| стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Стано |
| да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све м |
| Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испо |
| оји невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p |
| ајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вриј |
| ши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица |
| еја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, как |
| нић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, бол |
| вест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет |
| ји.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао |
| и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а |
| не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се |
| сно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мисле |
| епа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну С |
| је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, |
| ој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>С |
| им, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, све |
| ?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> < |
| ? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде м |
| ља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо н |
| к тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, |
| рода, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава сл |
| ћи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — |
| са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јо |
| он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим у |
| кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет |
| е и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио п |
| везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим |
| песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зр |
| оцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли |
| , сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шт |
| ан.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!< |
| пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чист |
| даде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да на |
| .{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело се |
| нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, |
| оје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одве |
| а отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лаган |
| ечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, |
| Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, ка |
| нез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> не |
| остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо. |
| јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не пре |
| атра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклон |
| си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино ли |
| врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, |
| ижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, мор |
| м, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити гло |
| ? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе б |
| ш.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад ј |
| погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред ови |
| груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и т |
| рочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало в |
| та судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово н |
| аши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Ов |
| на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у гру |
| прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нер |
| укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и кле |
| гибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањ |
| запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Дол |
| а, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем |
| ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, |
| атару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Тура |
| ј бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, т |
| сртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који п |
| емена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог |
| </p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже |
| изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред оч |
| <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на |
| а, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријате |
| му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у г |
| шао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Руд |
| е је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} |
| д и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; но |
| им, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје позн |
| собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> о |
| и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{ |
| а радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће са |
| ш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатир |
| ревуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне п |
| стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не саби |
| S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу |
| уморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачн |
| с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, пока |
| упкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели |
| лаву, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} М |
| Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а |
| велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да |
| на), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.< |
| ше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло |
| Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао |
| ом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. |
| д, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину ст |
| танојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још |
| > <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одг |
| раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зуб |
| ој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту. |
| — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, |
| , он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> |
| д из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића |
| гом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је |
| за свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у |
| мњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после |
| омиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећа |
| ></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо ис |
| ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће би |
| се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> < |
| почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохват |
| оћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта |
| ћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха |
| ало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му ј |
| рвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар |
| ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> < |
| есет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Не |
| их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога са |
| ш два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мо |
| ћи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освет |
| коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топ |
| ту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Пошт |
| S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати пр |
| о једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S |
| ли од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио д |
| S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, |
| т.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, |
| се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруш |
| овића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, |
| Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спа |
| крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; ал |
| зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке |
| И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића |
| ала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена |
| ружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукави |
| а врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, груну |
| есто да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Так |
| па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка ст |
| Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> < |
| о је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху |
| Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом п |
| ицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао |
| Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коц |
| догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу |
| ла, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице |
| уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима и |
| оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе |
| а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко ху |
| „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно за |
| Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p |
| м свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а |
| ђати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и с |
| м, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народ |
| примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, п |
| главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годи |
| рова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} |
| у вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и ми |
| зи оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци? |
| а; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муње |
| ме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед |
| нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш |
| , искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невољ |
| неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима дол |
| шко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао |
| {S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не |
| н; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру прол |
| ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, д |
| о, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, |
| зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што о |
| сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити |
| Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник |
| њан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је доби |
| улум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих од |
| кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гус |
| очито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога |
| љеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако з |
| моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене с |
| и на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се |
| убашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуц |
| један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одг |
| како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ |
| р половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} |
| ала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} |
| а! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S |
| одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у та |
| S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они ск |
| е и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надма |
| ладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и |
| и ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ |
| крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, |
| која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више. |
| анцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пла |
| пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране. |
| етвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљат |
| што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и б |
| почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријате |
| ; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самог |
| стења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, а |
| вапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — уз |
| претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вр |
| . — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти |
| ему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о |
| сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, к |
| млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива |
| притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, |
| тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, |
| чи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часак |
| изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, п |
| е њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она |
| ма га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти р |
| аскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не сти |
| преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викн |
| а, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој |
| ве краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и |
| и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> |
| о вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и |
| укну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмури |
| , сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загле |
| се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посм |
| пуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степени |
| кнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је бр |
| гледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд |
| вника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после |
| ве докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај |
| ота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже ср |
| копан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом |
| /p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone |
| Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</ |
| очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јасн |
| евера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Ма |
| а.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће б |
| парен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} |
| ију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се вра |
| ља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда |
| један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих п |
| ке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао |
| куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић от |
| стеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од |
| /p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек п |
| ла за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву запове |
| аховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у |
| мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} |
| Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих |
| че.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се ок |
| Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображава |
| ић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p> |
| х! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за |
| старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, ј |
| Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бог |
| мбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке. |
| Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једн |
| е те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} |
| баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи |
| ="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S |
| их био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осв |
| — Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко ус |
| ред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Б |
| испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Га |
| , тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врху |
| .{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одваж |
| је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му |
| ости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарим |
| >— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажм |
| вараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у |
| а, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb |
| ушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то мусели |
| палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претура |
| биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, д |
| S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му |
| ан. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У |
| о.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ам |
| лати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми |
| мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчи |
| од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле л |
| лоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао |
| плакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" |
| ти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песниц |
| Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да ост |
| ика, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчу |
| мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветн |
| смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на њего |
| ра звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да ј |
| а, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку |
| тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај |
| и, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ |
| је га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђ |
| гова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се п |
| ео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{ |
| само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним исти |
| леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки |
| што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се уг |
| раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А |
| му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само до |
| инске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове до |
| ва, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводниш |
| ало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те |
| колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер |
| о покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као |
| пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повиј |
| орни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малакса |
| прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и |
| : „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи н |
| ух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој |
| гњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма |
| азнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жи |
| а поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пл |
| евао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све |
| овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> |
| у, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори М |
| , што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мо |
| умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета ра |
| страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић |
| задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, так |
| од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне |
| >— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — |
| ежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ниш |
| ше сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га |
| мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то н |
| едва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђе |
| — Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету рад |
| те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се |
| прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао ка |
| је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини |
| рци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што |
| аде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снах |
| о наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера не |
| рно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове |
| {S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у к |
| ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и о |
| или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове |
| до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравц |
| о последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје уб |
| кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, |
| приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом |
| е.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећ |
| глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно посл |
| ака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њ |
| осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у д |
| пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, |
| и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је |
| ростасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника |
| а храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калу |
| подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод ње |
| мљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежи |
| и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило |
| ових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, |
| му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетреними |
| ља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небро |
| р гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, |
| нам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину |
| а, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, |
| пићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страх |
| о је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је ка |
| га, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вај |
| замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, п |
| има донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> |
| о моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одго |
| ећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво по |
| ану.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете |
| х тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb |
| из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се |
| устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто ј |
| ање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са остал |
| и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, |
| ше ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче з |
| не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко вре |
| ечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пи |
| ти кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли. |
| ни Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, |
| иклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зи |
| .</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар к |
| последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетени |
| ко сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— |
| баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мра |
| уран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Ј |
| иже родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандил |
| етао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што |
| или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb |
| простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да |
| днесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> |
| иш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна |
| несеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећ |
| с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да |
| га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p |
| ате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од ње |
| уримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по теп |
| кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошт |
| зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана на |
| и је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако |
| је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера |
| ни ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, ст |
| ори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје |
| утале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи |
| воју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи |
| <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим поглед |
| , честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око |
| Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S |
| ицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче |
| ознаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмел |
| ма и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> |
| простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у висок |
| а ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један па |
| е може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив см |
| све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој |
| бом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом |
| светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у х |
| ачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира под |
| >— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много |
| м се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који |
| о само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Тура |
| гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то н |
| и с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ств |
| користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и |
| ешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод |
| p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци разди |
| цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSectio |
| постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у к |
| ана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} |
| Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано ме |
| сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао |
| олини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагић |
| уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Х |
| е као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, бић |
| ?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет го |
| е ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— |
| ко освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} |
| на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, кој |
| <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сум |
| .</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — |
| ?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам |
| иком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимо |
| корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује |
| мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и иг |
| S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год |
| ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, шт |
| n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем |
| слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда мусе |
| } У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-аго |
| алинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта вел |
| а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што п |
| клонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, |
| /p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S |
| и које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их |
| кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе |
| Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. |
| у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и дан |
| свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше |
| есто правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да уг |
| углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један уза |
| ражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пруж |
| та ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету на |
| чешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију в |
| купиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиро |
| да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову к |
| и израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и к |
| закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братск |
| добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не тру |
| ас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се |
| ах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипи |
| Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта |
| ади једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у ваш |
| p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, |
| јдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим и |
| и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на |
| пећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море д |
| вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што |
| е?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, |
| та самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџ |
| им из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако с |
| сто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p |
| а човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са свој |
| ше погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> < |
| и.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздра |
| иве.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је ова |
| хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помого |
| покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p> |
| х, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина ј |
| за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више има |
| 154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак п |
| ао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њег |
| ма, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака |
| ке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров |
| у боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га |
| оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и |
| ам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убија |
| онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Т |
| е не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе |
| да и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личил |
| она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то |
| <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трч |
| о уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Т |
| тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>К |
| пе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожн |
| икну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Ск |
| астова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха |
| жа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукн |
| ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="24 |
| о, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S |
| ожим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете ст |
| онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко у |
| н.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је сам |
| ли Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше се |
| </p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости |
| овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} |
| и и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, к |
| пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глоб |
| е?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци нег |
| кона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — по |
| уби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> < |
| де наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу |
| тару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су пони |
| вника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, |
| азна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зг |
| ва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше |
| ло за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем |
| е му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до |
| <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропус |
| Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу |
| , Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао |
| ј приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђур |
| ила је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>К |
| прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стр |
| шкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезек |
| имо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о дога |
| село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато |
| и манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село о |
| љава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по јед |
| а, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га при |
| едан Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда при |
| н.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На |
| гла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се ок |
| Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а л |
| ва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту |
| када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} |
| а.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — |
| врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као д |
| више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јо |
| о, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада |
| киде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где |
| оножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је С |
| је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он |
| ирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман |
| едан сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p |
| у чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијал |
| а или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које |
| Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери |
| не прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с мес |
| плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— |
| тарицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који с |
| љено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак |
| и? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста к |
| екала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ват |
| сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити |
| Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, д |
| ете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвав |
| је оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не с |
| от и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да |
| /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p |
| о знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша |
| огибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је |
| проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново обори |
| мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде |
| море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепасти |
| он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирск |
| лазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="1 |
| Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале |
| ући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему с |
| о, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све |
| закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчев |
| орама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похи |
| се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, ка |
| има небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи с |
| ма трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обу |
| га пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чи |
| ице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком н |
| другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрин |
| м главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова лег |
| а, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, |
| га, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће |
| ети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} |
| тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, |
| ти, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту м |
| челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као |
| ардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вр |
| {S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око пас |
| ку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запит |
| ред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока п |
| аност, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају на |
| а филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узг |
| д угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, зале |
| н није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искуше |
| се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима |
| ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви |
| ру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови |
| се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју ви |
| Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђ |
| >Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз косм |
| p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне раз |
| начило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде |
| — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p |
| је видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода гд |
| пртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да |
| иља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше р |
| ог ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећа |
| једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод |
| Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није |
| дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Му |
| хије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је пос |
| ара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спус |
| босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџ |
| наћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> < |
| поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише искол |
| у уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њо |
| ником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране |
| собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо глед |
| у топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену |
| ромаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} О |
| аук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљиц |
| укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар з |
| мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо н |
| .{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Ан |
| "> <head>1.</head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне п |
| и се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова чес |
| убише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb |
| а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећа |
| занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату? |
| <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> |
| а на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А |
| што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, зане |
| Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим не |
| и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадил |
| >— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочек |
| су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — пов |
| бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Та |
| и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потре |
| о оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, |
| нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> |
| што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада де |
| а оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више |
| и свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под ст |
| ман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оно |
| а.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</ |
| заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори |
| јвише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колу |
| одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} |
| да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога ве |
| ма.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Ра |
| не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске |
| оје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — |
| може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље |
| авци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе |
| а, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујућ |
| у влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окр |
| идана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било |
| ко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге |
| /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с |
| ну.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с |
| екрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се |
| и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе |
| узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијај |
| башину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „ |
| ме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> |
| p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодн |
| рио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам |
| још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-аг |
| ру и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, уск |
| први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудн |
| дну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини б |
| гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="su |
| врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игума |
| је оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га он |
| он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на д |
| утрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а |
| то ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија |
| ед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb |
| еш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{ |
| да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у ов |
| а се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче |
| .</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} А |
| своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, ка |
| ашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати п |
| нђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{ |
| иш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко |
| , а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо |
| ђај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да ум |
| жну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци |
| и Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако |
| и игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним сл |
| ну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</ |
| ти.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— |
| ешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</ |
| ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Мил |
| аћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n |
| замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p |
| танак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало ода |
| >Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену |
| густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си |
| теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни |
| ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто |
| радамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле з |
| аве и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Ра |
| дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да г |
| штар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведри |
| на плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној св |
| огрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је |
| гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као |
| но Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.< |
| — Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто |
| а и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, ко |
| ространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више у |
| лах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је |
| о још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор са |
| тала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и |
| поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Ни |
| на није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера је |
| и како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али н |
| н, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити н |
| вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићеви |
| и толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак ути |
| самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Ста |
| воју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале бул |
| и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао за |
| ите.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самр |
| била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То |
| е Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не од |
| ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима |
| што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клат |
| е одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се лист |
| авици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те сп |
| мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа |
| питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све ст |
| ри јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило |
| p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле м |
| , то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече |
| p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, |
| ђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S |
| што, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћут |
| зраз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога с |
| ђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} |
| и као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу т |
| осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих |
| тевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} П |
| лан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из |
| пили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута |
| се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доб |
| ову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су |
| а! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије |
| све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну |
| утра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p |
| ше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како |
| оре, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одм |
| сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша |
| /p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Раш |
| зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навла |
| ујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено прев |
| /head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као |
| репери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна прти |
| полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина ов |
| , победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени |
| S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне ж |
| је озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народ |
| да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала п |
| а у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту д |
| а јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још |
| и би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те |
| , који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Ша |
| а није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са |
| је ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да |
| ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо с |
| ића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што |
| у се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и д |
| часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — |
| да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа |
| те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеш |
| ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију |
| и што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, м |
| е пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудн |
| и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другог |
| дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађен |
| ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p |
| је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџиј |
| стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре про |
| којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце |
| м би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога |
| журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" |
| го, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклиња |
| стала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је |
| и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, |
| ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па |
| ма прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је М |
| ду, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па |
| ом закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџ |
| тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране д |
| упа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку |
| овори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село проп |
| е Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— |
| је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па ваја |
| је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може изб |
| ћу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, д |
| , разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као пр |
| ла обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А до |
| е горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера |
| а, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окр |
| у књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац |
| али зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданил |
| најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису |
| љи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева |
| настирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су |
| шка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвир |
| е није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури |
| - утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се |
| е усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио с |
| све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и с |
| тура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> простран |
| још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се из |
| те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, к |
| иколина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да с |
| на, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши. |
| из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па |
| а јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S |
| пречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину. |
| ернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао зго |
| на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ши |
| /p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца |
| се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко |
| оглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везен |
| рекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленим |
| опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса |
| авао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу прод |
| Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, |
| милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, |
| давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овд |
| а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба п |
| ез помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p |
| А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, |
| 09" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} |
| >— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да пр |
| пао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: п |
| ланина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта |
| весно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone un |
| ти.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника |
| n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копит |
| о Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како б |
| Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се |
| о да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запи |
| у! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприпов |
| а му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је у |
| ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи- |
| е је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га сла |
| привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се м |
| , кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, |
| атко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} |
| е светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога |
| астирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цр |
| атао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, о |
| и тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате. |
| еде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</ |
| да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, |
| равчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се н |
| мем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и п |
| решито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога ж |
| лаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136 |
| њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</ |
| ne unit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, к |
| ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости |
| а.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n= |
| Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Шт |
| кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче |
| се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. |
| !) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор |
| ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Ја |
| и што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, |
| вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутр |
| Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморн |
| ама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p> |
| учује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворе |
| Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестан |
| ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као |
| уман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћели |
| лком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепч |
| амо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> о |
| разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их |
| је, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с |
| ста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше к |
| та. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једн |
| мах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овог |
| па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, |
| е посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жеп |
| ће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p> |
| е, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје. |
| чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Ту |
| а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје пок |
| ношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га све |
| евољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушк |
| селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријате |
| а их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Х |
| се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који |
| лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да |
| .{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и |
| које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастир |
| помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажеле |
| више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за |
| , хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — з |
| , али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S |
| овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим |
| да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, к |
| а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај |
| јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не |
| на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њи |
| су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Б |
| у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — тол |
| ећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући |
| ване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси л |
| вога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Тур |
| } Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночиц |
| засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запитк |
| а часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове |
| оје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу п |
| хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати |
| почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по ма |
| с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати с |
| и још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда |
| Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда |
| Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.< |
| ије изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па |
| а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, |
| усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину ду |
| уховник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p |
| омче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече иску |
| хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с на |
| ртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спус |
| репи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а |
| } Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход ил |
| иче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које |
| ило само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лако |
| мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше |
| заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ј |
| аш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет |
| > <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — о |
| крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} |
| силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> |
| баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовнич |
| ов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин |
| та нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника покло |
| би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе. |
| н ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само ш |
| S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољет |
| н, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да прис |
| его ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћ |
| ројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p |
| ојом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога раз |
| и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причес |
| и чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе по |
| аш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, к |
| не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељ |
| се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од је |
| еваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили с |
| осле неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцниј |
| ра бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћи |
| окорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав тол |
| ић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега |
| че бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ва |
| >— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укоп |
| иле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је ма |
| де руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и и |
| рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> |
| рудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери оз |
| ица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених |
| снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто за |
| чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину |
| та игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да б |
| је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p |
| > <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спав |
| </p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Ту |
| то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није |
| шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса ку |
| S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да |
| рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом < |
| тио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуш |
| мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} |
| ка, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и п |
| м нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад |
| д му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жил |
| Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p |
| p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми |
| ва преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке при |
| и се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, ст |
| оложењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p |
| и сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се |
| је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли ве |
| >У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који |
| {S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела |
| <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, |
| оја се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.< |
| ају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном н |
| ут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази |
| лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. |
| она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра м |
| ри чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} |
| овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ва |
| о.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како |
| ео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p> |
| им дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла г |
| </p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или |
| ио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“ |
| де је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у чов |
| овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин шт |
| е, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђе |
| Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} У |
| е с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се и |
| — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си |
| смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све м |
| оге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се |
| трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, |
| упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чека |
| ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти |
| поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике! |
| ем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти |
| слао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево |
| у калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А |
| .{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, |
| делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месе |
| } За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде з |
| ао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто |
| ајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју остав |
| {S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада |
| Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не ус |
| -ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве |
| згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажн |
| хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају. |
| да и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и сп |
| ском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Муст |
| њи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и |
| па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром вр |
| али очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна |
| римио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p |
| S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како |
| измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што го |
| ама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћое |
| ио је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смел |
| и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, док |
| и или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, ди |
| чке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, приско |
| чи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p |
| не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли |
| </p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> < |
| , да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као крив |
| p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— |
| и то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну |
| Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> |
| ити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у ду |
| и у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима с |
| Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомил |
| од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора |
| а граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, |
| даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше гл |
| , јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнут |
| .</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на |
| к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори |
| </p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. |
| >— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> |
| p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да сп |
| не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких оч |
| <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> |
| де“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— О |
| — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p> |
| или девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, |
| је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори |
| <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за хр |
| и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— |
| ће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ ниј |
| год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> |
| вину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, |
| и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ. |
| ша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p> |
| а их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цепт |
| му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста |
| и људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и |
| своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство! |
| n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје о |
| >— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте н |
| не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит п |
| им вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, |
| , у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, жу |
| р.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — в |
| и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу |
| еколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни ха |
| љена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не зн |
| иш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијеса |
| скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност та |
| тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је з |
| о?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да |
| звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља |
| о кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три да |
| чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на р |
| зли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се с |
| ом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвен |
| дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} |
| часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет г |
| јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њим |
| ва тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивал |
| ницама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му тама |
| S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ к |
| ли га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Висок |
| едаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, |
| и Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год |
| н и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак |
| испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никак |
| е било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међут |
| ље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S |
| весно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /> |
| ца, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а и |
| их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољ |
| почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубок |
| зене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дув |
| ај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" |
| <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат |
| дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактов |
| у небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, |
| пено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево |
| ивене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске |
| и међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну ле |
| {S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у |
| бо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу |
| прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечји |
| улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се ча |
| ше око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића |
| овек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је ом |
| игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187 |
| — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдег |
| ле буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезино |
| та тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, |
| оришту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стран |
| у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупиј |
| {S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и |
| а, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака |
| мовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик |
| е на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољи |
| о то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо ра |
| /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељ |
| денац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га |
| та сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним зв |
| прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S |
| наком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу прос |
| у се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепе |
| источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудн |
| ко њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „А |
| које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се |
| едао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији |
| е свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово успра |
| осле тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке |
| нчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с |
| ек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црв |
| ко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под |
| менило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} Т |
| а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и зап |
| а се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с ње |
| ишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на |
| ешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним шти |
| ла, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења |
| ли је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека в |
| ни градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасја |
| Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станк |
| година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначк |
| ети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, поги |
| чкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће |
| о своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и бу |
| што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире |
| на на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљен |
| врђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживе |
| не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не просло |
| аплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и |
| ="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, не |
| ук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p |
| , а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним глас |
| ђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— |
| котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ру |
| део међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад ова |
| витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било убл |
| еш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу |
| седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружит |
| а стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чу |
| ! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме заг |
| кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који ча |
| ружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због |
| Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и прев |
| то је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако |
| на, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом |
| јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље |
| и, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.< |
| је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? |
| ијатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам |
| урчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме ч |
| Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, |
| блаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ћ |
| мче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Е |
| а самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заш |
| олико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идит |
| одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и дру |
| а Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире н |
| нуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те се |
| ка крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милан |
| х, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да < |
| м запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гаг |
| т јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златн |
| на овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ах |
| рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, |
| о лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном |
| Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога сил |
| с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчи |
| оме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељ |
| њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чв |
| е места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очи |
| чи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су с |
| ека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи не |
| у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе се |
| плетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова |
| и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му н |
| лико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за |
| што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, |
| Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће |
| !</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања |
| , па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише |
| ића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасв |
| разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком |
| о по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Р |
| е поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. |
| во искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — М |
| која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје |
| о су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред хано |
| ожди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, ка |
| ресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радов |
| рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да |
| ета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кн |
| вај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{ |
| да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему |
| зница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило д |
| агла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Зами |
| ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{ |
| да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман |
| већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече |
| ежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S |
| ти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне |
| н из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да |
| се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распе |
| сли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се к |
| о је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све о |
| свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао |
| запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, би |
| нојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити |
| дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња |
| на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима |
| о уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разор |
| ља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он ве |
| тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар с |
| кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> |
| пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које |
| режу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се |
| е поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу н |
| пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату пла |
| на светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену |
| е зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва |
| оја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да ч |
| а се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим |
| ци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— |
| у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче з |
| савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и д |
| екну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа ду |
| е могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира |
| улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све |
| вршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела с |
| а.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му д |
| стим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос |
| им, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поузд |
| е по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, как |
| о која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага јо |
| разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина |
| ило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука |
| и.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и само |
| а врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да |
| невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— |
| ојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је ј |
| пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одби |
| е зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце пр |
| Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред при |
| ј народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати |
| кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</ |
| сак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу |
| ла једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb |
| ти.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, к |
| и кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од |
| нда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не |
| у трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово |
| а избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана |
| , браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да |
| ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу ник |
| ћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже диса |
| еш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потурис |
| врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Г |
| жност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> < |
| се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је |
| м заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће ј |
| ко бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз |
| рептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од |
| бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} |
| сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, |
| уши, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, |
| , мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад поми |
| ом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не тр |
| и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као |
| е, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га ј |
| ворио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђ |
| око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа пог |
| то се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несани |
| те како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и мана |
| вори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још доб |
| се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу |
| зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима |
| штили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови |
| рудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, чест |
| кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а с |
| илици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избри |
| готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже |
| аспростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква |
| у се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или |
| {S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> |
| </p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ он |
| рни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Ал |
| оња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки дому |
| чита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима о |
| не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Р |
| рошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу |
| ојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака раскло |
| не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову р |
| ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која |
| p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n= |
| ше никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о |
| <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено |
| обичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га поз |
| га догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p |
| ма, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само игр |
| ед собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја |
| се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију заг |
| га ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово кака |
| уде, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међ |
| те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Тур |
| к.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљ |
| езане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа к |
| тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, |
| и зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић т |
| и, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и пали |
| давише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он п |
| д.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним о |
| сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватр |
| и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин |
| ом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му |
| чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, |
| ић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, |
| сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. |
| ространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатли |
| <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аг |
| у.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега ниј |
| под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су с |
| Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у |
| е, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је |
| p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p |
| з икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издво |
| <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На т |
| са нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за |
| а двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присус |
| како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занес |
| бук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и х |
| гледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невес |
| што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p |
| леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто |
| а многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота о |
| ша барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно |
| један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној |
| и гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена |
| ти напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да |
| е часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ак |
| асењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује у |
| бље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако |
| м, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море |
| S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче м |
| ину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несно |
| , над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у го |
| </p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би |
| слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа |
| си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p |
| Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио |
| на, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло |
| ушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од |
| тно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p |
| деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва нав |
| аше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој бр |
| Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога бра |
| а још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наор |
| е.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и |
| аруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиш |
| није, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљ |
| ити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, ок |
| у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.< |
| не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразил |
| n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазна |
| 10" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је мест |
| ана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати |
| зговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да |
| ме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није м |
| пић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Ми |
| здахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цр |
| ла пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, |
| е као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова гла |
| жи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђер |
| еше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву |
| а да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сут |
| рицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грле |
| владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу |
| на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајч |
| увају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић |
| ене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дан |
| о! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Збо |
| ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /> |
| ћемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки час |
| , у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је при |
| рислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води. |
| аше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, д |
| раде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да |
| га „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипал |
| тије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници |
| седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута свет |
| припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме с |
| ија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, п |
| дведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а |
| S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Об |
| и!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, дан |
| к!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај поср |
| округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је |
| те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе с |
| е се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи |
| — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— |
| трже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не |
| Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, п |
| а, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с |
| Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно за |
| паде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кул |
| ише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па |
| >Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад |
| p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Руп |
| поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се |
| те Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, де |
| страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека |
| а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутк |
| ред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се |
| теза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Д |
| обу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p |
| ћ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, р |
| ене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чис |
| ји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— |
| хо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћел |
| .{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме ув |
| служивао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрк |
| а тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан |
| Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> < |
| еобична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Са |
| иво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује |
| ачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су т |
| јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Сми |
| зи, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва д |
| поља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шк |
| и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p |
| а.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље са |
| зо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа по |
| Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути |
| Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавиц |
| /p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропс |
| ежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p |
| н не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Ру |
| и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити на |
| у, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз плани |
| , да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и зами |
| внику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" |
| тале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако |
| ао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и |
| ћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није и |
| е чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час за |
| <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што с |
| час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узим |
| зу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вече |
| у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{ |
| е изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило |
| једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао мо |
| домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лаган |
| домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лага |
| то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не посл |
| , па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, |
| Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море |
| огледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p |
| неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, |
| Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапк |
| диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су от |
| — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не изба |
| А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита |
| ли лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — |
| бима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати |
| ну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше |
| ви, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка |
| и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> < |
| У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око |
| о му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо |
| амо да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свр |
| е.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па |
| на за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци |
| ном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> |
| о реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, а |
| а, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио |
| , мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је |
| много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играј |
| ише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p |
| во, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како |
| вори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша са |
| говори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запи |
| ева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи в |
| цу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде |
| а погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— |
| нао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ип |
| моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудоват |
| ића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А |
| ком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојн |
| , сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му с |
| бро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, у |
| а стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови. |
| ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према |
| алих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али |
| ивало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да |
| Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зи |
| упа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силав |
| као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p |
| сове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и |
| , уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, |
| када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину п |
| а патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често сла |
| мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијут |
| не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> |
| удничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао |
| ах је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на |
| и-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи |
| о сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благ |
| Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодн |
| <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога у |
| ном детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија |
| /p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — ј |
| дника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у |
| га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди т |
| танојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на |
| е јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми ск |
| о снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е |
| хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова ст |
| ти топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати так |
| ова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари |
| у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред с |
| а дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту |
| илије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је |
| главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и |
| па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, |
| ли усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанств |
| во пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{ |
| ану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојк |
| ош, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, |
| усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи |
| љи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу |
| кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубим |
| ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених |
| Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му |
| ме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу |
| обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, сн |
| и уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо |
| покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да |
| лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над |
| му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад |
| су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.< |
| израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</ |
| а Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му |
| и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје |
| х почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а ма |
| е хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма |
| е, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје |
| Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана |
| estone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је |
| о газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по |
| , хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, |
| тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И јед |
| е он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио |
| Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске |
| е од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су из |
| ога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звез |
| су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије |
| ћ нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Стан |
| да у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по ј |
| е осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она |
| е пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по |
| гина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћ |
| очео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му |
| ћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму. |
| е пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је |
| ахвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачека |
| Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се |
| да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој по |
| о му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук |
| , ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, ни |
| д се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док ј |
| ји брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их |
| ме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, |
| ну.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује х |
| очи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још |
| овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беш |
| 040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу |
| ну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем г |
| урите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете дев |
| д дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска при |
| пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо |
| о! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, препла |
| рча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо м |
| ца Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита св |
| рећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.< |
| Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе |
| најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} |
| та, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ |
| апољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала |
| м очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себ |
| кове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Же |
| длучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— |
| нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p> |
| их стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> и |
| под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налаз |
| ао и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— О |
| са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали |
| о је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ак |
| " /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити |
| џи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навук |
| ад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе |
| и се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и њег |
| рују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз л |
| мешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљ |
| њих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницим |
| а, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Руп |
| ђе му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан изра |
| дупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније |
| што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који п |
| <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и оглед |
| онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући до |
| еда мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозиру |
| остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће |
| ујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислит |
| о исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну |
| дахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче ка |
| ском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа мален |
| ва.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гле |
| му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба п |
| девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срам |
| ection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалек |
| аздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном |
| га, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом |
| се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је |
| ану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и по |
| ош само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уз |
| и се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен |
| едоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ов |
| е у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заш |
| <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их теш |
| гову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине д |
| p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав и |
| убљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се б |
| тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштољ |
| шти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на |
| решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупај |
| ругима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до ма |
| мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно |
| е трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је ра |
| нић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је |
| ера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — |
| о и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир. |
| најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна вазду |
| , а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, |
| ежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним пут |
| а нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори |
| киваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, |
| страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук |
| ла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат бр |
| рихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био в |
| оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана |
| је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спре |
| не потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених к |
| етовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собо |
| лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, |
| чи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он |
| е је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јао |
| ка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу не |
| у, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама |
| ком пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога |
| заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и ка |
| његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је см |
| адао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће |
| лаву укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, кој |
| не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! |
| S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледа |
| истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, |
| анас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њи |
| овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано |
| остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> < |
| вио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо ли |
| у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку |
| доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А |
| стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разго |
| скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, |
| он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p |
| утра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му |
| > Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђ |
| саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је |
| када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Ту |
| акне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлу |
| е материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо |
| па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта |
| дужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="cha |
| чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда |
| је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стран |
| За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена |
| ожда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако |
| о се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, го |
| м, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му |
| ало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двори |
| се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје поглед |
| осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити. |
| позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине |
| није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чу |
| освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти са |
| <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| а је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духо |
| могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што |
| ом нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — |
| н је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се |
| убаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на ор |
| е га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је мерк |
| е изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена |
| цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одго |
| ла се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се пр |
| астиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недић |
| без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак из |
| коме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Он |
| за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</ |
| им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> < |
| оје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња |
| да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А |
| јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднут |
| један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не |
| га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима ј |
| је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакн |
| ш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за о |
| надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно к |
| у чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, |
| темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му |
| , што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово |
| у до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило |
| е, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} На |
| започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{ |
| ати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и |
| и атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли? |
| у вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Сми |
| је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи се |
| тиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губ |
| де је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати |
| веде по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га |
| молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруш |
| сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви |
| песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и по |
| што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снах |
| е он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну с |
| а, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим |
| истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} |
| тао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, ка |
| то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло дог |
| ло сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са о |
| а све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље у |
| ао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесн |
| , много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одај |
| на туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој п |
| ење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине о |
| познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајућ |
| блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и |
| а?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да |
| ју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју с |
| .{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, |
| к и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Мило |
| } Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чис |
| е, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те |
| ен старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашен |
| руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, |
| е да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у ва |
| је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све |
| /p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, н |
| он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се |
| зан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што г |
| е му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и |
| рати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — проша |
| исао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило |
| Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки |
| ман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно |
| продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка |
| јала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамни |
| ака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p> |
| > <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако о |
| аучила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости |
| а приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — ре |
| ша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и |
| учи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блес |
| ог терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из |
| ско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће |
| е Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Ова |
| га; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без |
| бом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизв |
| <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да |
| ода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— У |
| Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, к |
| му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се |
| па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у гр |
| та.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и |
| чно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{ |
| ице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав прити |
| тима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје ме |
| зати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Р |
| глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на |
| од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од б |
| аха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаш |
| .{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је |
| ну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово ле |
| уче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годи |
| евојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати |
| авале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у |
| лази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му ма |
| иво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неко |
| је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да о |
| се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било |
| — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих ба |
| , а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пре |
| што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} |
| Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па |
| сту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жрт |
| који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — од |
| агу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје |
| према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлос |
| !</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки м |
| на притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач |
| му је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p |
| ку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби |
| часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га |
| париса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним |
| о руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли |
| ично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни |
| слови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p |
| ва у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, облив |
| ло, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, о |
| у незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прил |
| ице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обу |
| .</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} П |
| У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једн |
| а отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико |
| бог страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар |
| да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога |
| — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арха |
| а.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брз |
| /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено |
| по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а св |
| е, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један м |
| а дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="1 |
| га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му |
| ићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви |
| а бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз сел |
| рена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи |
| што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Ру |
| х бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао |
| це.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до |
| јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спр |
| ко њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га |
| у и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми доб |
| ан момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде и |
| — У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>П |
| их момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат |
| ива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман |
| омешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело |
| се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хв |
| доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одг |
| S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке |
| Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је |
| о да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни доч |
| он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени погле |
| над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и |
| шта скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, ка |
| помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за С |
| је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ |
| и ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер |
| у и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бри |
| и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар |
| ... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је ј |
| утра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом |
| Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране за |
| ропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у |
| а, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дуб |
| кидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме мест |
| добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судб |
| а, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној |
| о удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче |
| живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда |
| лели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре |
| орица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у |
| ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана посл |
| е и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од ра |
| а њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, |
| се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девој |
| бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним |
| рашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа проле |
| д, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, о |
| дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а |
| те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би мо |
| помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај |
| да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и дос |
| бицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити др |
| рећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, ко |
| игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека |
| Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али |
| а чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Харт |
| .</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче |
| ата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника |
| pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа |
| p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило та |
| („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још |
| ве, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сас |
| <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби |
| ојави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, |
| ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, |
| <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај гла |
| је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све |
| е, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али |
| је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невино |
| се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, |
| у зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варн |
| е над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и |
| е се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање |
| пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђер |
| лакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз о |
| ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке |
| , и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубин |
| запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> ча |
| дно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, |
| чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- па |
| дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него |
| и брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну |
| ></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити |
| тр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима. |
| > <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао |
| окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје |
| криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — |
| ако би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељ |
| умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препе |
| </p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећ |
| жбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, |
| ише није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом гла |
| те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости. |
| Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим |
| игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и |
| платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због |
| , што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је |
| онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у б |
| ј мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено |
| очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није |
| тирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то до |
| ајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> |
| де из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, ко |
| Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.< |
| </p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе |
| није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао те |
| лоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одм |
| спаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, |
| а ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је и |
| ом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме |
| } Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је т |
| есече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажа |
| јете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па |
| х, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — дод |
| ејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тел |
| и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — ре |
| о је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претво |
| писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајал |
| а јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава у |
| што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и му |
| имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-к |
| > <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.< |
| чезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамља |
| ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да |
| > <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чис |
| су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убиц |
| екну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. |
| писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима. |
| уди, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио некол |
| о знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је |
| Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да ј |
| о му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ћ |
| му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставит |
| ма.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову |
| , да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговор |
| је никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних та |
| лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића. |
| их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ниш |
| нути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, |
| у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи |
| атише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Тур |
| се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру о |
| S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одер |
| p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар д |
| у.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи |
| <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — |
| е му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који с |
| се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује љ |
| а страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло п |
| копао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли |
| р издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му |
| то је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је с |
| су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пун |
| у лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S |
| да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада |
| е заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушл |
| џаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како см |
| у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку |
| и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја вид |
| ице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узви |
| 9" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звал |
| а међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек за |
| ћемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Ба |
| о сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— |
| ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запе |
| срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно з |
| } А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном |
| дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, |
| ви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да ј |
| а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју. |
| у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће ј |
| о је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тв |
| посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама |
| ла дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све м |
| и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед |
| ње, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, к |
| вала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим о |
| 178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и са |
| жа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири п |
| </p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а |
| а везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатов |
| ао стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем ка |
| силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек до |
| да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, ал |
| Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је |
| ног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Але |
| леду опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро |
| е та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, |
| пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Ра |
| ком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахиј |
| могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да |
| , па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се т |
| у главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, са |
| је свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га н |
| е.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да виш |
| кале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То ни |
| а разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Ме |
| његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{ |
| ле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и не |
| амет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никакв |
| бини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет |
| , које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули |
| нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехрис |
| душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села |
| а пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, |
| задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш |
| стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада н |
| ело.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, |
| Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело гл |
| лас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо |
| нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној дев |
| ишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето т |
| е у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зра |
| ано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и |
| .</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" />< |
| ку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опаз |
| а да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, с |
| се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одм |
| и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери |
| уту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у |
| му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — |
| чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао с |
| шчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога |
| у долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу у |
| студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна млад |
| и било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српск |
| та ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити |
| а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко з |
| одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село п |
| Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо пр |
| дио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи п |
| три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Так |
| игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да ос |
| теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта гов |
| илику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трп |
| његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало ч |
| де на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и ово |
| е, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговор |
| каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви пог |
| хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и |
| .{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Бо |
| ков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори |
| рискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже ру |
| ли се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зариш |
| о оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, |
| , а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи уг |
| у.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} |
| одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да о |
| е и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно |
| е Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p |
| ста направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час во |
| само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао |
| , да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад |
| воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само |
| е двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправд |
| ош да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни |
| палио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— |
| ти, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у се |
| .{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеш |
| а чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била |
| дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и пом |
| да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом пора |
| рујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз |
| бог некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувим |
| ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину сми |
| и и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах |
| е се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> < |
| ало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овог |
| амо дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p |
| љепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Уз |
| ривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p |
| Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан о |
| а шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храб |
| з хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је |
| ном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите |
| субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а |
| се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је |
| у ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што |
| два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој см |
| једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме |
| е, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло |
| пи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они с |
| Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> |
| ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то а |
| е успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, |
| одинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад |
| омила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса |
| мо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза с |
| ло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још ч |
| га, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џ |
| Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} |
| милица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена т |
| >— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p> |
| ела приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p |
| о једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се |
| з девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада |
| гића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегл |
| <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p |
| Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! |
| >— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као пома |
| ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учин |
| како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога |
| </p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и т |
| ао сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као |
| уман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу |
| а.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се |
| p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи |
| заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, |
| истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> < |
| рехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} |
| ћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У |
| дно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И |
| а.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тести |
| ну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мал |
| , само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме |
| оје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" |
| На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за |
| кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И с |
| /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгле |
| ршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пу |
| овића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који с |
| еригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припрема |
| ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше |
| менуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то |
| ћа оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и с |
| ни одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од |
| гушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замаг |
| Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кмет |
| {S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме по |
| анас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> |
| се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили |
| гића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога с |
| ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му |
| онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљ |
| — Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и запо |
| 31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздра |
| Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то |
| је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле ј |
| Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толик |
| те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну |
| ога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућ |
| а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да |
| најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А |
| једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игу |
| о је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џи |
| камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Су |
| ола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с п |
| е трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам |
| гићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка д |
| ацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнал |
| у, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гаги |
| ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} |
| ш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она н |
| .{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло |
| ћа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S |
| јпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше јед |
| ири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага |
| дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче |
| > <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, шт |
| као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога д |
| азити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастир |
| p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n=" |
| дног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из |
| ју.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде п |
| Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, |
| Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га |
| игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагић |
| е Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиство |
| } И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха |
| к на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и пр |
| егао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић по |
| се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима |
| нама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: |
| чина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутр |
| ацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати |
| </p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништ |
| а дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању н |
| сле сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим |
| е.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села. |
| реши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прен |
| тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p |
| </p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђо |
| и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} А |
| одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и док |
| ио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју се |
| већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и |
| и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море |
| а.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он |
| -духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да |
| Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не |
| вреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила г |
| тргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџ |
| рло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао |
| што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није |
| p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њ |
| S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни з |
| или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пре |
| овиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случа |
| .{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p> |
| Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћ |
| де Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано |
| или фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то |
| Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвен |
| неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па |
| ти, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта |
| одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па |
| су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледа |
| ло е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у м |
| тме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ |
| ати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњи |
| м и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамењ |
| сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди о |
| ш под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ћ |
| — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Ј |
| или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако |
| еоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати |
| твори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Ст |
| баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и |
| дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати св |
| бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју |
| две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио |
| и тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако |
| на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p> |
| те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад се |
| ђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, |
| — Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} |
| у главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} |
| танак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом проси |
| да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одј |
| ? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p> |
| и сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљу |
| овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за о |
| >Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а |
| и прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир |
| зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које с |
| ођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што |
| на грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За |
| тезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} |
| брану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је виш |
| браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на к |
| ичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састал |
| други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да |
| аха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв п |
| плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани к |
| о?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Гд |
| дуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад |
| у.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гоми |
| жја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас |
| а брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а д |
| кне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробу |
| из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака |
| а прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао |
| о по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину у |
| > <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конак |
| у.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се |
| а га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиро |
| после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђ |
| ико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да |
| онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Т |
| е хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рув |
| , која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушт |
| око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Р |
| мо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са |
| после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А т |
| ш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела т |
| у или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз |
| устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p |
| а, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div |
| е могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субот |
| S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, стар |
| >Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред с |
| ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и покл |
| болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да т |
| , па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, т |
| е моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрач |
| г Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе |
| и.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га ст |
| вој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две |
| уда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> < |
| у, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде б |
| .</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу |
| рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на |
| то одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па |
| и се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се |
| бе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да |
| налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана иг |
| орити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига |
| ацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у |
| тотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стуж |
| и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растур |
| ева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шиб |
| њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова п |
| д је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао с |
| вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени |
| и, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а нек |
| ине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а укр |
| степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — |
| аву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљ |
| и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело ње |
| ада се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су |
| оше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног шир |
| запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за п |
| то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, ка |
| ла наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, је |
| тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајн |
| да нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да н |
| p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и |
| ала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, |
| риђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а д |
| те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти |
| <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не ск |
| аче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева |
| о.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> |
| аки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле |
| бурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћа |
| бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетан |
| уку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одгов |
| Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговор |
| ох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овд |
| гом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /> |
| ићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута. |
| ам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? |
| п и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и кл |
| му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак |
| амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хо |
| асе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је са |
| сак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb |
| нчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим |
| ићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У |
| у.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје г |
| сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с два |
| па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све р |
| љак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n |
| ло, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су бу |
| калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не |
| евојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о |
| се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми |
| нојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговор |
| Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у |
| као поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би мог |
| де, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала |
| /p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља |
| иланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, ка |
| ај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ћ |
| народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи |
| слоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију |
| платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупић |
| а ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо |
| сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отић |
| поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви |
| је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то праза |
| а ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Ру |
| ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећ |
| ћи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна |
| и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше |
| „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а |
| ремена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезо |
| аклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слу |
| јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са остали |
| о помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их жив |
| зви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, |
| ма, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што |
| се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништ |
| о би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи |
| .{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а ос |
| ити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S |
| агићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је пом |
| /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под |
| /p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подуж |
| се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је |
| .{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, ш |
| с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онд |
| Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Мор |
| ува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче |
| ободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити |
| мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рун |
| а ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S |
| к јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, |
| чити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, |
| ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а |
| тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е |
| дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи с |
| гано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, |
| сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић ка |
| е доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражил |
| /p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу куп |
| {S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, |
| и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> < |
| а, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћут |
| анака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да |
| молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљен |
| убоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{ |
| е глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — |
| се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и ве |
| b n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Тур |
| ељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе к |
| ексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу |
| оји су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и п |
| крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гав |
| ахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута |
| у, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је б |
| ити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати |
| <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко |
| роду вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, ј |
| ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одг |
| ољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, д |
| и и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и |
| о потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију п |
| ло, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, |
| грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те са |
| до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тег |
| опадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, |
| гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп ј |
| Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлави |
| дати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је |
| с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су |
| S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су ша |
| таласало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, проби |
| м, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увел |
| ој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа ма |
| дну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="2 |
| ић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу |
| рпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који |
| бегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и сил |
| ли у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више бли |
| е разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању д |
| здахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају зб |
| Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Тур |
| игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у такв |
| ред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју |
| рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу |
| сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало |
| риеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод |
| их испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чел |
| а витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{ |
| забрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака |
| јенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељаци |
| Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више |
| S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сад |
| } Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин |
| рзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе |
| ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ т |
| азмишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито гра |
| ију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утисну |
| истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, |
| а ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, |
| пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сак |
| оји пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допи |
| из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта крио |
| широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло пр |
| у, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</ |
| .</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због те |
| ојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— |
| ; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— |
| ?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> |
| ад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p |
| /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о кој |
| боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, в |
| крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одг |
| беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљу |
| три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи по |
| м, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милој |
| ијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, |
| као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка |
| агрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из |
| е дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, |
| дник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо |
| која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора |
| на звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу |
| ињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је оста |
| се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гаг |
| {S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође |
| на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније |
| оју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искуш |
| упује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може ос |
| Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити |
| рне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> |
| трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.< |
| рса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура |
| се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — з |
| е, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице |
| p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, со |
| јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта |
| севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави? |
| b n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом мес |
| и-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и иску |
| иш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му мест |
| пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар т |
| векрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па са |
| ?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи с |
| !</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти |
| што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А |
| а тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — |
| им очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} |
| /p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси |
| рикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану |
| г.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без ов |
| илоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журн |
| пе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери они |
| спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колен |
| нај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили |
| ако му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за |
| </p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо |
| о саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и |
| као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа бра |
| </p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно бор |
| <pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја |
| нувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у |
| издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— |
| шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску |
| з икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади |
| ево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је доб |
| овори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, б |
| шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а |
| као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора |
| м за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену из |
| се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одмета |
| <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери с |
| у.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на л |
| ила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат |
| о! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не |
| има највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове с |
| та ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми |
| ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одго |
| Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац |
| > <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него к |
| био и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на н |
| учке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, |
| ликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p> |
| ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да |
| дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао |
| ао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — |
| певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз ко |
| нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда |
| у старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p> |
| ном светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <di |
| у је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегов |
| не шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали |
| оме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неко |
| — Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Ст |
| се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш ко |
| кви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <p |
| ка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p> |
| е звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, |
| /p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом ста |
| а закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристиј |
| њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско |
| као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађ |
| ере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад |
| <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у о |
| аза, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила |
| >Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, |
| с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломље |
| што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио |
| пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних аг |
| </p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто |
| е шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познад |
| ма држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих пе |
| , не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшни |
| га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави |
| д.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, уп |
| му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за жив |
| елу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, г |
| им гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога кр |
| ало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто |
| — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{ |
| p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни рас |
| го са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељско |
| се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, |
| ше снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} |
| ај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда рон |
| а, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под миш |
| рудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— М |
| пасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игр |
| тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, |
| од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p> |
| г веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над |
| је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је уз |
| тка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма |
| отово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже |
| Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опро |
| глише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше о |
| а гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама |
| у својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру |
| 147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за пле |
| не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С |
| ије одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се |
| ко га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он |
| вуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гл |
| стрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Сам |
| } Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, к |
| .</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — |
| ећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из послед |
| енутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, |
| p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</ |
| Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гла |
| ем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само |
| их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевањ |
| p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па прол |
| м Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а |
| ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених |
| но, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, |
| какав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чи |
| ко ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим |
| е хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на в |
| p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> |
| ј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досад |
| ујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нем |
| аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајду |
| ецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не иза |
| танојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p |
| <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и зама |
| </p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује |
| кога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p> |
| пићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Ист |
| иноћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проло |
| > <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</ |
| , те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} |
| уком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од |
| уштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али |
| ан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врат |
| ани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим т |
| ће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а |
| ред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости |
| -Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још |
| и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамот |
| уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувиш |
| </p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — вик |
| Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само |
| илика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре |
| рва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него не |
| е страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једн |
| је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају |
| гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им |
| чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као с |
| на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Д |
| ени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да |
| .{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друк |
| p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње |
| ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ни |
| обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још је |
| шено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, |
| га Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набус |
| ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да пов |
| на, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала |
| рала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе |
| Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо зб |
| ше се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто |
| Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу с |
| аџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар ни |
| ма ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па |
| што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину |
| то су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у |
| еферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко б |
| етно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту |
| м.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бан |
| го су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упут |
| буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небра |
| — Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> |
| и.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шт |
| може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— |
| p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како |
| одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, |
| еоградске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима |
| , кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> |
| чки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p |
| и Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бив |
| мо допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово ј |
| — А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људ |
| .{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина к |
| и, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкрг |
| ило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је пок |
| асвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебил |
| p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и т |
| го волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је |
| {S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест |
| рица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташ |
| оче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, |
| сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе |
| ла се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По |
| место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају |
| чима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза с |
| Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако |
| Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, |
| то пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч је |
| мо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно поглед |
| , збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсни |
| увао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, |
| измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не в |
| мењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљ |
| то га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он |
| У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</ |
| се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, вез |
| дбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухо |
| етињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка ту |
| мицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка |
| и око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на је |
| /p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чо |
| стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар |
| пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У |
| <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламњ |
| ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ ска |
| 48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спре |
| е ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у |
| е је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи |
| ојима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је иг |
| га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слуша |
| заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете |
| уо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похва |
| p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме б |
| као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма |
| вуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опаз |
| у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! |
| 50" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромн |
| } Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је |
| приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали |
| ма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и ве |
| ?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш |
| истајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кунда |
| о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао ма |
| спред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивоко |
| рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваљ |
| и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Ру |
| ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не |
| га тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред кој |
| <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — вик |
| ем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</ |
| па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хата |
| то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не |
| опастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћ |
| дња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно са |
| } Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је |
| султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људ |
| ије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па |
| маћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да |
| -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — |
| љно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још зав |
| је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала пр |
| {S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који |
| ед Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се |
| S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погле |
| оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да |
| а Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хри |
| што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао |
| , села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али о |
| во стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла |
| непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са з |
| џи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш? |
| ве сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељо |
| >— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако с |
| ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Ру |
| ом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађе |
| пенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи |
| е се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> |
| аш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и |
| ло час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да |
| ено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разузда |
| , ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одгово |
| кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице м |
| ити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А |
| пићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове |
| и био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују н |
| Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загуш |
| Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу |
| и?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, ост |
| плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка |
| и ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, ко |
| асове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови п |
| ку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од в |
| p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас |
| је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га о |
| не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему ис |
| из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у обла |
| тај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати |
| ећ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из г |
| абили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање |
| стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> |
| >Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из ваја |
| ко врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти зами |
| > <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, |
| мо дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — п |
| игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све |
| а.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша |
| оворе: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу гла |
| У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише |
| даћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено |
| м ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него л |
| p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом |
| то га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха |
| — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дер |
| а? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће п |
| о си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само |
| разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је так |
| .{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насади |
| носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изн |
| на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу |
| еровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио |
| не из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо |
| умњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да ј |
| ичао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је |
| ло до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_C2 |
| ло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помиса |
| ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би об |
| милавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце |
| од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били примора |
| аплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један |
| ака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би |
| у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми при |
| ме није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побрати |
| ка и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, в |
| е часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мај |
| вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко |
| Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, |
| амотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп |
| и и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући де |
| , јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не бри |
| нковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја м |
| над провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се ро |
| плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицин |
| лимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— П |
| ак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" |
| остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је с |
| , кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред |
| ио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје |
| Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање сам |
| ави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, о |
| а, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</ |
| запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну ј |
| е међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А б |
| то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак магл |
| итимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један друго |
| од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш |
| и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш |
| ује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ва |
| умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, |
| и крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па з |
| се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, |
| севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из у |
| } Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је б |
| ак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај |
| је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима о |
| одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста |
| , да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узам |
| .{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржав |
| сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, т |
| х седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, ис |
| анковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.< |
| скошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима |
| је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео |
| } Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликова |
| а старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им присл |
| ојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> |
| имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остај |
| чићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледају |
| бичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Мил |
| ик, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а |
| више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш |
| у.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, бра |
| поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико р |
| апи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га уб |
| а се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, а |
| поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бо |
| тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по ј |
| убо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саона |
| ми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скаме |
| ну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама |
| те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, ко |
| под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сот |
| шти. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела |
| селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла |
| у обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се |
| "246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се о |
| и.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Р |
| сти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> |
| главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена стар |
| .<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склоп |
| стаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној пута |
| дију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку |
| ном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада си |
| или сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико виш |
| јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је |
| на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче прод |
| а погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се ст |
| ђе, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић. |
| ега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како |
| и речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупи |
| <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџ |
| ћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p> |
| се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, |
| олико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га н |
| Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед |
| улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њ |
| свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљо |
| па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Ру |
| ој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде и |
| </p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и та |
| мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се к |
| прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови |
| но осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера |
| ашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици |
| — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не |
| ајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мир |
| штру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклик |
| р, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко |
| на за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују муш |
| оме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепе |
| е је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде |
| необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у ко |
| а.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега уском |
| са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> < |
| миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим гла |
| р! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у |
| онашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кро |
| ви су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима. |
| </p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке |
| да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цеп |
| ао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то с |
| ило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити. |
| а, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једном |
| шла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она |
| успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па |
| сапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на ов |
| е с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као т |
| е лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних |
| што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавај |
| ше сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није мога |
| ју немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над |
| је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребр |
| вене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, час |
| уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се гла |
| леко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки д |
| то мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински |
| а би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад сум |
| е већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и у |
| ли како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не оз |
| , што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну |
| сти, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се па |
| асак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није в |
| орне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније |
| договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром |
| аптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, н |
| омени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се |
| око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина |
| рано небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима сам |
| таде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи |
| У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као ст |
| ад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтед |
| илно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело |
| да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онак |
| а му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на |
| је најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити |
| чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је т |
| му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се |
| еба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче |
| ирину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљен |
| а.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћа |
| лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет |
| ма густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по |
| је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премерава |
| /p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао |
| агићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путни |
| хну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни ок |
| емног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, нам |
| ни на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и |
| ајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја |
| оне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестиј |
| ></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гом |
| јену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори |
| ласа и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете к |
| а је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неус |
| и <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, |
| о?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одгово |
| се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовник |
| беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и ц |
| војим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до слав |
| слио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разб |
| е прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, с |
| је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хо |
| ао прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! |
| гледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село |
| ао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, |
| воре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те с |
| це сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити |
| аркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклиње |
| розорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Ре |
| авају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, м |
| од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смр |
| трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора |
| е више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух затала |
| лећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светло |
| е у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само |
| ње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n=" |
| Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море |
| еверни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским |
| ко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не |
| стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени гр |
| е меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, |
| е месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тиш |
| очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео |
| , ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> |
| ош једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Мора |
| забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тро |
| /p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша |
| у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} |
| и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никог |
| Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да и |
| брлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га |
| ао човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} |
| И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазит |
| До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између ње |
| а, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питај |
| о какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, |
| p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, д |
| те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати н |
| слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} |
| ојима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! |
| ан боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора |
| мљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па с |
| везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. |
| е, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — у |
| оје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје |
| аве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, |
| , што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Сми |
| > <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>К |
| <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поз |
| јаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено пог |
| о јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи |
| ић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није |
| сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и |
| ле овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, |
| ико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени |
| ојима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака |
| ћемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме поз |
| рави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори |
| аташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мрати |
| еме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна по |
| уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио |
| Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног |
| а, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет л |
| очивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она |
| цу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у |
| ко трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче |
| </p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џ |
| а сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут |
| витим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађало |
| а је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у |
| оку тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде ча |
| расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, бра |
| га кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p |
| околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ов |
| од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе |
| хтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обн |
| као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно пре |
| су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој |
| али-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S |
| уку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бди |
| Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се |
| и се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки |
| а, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, шт |
| старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буд |
| сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} |
| н тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башт |
| окле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостин |
| обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху |
| да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим |
| хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав гла |
| се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласо |
| и на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија |
| <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— |
| једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се |
| Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и у |
| да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи |
| ном младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него |
| м главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S |
| а ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густ |
| човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али |
| реса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, ис |
| уша.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепр |
| пта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> |
| лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне леп |
| а онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесв |
| хвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао |
| и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му |
| умене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње к |
| асу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу |
| колико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро |
| хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на |
| о је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на план |
| ац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу око |
| лас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у |
| <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Ц |
| из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском п |
| жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{ |
| Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се |
| тајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је уср |
| и и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту |
| густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па с |
| и доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи |
| крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, |
| атиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим аго |
| p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранић |
| е, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у с |
| е, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколик |
| е опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову ре |
| еда на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиш |
| ти.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај |
| плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква |
| уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво |
| .</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе |
| <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, к |
| ве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и ис |
| у помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису уб |
| се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи с |
| /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели к |
| резам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио би |
| на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на |
| } Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то |
| ру од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси. |
| </p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала |
| нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека сам |
| рављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у тр |
| што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио |
| крсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе |
| словено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међ |
| јају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртв |
| кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто |
| облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и ка |
| ога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда |
| ише од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, м |
| ! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећниц |
| p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се о |
| у, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светл |
| е отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао |
| а га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазр |
| а поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни |
| , у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово |
| врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда мн |
| е наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би з |
| } Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрос |
| снути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Бож |
| ума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> |
| немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока к |
| мо ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од |
| уди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде |
| ад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако с |
| з руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милоје |
| д очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p |
| Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, |
| си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На о |
| и од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи |
| етар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима |
| е планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним |
| ећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, г |
| ра и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише |
| је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом да |
| д разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше кр |
| ру дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја |
| море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> < |
| ића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђ |
| о су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, |
| де знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан к |
| и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна |
| ути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што |
| тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово |
| ва.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на к |
| ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густ |
| ат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Лед |
| подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, |
| претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак не |
| паса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, н |
| још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној о |
| узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачај |
| им одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покуш |
| емна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пру |
| едало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око |
| ака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти |
| не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p |
| оком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, |
| и, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи |
| гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.< |
| а да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Пок |
| а се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао т |
| разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт |
| ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} |
| ња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и ве |
| онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтел |
| женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко у |
| и више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да поб |
| азити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи та |
| е потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу уз |
| — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p |
| су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пу |
| } Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, кој |
| ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душ |
| иметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао о |
| т јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p |
| елих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну т |
| ала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — пр |
| муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му |
| ехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се |
| , рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико за |
| их очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на |
| старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде к |
| силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по гора |
| ино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Пав |
| олела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{ |
| ји ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни |
| дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p |
| ош силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Вр |
| мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав млад |
| силницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за |
| отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала |
| опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, ал |
| де на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер вр |
| ринесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива р |
| прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обра |
| 5" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко |
| Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p> |
| м загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља |
| е Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи ру |
| да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним румен |
| трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред оч |
| ђе му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима |
| е Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни к |
| >Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли г |
| о!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му |
| љале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта |
| страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев |
| на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, |
| p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило об |
| од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним поглед |
| .{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна |
| дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп |
| рели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb |
| је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли н |
| као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој с |
| арила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: |
| та обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота |
| се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груд |
| на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатов |
| помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по л |
| отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, ам |
| е више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, к |
| жио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место |
| енадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и |
| на!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сип |
| иле, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> |
| је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у гр |
| ожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да |
| што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устав |
| а <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није б |
| овник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе |
| >— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у |
| ти, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јеца |
| .{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су |
| ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена с |
| нице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо гл |
| ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није |
| оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> |
| /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па |
| Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али ш |
| е пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео |
| е зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мај |
| овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спас |
| јући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Са |
| ешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гле |
| а то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано с |
| ар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове |
| мачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад вис |
| рни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она |
| врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игума |
| ета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе суср |
| кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казни |
| асом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да |
| многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и ве |
| Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, о |
| о.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија б |
| м од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са ов |
| о дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочу |
| , Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића |
| а.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као |
| х боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" / |
| } Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашл |
| ка од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на пр |
| а, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод к |
| одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, сна |
| бодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита с |
| и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама проп |
| ади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} |
| ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш |
| мак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из соб |
| лону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и |
| о говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио једа |
| и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала |
| о браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмови |
| екшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} За |
| иновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од |
| тагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан |
| од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку |
| ој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео ј |
| торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код доб |
| — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ни |
| прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре п |
| ми се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа |
| бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пун |
| ="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога |
| навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</ |
| да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмогл |
| зађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снег |
| загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази к |
| и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолин |
| аки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких |
| но. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, |
| ива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној стран |
| . <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћ |
| им Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све |
| ман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по |
| не, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од сил |
| час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} |
| , напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен |
| ир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замиш |
| ако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, |
| коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, не |
| гом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> |
| шчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ |
| јући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аг |
| хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с план |
| на чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким бр |
| ој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу |
| бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељава |
| сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Ру |
| >— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — за |
| Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу |
| не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не по |
| мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је |
| , силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх |
| ml:id="SRP19040_C6"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, сла |
| , с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се |
| ве с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милој |
| дости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној |
| у.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журниј |
| .{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да н |
| се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стоп |
| утами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с који |
| Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, ко |
| е донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> |
| тирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су о |
| вићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да |
| метом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и |
| пиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме с |
| ти пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико кор |
| ти.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, |
| а, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на |
| , па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, |
| ></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам упра |
| загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не |
| онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се мног |
| ешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, у |
| помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашт |
| е сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још |
| ден, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао |
| <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </front> <body |
| кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи с |
| цају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свако |
| га света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно по |
| а његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укоче |
| ри ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш р |
| . — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, би |
| руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била п |
| " /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама |
| о је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба |
| џи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод оч |
| S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p |
| Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је о |
| ! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Ру |
| а је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра стра |
| .</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.< |
| досте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више ов |
| умановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и |
| ђу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње н |
| а у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и |
| у, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p |
| д очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезов |
| субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још в |
| далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рође |
| почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — |
| тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према |
| вот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан ц |
| /p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, |
| спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праш |
| ико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе |
| ог његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је |
| ала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су др |
| ј њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планул |
| одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, |
| екоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је |
| ко ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са |
| } Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на |
| набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и па |
| има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, тол |
| од своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од то |
| у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клони |
| ше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, у |
| у крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, бра |
| на раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, а |
| Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да о |
| ути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, ш |
| покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>С |
| , нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио |
| овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и |
| старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје |
| да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној м |
| ковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, с |
| амољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од раз |
| -Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прис |
| с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, |
| нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве и |
| чинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, |
| и! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рам |
| шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па та |
| више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, к |
| на. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премер |
| тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу |
| га Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— |
| ко недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пр |
| о човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела гран |
| ић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — |
| то си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> |
| ку, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра |
| аха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па до |
| ћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска |
| Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, |
| <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је пис |
| у Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.< |
| едина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје |
| а мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња р |
| , изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је |
| ло и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} С |
| аш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ак |
| су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла. |
| очито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му дав |
| се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито |
| је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавниј |
| .{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцка |
| ко би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и го |
| удма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева зг |
| кни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин |
| ка тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле уд |
| а се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну |
| о да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му |
| а надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да |
| ли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, к |
| корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час и |
| у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се гу |
| {S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати |
| и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да |
| своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога |
| о фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ |
| ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још |
| ну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти то |
| } Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између |
| је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже с |
| , ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, |
| а се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, г |
| чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У т |
| да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је |
| страда, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ух |
| ла је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.< |
| да овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га прити |
| (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— |
| све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p> |
| ји се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се г |
| е?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт |
| — Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић оча |
| амо машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се ле |
| на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постеп |
| азити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућо |
| поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај! |
| х упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма |
| духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</ |
| а главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, |
| манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши |
| убаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— З |
| ку не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби виш |
| <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите |
| а.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгл |
| ла прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Вел |
| и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста |
| , од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам зале |
| ојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSe |
| је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлин |
| јо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом |
| замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне |
| се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Г |
| Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено |
| } Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с |
| м и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагић |
| завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а |
| е на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је |
| ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, |
| е га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да по |
| се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе пр |
| творио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белај |
| , али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућно |
| је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од сами |
| ачај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ре |
| то је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су |
| свим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још |
| .</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, |
| њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради? |
| ла овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лага |
| ењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила |
| и ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} |
| вле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници |
| биство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, |
| задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одма |
| положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — |
| горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео |
| о цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало |
| са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, |
| себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку пр |
| за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га |
| дао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па |
| ста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229 |
| ће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка н |
| колико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села |
| о мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?< |
| кле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да |
| {S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како |
| ="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу |
| оде, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олта |
| pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота ста |
| <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме |
| је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p |
| збавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо |
| рова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак |
| к.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљ |
| /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узан |
| оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрдн |
| Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро бил |
| стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можд |
| ма, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах пос |
| је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сес |
| ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пу |
| е, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на |
| д глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак |
| је убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до ју |
| , све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.< |
| клони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже п |
| ед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже ру |
| а се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности па |
| не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао г |
| лесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како ј |
| из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове |
| ена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоз |
| тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилик |
| ао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За |
| ти ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе |
| да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања |
| ред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши шт |
| S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема |
| {S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, |
| у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корац |
| но, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђе |
| Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у |
| ва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време |
| уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету |
| оју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад |
| и завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џин |
| де да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и |
| отерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао о |
| .{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p |
| .{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва |
| је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— |
| клоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи- |
| ита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њ |
| аш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} |
| о прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором при |
| Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n= |
| е из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе |
| илом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче г |
| необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око ц |
| вски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састана |
| оњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор о |
| и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљ |
| све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Ра |
| почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашт |
| земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитим |
| е одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трп |
| а онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с к |
| одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> |
| ик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај н |
| ише не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма г |
| лели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно |
| ана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зи |
| во, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја.. |
| ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци |
| итву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помо |
| тину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на |
| а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је? |
| нио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбе |
| . — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! |
| немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — |
| ћ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу |
| <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе |
| " />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, |
| , до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, ј |
| е Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле |
| од му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па |
| био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>За |
| од је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи |
| Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас проп |
| нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му с |
| " /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџ |
| причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибиј |
| у да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука суд |
| мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје |
| понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испрод |
| Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што |
| су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, |
| њег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кне |
| е не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и мла |
| а, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који |
| кнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да пла |
| имо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић |
| > <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p |
| збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену |
| вршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па см |
| ји су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и |
| дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за |
| ај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очај |
| то нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушен |
| чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти |
| е ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамот |
| утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога све |
| ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали |
| p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервиш |
| им дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао |
| ји је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Ус |
| н је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао |
| па.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешк |
| ба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одгово |
| за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пут |
| ћариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195 |
| је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлат |
| ри и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S |
| них мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну иг |
| з и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том р |
| ти, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је |
| после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлик |
| сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико |
| и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Ш |
| о!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему с |
| а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико годи |
| а Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је |
| по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад |
| очасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} |
| ло обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади |
| астира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме |
| и више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони |
| ј заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, пр |
| А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле |
| е несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нере |
| не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само |
| енуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ |
| које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по к |
| је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле |
| о крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљи |
| ни! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се |
| а.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова |
| опила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе јо |
| ас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао зв |
| ч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није |
| се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим |
| смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и |
| пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, |
| ељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме |
| ијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што с |
| звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је виш |
| тали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сирот |
| вао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се |
| тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропас |
| заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, ш |
| оцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око в |
| лу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и |
| >— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с |
| очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што |
| Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— |
| ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бр |
| отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрз |
| го, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што |
| <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. |
| поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену де |
| нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> |
| раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онд |
| <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за ко |
| е народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би заце |
| сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља са |
| е би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. < |
| м озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже |
| покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћ |
| . — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете |
| ама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних оч |
| амо да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па |
| уша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћ |
| познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо |
| мо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у овакво |
| љево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочић |
| p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— |
| .{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Св |
| пијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ |
| дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи о |
| </p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p |
| /p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће с |
| колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу ос |
| растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међути |
| агића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако |
| све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније не |
| не?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причеш |
| које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, бр |
| на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину |
| је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, |
| ин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и п |
| ао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пу |
| ло да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да |
| ане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непр |
| </p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се раз |
| бима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се |
| S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, |
| Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, |
| а за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за ва |
| продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type=" |
| их му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, д |
| чај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина ба |
| држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо и |
| страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо |
| би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p |
| таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, н |
| ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њ |
| судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отиш |
| мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> |
| послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са |
| поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли |
| прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо сл |
| посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува зас |
| да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луд |
| то не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! ( |
| па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вај |
| т, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па |
| опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тог |
| започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју |
| м чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног ха |
| Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметну |
| и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чи |
| ога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича изм |
| пијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, моли |
| нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном неприја |
| иће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, б |
| малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она по |
| ом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмог |
| ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он |
| е.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу д |
| злога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb |
| судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, ка |
| те!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе |
| соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одго |
| > <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не мо |
| p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац |
| ве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све ч |
| ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено румен |
| рку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па он |
| ао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира јо |
| ао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуман |
| је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред т |
| ио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што ско |
| да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју са |
| сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, |
| зраз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктив |
| му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једно |
| а нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не с |
| празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{ |
| овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с |
| дар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и |
| а одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непр |
| га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне ст |
| е никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохвати |
| гову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, |
| пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога |
| он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после |
| је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уз |
| дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренута |
| <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени |
| је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мор |
| ком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненад |
| {S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише врем |
| та се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је т |
| скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио ј |
| ст, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с мног |
| p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од |
| лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати |
| ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} |
| .{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши |
| је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита |
| с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља |
| овим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстарије |
| седе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљив |
| Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Бого |
| су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из ку |
| удо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све шт |
| и можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, т |
| , најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> |
| и између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докл |
| згледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне кућ |
| о му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га |
| , горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнез |
| , чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, |
| доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="13 |
| ђе се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа |
| едао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђер |
| оме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који |
| S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријате |
| — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене. |
| о она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те |
| што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, |
| Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и ч |
| ћа, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се |
| му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год |
| преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> < |
| и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што |
| који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће |
| гњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су с |
| ло и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога |
| о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о |
| а на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и |
| зад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово послед |
| ена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на н |
| и смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно пог |
| чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад |
| ткако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима |
| ад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка |
| је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb |
| ћанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује |
| ца испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ра |
| му, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема су |
| Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво |
| — Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па зате |
| ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и прекли |
| зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу |
| рђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвор |
| зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни ро |
| е да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у |
| ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S |
| .{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарк |
| а и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупр |
| леће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, ос |
| е неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио с |
| има прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајни |
| видела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb |
| је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трн |
| а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам ј |
| носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог с |
| ли њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— К |
| аћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је до |
| прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера |
| моме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је М |
| храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна |
| е иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену од |
| стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима |
| је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избав |
| , да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја уби |
| а закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и не |
| ни, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву се |
| после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира н |
| пила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тре |
| — Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци |
| ином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад |
| е мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у дв |
| Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хт |
| е главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, |
| е Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> < |
| чина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада |
| ма у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тишта |
| } Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке млад |
| борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} На |
| ка се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје пог |
| аша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одма |
| во коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише |
| тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и |
| се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Ми |
| има на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за |
| чин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара |
| е сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе час |
| , што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је нај |
| кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где |
| , грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, |
| и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последњ |
| слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити |
| чица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори |
| езови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турци |
| растове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу |
| што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покуша |
| раз и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу |
| вчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, ук |
| а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише о |
| а и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се брани |
| а је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ев |
| горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— |
| ера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се преки |
| изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турц |
| и рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу м |
| а вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислит |
| — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђер |
| S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала |
| се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те |
| омовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му |
| ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одг |
| оје нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђ |
| ао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више |
| го да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, д |
| га, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ј |
| оложише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, ка |
| Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, ка |
| на мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. |
| . посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <p |
| и опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p |
| говори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво |
| ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то |
| n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не д |
| рмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми не |
| субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да т |
| м овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуц |
| ј и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Ј |
| зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{ |
| Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако моли |
| аши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— |
| молим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико тол |
| буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је и |
| ико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га |
| и јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на |
| Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у |
| понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — |
| гачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! |
| ле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! |
| цити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да |
| у, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се в |
| да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага |
| а и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га не |
| удника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како |
| али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турци |
| је.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — вик |
| таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више! |
| положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете |
| каше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му па |
| другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, н |
| „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У ко |
| Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као шт |
| а би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смири |
| а три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако мора |
| емљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} |
| боки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Па |
| ити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подн |
| и, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довел |
| слој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што |
| а није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана см |
| е мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит поч |
| као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме час |
| омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане |
| , а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти |
| клони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе ниј |
| </p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Не |
| дно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној тр |
| је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А |
| он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће на |
| </p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} |
| <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело |
| И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, је |
| <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај |
| p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| о Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме |
| ну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p |
| била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. |
| та ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и |
| > <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу о |
| г да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе |
| а, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. < |
| ло с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прик |
| ирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још |
| и, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамов |
| и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи |
| г да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је при |
| гаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— |
| </p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не |
| дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупи |
| Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти |
| икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били |
| днику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је |
| подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага п |
| о да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-д |
| не могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо ш |
| лавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се ра |
| ивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну |
| е тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намрг |
| , он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су |
| меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за |
| њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спа |
| онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито |
| ознати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцка |
| сле тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а м |
| а субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на |
| се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али д |
| ужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену |
| <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такну |
| > <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје |
| а. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писм |
| рађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се |
| образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растр |
| } Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n |
| све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак њего |
| уру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговор |
| у ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваш |
| горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомил |
| ису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> |
| куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растуруј |
| куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи- |
| ачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је |
| и Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их п |
| о био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинут |
| лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи А |
| дуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку |
| је могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, т |
| а му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није н |
| а је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске и |
| кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мрат |
| што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} |
| ругима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало др |
| ну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.< |
| удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада |
| е стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу н |
| да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, пок |
| о“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то |
| огурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, |
| ише браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина? |
| довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломил |
| на освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: |
| избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељ |
| бема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну |
| еку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цел |
| цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} |
| е поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти М |
| удника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар ра |
| p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад ви |
| њања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над |
| ћању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке преко |
| Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора ради |
| спод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ |
| исли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли |
| пажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да |
| .{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма ш |
| ед поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијо |
| е заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} |
| ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамот |
| драви с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе |
| еву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који и |
| чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити |
| то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику |
| зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнеми |
| о ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је м |
| верне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га ниј |
| силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло |
| свету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху |
| ина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом |
| ама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сеља |
| ка само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.< |
| а је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да |
| им шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим проти |
| , кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик с |
| ?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> |
| ота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља п |
| ник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се м |
| ницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Е |
| вци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима ра |
| о не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурч |
| али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зл |
| брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Погле |
| дан измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгле |
| ивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угле |
| да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али једа |
| Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову наме |
| празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставиш |
| вор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе |
| ако би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи |
| ти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди |
| ио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није воле |
| ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећа |
| ки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — о |
| !{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убист |
| присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се |
| ао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио |
| Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у з |
| и се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио |
| и: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао |
| кој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} |
| уге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> |
| по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико |
| елу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, |
| а пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, |
| ош један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? |
| рац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S |
| у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шт |
| ш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добриј |
| ? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме тра |
| у пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>А |
| — Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и поз |
| д јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; |
| но мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан и |
| есницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гл |
| " /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад |
| ако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегн |
| p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с камен |
| сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни |
| ијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозор |
| села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се |
| ам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, св |
| у две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опро |
| лећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу |
| с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све там |
| Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Сил |
| у на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што с |
| чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одго |
| оску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одаз |
| му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборе |
| му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач |
| на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на дес |
| Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар |
| и Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испо |
| а му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> |
| ковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> |
| </p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада |
| е мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, |
| а га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико |
| баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им |
| да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с д |
| дник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, |
| он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ћ |
| пажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, сам |
| ра је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирск |
| S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма |
| а коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ва |
| иброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Пав |
| Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S |
| о, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Ста |
| <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} |
| во ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и |
| сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па |
| снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, |
| </p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећа |
| се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ т |
| ако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је по |
| ка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој г |
| а се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе |
| а вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> |
| шта?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се пле |
| међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба |
| као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он |
| му заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овог |
| ав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и |
| главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Стариц |
| ш који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напо |
| едајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, ста |
| не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, |
| о нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Ра |
| , прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар ос |
| и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и п |
| већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољам |
| што?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рам |
| о с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, це |
| манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Не |
| страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву кр |
| ви бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> |
| ?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тра |
| >— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се |
| рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље |
| књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вал |
| и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова го |
| ћа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, |
| лио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турч |
| манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно |
| ру Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у нат |
| гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну М |
| на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми! |
| гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао с |
| гићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, к |
| и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав |
| је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али |
| ао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смис |
| својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га |
| ишта.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржав |
| вај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак |
| о.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешт |
| , која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласн |
| ор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а погл |
| {S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховит |
| него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Рудник |
| о и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумња |
| дне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p |
| мањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим |
| да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на |
| то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на гла |
| зивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Т |
| помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо |
| је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пост |
| ашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме |
| /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Не |
| имо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, |
| и су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена под |
| , али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p> |
| ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову |
| било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових ми |
| е Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе чо |
| !{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не |
| је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијев |
| ише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник са |
| , још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, чес |
| 5" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не |
| , па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се ла |
| > да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народ |
| ко, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као |
| да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и |
| раткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} |
| бија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџ |
| зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се кого |
| милу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана г |
| сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна о |
| ваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима |
| а; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо ра |
| огледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике? |
| кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, пр |
| писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико |
| Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, |
| бухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, |
| шило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу |
| о јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет |
| обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено |
| сим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвн |
| авила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепе |
| и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима |
| одаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагић |
| ви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чуј |
| силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да м |
| у, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове мо |
| учио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Зн |
| касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сир |
| ао и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дође |
| овину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело |
| ше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви с |
| ше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама |
| ође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p |
| {S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, п |
| нда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико г |
| ка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се поту |
| ао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та г |
| том мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и |
| д му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једно |
| ече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају |
| био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепот |
| а, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, нај |
| ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Мило |
| Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мрж |
| омаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, |
| ила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она |
| чекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; |
| о, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — |
| гама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвор |
| су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одгово |
| дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од бра |
| настира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Ми |
| е остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако |
| у.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb |
| Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у кол |
| мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му |
| му, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрд |
| бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</ |
| ле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души |
| тина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку бед |
| тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у и |
| уше, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: а |
| е, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.< |
| а страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} |
| д све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћ |
| њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Руп |
| у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са о |
| крити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред |
| ри један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, |
| ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којим |
| мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који |
| е потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено п |
| те се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кр |
| гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени |
| гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одг |
| ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али |
| вамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све. |
| ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ет |
| лаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу |
| д је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише |
| ј је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери. |
| икну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си ч |
| у.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су с |
| есно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво |
| енутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не вид |
| ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво |
| нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила л |
| ри неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} |
| и толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот неви |
| да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мрат |
| ћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И от |
| е Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре св |
| орео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику гло |
| а! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узв |
| една дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина ус |
| ко се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џин |
| о убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Т |
| Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеок |
| у смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко им |
| "172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} |
| толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се |
| у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехн |
| друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој пр |
| се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нек |
| ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазна |
| војче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га |
| — Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било л |
| у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако ј |
| днички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону |
| е мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на |
| ка нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда |
| ири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања |
| против, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с ра |
| јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђер |
| вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у ле |
| послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авл |
| ном.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не о |
| и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, |
| ткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина |
| азабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора |
| погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него |
| више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, |
| арод на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у |
| ку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.< |
| немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на |
| и јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове гл |
| } Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета у |
| на полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује с |
| уме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче с |
| о из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало диза |
| и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве мило |
| , међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, |
| ак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самом |
| е обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста |
| ичека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хт |
| евојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p> |
| страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — ј |
| превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не од |
| ио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна г |
| тишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не |
| скалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић не |
| ла.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна |
| препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо |
| а тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с |
| у Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од друго |
| и и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије корак |
| трчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на ко |
| у душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутра |
| S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уз |
| своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торб |
| , све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p |
| не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, |
| као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу |
| рчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још |
| одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као з |
| агићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} |
| сто једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зуби |
| е Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш на |
| но Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се с |
| p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи ко |
| ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пу |
| ље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> |
| ља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и сра |
| ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе |
| рпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари з |
| , па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— |
| кромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешк |
| ечима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или |
| ојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било |
| аст, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и |
| — Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрет |
| оравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је ус |
| а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој гру |
| ак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасн |
| та чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, |
| нићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Мил |
| шило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је |
| и су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође ми |
| сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?< |
| кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгле |
| а ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После з |
| <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један из |
| Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљив |
| је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помам |
| S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудни |
| сто и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај јо |
| а саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се |
| усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља по |
| је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила д |
| аком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, |
| /p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти м |
| збира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је по |
| д овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> < |
| рака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну |
| ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мрати |
| тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекива |
| допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанст |
| и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред |
| а њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче |
| тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се з |
| чију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p> |
| војој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} |
| оси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> мо |
| овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада |
| {S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спа |
| 4" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе |
| обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му |
| х и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Би |
| часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туг |
| а стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изн |
| ти у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{ |
| одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S |
| у врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, |
| јатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по |
| заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> |
| сто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас проб |
| ихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="1 |
| у задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Бл |
| трнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у уг |
| икну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хе |
| p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> |
| е образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па! |
| На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да |
| њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале јед |
| жу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора |
| нствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско |
| елиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљд |
| <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гле |
| осни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није о |
| е прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непр |
| а упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> < |
| молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико |
| На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време |
| њишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако и |
| у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио св |
| има, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све о |
| шавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и |
| које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци |
| и та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија |
| ћа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће т |
| е јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што |
| њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плави |
| равице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацал |
| одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, |
| чи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-дух |
| подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћ |
| очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} И |
| напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p> |
| базире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{ |
| замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па |
| ко камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја вазду |
| ам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио |
| још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из |
| о око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио |
| оглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад по |
| стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака и |
| влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S |
| хује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлост |
| па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не |
| сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо за |
| мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и с |
| одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.< |
| <pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у |
| чију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно буни |
| рикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обас |
| јане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} |
| ана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао |
| а.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Бо |
| је ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење |
| немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан гу |
| но ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак ниј |
| еће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, не |
| коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљу |
| ла!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— |
| главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак |
| мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и ње |
| же онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја |
| уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није мог |
| и никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао как |
| ред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабра |
| е овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће |
| ржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се |
| од шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно |
| откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти |
| су.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га с |
| разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне в |
| куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} З |
| ити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би |
| несе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он |
| оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и ме |
| казао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — проду |
| сташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, |
| S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут |
| а сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама |
| ују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не постра |
| ка Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А гд |
| S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да кр |
| осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смед |
| , те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудни |
| Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три н |
| ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не |
| не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко ј |
| му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен се |
| није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јата |
| сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} |
| арица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео |
| — Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не ди |
| је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасви |
| упне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и |
| дете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Кал |
| и се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја с |
| цима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, |
| , Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјек |
| хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише |
| но погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!< |
| љи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у на |
| ачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То |
| ичке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се ч |
| није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима п |
| а убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше |
| та Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговор |
| су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад ид |
| авчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, |
| највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима |
| дан од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се |
| добије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала с |
| де са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао д |
| урчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узруја |
| зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних да |
| и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дан |
| е мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлил |
| колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да г |
| > <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А |
| о нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти |
| вати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко |
| {S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води |
| ичан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем |
| ем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уз |
| јци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је пл |
| наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка ј |
| ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који |
| S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— |
| се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове |
| а, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му ш |
| >— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрва |
| а ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — |
| варао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после пос |
| можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да |
| врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, |
| се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној |
| отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="1 |
| стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни |
| потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива |
| џи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је углед |
| ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо |
| </p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој кум |
| </p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њ |
| елике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио? |
| Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само оби |
| биство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом |
| лико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто годи |
| ркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђер |
| его да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а |
| , и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и |
| одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је |
| ахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађен |
| те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за |
| г пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе. |
| ам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео |
| ао махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> |
| гавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан |
| Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S |
| ом женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је д |
| твом.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.< |
| ли и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} На |
| , који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> |
| мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико оп |
| амова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игу |
| камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком ча |
| и остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиро |
| , па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи с |
| људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да и |
| дина се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све виш |
| сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни ча |
| ћ. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.< |
| а све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Дево |
| одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари |
| помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може мног |
| избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало |
| ка, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их д |
| никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови |
| било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру |
| ији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислим |
| езу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је ови |
| села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и пошт |
| b n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта |
| о и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега о |
| уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не |
| а до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би |
| не за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је |
| {S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ћ |
| ри Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре ов |
| b n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се |
| шу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије |
| p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћ |
| се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — |
| који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био |
| ти Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, д |
| у.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навла |
| да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи |
| е твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, ј |
| амо, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се |
| тиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех |
| Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше |
| узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце |
| о да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје ј |
| амртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом |
| је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, |
| Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склони |
| е довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, |
| пио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} М |
| авла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n= |
| аху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два ру |
| не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести ка |
| светиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не |
| те се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек |
| натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету друг |
| лудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!< |
| p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После о |
| љан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли дево |
| ао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p> |
| рпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од |
| вао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, |
| >— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устр |
| коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у |
| ари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, п |
| На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе л |
| чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго |
| аш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не |
| хо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приве |
| ико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не |
| као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме |
| ријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући |
| је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се |
| еслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите |
| ш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко по |
| лоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети с |
| о расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени п |
| лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове кућ |
| е занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је |
| што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не |
| своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био |
| пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, С |
| </p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} Посл |
| че размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој |
| исао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је в |
| бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада |
| ицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, |
| еране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p> |
| 68" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, т |
| титио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јо |
| аштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одвод |
| и су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их пос |
| први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта с |
| ри оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз |
| а знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или |
| ра чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душ |
| ам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, к |
| и, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта |
| ед онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам к |
| м гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну |
| , али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера од |
| ао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати |
| Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да |
| S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, у |
| S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је оно |
| е у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да |
| ркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Ку |
| ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе |
| ам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— |
| — Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохва |
| н мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Р |
| тима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу |
| Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није |
| .</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, |
| клињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слеп |
| Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— |
| анастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада ч |
| ,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... |
| > <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l> |
| а.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило к |
| гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, |
| је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их тол |
| званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало |
| усрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су јо |
| ова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али |
| или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле с |
| о га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да н |
| прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала по |
| о оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за |
| онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, |
| нимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разгова |
| а, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаре |
| у је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који |
| кса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не зн |
| рата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене ко |
| петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пал |
| омоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На |
| 20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како |
| смеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</ |
| џи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манас |
| ати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, |
| овео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико ј |
| а вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n=" |
| де, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и бл |
| лити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан |
| <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од |
| че се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је |
| да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један о |
| луја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини пост |
| .</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабани |
| ко те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Биће |
| </p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па |
| ало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина |
| од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Ха |
| ар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други. |
| гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити. |
| е силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="10 |
| то је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, |
| од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из око |
| ме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или |
| и Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити с |
| о расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима |
| о.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква |
| ла више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, з |
| о је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно |
| и“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети сво |
| > <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, |
| тресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње |
| кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да |
| лони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан дога |
| ела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се |
| с пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изнена |
| ваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше к |
| ена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, |
| та, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Јед |
| енуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену |
| јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залуп |
| о сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај |
| угубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са зг |
| док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</ |
| и око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици нек |
| ић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и |
| му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред пр |
| мке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, д |
| га, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и ра |
| p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић |
| вку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, |
| Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на зга |
| поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ |
| разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту |
| стаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раш |
| ињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да |
| о је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> < |
| мој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни |
| седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа |
| пита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чек |
| те ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим с |
| истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ле |
| га одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} |
| <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар |
| еда у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.< |
| гослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите |
| риште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, |
| вредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што |
| и из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> < |
| и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвоји |
| гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запа |
| дијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да за |
| одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше |
| р се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је п |
| А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера на |
| зним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Са |
| речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ни |
| , и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечно |
| који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да |
| ше, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, |
| .</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали п |
| ао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше |
| /head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се |
| би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком |
| д тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о |
| /p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као г |
| ?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба |
| букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим за |
| жда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он |
| а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна стр |
| јком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, под |
| еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одго |
| ем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за |
| ичестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су с |
| а сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у ман |
| RP19040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По |
| су њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Ту |
| остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на |
| у Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбу |
| сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе |
| ко ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се |
| у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S |
| ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зи |
| легли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, н |
| ијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — |
| милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аг |
| жја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p> |
| ни, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео |
| ћнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Х |
| прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео с |
| мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.< |
| но шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игуман |
| прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачком |
| а разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се |
| ојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова |
| ју оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о праз |
| ира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога |
| апалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико |
| ви људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су с |
| искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она м |
| у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У |
| C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорил |
| ту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишља |
| огађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не ли |
| м камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, у |
| ну и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, ра |
| усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може деси |
| решно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и с |
| к лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, |
| кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да пота |
| ворио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца |
| м девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић из |
| им духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше з |
| скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких |
| у га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су ј |
| кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — вик |
| инића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако с |
| Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и испри |
| у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у мана |
| ј чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је |
| Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, к |
| не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Сам |
| севе, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у |
| утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од |
| Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још |
| рв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, о |
| се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Руд |
| шенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време обле |
| су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, |
| дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му |
| ирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те та |
| неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" |
| по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} |
| муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи- |
| с гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Ми |
| да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода гд |
| мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито |
| био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак |
| <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага |
| па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обу |
| ерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али от |
| А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} |
| ћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гом |
| ше не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло |
| о субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чу |
| е тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима |
| ни, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно д |
| ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао |
| ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их |
| ревину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да |
| петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и с |
| бе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бир |
| е би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људ |
| вите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе т |
| међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан |
| она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је д |
| ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате |
| е као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb |
| вољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решм |
| ти је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до зар |
| у.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у кол |
| ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Ст |
| м, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, |
| а колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног |
| и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у посл |
| , народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај с |
| о да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљ |
| а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим |
| адвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чел |
| ле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису с |
| ња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирч |
| ајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, раз |
| самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или ж |
| ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упа |
| S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме са |
| А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића |
| њање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да ј |
| улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли |
| не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му он |
| е спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитв |
| , јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — ј |
| риказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа |
| толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се ра |
| <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— |
| — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје |
| .</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и |
| , суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испр |
| отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко луп |
| и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко |
| а чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће он |
| атељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, |
| јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу |
| сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али |
| а.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли |
| е у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена |
| у виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се с |
| били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их посл |
| а па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би мо |
| то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо ко |
| златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убија |
| је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно тр |
| оклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт С |
| поведником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и |
| па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор- |
| Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, |
| еђашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је |
| а се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Беогр |
| ерење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Ту |
| вих планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина св |
| са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узе |
| наку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким з |
| тане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друг |
| оренике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се ум |
| у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један! |
| његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, |
| мешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног |
| и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није мога |
| у људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа |
| а, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек су |
| о десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потај |
| нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој |
| па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина |
| — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ј |
| ко га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што ни |
| труја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расан |
| ла неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно |
| зава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Го |
| <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету |
| кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, п |
| асуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први |
| у, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмах |
| о.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табаним |
| у први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали |
| у му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} О |
| не оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сирото |
| коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, |
| ле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћи |
| мереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— |
| <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за |
| 7" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као ж |
| а ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало за |
| а је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S |
| а сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки санд |
| 040_C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако гов |
| од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биоград |
| едан мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је бе |
| месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога прем |
| оме очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разла |
| p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала |
| угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше пут |
| атише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим |
| јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје |
| ри моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на ист |
| е, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субаш |
| Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p> |
| и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће |
| ага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, |
| лној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као |
| ваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корач |
| ев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и н |
| ину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у он |
| самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну |
| е га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанп |
| ојна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благослов |
| } Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало уна |
| гића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, ког |
| ше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,< |
| овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамниц |
| тали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— По |
| реним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двор |
| степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану. |
| узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па з |
| ер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оч |
| д људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму поре |
| н, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пруж |
| ео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљ |
| годишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатир |
| која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломље |
| ман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ заб |
| лико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за |
| .{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли |
| Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој о |
| је по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Д |
| у и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у |
| тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право |
| асније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не |
| p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић ј |
| , па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо ра |
| хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађен |
| апрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толик |
| ок је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путни |
| е прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да |
| да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и ос |
| е загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте ру |
| , као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета |
| ичешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабу |
| /p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам |
| шене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене |
| све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чу |
| рептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 |
| ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у |
| <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га |
| ије видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, к |
| тово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, М |
| ик од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једн |
| се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколик |
| ите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и |
| рава косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разго |
| а у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забрину |
| ену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Ал |
| е беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији |
| му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад б |
| адали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: |
| та игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у |
| је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће г |
| , толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, |
| аду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, |
| ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и кро |
| има, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у к |
| се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак |
| езана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, б |
| {S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгуб |
| иште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратница |
| а и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и н |
| благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се прелива |
| , деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и |
| ечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти |
| аш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и |
| оноши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим и |
| — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слу |
| ужаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ а |
| > <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на п |
| у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{ |
| обро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и за |
| > <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у |
| живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва |
| бузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстов |
| во и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен т |
| ани од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело л |
| } Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је |
| сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говори |
| де вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! |
| презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан |
| рану, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рук |
| > <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, |
| Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време |
| е могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало |
| му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман |
| под колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као |
| гано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што з |
| вде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а вр |
| естано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати |
| ладићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве |
| да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у д |
| овем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не зн |
| и-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Вој |
| је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, |
| ојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита |
| осла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, |
| ала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња |
| " /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој д |
| кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић |
| лед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинути |
| ога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед |
| су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња |
| еди Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} |
| души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их с |
| Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, |
| та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотл |
| им ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима |
| /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаћ |
| запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би б |
| </p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви ш |
| олико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги |
| домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једн |
| ад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је п |
| ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на с |
| су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и с |
| е лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Мил |
| и ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је |
| врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао |
| она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад |
| а.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован са |
| рви хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој ј |
| > <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скр |
| пита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па |
| ва!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто го |
| играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговар |
| есити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да |
| ати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S |
| удничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирил |
| , а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му нека |
| се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није св |
| силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на |
| дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се н |
| то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и |
| авила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би н |
| првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петор |
| је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прек |
| } Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знају |
| , како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у |
| а Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да |
| тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} |
| вако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик |
| кешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узм |
| а пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p> |
| о изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се са |
| цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{ |
| ћа као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудник |
| арко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће |
| етала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре иза |
| /p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар |
| ка до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопо |
| ма ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни |
| на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чи |
| на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га с |
| чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, |
| а си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинит |
| брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу |
| ао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, зг |
| же се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом |
| као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовн |
| <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њези |
| им од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је |
| па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза |
| ха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и са |
| ше како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! |
| се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да |
| његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе |
| е од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на њ |
| ко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манас |
| кнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових |
| очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} |
| куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из цел |
| е друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице н |
| осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске с |
| храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Бо |
| !{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S |
| јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњани |
| ће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, |
| пић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача н |
| ушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да м |
| туче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећањ |
| са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-а |
| ека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманов |
| би шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне |
| Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то к |
| да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, |
| д овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p |
| ад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, м |
| Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама |
| зва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто м |
| оје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуко |
| но, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седиш |
| р и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, |
| се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} П |
| о, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — од |
| е душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој |
| гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би с |
| ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљ |
| а ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="8 |
| >није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Ка |
| , изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена це |
| и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају д |
| ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч зап |
| би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и бр |
| силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?< |
| Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више н |
| ађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим груд |
| и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указал |
| ! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само пог |
| да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, изба |
| <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које |
| за, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, кум |
| ић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке |
| се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито |
| } Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова по |
| х беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те |
| /p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет н |
| и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се рај |
| tone unit="subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и о |
| се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, |
| т ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} От |
| >— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваља |
| ирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} |
| ! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова |
| а нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене |
| .</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вил |
| -Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те види |
| везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера |
| им шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне об |
| за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се дру |
| стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— |
| у зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? ( |
| е!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} |
| а?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних |
| /p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови |
| ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, че |
| себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и |
| да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са ос |
| а ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова |
| и и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешт |
| страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће м |
| м тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље |
| се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око |
| душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга ј |
| о,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чи |
| ао да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се пр |
| ице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, |
| Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још ни |
| трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, |
| е овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нем |
| квим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао |
| на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи ј |
| и се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лаг |
| .{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо |
| еше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с |
| змеђу два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра |
| оге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодоли |
| Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! |
| овори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е |
| Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев д |
| наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! |
| да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на |
| љу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком |
| што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по кој |
| ача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</ |
| ти није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у |
| а беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? |
| уто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си п |
| све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Док |
| сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске пору |
| Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио с |
| елог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово д |
| оре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложил |
| је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинић |
| усте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче длан |
| опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> с |
| S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што п |
| ста Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздиса |
| а, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби |
| а коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште |
| упићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му |
| вој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову г |
| ови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те к |
| себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полет |
| > <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} |
| ују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{ |
| под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама |
| ћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје ј |
| /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рође |
| да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати |
| итио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} |
| под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли как |
| било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке |
| што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки |
| ну.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш кад |
| нога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сат |
| асти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, ш |
| >Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући |
| калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврш |
| га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељив |
| !</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их заде |
| окрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и |
| се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо св |
| ђу брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је |
| жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је с |
| сло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је |
| као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуб |
| ме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира |
| S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а ка |
| <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у |
| Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некак |
| и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-а |
| ова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, ал |
| е предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, |
| љена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — |
| т, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кро |
| о се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S |
| тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрик |
| срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упут |
| је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још сумо |
| тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па |
| <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад г |
| /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна на |
| тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако |
| од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим нена |
| о у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— |
| д и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла |
| <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p |
| , оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p |
| лично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад р |
| тар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два о |
| Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p |
| си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупи |
| авио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе |
| дове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних |
| у му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и с |
| p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пак |
| Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична |
| едра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава |
| у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше чет |
| у.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком |
| ва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који |
| нај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да |
| поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну |
| <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад м |
| <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, |
| анастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{ |
| је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умо |
| удним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, ко |
| з пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза с |
| кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео |
| ло и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пи |
| часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он |
| е пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, |
| удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чин |
| е опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљ |
| магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најза |
| е су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуг |
| <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се |
| ово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име |
| БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </front> <body> < |
| ове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забри |
| ли се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над |
| посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји не |
| се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> < |
| кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита мо |
| ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.< |
| .</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледају |
| ста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом |
| p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с к |
| n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — |
| ни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узр |
| само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено г |
| его је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? |
| је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли |
| нићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Ка |
| злеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кро |
| — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво |
| амет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — уз |
| цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, т |
| бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди |
| го да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам |
| ја слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се |
| год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет |
| е овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, д |
| трељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што |
| ију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колен |
| pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она |
| и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваље |
| ко је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га |
| е диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— П |
| Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а н |
| неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, |
| ут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилаз |
| џи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће пр |
| мо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поруч |
| и аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна |
| ир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видај |
| н; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда |
| , под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (прокле |
| Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — н |
| {S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочит |
| .<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их св |
| да стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} |
| и, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p |
| У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пре |
| е, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића б |
| не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користи |
| више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села нап |
| , то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p |
| вите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису он |
| } И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p |
| то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред |
| м месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда |
| Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту |
| ко је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да |
| ласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопат |
| head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постал |
| била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџиј |
| поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у |
| ни крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га пос |
| радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Сми |
| Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је он |
| иство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа з |
| а је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје |
| итискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се пр |
| ади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се |
| ајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, |
| .</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се |
| о чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознава |
| ки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага |
| прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљо |
| е пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који |
| ћа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај п |
| њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћ |
| сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> |
| Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај |
| ку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у со |
| ише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, отку |
| кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?< |
| — Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> |
| p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио н |
| ако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило |
| жину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, ис |
| пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се |
| клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи- |
| чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> < |
| ти стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада че |
| сиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p |
| к остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и ово |
| уо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гл |
| </p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испра |
| његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима д |
| n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поз |
| !</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /> |
| бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче |
| прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>Н |
| то их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} |
| n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни |
| и тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад |
| "23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разго |
| страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћ |
| у, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волел |
| , што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, з |
| већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта |
| и и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има |
| и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози |
| и камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сад |
| лна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотак |
| говим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} |
| управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> |
| l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </ |
| и.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у |
| раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни |
| а ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душ |
| p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, |
| љеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу |
| и мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину. |
| аг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гаги |
| ори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком м |
| ушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о п |
| ио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гусла |
| че духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ће |
| е стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом з |
| у.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је рас |
| јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, исти |
| рбији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеном |
| мену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, |
| — пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? |
| убише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ји им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиш |
| ла за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач |
| зивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њ |
| ицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумо |
| е кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница има |
| ела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магл |
| уше проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана |
| осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи об |
| >Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— |
| и, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу. |
| рати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци |
| ?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не |
| ицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати о |
| њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово хра |
| е познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него са |
| -Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџи |
| Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, аг |
| а необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— |
| стио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је |
| тина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрат |
| оласто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" |
| поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за |
| и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у г |
| о сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овом |
| а дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, |
| .{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави проле |
| Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више з |
| — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} З |
| одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, пр |
| а ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушт |
| к, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, п |
| и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, св |
| ћевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко у |
| брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:< |
| је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да |
| p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је |
| о, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Ид |
| са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им |
| му.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако ств |
| им путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искре |
| ајзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад |
| p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека |
| на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно |
| ку собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трепти |
| ију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју каб |
| Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете |
| и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави |
| е чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је не |
| мљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.< |
| ућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађ |
| лахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто слич |
| поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте |
| бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта |
| ко га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</ |
| е, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш |
| је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече д |
| са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — реч |
| у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „млади |
| чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој за |
| е, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне. |
| а је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у |
| еве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <d |
| /p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их |
| на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гаг |
| Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{ |
| марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече ула |
| је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S |
| миљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, о |
| о више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми |
| па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, а |
| <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="1 |
| а се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле |
| нице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. < |
| шајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кри |
| кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима к |
| управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ни |
| инуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могл |
| ке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манаст |
| м зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу |
| и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то вр |
| .{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необ |
| ло, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калу |
| аломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још |
| путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде |
| новца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке ра |
| на у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је вид |
| љ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг |
| моћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, |
| ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p |
| је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били |
| моћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже |
| видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, |
| > <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — од |
| овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло |
| е из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се ра |
| коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ п |
| ад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> < |
| Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуг |
| е се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараш |
| екаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. |
| .{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их |
| је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори А |
| Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд пре |
| ив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само |
| /p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је |
| лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по ман |
| дахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по паша |
| , и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њи |
| а. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувш |
| лек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гус |
| ати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакн |
| рова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред |
| сазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Об |
| ного карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше л |
| одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S |
| ко у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p |
| оје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола |
| нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а к |
| је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опо |
| на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихв |
| кну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и |
| им па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> |
| е по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га бац |
| селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никак |
| ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда |
| еш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа |
| ђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, к |
| овођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— |
| о време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати раки |
| очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А |
| е, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом |
| а између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А с |
| /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па п |
| откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да |
| евна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима |
| ануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, |
| хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у с |
| започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога се |
| коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији пр |
| да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, ч |
| и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто уп |
| ство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по ма |
| јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје са |
| ње Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сас |
| и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су |
| ра је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на |
| чу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} |
| на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово д |
| осподара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чи |
| рко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући по |
| стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење |
| дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре |
| ети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Руд |
| е напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђ |
| едала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се |
| , те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да с |
| знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А |
| ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кр |
| к.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се |
| јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина |
| само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупи |
| о је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игума |
| све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђе |
| , кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су о |
| огађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на с |
| и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак |
| Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је |
| овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Ан |
| сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је См |
| ића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би жур |
| е, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколи |
| ги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити |
| је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: |
| ир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, |
| вима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, |
| потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, ср |
| ен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама |
| не гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чу |
| решила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана пок |
| ји га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака |
| ева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељ |
| е на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме |
| Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати ника |
| ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту |
| докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман |
| ака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то |
| омогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игумано |
| радају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике |
| државали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељ |
| хових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p |
| ко породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, с |
| p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравиц |
| ага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе |
| се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епит |
| му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једн |
| — Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>М |
| ила Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.< |
| з сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у јед |
| ламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконо |
| који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} |
| S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ва |
| откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин ур |
| у, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, |
| о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није |
| ="SRP19040_C9"> <head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као м |
| одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међ |
| еприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зач |
| екоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим |
| у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> |
| ="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type=" |
| е чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} На |
| /p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је пр |
| .</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се |
| народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали |
| Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, |
| ло се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнез |
| 9040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} |
| , о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напун |
| то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне |
| он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом |
| е душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с |
| о првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из |
| 040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је доп |
| сну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитв |
| анастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти с |
| снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча к |
| оје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад споме |
| женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је бил |
| све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челича |
| ла решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекушт |
| Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.< |
| едао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није |
| да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први пог |
| једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамов |
| на мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше |
| планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ н |
| ем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустаф |
| е само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замач |
| <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што вод |
| <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме. |
| !</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И с |
| нити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши |
| умњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, |
| најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да |
| /p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти |
| ослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Иде |
| и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта |
| ако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, |
| се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} |
| а га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га |
| > <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то |
| највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала се |
| пак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је за |
| убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире з |
| брава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турц |
| ажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу. |
| је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, |
| су.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али на |
| нђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те |
| гићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> < |
| честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадн |
| инило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела |
| а потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> < |
| да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за |
| ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{ |
| владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кул |
| о се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре укло |
| лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p |
| чини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало |
| упићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, |
| у. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Е |
| оте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли сн |
| а лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n= |
| е Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— О |
| приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и |
| ="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То |
| о ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије |
| гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са оно |
| у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста |
| ови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у к |
| Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви од |
| p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шт |
| Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан |
| ш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Р |
| звири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора с |
| ко висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири са |
| е, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа |
| естити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— |
| а. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, |
| куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да |
| да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмил |
| ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјет |
| зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му |
| сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не мож |
| ли дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од ово |
| н.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим год |
| 8" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо |
| } Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, н |
| тати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито уст |
| очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што |
| Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није |
| се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да ни |
| хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, м |
| овори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p |
| /p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човеч |
| па, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> < |
| да, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива |
| тварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова |
| је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су |
| што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све |
| Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p |
| овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају |
| Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пуз |
| све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села |
| авуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скри |
| поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, |
| мажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p |
| Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, п |
| лајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера |
| с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнак |
| оји ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њ |
| а, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неко |
| аска Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> |
| хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном |
| апљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој |
| покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао о |
| ml:id="SRP19040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и |
| чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у ва |
| сту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки и |
| е изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, |
| , де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Руп |
| о памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра |
| љени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Г |
| ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се за |
| је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ |
| > <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Стар |
| која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <p |
| S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да с |
| је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовни |
| су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су о |
| ко му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у чес |
| у се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти |
| аџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У |
| као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких лити |
| рисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ |
| им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Г |
| није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних |
| у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туд |
| ла, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорч |
| Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се |
| да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсеч |
| д стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p> |
| мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, |
| а, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред |
| е Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стој |
| је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да с |
| ја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре |
| лико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да ост |
| а случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младе |
| ве мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} |
| а непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примири |
| и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледај |
| наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирск |
| канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини м |
| чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засен |
| Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, шт |
| манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао |
| а, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало |
| им корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињ |
| ежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомен |
| мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле ј |
| што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, |
| м изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њ |
| и, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала |
| хвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове за |
| дам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али |
| , шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не |
| тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким |
| ију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушал |
| седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не над |
| 9" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слуш |
| иш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{ |
| ог које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан |
| ј се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запом |
| им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час з |
| душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко не |
| и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему |
| менило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено |
| </p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</ |
| који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји |
| поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао |
| непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се |
| ко су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седиш |
| ишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џ |
| сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прав |
| х благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између гус |
| ма.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса |
| , као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа |
| ров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи |
| ве докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим пр |
| о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле |
| сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манас |
| вамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза |
| што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем |
| а по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова |
| то Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> |
| ево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и њего |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у |
| е према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један |
| већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић |
| чеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у |
| је знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а |
| сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, |
| нар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још је |
| о, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је сед |
| ела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила гу |
| јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, |
| измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасик |
| тили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и ост |
| огрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и разве |
| ко гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> |
| а га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим п |
| прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, |
| му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза |
| приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било в |
| ко ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Тур |
| аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. |
| иђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слути |
| ојих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах расп |
| ћ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те с |
| све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми нај |
| чини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људск |
| зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело |
| осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на ш |
| да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, н |
| ђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини тем |
| Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разл |
| којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је |
| {S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Мор |
| исао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна дево |
| умане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S |
| — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} |
| ла је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смел |
| руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистр |
| затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и су |
| је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, |
| да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S |
| ље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић оп |
| неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Д |
| нова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рај |
| стргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом |
| и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана |
| ну.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> < |
| одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити п |
| лима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — у |
| снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> |
| Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га и |
| лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као |
| нег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очиј |
| е у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би дана |
| ријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, са |
| озрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с |
| ачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа г |
| лива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као |
| само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњен |
| ј коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених но |
| гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом |
| ојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе шт |
| змичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бу |
| у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месеч |
| ови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи |
| вој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше |
| оше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. |
| докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хан |
| забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, |
| им, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљи |
| нина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно кл |
| да сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша ма |
| p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Руп |
| арца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови ка |
| као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало при |
| амо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била |
| силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би не |
| слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели кр |
| о Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда н |
| p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг |
| залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напо |
| то гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је п |
| дан, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, б |
| сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по је |
| ело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зим |
| <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви |
| и крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Т |
| е ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лак |
| у, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост! |
| , донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост. |
| <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и пр |
| је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић |
| рча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који |
| бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу |
| ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Су |
| добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво п |
| о пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше пода |
| уднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којо |
| аве покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб |
| је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку с |
| беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихва |
| p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалос |
| зивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; |
| ко редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказива |
| исцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спу |
| олску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, |
| чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је го |
| и-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је |
| а, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са остал |
| анашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала |
| и; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки и |
| памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека |
| е се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а о |
| несе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплак |
| она за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима |
| ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је |
| је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игум |
| ицу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према ра |
| љавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле |
| ло! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> |
| м, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је |
| <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у с |
| ставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, |
| у Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно |
| еко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену |
| га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и о |
| ветлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони |
| , а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са за |
| доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} До |
| чека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се |
| оје се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, |
| очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте р |
| И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати |
| аг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ве |
| у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило. |
| жио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, |
| ило би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Ту |
| р са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избиј |
| а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је |
| а су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су |
| ије смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Ша |
| Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето ш |
| .{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће пр |
| бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, по |
| , а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калу |
| дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздан |
| ашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стр |
| је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде |
| игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпе |
| тане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смиј |
| се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, |
| аред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да |
| ћи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђер |
| оје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба |
| ријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Ми |
| ута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по глас |
| вдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ва |
| утке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> |
| што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово |
| има, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Пон |
| чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим пр |
| с само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, за |
| упи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било |
| знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, |
| јих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је из |
| а потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, п |
| х литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— |
| ж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у г |
| ли док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; |
| па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, к |
| им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или сна |
| се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам |
| рех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дан |
| младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, |
| p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина ми |
| а синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговориш |
| докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> |
| Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јара |
| Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А т |
| ство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, с |
| е место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, |
| упи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не |
| пу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из |
| .{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој |
| олицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим љу |
| ису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови |
| > једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећ |
| , <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село за |
| <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— |
| баша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је |
| леда оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да |
| мо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не ср |
| >— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> |
| ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мис |
| био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрп |
| , нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је |
| већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А до |
| камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера |
| оне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разум |
| верао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, и |
| ем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, |
| хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пу |
| n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи |
| , да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред со |
| кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на |
| азре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, с |
| p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало зати |
| не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па |
| Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека |
| д његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком при |
| шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодиј |
| провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и |
| ној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његово |
| и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није |
| лицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати ник |
| ога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боло |
| олико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да изм |
| ађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџ |
| ижи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како |
| уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и т |
| а да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по |
| уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло расп |
| метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Г |
| сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана н |
| l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Про |
| е могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вече |
| трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није мога |
| укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до |
| скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? |
| и оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине б |
| у оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад |
| му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у вели |
| <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир |
| а се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што с |
| тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад н |
| упић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерин |
| рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете роб |
| их и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — |
| а опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, |
| и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час |
| та у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти веч |
| пуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се |
| да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађив |
| аох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за |
| ом, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да зн |
| ебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети г |
| дне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима кла |
| , куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, п |
| пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је |
| ог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их ј |
| та Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лиц |
| ене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи- |
| } Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџи |
| пео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком прек |
| танојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зид |
| агићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за сво |
| стало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено |
| ену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али |
| е и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести |
| да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, нег |
| шетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ |
| <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p> |
| оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије уд |
| рата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да закли |
| маћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; |
| а Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те |
| азговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се ни |
| поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.< |
| Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељ |
| S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, |
| акрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— |
| знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су не |
| .</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у прост |
| ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи |
| одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред н |
| у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, |
| ђу Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} |
| ке, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манаст |
| >— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто |
| који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле |
| учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру |
| е и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако весело |
| у.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледал |
| га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурч |
| ио слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али же |
| е да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са |
| ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало не |
| чку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p |
| ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа св |
| ирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гоми |
| /p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штамп |
| сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па |
| Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један |
| абаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су од |
| ек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом |
| очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла се |
| Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из |
| ву дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже мале |
| ена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују н |
| и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као |
| рпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало |
| крај гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта |
| разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица. |
| ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну |
| убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није с |
| оме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> < |
| наге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силн |
| .</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико ор |
| p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо |
| ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах |
| ! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> |
| аљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} |
| г.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим вр |
| а сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли ку |
| >— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће. |
| воздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снаг |
| је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се |
| ем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја |
| ј страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине |
| јише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ј |
| ; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Мил |
| виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапава |
| ше и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, |
| ила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особи |
| Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лак |
| лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ра |
| е, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду увал |
| со! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из кућ |
| тима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао |
| у она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један |
| На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На |
| и, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над њего |
| ке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецат |
| , а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</ |
| да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n=" |
| дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једн |
| војче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од |
| урских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је д |
| ло.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти |
| S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} |
| се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам о |
| ли их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу. |
| прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо ск |
| лави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они г |
| дједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђав |
| — То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Р |
| и агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само оче |
| тињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босанск |
| од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим |
| руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га ј |
| p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манаст |
| раштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен |
| њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изг |
| гуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже |
| говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и |
| бијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао |
| јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> |
| ај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватит |
| а, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном |
| а рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у |
| .</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо ус |
| е прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге |
| една од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак превар |
| е посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само заје |
| ић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу |
| ло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је у |
| n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина м |
| ацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је с |
| су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још п |
| вопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И т |
| гих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у |
| на с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су с |
| вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвој |
| у се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће |
| ир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> |
| .{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово |
| њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су би |
| е жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се |
| у.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други |
| их закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се зава |
| "182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p |
| p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви лист |
| , била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком |
| ?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је |
| Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, |
| /p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у |
| гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други п |
| баша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, |
| поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је т |
| ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такв |
| бијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Мило |
| штољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} |
| ћу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко |
| гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> |
| } Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне аг |
| у, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао |
| <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — |
| одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Р |
| год спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чист |
| окојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влаж |
| ајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко |
| има.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласо |
| ије, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај- |
| коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неки |
| ледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјава |
| о су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет |
| чини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ пре |
| другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га ду |
| доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто |
| смена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гаг |
| исмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не |
| — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску |
| едајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за С |
| а ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} |
| еца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ |
| ово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него |
| толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма |
| сећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и |
| е, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без |
| замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Ка |
| ег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, |
| испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била ј |
| се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега |
| је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један |
| гићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сеља |
| Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па оп |
| лао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово |
| кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — |
| кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> |
| у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како д |
| еши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и паж |
| .{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога |
| да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазн |
| ивају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а к |
| рица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутино |
| а дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је би |
| вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је ко |
| или, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, пот |
| /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S |
| можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима |
| има Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их |
| како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни м |
| тале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан и |
| им, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за |
| и ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Тур |
| амо је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, |
| Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" |
| су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места н |
| сцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина |
| му кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Вла |
| и куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам и |
| и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p> |
| аве и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене |
| и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти |
| дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и о |
| , упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридес |
| поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је |
| је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дроб |
| били, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} |
| да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, |
| ан другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p |
| а била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема М |
| крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко друг |
| ајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда |
| е опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила |
| амо да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни |
| ије! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што м |
| гађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Њего |
| клони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста р |
| доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори |
| {S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угл |
| мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за |
| м?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милој |
| идим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — |
| мана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p |
| и то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — зап |
| о тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у |
| о поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, |
| изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјек |
| је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спом |
| ио толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забра |
| Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита |
| с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљ |
| си нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад |
| смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет. |
| лико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од |
| ли зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А |
| ору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми |
| е скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело ј |
| Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она с |
| итајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана |
| и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад |
| и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи |
| лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну |
| него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и |
| Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> в |
| уховниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао |
| </p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он |
| /p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало пос |
| у лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, так |
| одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена вра |
| , из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлуч |
| под ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било у |
| И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад |
| м гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало |
| тоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p |
| и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овд |
| и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! |
| направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио |
| ше захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, к |
| д Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очим |
| ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишч |
| /p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадит |
| .{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџакл |
| миља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усни |
| о тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко узд |
| жда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мисл |
| ајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеос |
| аспитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да мус |
| сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко с |
| -тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, |
| шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манаст |
| поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст |
| астурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрет |
| главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан ду |
| ама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу |
| а једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи |
| и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калу |
| у.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонул |
| ић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио |
| рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се у |
| је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не |
| но потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, |
| тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми |
| ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али т |
| .{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</ |
| елу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још |
| сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти гла |
| служи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на пр |
| а страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тад |
| агост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и |
| а бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, |
| љеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање |
| ојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и |
| је.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај |
| ића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине нед |
| тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало |
| чи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртогла |
| b n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> < |
| ше очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је |
| трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу сво |
| > <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хлад |
| е прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p |
| <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе |
| ед најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и по |
| и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.< |
| ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да |
| срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те |
| огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извад |
| боко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све |
| застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад |
| м не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по кој |
| ним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако |
| рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сван |
| ори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума |
| уцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало |
| чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и |
| , <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз гу |
| емом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сам |
| а своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини |
| и се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапут |
| них што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још са |
| главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, |
| уховник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жу |
| међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упад |
| јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих и |
| Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца ниј |
| с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезов |
| љене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Нем |
| у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их |
| сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене по |
| најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о че |
| имо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура |
| се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара |
| такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљи |
| {S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане а |
| су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испо |
| ном пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудни |
| о округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од на |
| да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Ст |
| енило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва |
| озори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је п |
| настир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осе |
| клони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди т |
| молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излази |
| о израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале |
| буку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која |
| се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очаја |
| еше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, |
| и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докл |
| ажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прос |
| аред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била |
| ш маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мрж |
| довољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњ |
| ема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићем |
| друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистах |
| и дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрад |
| ић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одгов |
| и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија неб |
| ој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе |
| боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, о |
| на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субот |
| о што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{ |
| целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао |
| ао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила |
| Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> |
| p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> < |
| боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, пр |
| вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — ви |
| — Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> |
| мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} |
| овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> < |
| т не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Ј |
| благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угле |
| и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нест |
| док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, д |
| свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — |
| .{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Ха |
| доше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb |
| уљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у ис |
| ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га по |
| p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда |
| пелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: |
| откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запит |
| људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. |
| ређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је |
| а, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговор |
| ен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге бор |
| е. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хв |
| у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, |
| еда у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помо |
| кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> |
| — Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима до |
| и.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први |
| и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић н |
| и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Е |
| — Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, |
| еси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на |
| ка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</ |
| а Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урад |
| су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајн |
| и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилу |
| м прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у л |
| > <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће |
| још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће з |
| ога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— |
| {S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта |
| у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом ра |
| ином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под с |
| небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић |
| о зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње о |
| нило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху ст |
| ило само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова |
| живљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело по |
| беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што |
| ре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су |
| >— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе н |
| ић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од мако |
| <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> < |
| х.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ак |
| — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од |
| ово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више оти |
| истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е |
| ки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{ |
| касали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снаг |
| шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, |
| Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и |
| и у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се |
| омисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Тур |
| игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође |
| авађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда |
| груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко узд |
| аш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је дост |
| зао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну |
| и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, из |
| несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад виш |
| скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајућ |
| м, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гу |
| гне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Ми |
| те, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Г |
| крсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, |
| а, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако ред |
| в, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту |
| ачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мај |
| свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа |
| {S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и |
| овати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Ха |
| да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало |
| в изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у ман |
| амо је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Не |
| ти тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</ |
| ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца зак |
| } Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то |
| 24" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости |
| ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад виш |
| ?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, |
| се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбин |
| игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гл |
| и на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у ово |
| и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у |
| зређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, с |
| ме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједар |
| ера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</ |
| сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана |
| и у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, |
| ломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто |
| евојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи суба |
| ла тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта |
| рње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, у |
| уше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} |
| !{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субаш |
| уо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не |
| узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прим |
| и.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.< |
| а се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и мол |
| нога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га |
| адна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго са |
| , ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мук |
| вуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га прити |
| и у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине |
| који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали |
| од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Ме |
| дубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико |
| p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> < |
| божна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва |
| лопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На |
| љади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку |
| г, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим ни |
| апуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му на |
| тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> < |
| а пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> |
| ћ. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! |
| ву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени нар |
| ама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорит |
| на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапут |
| у, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се ли |
| ста.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више |
| Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} |
| језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му с |
| ожицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву с |
| p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболс |
| оноша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разбол |
| >— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n=" |
| Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, а |
| — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чу |
| нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Де |
| улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и пог |
| агић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати не |
| жеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само с |
| мњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па как |
| РПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј |
| зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и с |
| и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> |
| у да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> |
| ни крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да |
| > <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба |
| мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у |
| егне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да |
| <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две најви |
| о бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{ |
| ion" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљ |
| е зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело |
| ајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак за |
| е и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробав |
| шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили ње |
| упа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници |
| главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах по |
| звадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> |
| ји што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је |
| још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, ка |
| ди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало |
| S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још по |
| стом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, |
| е хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове доб |
| и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде. |
| роз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом н |
| манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда |
| ости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да с |
| , докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком |
| су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово д |
| д више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало |
| почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом |
| е женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш |
| како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненад |
| атић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо? |
| ахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> |
| него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на |
| Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> < |
| p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} |
| оме што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која с |
| што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме час |
| ићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <p |
| о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душ |
| ане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p |
| /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче. |
| p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па о |
| .</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Са |
| вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић п |
| уна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се |
| они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим ост |
| иним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагић |
| ad>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком про |
| а су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а ов |
| можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освет |
| У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићев |
| ало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p |
| <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преобр |
| /p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким пог |
| /p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе ру |
| амо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у гу |
| </p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{ |
| ов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> |
| твари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није д |
| по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али |
| пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — уч |
| !</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} |
| а се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се |
| као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају |
| или.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљ |
| им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и ка |
| те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски |
| а оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — у |
| <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зи |
| алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ бе |
| је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</ |
| к добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Ш |
| <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али |
| ма!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!< |
| људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија |
| те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одго |
| хо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жал |
| , — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: и |
| има, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, шт |
| чана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његов |
| а ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Ш |
| ство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби |
| места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p> |
| <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? |
| аћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не мог |
| есам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, |
| му зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по |
| ећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило ј |
| .“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} |
| сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна |
| p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вр |
| > <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као |
| х недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахире |
| рунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе |
| јаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље бес |
| еда не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кул |
| и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, п |
| оме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у |
| а снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиренос |
| инио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим ко |
| ка пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{ |
| њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похит |
| су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му |
| Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно |
| есе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S |
| ка пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хај |
| запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А т |
| те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде |
| а гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чв |
| Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, це |
| го икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима пошт |
| скушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p |
| ланинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па т |
| авославноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, |
| ош у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводов |
| , бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — За |
| е са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно сво |
| ога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, д |
| ало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S |
| ува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, < |
| руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, к |
| што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њих |
| и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Мил |
| роз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се н |
| гла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта |
| илици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у |
| а догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на с |
| ише, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је ве |
| <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стиг |
| газе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, |
| оване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> |
| , која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које до |
| ана и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{ |
| па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турц |
| о морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупи |
| га Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мал |
| страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је |
| н зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и м |
| се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Ст |
| ме ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и |
| га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — |
| још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" |
| лео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на до |
| манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднич |
| њу највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу |
| p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га |
| врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћи |
| аз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га |
| е силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећ |
| Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек до |
| би више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се и |
| твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то ис |
| че и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Су |
| о, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева |
| ман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају. |
| се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Л |
| е више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели |
| у грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса |
| беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову |
| е глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахн |
| урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неко |
| доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај |
| наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, |
| дне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним глас |
| да радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман |
| .{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} |
| угога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гусла |
| .</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио краје |
| ње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био |
| злегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S |
| у се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман |
| арали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S |
| во!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред св |
| у, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђе |
| нина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђ |
| ио је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била поз |
| .</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода |
| колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир |
| <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из |
| ним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај |
| ај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је |
| се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у к |
| а није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавш |
| , да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— |
| ише да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год |
| , притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Ј |
| Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друг |
| би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се |
| бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде |
| и га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој |
| тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобани |
| беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо с |
| ођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинут |
| убима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} |
| ка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти рак |
| дијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га б |
| помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Ру |
| бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред сам |
| м. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врат |
| ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете п |
| агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти ве |
| , па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, дод |
| ћ одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељ |
| е часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — |
| а растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, |
| ели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p |
| ући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним г |
| ори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, к |
| души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени |
| скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи |
| ва, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив. |
| ма?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси |
| што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој |
| е лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече |
| аметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — |
| а ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно |
| Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манас |
| тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић уз |
| па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисц |
| ="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Руп |
| га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од с |
| е, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесо |
| а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и с |
| ш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али |
| те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао гл |
| под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Ан |
| и се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање |
| одом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстим |
| Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.< |
| шта и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог |
| опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> < |
| <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и |
| p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А |
| скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, |
| нас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема |
| а вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да |
| .</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњ |
| ерује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, |
| му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} З |
| гу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посве |
| а неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш о |
| о час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића ув |
| ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта |
| лена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јек |
| ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, |
| зврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, м |
| јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио б |
| одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмц |
| смехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лије |
| а с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, б |
| — Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је д |
| .<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле |
| ста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће |
| а легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се врати |
| и, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли ко |
| а у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} |
| Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> < |
| алма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу |
| мо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди к |
| оник меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један |
| жеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одби |
| олитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакањ |
| — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи н |
| ом прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступ |
| p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> |
| е зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калу |
| болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ по |
| Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> |
| ме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Веза |
| е баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p> |
| кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га пог |
| .{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У |
| е смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу |
| аш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и п |
| наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и |
| виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се пот |
| ђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напо |
| увам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј |
| да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Ева |
| ки Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је в |
| {S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али |
| справља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џин |
| ога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, |
| его ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у црк |
| запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— |
| Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и |
| је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам рец |
| .</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико |
| није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, |
| сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само |
| ога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не по |
| дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива ње |
| на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се рад |
| оље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из ш |
| да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да проп |
| дна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и вер |
| души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> |
| м, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме! |
| имо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео ч |
| а је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<p |
| а Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Ш |
| ић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера |
| прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p |
| за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.< |
| Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за час |
| јде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n= |
| а реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, д |
| .</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> |
| омогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p> |
| којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и п |
| рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно исти |
| ио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и д |
| па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је |
| унити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега при |
| ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више |
| м корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико њег |
| p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом |
| pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Бо |
| сао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су |
| очеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повик |
| о загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у тр |
| јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна ка |
| н, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} З |
| и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте |
| па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин |
| јатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ј |
| па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће м |
| само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однес |
| одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— |
| растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и дево |
| амишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом |
| стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни |
| рини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће прим |
| своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> < |
| . <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игума |
| е ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да |
| ечено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да |
| а, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрве |
| атре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај |
| ст, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи |
| цало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог |
| их коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А |
| ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је н |
| воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита крат |
| сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да м |
| У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и |
| чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, ш |
| лака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека |
| би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега шт |
| грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се зарони |
| тајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а |
| але крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, |
| у, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше |
| pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљат |
| е не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— |
| ивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања |
| ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни |
| /p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га с |
| на пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше |
| е мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узруја |
| лана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавал |
| тић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пун |
| тио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверав |
| завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станк |
| ј затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли матер |
| , а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у |
| ћишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толик |
| м је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, по |
| ојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом |
| его што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима б |
| ховниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!< |
| е да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око боле |
| сну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се см |
| е.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, |
| угачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена |
| кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачки |
| настирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и С |
| саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче |
| уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања б |
| ремена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у не |
| b n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У ва |
| ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и глед |
| о осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак мога |
| } Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке |
| у, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз лич |
| мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за тр |
| ема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу |
| ши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у ст |
| у, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче |
| p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је т |
| з гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, кле |
| е врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у ј |
| гао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запев |
| иште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, |
| се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у коли |
| диковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па |
| је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, стар |
| послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћ |
| то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у м |
| стао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а |
| оштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ |
| естра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако |
| к; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрн |
| ини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнем |
| је недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода |
| ви ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу д |
| ху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново |
| бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неко |
| су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако б |
| познати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p |
| у.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Рудн |
| ош пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, |
| , да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред др |
| букли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ ч |
| аља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати ку |
| ети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће |
| редио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај |
| } Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти ве |
| беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отвори |
| је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и |
| Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, шт |
| асе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је |
| подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да н |
| рџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук. |
| и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда глед |
| азведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их вет |
| па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти п |
| очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмирк |
| и преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена |
| пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и о |
| убаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са |
| ост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n= |
| те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је го |
| овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му |
| Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо |
| ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, |
| а проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже гл |
| ="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би |
| S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одго |
| сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, |
| а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља! |
| такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизат |
| е сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за цркв |
| м белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице |
| езао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S |
| разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па |
| еви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је |
| алелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде |
| ма.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби |
| ачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али |
| те хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић |
| же!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Ш |
| да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му пог |
| , кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, |
| осумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај зато |
| то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да ме |
| гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шум |
| уне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни бе |
| и не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда |
| а.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то т |
| S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, мет |
| сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропада |
| и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нек |
| е загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Су |
| ана огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> < |
| лазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну ч |
| толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очи |
| p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а ко |
| вој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или |
| треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> |
| > <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! |
| , која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била она |
| плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! |
| у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога |
| кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; през |
| S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу п |
| са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну |
| се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, |
| то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој обр |
| иру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и к |
| Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на |
| рнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прек |
| учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрс |
| S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичк |
| овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други |
| " /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу м |
| о да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га у |
| м, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо с |
| аједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су јед |
| стане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад |
| д необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га |
| и на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} |
| и.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Н |
| што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога уч |
| ио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном икон |
| ипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих |
| се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се искол |
| је је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мир |
| {S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, |
| да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да |
| ема запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала |
| ла крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица |
| ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених |
| мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме пева |
| току светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазв |
| што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се о |
| о падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне |
| рискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових пр |
| ога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затр |
| асклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени пото |
| алила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њих |
| освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — |
| ина, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико |
| а пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он |
| јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пр |
| мка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово шт |
| илановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одго |
| овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као |
| или велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству |
| {S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у п |
| хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тре |
| ше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си на |
| е пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или |
| његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} |
| трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасав |
| макао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше к |
| у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако |
| напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу п |
| 133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну а |
| ими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} |
| и-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба мн |
| ком забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било |
| ли ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће |
| ану.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа уја |
| ици читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиг |
| , иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенц |
| Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли |
| остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <p |
| што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисл |
| Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, ш |
| о је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња к |
| ој одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово |
| да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, |
| ска.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико ни |
| што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и ш |
| и од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Х |
| у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубо |
| а двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p> |
| да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо |
| {S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мрш |
| је се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном каш |
| тавише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се н |
| једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако |
| ино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знад |
| ина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје. |
| ива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за |
| онетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг де |
| ру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићев |
| , није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рође |
| ји сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p> |
| сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, |
| а, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њези |
| мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалим |
| ном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и |
| нић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Ста |
| ју високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, ш |
| е око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од куб |
| p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манас |
| јех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити |
| етети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n |
| в младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу |
| , тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, с |
| скопаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спус |
| лу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, ка |
| м до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује. |
| ти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је ј |
| дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Ш |
| ао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста |
| се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслу |
| штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда |
| } Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Стано |
| нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад |
| како могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се |
| кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није |
| издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, д |
| а што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допа |
| х сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим с |
| овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као сало |
| и осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игу |
| ило једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из о |
| пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни |
| аску је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Стан |
| е види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — в |
| о и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се т |
| ко пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници не |
| е.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у |
| одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима |
| на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке з |
| застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било |
| {S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пр |
| бију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Аз |
| е, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред мусел |
| државала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је п |
| а селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно |
| је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, |
| гићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, |
| али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки |
| и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га |
| би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! |
| акне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препечен |
| > <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, |
| умана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и вр |
| у ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души |
| пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста прене |
| чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" / |
| каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Ма |
| ш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им га |
| му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га п |
| ако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови ср |
| асом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не |
| касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозор |
| угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му |
| дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, |
| одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.< |
| на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен овакв |
| из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! |
| Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостру |
| а породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавал |
| сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се |
| односила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила |
| изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га о |
| ћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, коли |
| Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233 |
| <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским |
| сети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, |
| ? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па ш |
| се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером |
| клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница |
| оће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле |
| миља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакр |
| у јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијо |
| о узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му |
| светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или |
| дник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај п |
| ђутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало |
| лопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих |
| , само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јау |
| ругом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само |
| <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="1 |
| то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима мест |
| утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тиш |
| г од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и нарич |
| акон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је |
| е ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</ |
| ади!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — |
| валите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро |
| можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; |
| одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p |
| е у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, |
| је било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао ода |
| а се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су ј |
| покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> |
| ди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га |
| и.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати |
| његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским |
| Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогу |
| ња своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} |
| е, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које зам |
| очног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном |
| анастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p |
| ожна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталич |
| l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> |
| пети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару уби |
| и с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да |
| p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој |
| о је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p> |
| распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нис |
| ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају |
| алише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, |
| камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасви |
| , па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњи |
| , па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро |
| е и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије п |
| .</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више н |
| да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шк |
| ори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се |
| b n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је поми |
| ајмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао |
| и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило |
| S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало с |
| адили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше |
| ово клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n= |
| у, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, |
| еће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној |
| тојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p |
| гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блис |
| о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Не |
| и се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су |
| саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да с |
| Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутр |
| ава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с н |
| -аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова. |
| би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бус |
| а Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић |
| , и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђ |
| наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, к |
| личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост. |
| коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш |
| о да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад |
| } У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспе |
| у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскора |
| а не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и пр |
| а да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једног |
| ло задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Бола |
| туристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{ |
| дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло |
| сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегну |
| а, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна |
| овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чек |
| д оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још |
| из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку т |
| у, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упит |
| а омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изн |
| одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себ |
| које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у |
| о Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је иг |
| бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она |
| мо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе об |
| искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један |
| то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак |
| е из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе сл |
| , — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n= |
| Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, кој |
| олитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебнос |
| о већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Д |
| зађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као ска |
| лно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не |
| ати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била |
| Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Паш |
| <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци ма |
| ош је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али |
| боје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{ |
| у.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезну |
| мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се једа |
| довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да в |
| амову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крв |
| ису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко п |
| мо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас |
| рили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. |
| ли Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се |
| Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Јо |
| /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али |
| ише смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње |
| олико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да |
| са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили проти |
| но и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово |
| дничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што |
| еби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво |
| о избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, |
| она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била ј |
| него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе |
| лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос |
| смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се |
| скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се ње |
| ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђер |
| у, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао д |
| ијатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико |
| ме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, |
| сти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{ |
| о молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и ала |
| о гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасј |
| S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, |
| га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</ |
| ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни ре |
| и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како |
| аносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и заду |
| м ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, |
| , да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око |
| ле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли с |
| Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у |
| че разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је до |
| хита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, к |
| лед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској гла |
| сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини ув |
| шта, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод проз |
| уци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче |
| у зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћ |
| <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао |
| клаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој |
| ма закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! |
| а пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— |
| S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зр |
| децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана |
| ubSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом нада |
| реју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничк |
| а био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али |
| чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који |
| у девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи с |
| галу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а м |
| исина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакв |
| ан, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га |
| са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њој |
| видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, б |
| што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће па |
| умња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а оси |
| е питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и |
| итве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} |
| јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оруж |
| ном.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато |
| -Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мис |
| занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну при |
| а ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупи |
| ила унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се |
| мњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове |
| година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити |
| збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут |
| а, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> < |
| све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помама |
| одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти ре |
| с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко |
| па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од |
| Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћута |
| а и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, |
| за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала |
| ђаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити |
| ива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, |
| српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жу |
| мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрл |
| >Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> |
| очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неко |
| p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спас |
| а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча |
| ја јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врхови |
| круглу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена |
| ан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пу |
| > <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} |
| ут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коња |
| и језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се ск |
| се, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је |
| ко страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме п |
| баше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и тргов |
| p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћ |
| опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај п |
| ше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих не |
| и духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво |
| ама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</ |
| ић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког у |
| ме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p |
| апута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>У |
| а, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, |
| бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, |
| у веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У ман |
| ам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан |
| оследњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом |
| ј постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале о |
| њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на |
| з које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то |
| апреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ћ |
| донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати ста |
| ли, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанст |
| ним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је |
| ајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се с |
| очи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непо |
| нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћи |
| о, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету. |
| шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли |
| неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не |
| е.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се не |
| од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није ум |
| отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да |
| узе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му |
| неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све ст |
| задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што |
| уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако |
| огао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли |
| авао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо |
| и.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попев |
| /p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало |
| га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се |
| — Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, |
| икава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и |
| рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла поми |
| им, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када |
| еником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над |
| Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До сам |
| и, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Су |
| н себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда |
| ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и р |
| т хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{ |
| кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по сне |
| на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон! |
| Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуц |
| одрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лиц |
| дели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто |
| не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по |
| и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, го |
| /p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће |
| ет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је о |
| а.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <p |
| сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудн |
| ш чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са |
| у распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, хр |
| } Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ва |
| ђе му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, |
| ићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крв |
| {S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, п |
| .{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један дру |
| то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу љ |
| е и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља |
| {S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му |
| женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајућ |
| ећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пача |
| се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је |
| причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира |
| о скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази |
| иђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, а |
| веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хте |
| .{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога |
| руго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с |
| зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гаги |
| нула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, ок |
| који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе. |
| уних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила с |
| ана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посм |
| убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тр |
| су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седе |
| мо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још |
| !{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли |
| ом атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи? |
| а!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, ш |
| селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој |
| ке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подн |
| ци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Богов |
| омила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегн |
| ојој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освест |
| после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну ру |
| муле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију |
| е, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, к |
| е и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љ |
| љаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око |
| и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{ |
| ен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се |
| је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га т |
| о не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на |
| ебе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири |
| ћи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинск |
| губише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и ост |
| да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико гус |
| тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти с |
| снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, |
| , седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и |
| <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од с |
| p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, |
| свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, |
| ни леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кро |
| онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако |
| Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— |
| азило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно он |
| тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само |
| љив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од трен |
| постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га н |
| {S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опаз |
| гићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радо |
| ко се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма |
| во држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те |
| то трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога |
| оме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје з |
| ошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња |
| мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се н |
| лније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био ј |
| а игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загр |
| умане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Т |
| поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, ста |
| атић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у то |
| ватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све |
| Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше ј |
| а се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче н |
| за, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој з |
| се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојиц |
| лније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> < |
| Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — ј |
| , не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче |
| } Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, |
| веде до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За им |
| : „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши |
| се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шт |
| мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева свет |
| пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке о |
| вреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, ка |
| лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу с |
| кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> |
| гла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p |
| и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлин |
| хватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p |
| очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се п |
| у околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле |
| о и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти |
| иш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште по |
| ела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="1 |
| <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179 |
| ако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И |
| избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га |
| шало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело њег |
| ви народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> < |
| рица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>К |
| емљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде зат |
| тењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима |
| ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> < |
| ина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, |
| о даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, |
| оздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још ду |
| одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> |
| о је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљ |
| — Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрост |
| њак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће |
| ребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако м |
| ну пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се на |
| <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и ст |
| турцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви |
| С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашк |
| ом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео |
| астрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад |
| м ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и |
| ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ак |
| беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско |
| и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— |
| о за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки ча |
| и распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница раз |
| би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми |
| а, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо |
| ретње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и о |
| скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања нанов |
| type="titlepage"> <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p> |
| сим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код р |
| не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над |
| ко паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прош |
| а.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме |
| — Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна |
| оспода! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, |
| а, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе сил |
| која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикну |
| је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S |
| pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто |
| се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p |
| бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погл |
| силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројец |
| ну изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносн |
| ини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам |
| н промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда буј |
| А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да пот |
| ватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада |
| љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с |
| ела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес |
| то нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше |
| </p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет |
| амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Пома |
| гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те ј |
| се шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Иста |
| <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица |
| Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију |
| није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице |
| хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће |
| а трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докл |
| су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> п |
| није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, гороста |
| ина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку ме |
| а топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Па |
| ковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је |
| толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на њего |
| .{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе ча |
| је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од |
| удна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем ча |
| S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</ |
| њена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она ниј |
| ху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци |
| е, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи с |
| и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових |
| томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено к |
| ћи реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и |
| ишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.< |
| Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је |
| и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како |
| >— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици с |
| p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме груну |
| </p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми |
| га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни |
| у држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек п |
| ој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.< |
| загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и з |
| ке.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груд |
| ретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала в |
| арони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загр |
| довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквен |
| положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос ј |
| е несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и н |
| осио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре |
| во јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у д |
| ану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира н |
| дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога |
| но небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморн |
| звукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбук |
| ци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што |
| роз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p> |
| {S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p |
| о од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троно |
| .</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не мор |
| што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под с |
| ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам позн |
| ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, |
| јекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога св |
| буђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну |
| не хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Вра |
| пића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, аг |
| онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разб |
| ан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, |
| р ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволи |
| згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се уби |
| а и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за д |
| о, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Изм |
| село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђери |
| све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се ра |
| јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема ком |
| <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Те |
| ечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратио |
| даше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљо |
| ! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> |
| закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикн |
| закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера |
| па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно шт |
| ?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викн |
| и од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето |
| — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их |
| прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — За |
| е и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познај |
| ао своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко |
| те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими з |
| {S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, ш |
| на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он заб |
| ковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, |
| азећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} |
| е побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па |
| Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над |
| азим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утач |
| Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и о |
| гнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се зат |
| гледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше |
| p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> < |
| мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n= |
| о је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жер |
| па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимо |
| агићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, б |
| ма нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона |
| жни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не |
| тиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле ј |
| {S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Гд |
| белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" / |
| арац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n=" |
| недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је у |
| а и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељ |
| бро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опр |
| њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је н |
| и пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гаги |
| "135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ б |
| <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убр |
| и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да на |
| e unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним румен |
| а ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} |
| је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> < |
| па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па м |
| <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је |
| нам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се |
| Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за |
| ана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што с |
| иста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свеж |
| ба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се |
| милу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} |
| рат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{ |
| војку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисн |
| гледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, |
| ћ, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песниц |
| кле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, |
| а ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћу |
| да долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се |
| шао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да |
| уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мр |
| ти, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одмет |
| вим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се |
| хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим |
| > <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе на |
| ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јеца |
| и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али т |
| рупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере пре |
| <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћи |
| брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастир |
| зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као с |
| лова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно |
| иле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу |
| овара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је п |
| p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с пр |
| дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу оглед |
| погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упа |
| је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у ст |
| <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Прит |
| сталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манасти |
| лоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса с |
| два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са |
| игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пр |
| а овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — т |
| тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? |
| скочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те |
| га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одуп |
| /p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побо |
| о, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима |
| и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали |
| су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштова |
| д зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, ко |
| па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати |
| то стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} |
| а, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, |
| к, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, г |
| седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад |
| и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину |
| је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да н |
| ?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли |
| ање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено б |
| едео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљај |
| санџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоче |
| "SRP19040_C2"> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо |
| кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, нај |
| га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних |
| етар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> брад |
| оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих б |
| по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало |
| нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — |
| ћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; |
| бавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упроп |
| ве <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су |
| <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горк |
| ло, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за друг |
| наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Ка |
| х горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере д |
| ина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А |
| , склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, |
| ико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, ко |
| увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у пома |
| Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, |
| , дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! |
| леда како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, |
| овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна п |
| " /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази |
| ти до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повра |
| о га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће |
| узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срц |
| могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, |
| су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепи |
| пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудни |
| рујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да с |
| више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна нап |
| — Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лу |
| неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао |
| а очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није и |
| а се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику хра |
| на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и с |
| а да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а |
| е већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>п |
| и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи поче |
| е све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске со |
| — Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Ст |
| ај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Ве |
| вежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро |
| јци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали |
| једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран ост |
| -аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p |
| .{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела на |
| асточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, уто |
| тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога з |
| коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци |
| н је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и |
| проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да |
| е дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ре |
| као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помиса |
| за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све св |
| >— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо матери |
| трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040 |
| епрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n |
| дахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго м |
| нђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <p |
| , мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> |
| а у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи т |
| гословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb |
| По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио |
| само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да |
| ље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S |
| пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Ст |
| /p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зн |
| а идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми б |
| , па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, к |
| овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушки |
| о о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милој |
| рискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвеш |
| </p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи |
| врђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у |
| орина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше |
| оје кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено ра |
| е уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p |
| .</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то |
| лнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе би |
| н другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале с |
| ле душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке ј |
| ије одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па |
| ици.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после доче |
| а једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и че |
| и.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, и |
| Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} |
| етећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мич |
| о клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и |
| ве и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето |
| исли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргну |
| томе часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То |
| а до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p |
| само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је |
| се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, блен |
| } Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки |
| з којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сет |
| > <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено з |
| г Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Руп |
| терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одј |
| после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака пор |
| ису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p> |
| е, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твој |
| агано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо |
| ратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мај |
| оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо |
| <pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, стар |
| p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p |
| час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, |
| <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме |
| алиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни |
| ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Св |
| о све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не |
| ш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код |
| фу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А |
| главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и |
| Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не зна |
| горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покри |
| то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p |
| .</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> < |
| ђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нек |
| Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Зв |
| ибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — ј |
| е из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— |
| Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не зн |
| оја му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Н |
| .</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жерав |
| м ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духо |
| ше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, ш |
| /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења |
| да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Ста |
| по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичиц |
| ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— |
| јасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> |
| о се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижн |
| грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешк |
| у.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрв |
| 3" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позе |
| нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — |
| ран и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одгово |
| наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја |
| ијатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у |
| пић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— |
| опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони |
| и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која |
| > <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром. |
| аху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а погл |
| мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га |
| вника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— В |
| ка.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на |
| ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с |
| о. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни |
| ђа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — |
| о и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Позд |
| <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар |
| ти ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то з |
| амљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — К |
| а нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{ |
| <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџ |
| ека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клону |
| доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, ј |
| ицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> |
| ти, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си... |
| ено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже ч |
| ајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — вик |
| p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не зна |
| pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила |
| сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута |
| ко ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покр |
| бучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је |
| о га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико |
| цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован |
| љаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који засела |
| пићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истрг |
| ></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела з |
| оче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска |
| лупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку ос |
| ред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугуб |
| арац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грознича |
| еда овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово |
| узе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш |
| ом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> |
| агрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n |
| — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног |
| што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са у |
| > <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао |
| подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, |
| к био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, как |
| удске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца |
| м, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело гр |
| тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом |
| еговој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао |
| </p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n= |
| обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Ње |
| и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири прос |
| лости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону с |
| аву у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он ње |
| овим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно |
| — А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа |
| паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлос |
| ши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомили |
| свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, |
| очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за ко |
| знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно |
| агићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још д |
| ла до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он с |
| н’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвије |
| о је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чем |
| џи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дозн |
| главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тих |
| оци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном |
| Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одгово |
| о је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{ |
| били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је |
| а Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу се |
| ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по |
| настиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, д |
| н положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем ра |
| оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирча |
| рада, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград |
| а, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох. |
| неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском |
| > <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овом |
| ва дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их |
| уну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић |
| /p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, ни |
| нева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту стра |
| ака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тикв |
| е тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни ми |
| све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле |
| ред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трест |
| — Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— |
| огледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај м |
| глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти м |
| сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, |
| миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све |
| Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдук |
| воју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога |
| иру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И |
| најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} З |
| мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао |
| е главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња |
| ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p |
| прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дам |
| лико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се изми |
| па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p> |
| ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прили |
| Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Бог |
| Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у |
| у. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у св |
| ињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} |
| — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним прокл |
| жину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ет |
| ко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим |
| /p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш |
| Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год ч |
| .</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у сел |
| д закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! |
| би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— |
| пићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, |
| А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који |
| </p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш еп |
| нске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а т |
| Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињо |
| ело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народ |
| ту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није мо |
| овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише см |
| p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми с |
| p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Он |
| , ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори |
| миља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику јед |
| е, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету |
| > <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана |
| — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p> |
| имо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмо |
| , полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће |
| пић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека |
| и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш! |
| на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео н |
| оју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> |
| слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни пом |
| а?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} Пос |
| , да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника. |
| рао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p> |
| а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чу |
| Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли |
| још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, |
| Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове |
| пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим |
| амо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само |
| Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није и |
| бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати г |
| е,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l |
| н се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и |
| ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припаз |
| могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> |
| да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица по |
| е пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао |
| . „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем |
| претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука |
| к и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод с |
| риковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одгов |
| </p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме |
| и и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да |
| оље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне к |
| авек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју |
| , њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога ја |
| аши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да |
| хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату |
| као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли |
| и.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој |
| шапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На п |
| д његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p> |
| шњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спа |
| ислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута об |
| док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb |
| га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те |
| сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео уг |
| у, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви |
| ило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађа |
| тво!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преу |
| <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока ти |
| о!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Ста |
| срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102 |
| стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкр |
| и пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јау |
| аџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта |
| и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера с |
| да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире |
| е ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, |
| ацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у виси |
| када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за |
| илоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи |
| ница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с по |
| мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једн |
| причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао посл |
| ош тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе ко |
| повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једн |
| Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него |
| аша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама са |
| с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село гл |
| {S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучин |
| ли, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетени |
| ило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} |
| /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, |
| авицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену |
| , у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива |
| упић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране з |
| чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова дв |
| у и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, |
| гађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци с |
| p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га |
| о, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива |
| м у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="12 |
| вића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи с |
| ами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поигра |
| њем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> |
| болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад |
| и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчани |
| p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Са |
| /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> < |
| пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесве |
| узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пруж |
| е с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм и |
| ћа... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није |
| а велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет |
| Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњско |
| е часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игу |
| на, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а пос |
| олете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" / |
| дом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p |
| еда кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из рас |
| марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му |
| шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, к |
| згубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојев |
| игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну ру |
| цима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прил |
| е преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.< |
| p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, |
| оеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S |
| а се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— |
| груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обн |
| мештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке |
| жавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељац |
| крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у |
| га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што та |
| те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је |
| ко ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук |
| и окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу |
| <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одгово |
| хом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако |
| ко и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех |
| на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не мог |
| у.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— |
| лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с |
| исто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше. |
| та једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се шт |
| ненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} |
| испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради |
| дари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p |
| е, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразни |
| </p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће ве |
| ахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубур |
| рп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као |
| <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} |
| али тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манаст |
| ко устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, |
| S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! |
| .{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његов |
| о чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и оста |
| ило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају |
| пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се мо |
| ше, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни |
| Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што м |
| него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила |
| то поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сеља |
| и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га |
| и оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета! |
| један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Ту |
| клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни |
| а уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога |
| тарица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, |
| ђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а ли |
| у.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише. |
| изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жа |
| снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекив |
| .</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану М |
| у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка п |
| јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека |
| S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турц |
| ашицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са |
| викну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљу |
| чну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић |
| жје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манаст |
| о вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка ври |
| гао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли н |
| аз, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p> |
| ато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и |
| ути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанци |
| чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш |
| ј на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да |
| очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он ка |
| влађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из ње |
| енуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више |
| О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир |
| Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села ни |
| Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су ос |
| ешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да |
| пићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том |
| ме отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима н |
| има и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане |
| о од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га мо |
| ислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сад |
| ло уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало ч |
| се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство |
| охајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али |
| ерио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу поха |
| о.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и |
| а њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те д |
| рво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожур |
| ом речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи о |
| своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе |
| мије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до |
| во руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких план |
| едино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="14 |
| авицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице с |
| дух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што виш |
| , али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које ч |
| дравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" |
| од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се |
| у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још |
| лед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони ч |
| ло је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без п |
| јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких засел |
| ву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз |
| овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео |
| њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и сн |
| због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да н |
| одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> |
| их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо, |
| је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прст |
| ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно |
| p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му |
| Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по уз |
| да могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, шт |
| да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и рас |
| где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| те главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извируј |
| ише ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситн |
| себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле |
| е граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија п |
| као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такође |
| целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајд |
| аре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је |
| поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се |
| ча-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p> |
| ћ и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те |
| дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> < |
| да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Ру |
| да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хај |
| су спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дот |
| зи из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило га |
| е.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети т |
| разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, |
| настиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју |
| му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртл |
| "81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} |
| удно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што |
| нуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана. |
| за, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она |
| х чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан пов |
| још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом там |
| ено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена |
| 040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који по |
| браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} |
| по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је м |
| и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па |
| траха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но сн |
| удо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њ |
| то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, шт |
| а појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни је |
| скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад с |
| му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора подн |
| нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде |
| невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбр |
| ише науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред |
| то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, к |
| кује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> < |
| спречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина |
| p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, |
| ме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n=" |
| цом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, |
| једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и о |
| >Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно |
| ицом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као по |
| p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејан |
| да се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових уб |
| аперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена це |
| p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игу |
| озив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{ |
| </p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, |
| амо што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толи |
| се.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— |
| вој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, н |
| абринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и по |
| пи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене кап |
| ава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оно |
| шали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже |
| пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он |
| помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча |
| беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони |
| није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онем |
| на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога |
| клизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за ч |
| >— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула |
| пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— |
| те, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} |
| Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— |
| ред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао |
| {S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало зат |
| естрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— |
| ова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врис |
| subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једн |
| му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тур |
| ву у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена |
| сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не од |
| љењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с |
| је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, |
| <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли по |
| ио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој љ |
| е потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нис |
| слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ |
| } Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у п |
| муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну |
| > вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исц |
| ића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, зн |
| из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се |
| за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; |
| ва да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите с |
| ће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагић |
| ан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је |
| а, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он ј |
| за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени |
| их жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако |
| скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако |
| а пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао |
| ућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> < |
| их бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пр |
| оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си сми |
| } Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Ми |
| у очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је |
| сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, |
| пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам с |
| том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати |
| то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он |
| атити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p> |
| , полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од |
| на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не |
| кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух |
| га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо |
| ун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж |
| а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, |
| грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустит |
| ве, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непоко |
| и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере |
| о моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, |
| ао кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње |
| > <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум |
| ен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземн |
| се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али |
| ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног |
| е остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић |
| зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешћ |
| Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодор |
| сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манасти |
| мо један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погн |
| љаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а к |
| његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули |
| е трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а |
| ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова б |
| ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад |
| е руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако р |
| аши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у се |
| те за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и п |
| p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако у |
| све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, п |
| говађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</ |
| це му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа |
| г, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти |
| погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе |
| о ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица |
| ћа и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штет |
| <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја н |
| не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа н |
| пић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па |
| старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и о |
| ега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S |
| о у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је аг |
| S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако вед |
| шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у ма |
| говара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — |
| а сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле П |
| те ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.< |
| а да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Мит |
| деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је к |
| а судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга |
| тра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долаз |
| а сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па |
| } Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњ |
| едан Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али дух |
| /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, н |
| ед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе н |
| оље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба |
| , као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој с |
| играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! |
| и, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто |
| ешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде н |
| је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стај |
| трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је т |
| исам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин |
| ини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео |
| >— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна |
| ида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни реч |
| ка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже |
| ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо |
| и умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово |
| викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и н |
| губи.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, |
| е.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Мило |
| ве и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили |
| зекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбу |
| израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини |
| Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита |
| јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног дру |
| поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози в |
| опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук |
| га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворе |
| вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — з |
| егово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна ол |
| То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, |
| оју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре |
| мео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћута |
| дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера |
| ножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — о |
| дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гле |
| њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, по |
| ако је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} М |
| марцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станкови |
| тајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за св |
| а, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрв |
| ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а ка |
| — Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не м |
| оља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрх |
| Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста |
| причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазн |
| уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, |
| а походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се м |
| м затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и |
| еж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разг |
| време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао г |
| абуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} |
| рене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечер |
| ла је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, тр |
| > <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спу |
| притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажн |
| ксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти о |
| икну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде |
| p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, |
| ад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, |
| ећ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за |
| кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствар |
| е забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не |
| оју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да мож |
| умана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта |
| кну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не о |
| пи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и пол |
| чима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово прими |
| /p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовље |
| што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза с |
| ош осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника |
| нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну |
| ји јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђ |
| ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкива |
| е шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као |
| рпској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова д |
| рема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што ј |
| овом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним |
| ја сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права |
| /p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Га |
| ла за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно с |
| прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце |
| м и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци уско |
| к и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> б |
| све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у н |
| нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дош |
| .{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окуш |
| Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле с |
| едње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, |
| аше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p |
| воју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега |
| ахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, п |
| <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p |
| /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвн |
| а, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало н |
| еће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По о |
| да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима |
| ек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни |
| авдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је |
| није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бега |
| ацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и ос |
| анојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њег |
| репери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жи |
| апута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине у |
| Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вра |
| па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, за |
| спаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним на |
| тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да |
| ространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, |
| луј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир |
| о и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да м |
| им остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! |
| орећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ва |
| Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би |
| аким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хле |
| /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му сам |
| оре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим |
| е мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко р |
| Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора ј |
| чна свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се |
| ју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено |
| ед се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, зат |
| м, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа |
| мо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пах |
| м истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је |
| екрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир |
| , којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким |
| сетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и |
| и помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, |
| му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним ма |
| омне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећа |
| е Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, |
| е од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га |
| у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџ |
| ка и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника |
| ој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n=" |
| у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих ди |
| дишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, пови |
| толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише |
| ио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако л |
| </p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенах |
| му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напре |
| дахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик м |
| р да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— |
| иди.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и ост |
| корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив вазду |
| ти.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним глас |
| зненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте |
| ! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не ост |
| ружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха затал |
| и, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом з |
| е тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је на |
| па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао |
| пустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама |
| ило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тре |
| је га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у ист |
| Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи |
| је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није ког |
| дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, ш |
| хане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, |
| овијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, ка |
| гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да ка |
| јало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај |
| зинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, поми |
| уменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, ка |
| инило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p |
| .{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало |
| , па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У у |
| га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао |
| љаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, |
| и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} |
| вих брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зи |
| куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите |
| Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако |
| га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби |
| о зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цеп |
| свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као |
| аман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново |
| е то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, |
| аја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! |
| мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овог |
| миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поч |
| кама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматра |
| крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара |
| о истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно с |
| а, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, |
| мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</ |
| , из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим хр |
| уку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненад |
| еним пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода |
| и никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место |
| о тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца ил |
| неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} |
| ерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато |
| тајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загл |
| век тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била |
| га из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су оти |
| као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, |
| их шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, |
| Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лута |
| з и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило |
| тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ |
| же зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S |
| етно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако не |
| усто испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били с |
| којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они |
| о којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А |
| >Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз |
| башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога з |
| да, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скида |
| мисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само п |
| ред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао иск |
| што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен |
| је, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши |
| а онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милан |
| ла је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача не |
| >Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, |
| ци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи креве |
| одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p |
| ајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао |
| аређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за |
| ј заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с |
| аду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајду |
| оји пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се вр |
| да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећ |
| кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу бли |
| винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се ст |
| ре и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и сумор |
| се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само |
| а, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве? |
| нега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Но |
| а средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукош |
| ачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, с |
| епенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као |
| аше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не ис |
| ну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ух |
| ир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb |
| .{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод |
| страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом дог |
| вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су н |
| то везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило не |
| и се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се јед |
| е као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију ис |
| ој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном пева |
| ти.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> < |
| ци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, |
| ти.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад ра |
| е обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао о |
| ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како гло |
| ело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је у |
| и вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодоли |
| оту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим |
| е, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија ми |
| агића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одг |
| и Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — |
| — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} З |
| е не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпос |
| и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас ч |
| p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</ |
| ри!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... |
| — По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила |
| овољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</ |
| аћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога |
| е, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не пит |
| одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака |
| тлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, |
| ста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачу |
| еки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, ка |
| мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да |
| он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и за |
| е нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова |
| окле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема |
| — То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они чов |
| и момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јани |
| о зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турци |
| о сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с |
| не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се |
| а би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се п |
| едњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро |
| сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је сам |
| ред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, |
| које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се ду |
| Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{ |
| е осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми д |
| ар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срб |
| разним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим п |
| што, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смот |
| вари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Б |
| није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудн |
| онама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на ко |
| нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p |
| Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај би |
| инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, |
| са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да т |
| снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и н |
| p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене |
| кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.< |
| се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје |
| ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха |
| огла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим |
| S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећа |
| од, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су м |
| доше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, ко |
| а људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> |
| видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, |
| </p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га ј |
| од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p> |
| погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чу |
| од куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчин |
| </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} |
| S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој |
| , што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Га |
| ле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе |
| <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, |
| их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесе |
| Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, |
| S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p |
| ој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, сн |
| кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S |
| о и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /> |
| — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и за |
| ад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола |
| омаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче |
| своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и он |
| клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Ре |
| Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње т |
| што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и н |
| дничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да б |
| отово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њ |
| ло око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; |
| на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску твр |
| главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети с |
| овића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар |
| о ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обо |
| га Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће |
| вим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} |
| p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чуд |
| и се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> |
| Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би |
| >Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић |
| n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ум |
| лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нис |
| , Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио? |
| рвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли. |
| ци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> |
| стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је о |
| велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се у |
| а ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p> |
| и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} |
| А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, |
| Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у н |
| о ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да |
| чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се |
| >— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не |
| ма власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир- |
| ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лиж |
| а као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одај |
| као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари |
| } Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради |
| екрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, |
| ним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него |
| .</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сирот |
| свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна |
| веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима н |
| ла из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="22 |
| p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82 |
| есносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипа |
| часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још |
| да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а к |
| <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири |
| , е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зор |
| а, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и |
| ас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чис |
| уком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо нај |
| това.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој зап |
| иће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они сл |
| гао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чу |
| ржао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па |
| и су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они ов |
| где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић |
| и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за р |
| грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово |
| — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће |
| па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш |
| м, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> |
| днети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{ |
| в над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их |
| вариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете |
| ље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и на |
| нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</ |
| лучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је су |
| који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, |
| ледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупни |
| обом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се |
| ервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, аг |
| нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском |
| це на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић |
| — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме у |
| Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратил |
| као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> < |
| ик?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу |
| S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — о |
| да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падал |
| одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се |
| а; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p |
| д ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак |
| грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је |
| себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло |
| ије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а |
| што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у |
| ас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p |
| амо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, |
| пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не зн |
| везен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дође |
| исто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погл |
| е Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи |
| </p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, |
| узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како |
| <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикн |
| једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азн |
| p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — |
| невно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и |
| ратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла |
| аш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и д |
| освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, оно |
| усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале н |
| аче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши нев |
| у једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да |
| е вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се |
| ајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— |
| погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао пр |
| — Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! |
| де онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слобод |
| а.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков лис |
| е калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овог |
| ујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састан |
| већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распут |
| .</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчово |
| ки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак |
| , а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газим |
| ика да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p> |
| се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још |
| > <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. |
| је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крч |
| зађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свек |
| а би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, ко |
| пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којим |
| илна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај |
| а један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, |
| обанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестр |
| дро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се пору |
| ијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало |
| их груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита м |
| се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле |
| 19040_C4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника р |
| дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— |
| ка склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли |
| Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За јед |
| је свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само неј |
| стреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао |
| SRP19040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, ко |
| ра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> д |
| ина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока с |
| њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села п |
| као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и с |
| , кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и |
| по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а |
| и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну. |
| но гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке твр |
| ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, о |
| као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да св |
| 7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је |
| има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светло |
| з ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Стано |
| време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би м |
| ан кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p |
| га стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као по |
| и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз |
| еравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га пр |
| мишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто |
| -Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети |
| их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао м |
| о, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од пом |
| радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози ва |
| чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина |
| е зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из и |
| </p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим |
| уменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лиц |
| вај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само |
| n" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусо |
| ћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, |
| а.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да и |
| Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> |
| и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се ба |
| тамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али |
| ајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо паме |
| вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до |
| ао укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно |
| едишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе мома |
| ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу |
| о и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђ |
| ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја |
| едаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је |
| вом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био ко |
| здахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се ути |
| спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на к |
| има, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци см |
| а навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри |
| ле горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мисл |
| е умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаш |
| , који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога |
| ислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, |
| који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање |
| Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су јо |
| а им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после оср |
| загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златни |
| ћ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вел |
| нише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала |
| јатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се о |
| А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гаг |
| нцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да |
| p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Ру |
| ила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и пот |
| се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без крај |
| ртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} О |
| ан.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се сво |
| новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb |
| дило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово з |
| мове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да |
| ења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е |
| ислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и про |
| као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи н |
| ћ од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим не |
| палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зач |
| амо да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину н |
| бесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и |
| ове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би река |
| сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре ук |
| и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да са |
| и.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разле |
| ком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</ |
| д Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као |
| ница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат. |
| и.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гаги |
| виле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао запо |
| о из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прост |
| м вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добр |
| и, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо |
| али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теб |
| жја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими |
| ново разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза са |
| Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у т |
| и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупи |
| b n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, |
| лико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а сум |
| размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега. |
| рењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме б |
| провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати. |
| же остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо |
| ! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њи |
| коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>П |
| у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побе |
| патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму |
| а страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На д |
| ате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? |
| овори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао |
| ија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докл |
| показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на |
| аковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, |
| дан, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — |
| е пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свеж |
| Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У |
| остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна измеђ |
| ну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— |
| онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико |
| /p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шу |
| ога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — од |
| трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми пла |
| </p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод о |
| , па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико д |
| Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу. |
| колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако о |
| у степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе ниј |
| 73" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, |
| иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— |
| дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда |
| га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немо |
| мишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплах |
| гледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже оч |
| вој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није бил |
| едају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapte |
| није лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па и |
| ћом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који с |
| ци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача над |
| н посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тр |
| не да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први |
| што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре ук |
| аче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— |
| } У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстре |
| чајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило |
| напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прс |
| хо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb |
| а, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сал |
| дала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, |
| аклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на св |
| мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да |
| но тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово н |
| ене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према ње |
| е ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тај |
| ње невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да |
| пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код |
| о, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} |
| гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсме |
| омагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се дово |
| е дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко узда |
| оју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па |
| ати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је |
| а јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свест |
| е Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је и |
| Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза руднички |
| мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он ос |
| личе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, |
| селнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; а |
| осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га |
| хмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедник |
| ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</ |
| стрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца о |
| тити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка |
| није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква од |
| кле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и |
| ужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снаш |
| три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде в |
| да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да т |
| атка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се по |
| ајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци. |
| ћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак по |
| ињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та |
| >Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи погле |
| — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у |
| м, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала |
| Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева б |
| добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешт |
| ебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. |
| </p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, т |
| да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> < |
| зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ниш |
| че!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод |
| е све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је |
| </p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S |
| та снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разлива |
| прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко |
| мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколи |
| тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ва |
| и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагић |
| истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну |
| до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! |
| трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из посл |
| уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, |
| кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни јед |
| о му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разр |
| зи напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину су |
| бе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема |
| највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине м |
| и.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и |
| .{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чуј |
| драсло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено п |
| но, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да не |
| удуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају нев |
| } Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, к |
| <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клеца |
| <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечуј |
| Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Г |
| дужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево |
| рело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су |
| други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, чест |
| они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо |
| ти Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <m |
| воје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. |
| све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо |
| А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, шт |
| обичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не |
| Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} На |
| , откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше н |
| де.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p> |
| ој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Ту |
| игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак |
| о да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај ум |
| ме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p |
| Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с т |
| све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим |
| да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крв |
| огао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини љ |
| своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну сл |
| амке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Ми |
| у је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог |
| р је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливад |
| а његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо уту |
| ом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони |
| дука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! |
| ју их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у се |
| лази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину |
| м гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од |
| ко његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да |
| адржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој к |
| молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебн |
| на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> |
| /p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па |
| мети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је у |
| арња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову |
| ти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађа |
| којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога р |
| ед овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко |
| а се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир- |
| ву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало |
| а осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не ид |
| се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, |
| аће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих |
| ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Р |
| м светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматр |
| руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одва |
| овече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи сева |
| ео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део о |
| ло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поме |
| мо да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави |
| у одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје |
| десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње |
| а, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рам |
| ма, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога |
| ви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће ви |
| то он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера |
| сом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојн |
| оп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и |
| убаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А д |
| ше трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку ж |
| е, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурња |
| итно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него |
| /p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумств |
| Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш |
| гића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар с |
| га. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо |
| он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, |
| говорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу |
| а ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да и |
| и ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктим |
| емо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, ту |
| агословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу |
| ијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. |
| е под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, |
| , и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да прич |
| о одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострад |
| су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алек |
| — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ с |
| и и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, ш |
| рао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не б |
| p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју сн |
| ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе |
| луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман т |
| дио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на ка |
| ним корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико њ |
| збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да |
| и косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S |
| ста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n |
| мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Р |
| урно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! |
| } Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бог |
| <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га |
| Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира |
| атити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Ш |
| нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да з |
| ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да и |
| ересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смел |
| е за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овд |
| p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" |
| рпски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone un |
| , толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и суви |
| насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Руп |
| ви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станој |
| >За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а |
| ми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а кам |
| о јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Мило |
| Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше ј |
| његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Је |
| ђер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p |
| оворе.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за т |
| ј трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу с |
| у по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Ј |
| штих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налази |
| <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — |
| вих дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме п |
| њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај ј |
| је био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову леп |
| не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабљ |
| p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби. |
| јна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, д |
| ј говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p> |
| то дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочи |
| оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђе |
| на освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић |
| еђу поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два |
| у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена |
| један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свако |
| момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из с |
| клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана |
| исао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њег |
| ати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњи |
| ајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јец |
| о седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и |
| мо га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је |
| војице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања |
| ако пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Ру |
| вача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћ |
| шала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружил |
| е, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили |
| најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима. |
| .</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Ту |
| лико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је |
| p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако |
| амаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Па |
| ом нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Не |
| је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке уст |
| , како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, |
| о и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, |
| ко се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку |
| њем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер ода |
| а.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име |
| опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад с |
| реме отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима |
| анима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима оста |
| ји ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, |
| ичких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{ |
| охита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рука |
| ? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коњ |
| х и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико |
| , а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркв |
| од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да ја |
| помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка уде |
| да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да ј |
| и отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљи |
| ако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди |
| ли да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа |
| да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, с |
| душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} За |
| се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и |
| било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострад |
| полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се н |
| пропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Д |
| уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у |
| да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само |
| адаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на з |
| а је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као |
| игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претњ |
| мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића |
| д?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њег |
| тан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, |
| могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај од |
| ез сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му в |
| ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над |
| ико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га |
| но, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или зго |
| јина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао |
| , али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дуб |
| јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У ово |
| а дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да |
| ове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов о |
| мо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног у |
| <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где ј |
| бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стр |
| и у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати мес |
| анина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и л |
| за или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дох |
| узе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и |
| толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, т |
| а бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не см |
| по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На са |
| Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме |
| >— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} |
| пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Ов |
| ући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необич |
| из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост оглед |
| .{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци |
| ше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били |
| докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, |
| руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што |
| приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблу |
| тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима |
| амову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што |
| трмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико |
| , диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и |
| е простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у вис |
| ам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се дим |
| нији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша |
| <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <p |
| ник; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, н |
| иле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, |
| дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сру |
| лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати |
| дише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мрати |
| је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, |
| загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не зам |
| то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одг |
| изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, та |
| ју као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован с |
| а Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у |
| јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друг |
| а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да |
| где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе сра |
| оме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Неће |
| че чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш |
| е се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гусла |
| осле још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази ма |
| , не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} |
| раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где |
| тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на о |
| уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од т |
| /p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хл |
| уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећај |
| уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путниц |
| ђоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш т |
| и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p> |
| гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у |
| м угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је |
| ну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама. |
| ћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћа |
| румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто |
| а Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић- |
| ри ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић |
| е разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео |
| ђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} |
| шко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Мил |
| /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио |
| </p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где ре |
| ве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> |
| било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких |
| емо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, |
| образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не би |
| тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана ц |
| ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, |
| исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цр |
| у се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џи |
| и, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, |
| се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи |
| , а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно просто |
| а оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, |
| е мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Же |
| рском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време бил |
| с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу |
| избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је миса |
| нуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година |
| а не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа |
| устити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p> |
| ен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам |
| захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро о |
| цу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гле |
| старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ од |
| ру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. |
| д Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те та |
| е доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, |
| шају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> |
| ајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући |
| кога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и |
| је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче њег |
| гуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала п |
| е дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је ос |
| ан, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</ |
| агићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, г |
| чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом. |
| блену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осе |
| едала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, |
| а докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састаја |
| атеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих ч |
| а се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких ст |
| b n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Ру |
| тане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сру |
| и су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као му |
| зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуш |
| ру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, ка |
| подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у стран |
| ој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она |
| Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамља |
| ри овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку |
| е утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни тала |
| /p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— |
| је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајки |
| n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бац |
| дука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не с |
| набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма |
| окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и нан |
| у слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би |
| ст и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навућ |
| сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи- |
| , у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, о |
| асули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, к |
| деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглуши |
| то да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те |
| а: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тв |
| к, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и |
| трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњ |
| за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу с |
| , што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари |
| уд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробн |
| замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе в |
| дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према т |
| у лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт |
| рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! |
| снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад |
| </p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> |
| указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу |
| једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а |
| опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Ра |
| ше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи |
| {S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе и |
| још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и |
| ебало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и |
| дати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бо |
| сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, |
| лопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} |
| познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће м |
| е се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували |
| > <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђер |
| ако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаш |
| гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злоп |
| ао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, |
| узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет |
| се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и прија |
| црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице |
| зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке |
| После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда |
| ду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као ов |
| насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупи |
| остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где с |
| елуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом |
| помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугач |
| о налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села |
| апољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p |
| а овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвав |
| да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово |
| испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око ср |
| ену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан |
| слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сак |
| ваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, |
| на зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће ок |
| а, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним г |
| их петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча з |
| ер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаш |
| ан кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепе |
| у, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p |
| ча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча би |
| ара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом |
| ао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвије |
| ла на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорч |
| а, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Га |
| ле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема к |
| душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му |
| ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, |
| зеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу кој |
| , а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, |
| али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и |
| нео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p |
| ипуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамл |
| /p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у ов |
| је стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ва |
| падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шк |
| о човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, а |
| а од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Стан |
| очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурчениц |
| а, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима н |
| дило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и |
| е ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим другов |
| цима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. < |
| рос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску ст |
| ривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угл |
| , као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и |
| же и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</ |
| рибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину |
| <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа |
| авикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као |
| и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове ми |
| ајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилиц |
| ељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у |
| <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо |
| бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па |
| о?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је к |
| кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спу |
| у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, зауста |
| модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко л |
| исоко, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа ум |
| Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи |
| код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима |
| Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} |
| све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чис |
| уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло д |
| за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, |
| на малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак с |
| ета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?< |
| ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, |
| ина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, |
| ога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, н |
| а необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, |
| е калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изв |
| то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} |
| рица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S |
| зују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ћ |
| није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <m |
| Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је п |
| ао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се |
| одавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, |
| о осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица по |
| на.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{ |
| авнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, |
| акло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико не |
| аљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збу |
| и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, |
| е муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је |
| , сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите. |
| ма.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада б |
| ако далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а друг |
| и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљ |
| Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али |
| ти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако пор |
| о, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја и |
| ћев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашино |
| /p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано с |
| ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, ка |
| ла у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао |
| ко срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћур |
| оја је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа |
| з ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова |
| г удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној ом |
| ечи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се |
| та уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага |
| е беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турч |
| а оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само |
| а низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, мо |
| ице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и па |
| ло живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочи |
| >Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густ |
| > <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> |
| <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Он |
| <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи |
| ње.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше до |
| где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће |
| а Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњс |
| ара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено тр |
| ник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— До |
| аваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџ |
| четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се |
| и Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука. |
| у Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Тур |
| ло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то а |
| ику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још пр |
| сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде |
| ланина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно |
| ине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мраз |
| о на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на |
| <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели |
| на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одвед |
| рских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком пре |
| и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} По |
| рна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну |
| н се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, |
| еј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздр |
| један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, |
| покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> < |
| и.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага |
| >То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ с |
| >Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчин |
| аза мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва |
| Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто п |
| чека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити |
| гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— |
| д иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњо |
| ену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну |
| гибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш |
| пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у ово |
| престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупи |
| Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два ср |
| Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћет |
| стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и нат |
| </p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па |
| ли свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина |
| до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> |
| орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне |
| кова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S |
| збавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издад |
| напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дуб |
| — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} |
| лови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се |
| а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Ми |
| моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{ |
| пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан из |
| и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Км |
| к.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме |
| амо у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и |
| аде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један |
| данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p |
| прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало |
| иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово |
| с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се ви |
| ља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле |
| рибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да |
| напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Је |
| тње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново пла |
| ри по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као |
| бојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова |
| о поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ п |
| имајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је мог |
| абрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили вел |
| а се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више сна |
| знад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу |
| праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је |
| аестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изглед |
| ужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске леп |
| о жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог ч |
| ићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без о |
| ачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је п |
| а је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних |
| сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне о |
| !{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрач |
| тим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да |
| је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џи |
| це на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе |
| , после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака п |
| >— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А с |
| >— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је |
| ављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога |
| годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушн |
| ић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много |
| ице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића |
| А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепт |
| " /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му с |
| земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде з |
| здолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, к |
| руди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n |
| ша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! |
| егове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, к |
| иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах ниј |
| ло за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик |
| цом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу |
| бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седал |
| S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјес |
| којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до ч |
| ше у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и о |
| ић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то вр |
| Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и с |
| неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише |
| субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба |
| >Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и |
| еда.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће |
| а старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде |
| , да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживај |
| сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаш |
| а каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад |
| нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљ |
| хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледа |
| ла брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху |
| џи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, |
| } Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју цареви |
| о те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими |
| да је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео |
| селимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда |
| е с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам |
| ега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је |
| p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онд |
| к дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а |
| не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, шт |
| ашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осе |
| ме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</ |
| м.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је суба |
| pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и |
| ло море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају н |
| лажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиш |
| .{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оч |
| е Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка м |
| ашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо ук |
| биђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће |
| ниче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко врем |
| Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда б |
| вљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рук |
| брио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко по |
| /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита |
| гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запит |
| који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад углед |
| ане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благо |
| {S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то |
| ана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву |
| успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не |
| рсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа б |
| ве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али |
| косте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не |
| огло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је |
| међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наме |
| царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију |
| песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била |
| д се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да |
| у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изуст |
| .{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У час |
| лави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је д |
| иђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили н |
| (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондака |
| у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и |
| обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — з |
| риваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опар |
| се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне ха |
| b n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, с |
| алуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој |
| лонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао |
| ишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте |
| на рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На |
| лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{ |
| нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени нес |
| сити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи |
| акао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="19 |
| м пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151 |
| о се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, |
| поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га м |
| аља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано |
| ерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љуто |
| ан.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у је |
| склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за |
| их гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други |
| {S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма |
| нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> < |
| <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле. |
| е овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна |
| на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није н |
| ако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <p |
| е, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и |
| о погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме |
| е решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчуп |
| а.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; са |
| заман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и о |
| еве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу |
| а.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, уја |
| заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су ј |
| на, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а |
| о противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, |
| о, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћу |
| ћ и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испус |
| он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су |
| се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод кол |
| ачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и су |
| решише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе задад |
| >Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се на |
| срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — од |
| год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, |
| ме.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није |
| о, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад п |
| ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се |
| ори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под зем |
| не ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну |
| ао холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Р |
| у, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и |
| утра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавг |
| по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— |
| Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, и |
| и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да М |
| кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести бе |
| је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се |
| настирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, ш |
| просио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана п |
| што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га |
| прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, |
| S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он сту |
| е према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви |
| ндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена |
| ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} М |
| ђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је |
| јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, |
| унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина |
| /p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како |
| ажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— |
| е је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као |
| ићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли |
| /p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију о |
| илоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би |
| блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p |
| у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" |
| ну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у |
| и момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је два |
| рвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и |
| га јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, сво |
| цио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџ |
| оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена кр |
| е Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не прес |
| ардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци |
| није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потегли |
| готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеж |
| ао страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу уста |
| ог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, п |
| луга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с пони |
| стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шу |
| лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико трен |
| ристи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и т |
| и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је и |
| .</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи |
| гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена |
| p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p |
| <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао нокт |
| ти, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са |
| <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> < |
| зви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> |
| села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.< |
| p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опро |
| ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш |
| ашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Д |
| И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти |
| амо једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када |
| оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} |
| ну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и |
| љене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на св |
| алих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p> |
| брњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он |
| у.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоц |
| клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор |
| ци, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се о |
| Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у том |
| ма.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, |
| вима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање о |
| Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, д |
| ога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очи |
| како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало |
| напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним г |
| шла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разг |
| авади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{ |
| и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве |
| се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ств |
| познатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше но |
| и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њи |
| да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к |
| мози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га ј |
| Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљан |
| <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом г |
| утње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је б |
| разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли. |
| су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игума |
| оварали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели. |
| тово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред |
| ину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи- |
| чанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и |
| но зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, |
| Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се |
| јкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станк |
| гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од с |
| ве.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџа |
| анесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали о |
| ак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запре |
| Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашт |
| бичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вуков |
| и остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуц |
| ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто ска |
| Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још |
| Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</ |
| ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.< |
| Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџ |
| , да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у |
| ами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била |
| ме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрача |
| аше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се |
| м је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стар |
| <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирен |
| раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се |
| у да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу. |
| ина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло. |
| ељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли у |
| а једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не |
| е позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо баци |
| ивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој |
| се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под |
| многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали |
| одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> |
| на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопш |
| а дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се |
| ање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их о |
| кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами по |
| би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тел |
| јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он |
| те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица ле |
| ад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до |
| S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тод |
| вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео |
| око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако си |
| да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женс |
| {S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Трострук |
| ео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му |
| ни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њези |
| Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шум |
| домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и |
| S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро по |
| ма договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци по |
| таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сре |
| и час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{ |
| о питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све |
| зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропа |
| м буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом |
| стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по |
| после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је п |
| дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио т |
| апила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, он |
| изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљ |
| башина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која |
| век, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у |
| ам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом м |
| нином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљ |
| ивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крс |
| робуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче |
| гоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставит |
| ега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} |
| небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно |
| ј злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни |
| су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живе |
| ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу |
| .{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} |
| стих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горск |
| <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n |
| о, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и |
| } Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо т |
| цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p |
| требно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када |
| ла, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нис |
| па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из с |
| } Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покуш |
| еде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређал |
| Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамење |
| ћање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко |
| отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечу |
| руја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у |
| и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутк |
| , па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А |
| д тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти |
| и су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не пос |
| ије ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дак |
| сколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и |
| гово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витл |
| ељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гоми |
| тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћ |
| удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тиш |
| а укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио |
| ва, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса |
| о тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало |
| Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у ко |
| це Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за |
| мрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено пос |
| а теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколик |
| уди дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и |
| закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га |
| а?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb |
| мо погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбиј |
| } У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му с |
| е плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да |
| и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агам |
| нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом |
| тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је за |
| ле, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Тур |
| иљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђ |
| ли су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> |
| и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један др |
| /p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим посл |
| та жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче |
| ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После некол |
| је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти |
| а се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, |
| љацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагић |
| дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива |
| склике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са |
| ди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отво |
| Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корак |
| мо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — |
| <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врат |
| пода, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џами |
| укаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, |
| црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у г |
| аше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, о |
| кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— |
| Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, |
| , докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли |
| лико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да оби |
| ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те так |
| естара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и |
| ежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази. |
| <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С |
| рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студе |
| S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог |
| куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут |
| су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господст |
| оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој с |
| ајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад |
| ти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважит |
| нао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. |
| милова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпун |
| о није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог |
| а, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у |
| ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е |
| p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера |
| ћу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година |
| сјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, |
| а то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као |
| аја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p |
| у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — |
| ада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају |
| е кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио ј |
| омиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе ча |
| је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две т |
| рв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Ми |
| диш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сат |
| .{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте с |
| ко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да г |
| да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и м |
| амнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која |
| ижио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу |
| ини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гла |
| била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћи |
| >— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (В |
| и на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли п |
| ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четв |
| пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а оста |
| зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога |
| дене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све |
| ош кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратим |
| жио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, ко |
| отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на |
| у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме? |
| трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па о |
| е, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p |
| е напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастил |
| , а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, |
| коше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо см |
| ке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — |
| о, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи |
| поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, пад |
| а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујани |
| </p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џини |
| мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја |
| али.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посек |
| е су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митере |
| ше Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> |
| тегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се з |
| и жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу и |
| вега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад |
| n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани |
| ан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се забл |
| , дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђе |
| лако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто см |
| дметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој |
| о! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И ода |
| ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те н |
| а и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао |
| {S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да на |
| огледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско |
| е не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи |
| ините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем са |
| но гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се ка |
| кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда ж |
| али, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} С |
| овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упу |
| Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гус |
| са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> < |
| е; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што |
| доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћа |
| о доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашт |
| нђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, ш |
| сећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину љ |
| зговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је |
| его је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — ј |
| тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Зву |
| изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале |
| је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, |
| p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, |
| у посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе И |
| ојском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а |
| ваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ г |
| још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејан |
| како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су |
| едни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба |
| } Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови они |
| е о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотл |
| имајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што с |
| то је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу ре |
| харе, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, ч |
| Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— |
| а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељач |
| остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, |
| манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и |
| За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нари |
| ма никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом б |
| ћева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни |
| не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и уз |
| ли су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одго |
| вој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојник |
| авна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаш |
| ом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онд |
| p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> |
| м дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од б |
| а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, |
| пићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала |
| у; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одг |
| ама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свја |
| је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, |
| а говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он з |
| рчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је |
| е, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђ |
| вом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па оту |
| ама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу они |
| ушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у је |
| и руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с кров |
| невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, н |
| рилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудн |
| киру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се ч |
| p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаш |
| ма, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убије |
| и маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему он |
| p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом |
| колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче |
| ек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јав |
| још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редо |
| по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се ниј |
| но кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу |
| очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу |
| лазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи |
| у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Руд |
| ема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је |
| субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одм |
| окле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби с |
| дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегава |
| оклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њи |
| молити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, |
| у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забран |
| отукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p |
| зађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружан |
| тиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у о |
| чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме ње |
| {S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у ње |
| у сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, |
| едне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледа |
| ове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили см |
| ну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти морав |
| лује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло ору |
| о?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго н |
| сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим |
| догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури |
| па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове шт |
| и узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је д |
| пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напи |
| о, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседла |
| отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме |
| крзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — |
| ичну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очај |
| и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника |
| љица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су о |
| а ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спас |
| <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, |
| манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста |
| као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди |
| њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином с |
| по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да |
| , чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, |
| беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} |
| је.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од в |
| спиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивал |
| , остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање |
| и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који ј |
| оје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толик |
| Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, |
| вуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе |
| да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелиј |
| ге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> |
| како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а |
| -Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, пос |
| у сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</ |
| приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игум |
| рашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и с |
| она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога |
| оказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро |
| откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже |
| нковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове |
| луђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се |
| да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— |
| сто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ћ |
| што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више ов |
| рстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе |
| овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају |
| ао и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудн |
| о.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима |
| ао и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то п |
| им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње |
| ије остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је так |
| м, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n |
| амјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начин |
| одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> |
| зови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Теб |
| на то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић мо |
| ве макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а |
| , остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука кад |
| >Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Л |
| ња узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну |
| </p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око |
| ају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и о |
| а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турск |
| та радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да |
| гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе иша |
| кида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша |
| ити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кр |
| Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одбр |
| но насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милој |
| ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си зг |
| ако те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, |
| ви од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако коб |
| да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци |
| Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мисл |
| ље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одво |
| урчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игум |
| и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што |
| манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу |
| међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске гру |
| рхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до м |
| ију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, < |
| опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрв |
| аха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради? |
| ио на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очаја |
| збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после |
| >Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око о |
| е мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да р |
| упић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> < |
| чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађош |
| ију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницам |
| ак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час с |
| , почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по |
| жник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је иг |
| о у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра |
| села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он |
| маља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема т |
| журба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда жу |
| ачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, |
| чима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да |
| сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је л |
| S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у к |
| жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, п |
| о узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас о |
| умановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око њег |
| ло петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и |
| што је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долаз |
| јата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у нед |
| "55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје |
| обичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћ |
| камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} |
| може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загуш |
| p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић |
| Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игу |
| ="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренут |
| мота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само |
| у, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као о |
| еник од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнут |
| ахватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна |
| говим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је так |
| /p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— |
| е и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} |
| — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и д |
| а да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако |
| кову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки |
| о.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према |
| {S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, |
| , кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> |
| а ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и |
| о се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајка |
| ање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину год |
| арочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овог |
| глед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој к |
| , опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, |
| шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза с |
| ени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би ј |
| лах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш |
| ебијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, |
| тра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу |
| ј целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову пром |
| леда.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре време |
| и и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и |
| ула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала |
| а, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> с |
| е су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, ис |
| у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које |
| опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{ |
| .</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се з |
| тури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, |
| а! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не |
| и да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, в |
| — Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb |
| ај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка нед |
| напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да |
| е мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако м |
| , којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> |
| ти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости каз |
| зи у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игума |
| и њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка |
| едаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до |
| есе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>А |
| , уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима |
| и.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљ |
| излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{ |
| усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, |
| да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара о |
| ао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали |
| "103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац |
| p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и заг |
| и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се ј |
| дазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених |
| S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запит |
| м, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе |
| p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— |
| заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле |
| } Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у |
| ко један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута ли |
| азвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, д |
| и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит |
| ича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — |
| > <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> |
| ћ уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као |
| е дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огл |
| њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком м |
| амишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су |
| и у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њем |
| оростас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један ча |
| , рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! |
| пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усуг |
| и жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није б |
| лио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село |
| ст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му |
| <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И о |
| рчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али |
| у, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одма |
| а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не о |
| х, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше |
| Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко |
| гађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око ког |
| грте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спр |
| цу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У об |
| устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="1 |
| а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{ |
| ђи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм |
| амога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија |
| а!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{ |
| ња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове н |
| } Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{ |
| у, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не м |
| и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n |
| ме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са |
| ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Ту |
| ирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено |
| нуше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху |
| и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да ј |
| ељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јас |
| ак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгл |
| есе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удави |
| ићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и |
| рини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око ов |
| о, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења |
| рим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, |
| не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> < |
| ом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљ |
| <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, |
| говори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одгов |
| егових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се н |
| о се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црве |
| се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажн |
| ледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак |
| се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је ага |
| без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сад |
| на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у |
| ло, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш |
| изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као с |
| Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да му |
| ешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S |
| ила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма ка |
| и Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се |
| појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчи |
| е песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по |
| во бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад по |
| и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубин |
| им веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују му |
| и.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане |
| ао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, |
| судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога |
| ве, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над |
| и је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у |
| , калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те уне |
| их примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по де |
| лаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — реч |
| Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.< |
| <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово и |
| до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, к |
| ти, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја |
| > <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду и |
| <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их |
| .{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улаз |
| јен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад |
| манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи- |
| ења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и на |
| гу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по трид |
| ају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјек |
| Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није виде |
| ршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ови |
| ији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљен |
| гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови |
| ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћ |
| , а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен |
| је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и |
| pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који |
| ену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узан |
| /p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи |
| чео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му |
| а није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирс |
| <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја |
| ему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци |
| но што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празници |
| p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запр |
| p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Пр |
| њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између при |
| м.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао |
| аква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у |
| седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљ |
| о застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, ка |
| је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм |
| ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко |
| </p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, шт |
| ви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— |
| е, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши |
| а приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Ша |
| .</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се |
| <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чу |
| /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> |
| твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гр |
| ајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и |
| > <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире у |
| p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на го |
| ћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и ре |
| 77" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше |
| /p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништ |
| </p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — |
| .</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне кос |
| S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио |
| ић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p |
| <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чис |
| ед сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> |
| ратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где м |
| апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и уко |
| и је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак над |
| н поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а пр |
| Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За |
| оји, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове пр |
| ра субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је г |
| укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што |
| сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамља |
| га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{ |
| вом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је |
| , на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не м |
| стивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у |
| ом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му |
| слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, |
| камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неб |
| су осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи |
| > <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се |
| сти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, |
| вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, п |
| ић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало узди |
| едеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да |
| <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S |
| ан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело |
| погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је |
| </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l |
| ала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једа |
| и прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао |
| аду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, нар |
| и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не изд |
| ратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у |
| че се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опип |
| ве црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах |
| е знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже |
| знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га успр |
| на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је |
| светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка |
| > <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да |
| е месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће ш |
| е да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их н |
| колицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркиј |
| ела, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак доби |
| , а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Х |
| би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли с |
| >Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се ви |
| сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз ту |
| шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S |
| друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути. |
| о беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихо |
| у отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока ми |
| це.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће |
| сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,< |
| ама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе |
| е бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи. |
| толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разум |
| ило је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место |
| се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу. |
| које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим |
| кнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука о |
| ика, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у |
| а је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и му |
| тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Б |
| .{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим |
| чи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол |
| ше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од |
| окле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у душ |
| чима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури ч |
| ло друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и |
| субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ет |
| <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А |
| уђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас там |
| жава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше дев |
| вати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и о |
| ћев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић |
| е и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој |
| добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је |
| љава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина. |
| p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, к |
| га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у ко |
| ="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закр |
| >— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ |
| забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га ј |
| може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао н |
| о пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било н |
| жешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко оте |
| рило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за др |
| с, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао |
| беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби |
| између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три доб |
| ен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело |
| {S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белин |
| , па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађ |
| р је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да д |
| но благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, шт |
| и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — |
| омислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек с |
| гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге |
| p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се |
| > <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и |
| олико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико |
| брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да |
| ародом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да |
| евао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истр |
| ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало |
| им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још |
| истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку б |
| жаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си |
| живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитн |
| овцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго врем |
| онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би наби |
| пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" / |
| и.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре укл |
| гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини |
| се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и |
| , а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменил |
| дговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочека |
| једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и |
| бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака у |
| тле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавд |
| зици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> < |
| мах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвали |
| гађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да |
| ији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између |
| е.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен |
| ак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у |
| оре, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупи |
| Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну |
| <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, ук |
| у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа |
| аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом ви |
| еда ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један |
| о потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Р |
| што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мис |
| менилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ с |
| проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам |
| 107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрш |
| ијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, д |
| помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашк |
| у зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из |
| ке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Госпо |
| али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод о |
| се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошапт |
| сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га |
| , мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде |
| бине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} В |
| >Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско дворишт |
| на трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то ја |
| ?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх |
| екрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него |
| <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзго |
| постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> с |
| ти прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и |
| по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, |
| по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто бл |
| аћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за кој |
| , не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка пр |
| ма, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљ |
| е као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу |
| о је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весе |
| иђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажеле |
| , па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је |
| ле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржњ |
| лину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује |
| до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Ту |
| да је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од у |
| то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких |
| могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, |
| тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} |
| а фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга |
| х је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игум |
| ку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p |
| ници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више |
| громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сач |
| Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да р |
| да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p |
| на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, довед |
| била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— |
| ј грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прих |
| ађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао |
| гори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, |
| птирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне |
| сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</ |
| а сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" |
| м излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху |
| и у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb |
| је се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти |
| ери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, изва |
| с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада |
| о, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а |
| ватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, а |
| <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен ус |
| S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и свет |
| започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласни |
| а.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима руд |
| отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чист |
| д борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из |
| тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га |
| чић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера |
| а, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа |
| <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићев |
| и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била |
| хну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава с |
| очне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку |
| о ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупиће |
| ери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али |
| но одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе м |
| реко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук |
| , будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан кора |
| која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за |
| ери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манаст |
| и.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то вољ |
| пи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— |
| ласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S |
| е тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у |
| оклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у оч |
| е прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из |
| јао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња |
| еколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то та |
| овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и ш |
| срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а |
| а био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од |
| је.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику |
| пери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватил |
| крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичн |
| постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш к |
| али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, |
| оше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као д |
| гао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би |
| му томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, она |
| анин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали? |
| м се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и проли |
| .</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се |
| мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи- |
| по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на аг |
| > <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге |
| што својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се про |
| ов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако прашта |
| га пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмах |
| мишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да |
| је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају је |
| кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне ж |
| еко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> < |
| .{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} |
| душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: |
| p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на |
| да у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке |
| зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти о |
| да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој |
| <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, п |
| врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере |
| мој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — |
| — Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душ |
| или су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Оп |
| а, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у не |
| ече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег |
| шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Сумор |
| чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, |
| олан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага |
| н, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p> |
| енахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђ |
| /p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p |
| </p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле |
| сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак при |
| </p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина. |
| <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је п |
| p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклони |
| н сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи |
| у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се |
| је изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа и |
| е Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, вик |
| > <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени с |
| е сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да иза |
| некле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Све |
| рај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, њ |
| ко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по краје |
| и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи |
| погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмн |
| а братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша |
| чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и с |
| иљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде |
| тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утиша |
| ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга ње |
| ни; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и цели |
| оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, |
| кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко |
| градскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки |
| оме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко |
| таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на |
| стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босан |
| силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и н |
| несе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Тур |
| пчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих д |
| и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости |
| ва рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је н |
| дницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једн |
| само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p |
| и игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, |
| окојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева уја |
| аче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клон |
| p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кли |
| <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме |
| буру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргош |
| излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојк |
| уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и |
| <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станој |
| шах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе час |
| p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — |
| љу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима |
| нао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини |
| мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још |
| о је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повија |
| Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p> |
| с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш неш |
| уди.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — |
| где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добр |
| омози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда |
| Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да |
| вјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворит |
| !{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, |
| </p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега! |
| иче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то |
| а велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ов |
| <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он |
| маћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p |
| >— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало |
| .</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема ника |
| а посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p> |
| у тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неко |
| тај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — |
| реврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и брат |
| "199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу в |
| лонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, |
| Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> |
| Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? |
| се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник |
| то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...< |
| <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S |
| у, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију |
| вога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из ус |
| ик вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт |
| уле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бес |
| а Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну |
| бављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетс |
| ветлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а |
| у светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у свој |
| е била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} |
| b n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је |
| е растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и де |
| ихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и нап |
| што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде |
| рлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз п |
| S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазна |
| ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, |
| оже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је ш |
| ад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> < |
| овао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око |
| Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, п |
| ех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биогра |
| једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме |
| стио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и разм |
| то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу сед |
| е се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, ка |
| ве прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спаз |
| и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, в |
| овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, |
| шавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, |
| тари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на и |
| , што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се |
| ожили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседст |
| Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом |
| астирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је с |
| од угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, |
| то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је б |
| , кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, пос |
| време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једи |
| мља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p |
| сја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој по |
| збавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће |
| ала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горко |
| е он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, сам |
| а мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало шт |
| ко гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадиј |
| е до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми с |
| е, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча бо |
| </p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се |
| ијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планин |
| а тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу |
| ван Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира |
| и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе св |
| о му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, |
| јна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S |
| добније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> |
| је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала |
| е.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњен |
| тирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњуш |
| емера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! |
| о биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, |
| мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ в |
| зад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну |
| ј се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:< |
| , а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срц |
| , и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку |
| у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први м |
| си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p |
| ије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наго |
| му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да г |
| а коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме к |
| жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стре |
| молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј на |
| ке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и |
| све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уз |
| ар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би ба |
| лико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријат |
| ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна г |
| ајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабр |
| и бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва о |
| . — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења |
| руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; из |
| ом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још |
| погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мра |
| о јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Ми |
| напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, д |
| ап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те у |
| пну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихва |
| Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао кр |
| то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи про |
| Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није |
| Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не |
| а и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледа |
| ју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И |
| а дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да |
| p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{ |
| ле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погл |
| се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте ме |
| кове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је же |
| дити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седе |
| да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Р |
| тио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — |
| , докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му тр |
| ој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад |
| годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљи |
| е стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покој |
| упића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Ру |
| разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, |
| еки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њез |
| , да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукам |
| руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се |
| уд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти |
| аде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, |
| оксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо |
| огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале н |
| оспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведо |
| ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски |
| а.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> |
| још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак ту |
| младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гла |
| же у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са |
| Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> |
| а посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им |
| у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали |
| } Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одго |
| о је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу |
| ла са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо |
| и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весељ |
| њих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса |
| ат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога |
| да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет у |
| длана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега |
| оја је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље |
| е? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну стар |
| ада ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај |
| иковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, |
| вници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после до |
| ази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео |
| онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аг |
| и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} |
| ала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У |
| е дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше |
| не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, |
| е молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међут |
| зари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p |
| упијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцим |
| двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доб |
| војака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, |
| чију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> |
| е за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>См |
| а трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз ко |
| како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је |
| да.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква |
| руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извирива |
| у, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И |
| зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после вели |
| се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана з |
| погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се в |
| — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину |
| , што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се раши |
| али-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се |
| <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да м |
| не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз |
| осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни с |
| и.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На после |
| удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у к |
| p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се |
| есечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку |
| ! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благослов |
| крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захв |
| утим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Ту |
| , што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру са |
| а Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало |
| манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на ог |
| гића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњ |
| {S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милој |
| ижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, |
| не и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га |
| ити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, к |
| , где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а ка |
| то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у ж |
| далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> < |
| и, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — сам |
| аху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је |
| свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити н |
| су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши приче |
| да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у |
| нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још к |
| чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклап |
| руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} |
| уђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти. |
| евина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} |
| аш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и |
| <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо мате |
| аге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би |
| ило уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина. |
| би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најз |
| сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пре |
| вори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртн |
| које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је |
| , ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, кој |
| ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ |
| ир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без |
| ивота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себ |
| хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ пов |
| га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— По |
| кну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p> |
| и мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и ко |
| 7" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Виде |
| мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо бил |
| ео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће |
| а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу |
| о каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете |
| заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, |
| ле су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — |
| :id="SRP19040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђ |
| — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поч |
| оста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред |
| ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око мана |
| сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— З |
| ом, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да |
| нчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и у |
| о Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме от |
| оменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, |
| еизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овог |
| их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је |
| , — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их ов |
| сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је сам |
| нас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чи |
| а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини им |
| с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се |
| а сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у ман |
| умња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, ш |
| јевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на з |
| сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манас |
| милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се са |
| авље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинић |
| се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину ње |
| имова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његов |
| а чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева ук |
| њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлост |
| чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међу |
| ма, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налба |
| у пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више о |
| ба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице |
| ри на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после он |
| ачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поч |
| дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле прист |
| сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{ |
| осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за |
| цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између |
| ао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његов |
| је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n |
| :</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику н |
| ије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим |
| Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, |
| ш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— |
| ојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Т |
| мала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девоја |
| х, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркал |
| та, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио |
| свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутов |
| н седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не |
| ице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу. |
| није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манаст |
| глед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се поглед |
| у на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Ка |
| сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — за |
| е, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу нес |
| ане нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је |
| а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах д |
| н ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је по |
| , кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, |
| так, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турч |
| човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он јед |
| p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — |
| ибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слуша |
| то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Ру |
| а.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек |
| n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручи |
| , и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p |
| p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа не |
| ниче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јам |
| р праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађ |
| <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни |
| Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — |
| у сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом р |
| сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и при |
| к и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?< |
| "176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта |
| Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— |
| разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше |
| н је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по |
| римирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовн |
| сетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових реч |
| еше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под |
| кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, д |
| е одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друк |
| > <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је |
| амну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је те |
| са и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је о |
| ако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је |
| <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} |
| самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони |
| м.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S |
| ник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе |
| о?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S |
| >— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у |
| <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да у |
| > <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Ид |
| хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без и |
| ароду моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну т |
| јем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник |
| </p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не |
| и.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између дв |
| 4" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и |
| света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче |
| амо да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који |
| вале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њ |
| вора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалим |
| још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, |
| кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је |
| ни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти ре |
| е смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћ |
| е!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игуман |
| ла, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Кати |
| ада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <p |
| твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти. |
| ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, т |
| ласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је? |
| — Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу |
| /p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те |
| <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — п |
| </p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче зах |
| <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч М |
| ></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станков |
| а, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад ј |
| ишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, п |
| > <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p |
| , јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахн |
| зати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пр |
| у, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који |
| о слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђе |
| pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда по |
| ема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христија |
| ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слуш |
| > <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Ра |
| убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчан |
| е.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n= |
| ут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене |
| бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витавар |
| а сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне с |
| ила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да |
| синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих ру |
| астиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још ц |
| братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је |
| м ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко нео |
| даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, |
| е не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко |
| а, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заст |
| т дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, |
| улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> |
| , и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гл |
| своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, |
| е донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену после |
| /p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се |
| {S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарон |
| у, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осет |
| , те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сач |
| ко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да |
| за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, |
| ше! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном не |
| и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикри |
| анимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, |
| воја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, |
| ма узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буни |
| , само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, т |
| о, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити |
| </p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је ап |
| а да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага |
| шту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га |
| још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>О |
| бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, по |
| и; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, |
| Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и ста |
| кнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — |
| ле оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор |
| " /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p |
| ом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика |
| а како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и |
| прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и |
| и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше |
| страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; |
| >Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао |
| смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, а |
| га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, т |
| Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Дв |
| не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да и |
| ниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у |
| јдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећ |
| p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плач |
| ачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци |
| Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити |
| вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери он |
| мењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не |
| диже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам |
| о питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви постра |
| Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игу |
| ненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није бил |
| је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, до |
| ао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је в |
| ртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом |
| е пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — |
| ло његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, |
| алу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од |
| краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место |
| ародом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни рад |
| .</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку |
| А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да сед |
| ађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђ |
| Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није |
| кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не |
| о соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игум |
| мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се п |
| ој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећат |
| м са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као доб |
| томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, рас |
| олико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела |
| е исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— |
| ву свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборен |
| b n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пр |
| ом и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала по |
| вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да ј |
| гићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуца |
| Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њ |
| манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лута |
| p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о и |
| ам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и сте |
| се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесов |
| на плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино |
| оје због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином |
| и свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се х |
| лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе з |
| се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти. |
| , а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S |
| ним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" |
| се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како |
| каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дах |
| издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с н |
| Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо мој |
| али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тих |
| лина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један |
| јчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог |
| је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи- |
| </p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром |
| сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне мили |
| што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да |
| му?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу |
| ећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> < |
| тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сет |
| , и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш у |
| Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ли |
| говим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гро |
| у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче |
| када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, |
| ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудн |
| да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чист |
| планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова те |
| ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, |
| ли кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и пла |
| опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупи |
| њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причеш |
| говор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и |
| рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити |
| ше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лиц |
| p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, т |
| , цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па ум |
| не руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од из |
| гли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Тур |
| ем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када |
| ори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено по |
| игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној ст |
| о где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху к |
| полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамо |
| хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — |
| ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није |
| Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и зад |
| ш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да т |
| ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да п |
| ас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово |
| једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући |
| ћ.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну |
| та као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето са |
| ераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, |
| тка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи |
| да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали. |
| е чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па |
| преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. |
| ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да са |
| ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај |
| — Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога у |
| у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одма |
| шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме |
| а опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не |
| по ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић |
| ошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба |
| <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> < |
| не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. |
| ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја збо |
| <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</ |
| и за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, б |
| адуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једног |
| е долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као |
| ите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> |
| нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклониш |
| у гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је изву |
| је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски з |
| видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је |
| амало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију. |
| о лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не пи |
| <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображе |
| ме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите |
| ањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Сам |
| са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини |
| д је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена пл |
| е, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то и |
| и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто |
| дан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија раз |
| његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о |
| гледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кул |
| > <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и пре |
| уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, |
| а измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни |
| ији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би нај |
| али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекуј |
| н.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гаг |
| и усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету |
| е тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенц |
| гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би |
| p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађ |
| паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} Н |
| неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни |
| које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} О |
| Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усре |
| </p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина н |
| е, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је вл |
| у, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Ка |
| д мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, |
| ам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p> |
| рном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехо |
| г млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су |
| <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, к |
| ветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би |
| ушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Мил |
| ни као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред х |
| ери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним ру |
| аку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скоч |
| ћ је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нит |
| уда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и с |
| } Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножи |
| што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} |
| нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, к |
| нда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта |
| и!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха до |
| рење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине |
| ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и присту |
| рње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Г |
| зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Трој |
| кну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајет |
| им угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда по |
| ом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и к |
| n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа там |
| сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две |
| звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем |
| > <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n |
| жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под |
| и кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Све |
| тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.< |
| ље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сад |
| говор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор уз |
| о је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први |
| 51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, |
| , целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— П |
| љани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка. |
| рзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, ок |
| чки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Рудни |
| } И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} |
| <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је п |
| S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су |
| су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до |
| ирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша |
| сванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, |
| о подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледат |
| ему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, д |
| ореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пре |
| се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опкол |
| мених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега облива |
| шити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Р |
| више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поч |
| > <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> < |
| ви узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико кора |
| ић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко |
| > <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто |
| ући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџа |
| едном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остал |
| слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби |
| вде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не з |
| одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио ј |
| оследњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи- |
| према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је т |
| и грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p> |
| дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведр |
| на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила исп |
| оме часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опра |
| имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су |
| је Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера. |
| а чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узр |
| осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSect |
| цу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама п |
| овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чин |
| p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала св |
| ке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{ |
| е опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло |
| но тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовиц |
| силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што зале |
| упић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочуз |
| често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије ро |
| екрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица ј |
| е бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче |
| <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шарки |
| свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се |
| у Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати |
| ојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се |
| јчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зори |
| p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— |
| острану башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би |
| као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} К |
| пило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, м |
| а и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред |
| говори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> |
| о, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило |
| брих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисази |
| био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p |
| побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и |
| p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више |
| е, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гриз |
| огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше М |
| ну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, из |
| засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који |
| што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му |
| тиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала |
| а опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p |
| ева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и г |
| ространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<p |
| ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама |
| вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији |
| никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом баг |
| апоче обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније |
| ћ из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера у |
| очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође пор |
| ми полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој |
| игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што |
| м пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунч |
| гом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" |
| стише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, пр |
| е ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чис |
| рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чу |
| аки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и |
| сао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и |
| ојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>К |
| д његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само |
| иш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некак |
| ам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, |
| занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна |
| неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! |
| нагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је кло |
| >А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина |
| села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно п |
| а вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и |
| ереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силн |
| виша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p> |
| у, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показив |
| у задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други н |
| кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали јед |
| иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, |
| ојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да |
| ло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам |
| и, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресе |
| Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве |
| о, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепа |
| га сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о оно |
| Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да |
| ула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела |
| ави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове |
| полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута |
| плашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се о |
| утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се пој |
| уру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, |
| стре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светл |
| ћно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи изме |
| елији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице |
| м биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у мусел |
| кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како |
| е ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак |
| се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у с |
| е чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боц |
| тника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртни |
| и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} |
| заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвија |
| еличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кр |
| затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напом |
| самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа |
| о, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Дост |
| е била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај ка |
| онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да |
| </p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен бле |
| дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је |
| и.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p |
| ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио ј |
| пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана |
| капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{ |
| су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} К |
| опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напус |
| , те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стањ |
| да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати |
| .</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре |
| о Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као даж |
| ипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове. |
| танојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не п |
| немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној стр |
| ић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехот |
| лоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слу |
| и брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене |
| светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све |
| а дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се о |
| и оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту шири |
| снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> |
| заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скр |
| уста тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, т |
| рци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али у |
| н и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Зб |
| н, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше |
| е духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље |
| трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше о |
| ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну |
| ре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" |
| кан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, |
| тупи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> < |
| >— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако и |
| ворећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу |
| је.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир. |
| ад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као |
| а чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, |
| даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време се |
| — Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Го |
| почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену |
| а се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад пол |
| ази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај |
| агослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколик |
| рела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мр |
| Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, |
| чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса из |
| ри Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста |
| е била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} |
| > <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а |
| мо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако |
| али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На |
| Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агин |
| ку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што с |
| Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гл |
| везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од с |
| још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је |
| к оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај о |
| ћ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се |
| духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не к |
| и је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, д |
| спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју о |
| еторицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разу |
| на као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој |
| џи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и пр |
| ћи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p |
| одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је д |
| ад манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је о |
| ула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је М |
| петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за |
| ури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, г |
| ор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуш |
| а <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказив |
| онуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина |
| одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло |
| {S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уз |
| лутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који д |
| е Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са јед |
| гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда |
| и мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује |
| гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и |
| ли је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се |
| д су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи- |
| оји су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и |
| у, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на мес |
| Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где ј |
| е иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p |
| > <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу? |
| то га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на и |
| се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво пог |
| еше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради к |
| асу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гаги |
| отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато |
| егу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци про |
| главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више |
| уде, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игу |
| у гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само в |
| отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и поч |
| са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да ј |
| у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пон |
| као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело |
| је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов |
| није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је к |
| <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, то |
| b n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се |
| и, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у п |
| од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слуша |
| и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући |
| ах, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} |
| аче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватр |
| ћу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сув |
| и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај ле |
| ри само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p |
| ати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом |
| њи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом гран |
| пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, леп |
| е јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се |
| је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној |
| Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личи |
| указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених о |
| амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи |
| ву младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна з |
| , само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита к |
| ао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што |
| а немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се нанов |
| на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву |
| жи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим |
| . — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, кој |
| ини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној мес |
| ратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада какв |
| образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је |
| , јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери п |
| току Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом по |
| отан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази |
| арале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пруж |
| све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb |
| Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> |
| оче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb |
| о прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама ве |
| што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p |
| ти.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклоп |
| ала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо |
| едноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се |
| га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у |
| збезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се |
| /p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је |
| два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, д |
| е јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је |
| ин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, М |
| остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала зго |
| ме часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди |
| зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта |
| } Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, к |
| ед сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игума |
| е у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Св |
| рмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— |
| једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла |
| зе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо |
| да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око т |
| стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико с |
| га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже |
| сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> |
| але.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчи |
| јуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигну |
| је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у о |
| ати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, |
| аци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао се |
| .</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укоп |
| одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, виде |
| алене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте па |
| ва, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не |
| Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана |
| ћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> |
| ојима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, њег |
| ом, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у |
| на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном све |
| Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних |
| есеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак ј |
| овори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му тр |
| дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом догов |
| љубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблу |
| преке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S |
| баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу |
| га Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, |
| а, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало |
| акше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуш |
| сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да |
| е, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плану |
| трља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> < |
| је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао |
| се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ух |
| у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и у |
| це, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брз |
| {S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропаст |
| ај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци |
| исто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом о |
| код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у |
| ла, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па |
| мо још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиљ |
| неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешт |
| p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с |
| од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</ |
| ље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар ј |
| ма је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па |
| у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују |
| е једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, |
| а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па |
| могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала нек |
| так.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а ка |
| комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, |
| умана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и |
| </p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако |
| , где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио прек |
| </p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око |
| зивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, |
| занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убиј |
| су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњ |
| урцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пр |
| е пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, и |
| помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова ре |
| умњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Ми |
| зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши |
| у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово и |
| де гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му |
| м уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жрт |
| ко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван су |
| , и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све |
| њи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очи |
| ка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове дв |
| ишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице |
| .</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и |
| астир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са с |
| Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и |
| камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се сл |
| тужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из сусе |
| прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, пр |
| разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумк |
| , тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџ |
| , а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв |
| Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако гово |
| на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на оч |
| ла.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули з |
| жи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ло |
| анастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке |
| S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може зам |
| авле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу с |
| .</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозни |
| под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да т |
| кога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао пре |
| ушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а ти |
| тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и |
| ећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> |
| па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>По |
| лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира |
| све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разас |
| <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Р |
| </p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закри |
| ње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренераж |
| у. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, |
| пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога све |
| ва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак |
| вде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, от |
| пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од |
| и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се |
| ој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рај |
| амо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} З |
| одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у |
| не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце |
| ога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле |
| га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе |
| мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудник |
| >— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, |
| му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци |
| изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим ш |
| кова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зл |
| јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и у |
| ни кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} |
| то роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај |
| гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако |
| но оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, |
| S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јо |
| стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у |
| ина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наје |
| раћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници |
| оглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где |
| дужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тих |
| мени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом |
| пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене |
| ебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнем |
| ијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Уз |
| рана високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приз |
| рога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ов |
| ове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма ш |
| Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, |
| а га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— |
| ји је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зид |
| ица ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је в |
| то од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу |
| нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохв |
| оћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="2 |
| н, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</ |
| лико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мисл |
| други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p |
| удника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му |
| к разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се |
| ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турак |
| </p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је милова |
| .{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад у |
| ије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскак |
| се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, от |
| је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јут |
| очела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду |
| за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побиј |
| два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће |
| ио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чеж |
| не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпус |
| Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду поп |
| јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, г |
| а убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу г |
| ар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не |
| трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Њего |
| а очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Мило |
| све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет |
| дио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и |
| пред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава |
| ећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за |
| ти стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестр |
| , Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре |
| ше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он у |
| p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — ви |
| кле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат |
| ући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јец |
| ом?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претур |
| као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да с |
| p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуно |
| бале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је |
| шком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зид |
| ар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их |
| ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно уб |
| о прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која |
| се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се |
| ем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати ви |
| е свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабук |
| цу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсја |
| енима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе би |
| београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а |
| потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да |
| х Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ |
| поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!< |
| је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш д |
| Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири |
| пљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не мо |
| али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га оставља |
| сити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше |
| раха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову |
| кне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p |
| ст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане |
| амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за сн |
| амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло. |
| Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех |
| ема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин |
| ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без и |
| пастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно оз |
| грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на |
| дан другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— |
| а како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он |
| темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После |
| е ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, |
| , не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чи |
| После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се у |
| едан мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један |
| ве највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте |
| моћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на та |
| ећ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укор |
| ако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крс |
| Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада |
| куда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су |
| ирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру |
| учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-аг |
| овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и пл |
| оже, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило с |
| како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим |
| аћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могл |
| може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па |
| такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и о |
| кнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јута |
| {S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте |
| омоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, |
| тровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак |
| не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— |
| м крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гроб |
| ете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и пр |
| је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још |
| га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згод |
| кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштит |
| дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љиг |
| је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> |
| ина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказу |
| p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био |
| ање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз та |
| рховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једа |
| ке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, |
| тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се |
| лећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и сумо |
| о, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} |
| а очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — |
| м.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи |
| је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се м |
| е је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гур |
| .{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где ра |
| дашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад |
| разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћи |
| /p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је у |
| Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се |
| алеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у том |
| <pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад |
| нату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана |
| е још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не с |
| ји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада м |
| је претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растркани |
| и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и |
| Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Ми |
| јпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки с |
| рабише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи прого |
| о изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у |
| ћ се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због |
| Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у |
| што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} П |
| ану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са |
| дсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Сми |
| посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, |
| је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каме |
| почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна |
| н коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замал |
| есносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она |
| чна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пре |
| о доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као д |
| е крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ак |
| оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори оч |
| о стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду до |
| оворио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма |
| у ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајка |
| оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} |
| а, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном жен |
| пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и д |
| заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игу |
| који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису |
| , сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место т |
| ост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан |
| p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p |
| о нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најте |
| андаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> |
| тко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда |
| та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у |
| И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и сра |
| сећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, оч |
| ао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сеља |
| мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и |
| је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим мести |
| ико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му ба |
| ар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{ |
| добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разгов |
| занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само д |
| држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим по |
| бине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, прем |
| ед једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као в |
| те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају о |
| потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драг |
| акат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао ј |
| ши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> < |
| шапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снег |
| не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвали |
| граби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница |
| ма одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали |
| , нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> |
| ар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније |
| о образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p |
| и, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осме |
| S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је |
| боко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате |
| тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко |
| а мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стад |
| абра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи н |
| е! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандил |
| три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапут |
| ава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен |
| да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, |
| диоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кр |
| овршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, о |
| ања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута и |
| би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на мо |
| е!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у г |
| у се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подс |
| кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па |
| вадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалил |
| ало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јо |
| да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете в |
| би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдук |
| и од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није б |
| <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, к |
| ом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрн |
| а му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, |
| сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да |
| И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати сил |
| {S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало |
| стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> |
| наш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад углед |
| а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум г |
| е Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, |
| ега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће с |
| ирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер |
| не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!< |
| ала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су тол |
| ма, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убиј |
| о, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Руп |
| о да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи морав |
| где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле |
| урци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве |
| писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добр |
| еће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тиш |
| .{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрога |
| зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажа |
| е Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S |
| о, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} |
| н нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} |
| снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ам |
| дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га |
| ставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесит |
| о, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику |
| Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као п |
| или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи ни |
| велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре |
| е смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже |
| у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља |
| они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре |
| о би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у |
| га времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је |
| <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ би |
| олеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше пу |
| а се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Тура |
| пенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејас |
| о њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од стр |
| кох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине реч |
| а.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висе |
| о решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири |
| S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоме |
| пре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем уп |
| а, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</ |
| на, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а См |
| , да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога г |
| има, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и |
| изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио мла |
| ВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Дим |
| и сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а |
| ра је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуж |
| што смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве иску |
| Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема ду |
| љи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије |
| — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви |
| шкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с т |
| оре ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови |
| лоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како |
| Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије |
| оје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је |
| ите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи ж |
| у да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после |
| до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, |
| пијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, |
| деш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где |
| цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци он |
| амо на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним сели |
| обар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће и |
| ојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — о |
| ћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — |
| догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони |
| азили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игуман |
| и кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћ |
| .</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их |
| азили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они сед |
| вљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сеља |
| {S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз |
| е три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћут |
| Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до пома |
| мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то |
| ић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} М |
| l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где |
| /p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића с |
| говори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} |
| ћа, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију. |
| и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор |
| им разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а не |
| о извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично ви |
| олико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ов |
| стала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са аго |
| њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане |
| а лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осе |
| е?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтвр |
| е брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око |
| чити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику рад |
| даше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сеља |
| невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ј |
| савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, коли |
| немо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — просте |
| ад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — вик |
| Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сал |
| змирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала т |
| е ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла |
| су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви с |
| замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије |
| бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разори |
| т ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић |
| ога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао с |
| l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l |
| а, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — за |
| их гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.< |
| <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — |
| , дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци |
| Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p> |
| ћеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> |
| аџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, |
| у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори мома |
| га века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — |
| S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахи |
| овољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, кој |
| убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге ст |
| то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њ |
| ијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли |
| умце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p> |
| а у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема? |
| , дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb |
| ш није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико у |
| па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142 |
| се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у М |
| нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мо |
| ар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Ника |
| ни и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског с |
| глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се под |
| за њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод |
| рчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на с |
| .{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово прија |
| иши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело |
| девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су |
| зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом н |
| pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем пр |
| ала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му |
| </p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Ш |
| а остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад |
| ају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, шт |
| ела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и па |
| сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, |
| потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, |
| а и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као даж |
| и, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, ал |
| ед ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам |
| > спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати и |
| .{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити к |
| ла око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година н |
| ма и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Кара |
| м друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како |
| сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузим |
| Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београд |
| упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата с |
| е облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његов |
| S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, |
| убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Ова |
| сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се |
| лити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је |
| нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" |
| ју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је мог |
| о, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, |
| томе њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа заус |
| о поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и |
| >— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Од |
| сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао |
| д једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи |
| оз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учи |
| даде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духо |
| страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме погл |
| још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што с |
| та, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, |
| не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи он |
| цима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времен |
| евојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p |
| кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> |
| ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу |
| е поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, |
| задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapt |
| сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одгово |
| људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p |
| ети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, ка |
| з овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овам |
| екало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба |
| као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево |
| ујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена |
| ао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је пла |
| им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну |
| авчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је |
| пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелд |
| абла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу п |
| а му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога д |
| а да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то пит |
| је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не |
| а је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да |
| мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за дру |
| ала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више у |
| ре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око |
| и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, |
| ио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја С |
| вога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Тур |
| овој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног |
| саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се |
| Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једин |
| ог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе је |
| А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљењ |
| у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом |
| стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махн |
| Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум |
| и праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сам |
| на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се ме |
| -агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчани |
| ила још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се ос |
| м дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на прв |
| ме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме |
| с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва |
| шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи |
| ед којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је |
| д све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} |
| ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> |
| освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној освет |
| у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се нена |
| оћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или |
| Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен пог |
| ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Ха |
| Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему |
| те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је |
| дивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на |
| је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је до |
| Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачу |
| ажено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич н |
| /p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преоб |
| раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Пре |
| Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, кум |
| лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку н |
| а око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прик |
| живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претеран |
| ћу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он ја |
| ала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, ули |
| мка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута б |
| >— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу! |
| ред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се |
| ски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} По |
| коше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања |
| и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео |
| ачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ст |
| евтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас |
| аох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокол |
| ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе кле |
| вати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удах |
| ?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти гл |
| аоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из |
| ој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, с |
| > <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Р |
| не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани |
| гуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете |
| е, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао си |
| ало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче |
| је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} |
| , сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а |
| на сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} До |
| ога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, И |
| очињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју кр |
| упић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо |
| по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови |
| који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — узд |
| пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, н |
| кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из |
| аве ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о н |
| окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије. |
| <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер |
| ита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама |
| — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, |
| назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из рук |
| софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и |
| и не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Ма |
| умана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрх |
| ко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изг |
| мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> |
| стом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га од |
| p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је |
| рну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађ |
| жаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петориц |
| ца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него ш |
| све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у в |
| ше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе ко |
| у им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не |
| зад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{ |
| је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је |
| и какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко |
| — Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-а |
| ноћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било мн |
| ло трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бив |
| како.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубиш |
| оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дох |
| Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је уб |
| ешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усуд |
| Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је за |
| лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрс |
| мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зу |
| чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му н |
| се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> < |
| гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен |
| ес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице |
| а путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је си |
| кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпам |
| ква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед |
| отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је |
| и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: |
| b n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те |
| гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према |
| <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале |
| у увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за |
| д собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздух |
| д саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива мал |
| аве спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је позна |
| > <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То |
| чинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби |
| та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с њего |
| олико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама |
| м виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се м |
| амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна |
| аси сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је ско |
| и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, нес |
| чнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти |
| нице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лу |
| али везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> ј |
| да!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага! |
| , која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пре |
| коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, |
| илана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису |
| Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка |
| — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p |
| ута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојев |
| </p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада |
| а ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат |
| /p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо с |
| <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на |
| па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници |
| тељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутар |
| ке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овак |
| шена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Ру |
| >— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он с |
| еспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи |
| дно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Р |
| ше Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на |
| докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је с |
| ци бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Ле |
| јче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки к |
| а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових |
| аџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих ле |
| емаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, |
| него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиш |
| ласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке |
| више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и |
| S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, ка |
| ћка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гл |
| ајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, ом |
| у налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувиш |
| {S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је о |
| сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад |
| протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране р |
| е то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, д |
| ом као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и ч |
| то је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра мож |
| ра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов |
| ло.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је д |
| о, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, а |
| <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навал |
| да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу с |
| субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву м |
| урњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p |
| ако ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У |
| рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан |
| а ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и сед |
| по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста поб |
| и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездиц |
| ла нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, кој |
| уком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, |
| у сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и ка |
| } Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не з |
| цали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељ |
| а је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кне |
| главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту ста |
| јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелд |
| даш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици нама |
| побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежин |
| чки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, об |
| амена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша |
| већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да |
| е и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчи |
| огодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наред |
| Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је м |
| идовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, |
| Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивља |
| >— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешк |
| > <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се |
| спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пре |
| ватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, |
| ући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам |
| а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар |
| у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Т |
| ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Мила |
| а, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао с |
| е и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, как |
| — Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џини |
| тићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и |
| њи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинит |
| ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у |
| није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је |
| екоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p |
| з овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, |
| ше подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливе |
| уши, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чуднова |
| .{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како |
| толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за жи |
| , међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изв |
| та и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита |
| га Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова |
| ли у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па поч |
| х коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица п |
| аштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли |
| е.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су |
| у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта |
| џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</ |
| очела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, |
| ш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! |
| ирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је ба |
| одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је |
| ште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису ол |
| кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка |
| замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је |
| номе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у |
| оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме |
| уле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном св |
| рује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њ |
| крећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласка |
| ћао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узал |
| разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбија |
| је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу |
| ата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, |
| о диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петориц |
| од руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљи |
| нати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледа |
| колико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} |
| упић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ик |
| роким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ виш |
| едноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нем |
| врђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке |
| овој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од овакви |
| , господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару |
| арица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — |
| о јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале п |
| руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толи |
| упић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Ког |
| н врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто |
| ледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> |
| осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који |
| која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Ха |
| танојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комши |
| рапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p> |
| ајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену го |
| ну душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малак |
| </p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! |
| раву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само |
| а нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а |
| а обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад |
| ову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио |
| ир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је оним |
| ре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је би |
| да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узви |
| — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена |
| а се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у |
| о, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твој |
| е и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е |
| овника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> |
| па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџ |
| ца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђер |
| путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори |
| је се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју |
| рај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво |
| исто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, сам |
| сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре т |
| е кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим |
| ад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу н |
| мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — М |
| рао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те |
| д очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је |
| ићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним |
| а даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се м |
| едате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мрат |
| се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ов |
| умћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод т |
| неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} За |
| чки муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крв |
| а лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гла |
| , а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игум |
| а се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више г |
| о чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ови |
| /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то ј |
| нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и н |
| .</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p |
| рњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" |
| се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али уза |
| овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једн |
| ног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђени |
| носили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „п |
| афу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у с |
| прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, |
| ју, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где |
| ојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога поме |
| лаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су јед |
| а сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнак |
| чекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> |
| и Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, п |
| т јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обда |
| само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра С |
| /p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> |
| које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ли остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све н |
| огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Ха |
| дној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни ду |
| ру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном |
| из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког |
| И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и нај |
| истос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом ус |
| гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и ж |
| ко тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника са |
| ога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кре |
| днуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необузда |
| ни ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Ка |
| долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на гр |
| , те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што |
| са и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се |
| еговим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвит |
| са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би н |
| јка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пр |
| субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и тр |
| ждираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— А |
| из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на |
| прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек |
| м из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин |
| ом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као |
| са и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао |
| ма, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте |
| ах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне че |
| — Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће |
| ет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотр |
| и.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је те |
| ходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Ог |
| Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог |
| није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се там |
| ра.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Ми |
| је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, п |
| гића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће с |
| ити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се |
| им иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш |
| па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те в |
| радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, |
| ана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, |
| је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само |
| гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, зами |
| цина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не |
| то је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добив |
| хне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.< |
| еколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p |
| n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у н |
| ледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— |
| у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да н |
| ра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред б |
| бријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одг |
| оче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж |
| ревазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{ |
| вати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по |
| ашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна |
| узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастир |
| рану и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочић |
| гов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао с |
| јатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, шт |
| а? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исп |
| ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао |
| ело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удо |
| корне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обузд |
| е да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако |
| ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</ |
| им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пе |
| са, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путн |
| о, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је п |
| и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички |
| а дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се зна |
| остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Мор |
| таху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име |
| > <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам по |
| пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дођ |
| аље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто љу |
| кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрм |
| ер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Не |
| о она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="21 |
| , па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравч |
| а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима б |
| да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном |
| Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу |
| е вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мех |
| он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и |
| па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па |
| о да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започ |
| џи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му |
| е чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем гла |
| право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с |
| частим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног |
| у сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвн |
| на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је з |
| то ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, |
| на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не затала |
| урекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из да |
| већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке |
| над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо |
| то су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли |
| залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Он |
| али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао |
| {S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он |
| златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакр |
| мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто зац |
| како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где |
| слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га обл |
| , крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, |
| осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и |
| х у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="15 |
| > <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џ |
| ципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div ty |
| ли коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледа |
| сети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекот |
| атеринско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо нав |
| би, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку прову |
| замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турц |
| ИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. |
| око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге о |
| ирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наго |
| орђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна бр |
| ремераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено |
| тарост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је |
| p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, кој |
| глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара с |
| икну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се по |
| ом покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с п |
| још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али |
| ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, |
| уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћ |
| вима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?< |
| {S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Ш |
| рвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Кло |
| ости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да |
| — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он уби |
| ну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме |
| спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим осл |
| >Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невољ |
| ула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек |
| упићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи |
| знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, |
| тити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, |
| .</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— За |
| и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљ |
| ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори |
| чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони |
| осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, п |
| о је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лаз |
| > <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт |
| .</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији |
| ело чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-аг |
| ају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта с |
| уховник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— |
| за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речи |
| ао да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима |
| н се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо м |
| вој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb |
| ан. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{ |
| ио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Теш |
| и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост |
| а ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехн |
| а?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да |
| ијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати ра |
| 23" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, сре |
| у.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова |
| манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бо |
| ! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Бог |
| ија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати с |
| енути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука |
| сти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сам |
| — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој ду |
| асно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на |
| S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива |
| Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабе |
| им врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје |
| Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори |
| аже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заб |
| >— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема |
| p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо. |
| емела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — |
| код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> < |
| а ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи мо |
| ни нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, |
| ет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — |
| а ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: |
| лога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> |
| p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обу |
| к, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, |
| очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај про |
| год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде н |
| о ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се закл |
| , крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих |
| их га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а је |
| ></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у ма |
| > <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага |
| Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ј |
| сти. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не с |
| Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, бол |
| а несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак |
| и цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Пре |
| 0" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам |
| лони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?< |
| главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се |
| како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас у |
| утице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мра |
| , а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове реч |
| збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} |
| аси народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља зарумене |
| , тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме з |
| појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до по |
| това, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово рад |
| е једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздроби |
| о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p> |
| оју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно ј |
| су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Он |
| ло? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сут |
| е толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова т |
| мичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јек |
| ше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У |
| окле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај са |
| љено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте цр |
| ре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, чес |
| е састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњ |
| , да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, |
| некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p |
| тира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милој |
| аше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек д |
| м у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегну |
| у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, д |
| ћа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је до |
| ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— |
| ед вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љи |
| ти ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се прет |
| орђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу н |
| Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А гд |
| почео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} |
| Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с |
| е само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење нано |
| евачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Ин |
| зун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </q |
| е мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше |
| снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је т |
| ти раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> |
| ко пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, |
| га, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи зг |
| обична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо з |
| жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хте |
| аришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљ |
| /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осет |
| нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад |
| , како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колик |
| д сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза |
| ада је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потан |
| p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су |
| он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сук |
| из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада |
| изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, |
| њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се насл |
| аком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и С |
| о остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Ку |
| Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quot |
| урио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси |
| е избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима. |
| та.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чини |
| њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету с |
| у и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише преп |
| од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар м |
| упићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надат |
| а куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n=" |
| гњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — О |
| мо да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изе |
| лушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али |
| саној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у б |
| оће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао с |
| скочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао ј |
| колико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p |
| рсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако |
| омисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе оча |
| Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Дево |
| 8" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џин |
| и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и т |
| ајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би м |
| еда мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменило |
| да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако |
| о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих |
| е, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он |
| Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађењ |
| аничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а глав |
| кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима |
| о као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који |
| засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомили |
| упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако |
| и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па ов |
| ти од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и |
| иће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="2 |
| поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као мах |
| и, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла |
| тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него |
| бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери ста |
| p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијан |
| шћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталише |
| одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> |
| а.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> |
| а,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l |
| сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарон |
| који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних |
| <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћ |
| савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је т |
| надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. |
| има, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јав |
| Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Те |
| иш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, |
| урчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврс |
| га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме до |
| да од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љу |
| лим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што на |
| који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва |
| вка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што изм |
| у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман |
| ди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n=" |
| свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су г |
| о је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин пози |
| у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђер |
| ђоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај с |
| а.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онд |
| асјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, |
| ве га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се пр |
| слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати виш |
| неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не |
| ко покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, |
| м околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p |
| шка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасј |
| е још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, |
| ном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима пр |
| дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било |
| а-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — гр |
| уче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, д |
| де по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гу |
| ио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, ка |
| нао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је |
| ту на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни б |
| говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како з |
| пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Руп |
| зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана ум |
| , крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песн |
| у и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Так |
| си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" /></p> |
| ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одгово |
| крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађ |
| људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опља |
| на момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па за |
| паху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па с |
| м о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{ |
| а!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој ку |
| е зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> |
| во догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, ок |
| елом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то |
| само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи ст |
| осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Т |
| усти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у |
| /p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, са |
| одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвор |
| <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p> |
| b n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? |
| е на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груд |
| јекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио б |
| пора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прис |
| ндука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема оч |
| па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и |
| ке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па г |
| е нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p |
| ама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, |
| ама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићев |
| вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире т |
| у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћ |
| е за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали |
| што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — вик |
| или у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут сел |
| а гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! |
| ја је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се |
| пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколик |
| ше ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и |
| о га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније м |
| илоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће |
| .{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати |
| ио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, |
| њишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су ве |
| моте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што |
| ти собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — р |
| погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па |
| ао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљув |
| рчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, |
| ти.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мал |
| :</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — |
| дом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу |
| склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта |
| а, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу |
| /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстари |
| уга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој посте |
| пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилу |
| ише, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа |
| алази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва д |
| им кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потр |
| своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, в |
| хвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, |
| е покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилиц |
| вама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален ста |
| е! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у ст |
| говори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хо |
| и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — |
| тну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дођ |
| авати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ве |
| ли су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пр |
| којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је |
| загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно о |
| p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра горе |
| осле овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чу |
| ље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђер |
| баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> |
| уманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није |
| кле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} А |
| у у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> |
| у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, за |
| , одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако изла |
| да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, о |
| екла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, де |
| — Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А к |
| а уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао |
| р ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, |
| ену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му гл |
| а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ |
| итви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштин |
| слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догоди |
| ного журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји з |
| навао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући С |
| S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће |
| и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сест |
| окле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто |
| .{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га н |
| а је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница |
| ила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости ниј |
| па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сум |
| } Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од |
| ле, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у св |
| дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова |
| што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред х |
| је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, |
| сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, |
| прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога пр |
| >Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, д |
| комешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако |
| да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изу |
| е десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Ша |
| о је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p> |
| из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која |
| е могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек о |
| е ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је |
| е, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворил |
| авно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убис |
| о тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. |
| али оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнез |
| сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је |
| p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто |
| га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, |
| смо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} |
| га, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је у |
| сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити м |
| никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, |
| кнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} |
| је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа |
| ше Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцим |
| у давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се н |
| традати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло приб |
| ао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је |
| га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних |
| епоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У |
| стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада ра |
| аборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у |
| ега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мис |
| еђу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато |
| амоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно засп |
| то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном не |
| он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је ч |
| остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све |
| " /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам у |
| > <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а по |
| стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као м |
| ексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је пи |
| а слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, кој |
| а и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, |
| часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски |
| ао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да пр |
| свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га ника |
| азгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међут |
| и душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет да |
| ута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да |
| рхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</ |
| иља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе |
| по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и бо |
| Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах |
| да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у пот |
| не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја |
| но осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи |
| ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага |
| пића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихв |
| , чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи приј |
| ку, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи ш |
| лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао пор |
| узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудник |
| ину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а са |
| је то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном |
| два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе. |
| је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерит |
| довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, |
| више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажму |
| ледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала |
| е кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> |
| ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> шт |
| више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би с |
| е за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђ |
| ве оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се виш |
| н одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, |
| рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачу |
| тео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, |
| ског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини |
| овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића |
| S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је л |
| , што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти н |
| ита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с |
| аседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S |
| ега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула с |
| оба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет |
| раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама |
| ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, ле |
| недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> прист |
| на мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и н |
| ржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расл |
| то сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало |
| почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га |
| у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих |
| е докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где |
| је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пек |
| ада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухват |
| ши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, |
| ли није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном п |
| ј.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремет |
| је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се |
| га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сад |
| S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Г |
| он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњ |
| ве докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> |
| ни! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже посл |
| е сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао н |
| својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што ј |
| рсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причес |
| еше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто ј |
| слима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје зам |
| ићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је |
| з неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа. |
| p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> < |
| су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и стр |
| ва јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.< |
| {S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, |
| и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У |
| евдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта |
| ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година |
| инић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је он |
| држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим гру |
| да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па ча |
| , коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш з |
| рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> < |
| сумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе |
| је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда ж |
| зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат |
| јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је |
| м и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељ |
| “ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе је |
| ба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговор |
| бујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и |
| речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини |
| челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још п |
| веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турс |
| да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад б |
| се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако |
| а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много в |
| вај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од суб |
| кнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати јо |
| игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о С |
| о, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера м |
| У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, |
| и дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће му |
| ште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само |
| и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пак |
| а време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и ост |
| и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње |
| , а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недр |
| ник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и к |
| вице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори н |
| ма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна кр |
| де на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одвед |
| те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестр |
| а онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци зл |
| ожје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— |
| а, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада виш |
| н се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице |
| ачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напом |
| на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ов |
| за сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је |
| нима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо |
| Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, а |
| љада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одгово |
| р је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} |
| свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема. |
| угу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не б |
| у; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Руп |
| ј девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му |
| ије <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана сможд |
| ало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела |
| ни на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није с |
| >— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не |
| p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од ј |
| освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни |
| ећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, |
| ао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да изм |
| аметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Пл |
| ви с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе пре |
| нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им ј |
| ило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до |
| не, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није о |
| .{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могл |
| равце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру |
| х се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчет |
| ото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је |
| заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога п |
| ?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{ |
| је гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао свој |
| неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> < |
| а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо рамен |
| ој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дан |
| лазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми ј |
| , па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она ниј |
| а је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду у |
| грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са оста |
| о се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, |
| у Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си чове |
| така, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, |
| а дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успет |
| ико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се об |
| Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је с |
| ! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо |
| з уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати |
| еђ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — |
| ушу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњи |
| Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздах |
| ћку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под |
| једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима |
| , ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и аг |
| ри, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, |
| од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама р |
| м.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да |
| <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах |
| малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збун |
| ој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада не |
| тане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше |
| у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} |
| рату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да |
| итву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да |
| та, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто |
| лави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{ |
| ала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и вр |
| ој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и |
| маче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, д |
| ни, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака изви |
| ћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа |
| слима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спас |
| оворише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb |
| ова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја |
| у не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљуски |
| {S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па |
| авом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак ос |
| а расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се ра |
| еоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, а |
| ђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би |
| ије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се к |
| ити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана |
| и тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је б |
| пуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива ств |
| > <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихо |
| ке пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} |
| женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је досп |
| х стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, |
| ривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа. |
| авља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се |
| да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духо |
| спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, |
| у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сес |
| буђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јо |
| ман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.< |
| једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Може |
| а у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="19 |
| одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче |
| потицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.< |
| ла из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па |
| /p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као |
| ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико |
| леда први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног |
| Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те |
| питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Ру |
| д је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пуши |
| у свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игум |
| одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврат |
| -Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га нео |
| лове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрест |
| га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири. |
| е и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се |
| хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сад |
| , што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а |
| на мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно |
| ; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио |
| ла.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више ни |
| тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану |
| и.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао |
| Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и помете |
| ојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто. |
| и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и |
| каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јо |
| не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од ј |
| ко ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој |
| и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се т |
| и њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушн |
| , што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш |
| си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вре |
| иступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да |
| На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Вриса |
| иђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, ду |
| Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо |
| као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољ |
| а, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај |
| зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> |
| псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи о |
| то га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му |
| /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, сед |
| се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трн |
| својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ |
| ратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је |
| пак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџ |
| мо превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p |
| гази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту суч |
| Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117 |
| у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.< |
| ву на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p> |
| учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих |
| ше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом |
| све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе д |
| викла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тес |
| иваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једног |
| аву, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезек |
| , али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> |
| ебе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узру |
| на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију |
| S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога приј |
| слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су |
| p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто ме |
| p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се и |
| ок је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутал |
| кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, |
| ледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџиј |
| Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, |
| заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлук |
| и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па с |
| поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се п |
| ј у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је ш |
| ка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, |
| ве, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчен |
| з овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутам |
| </p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, |
| ила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој се |
| јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два тр |
| ило је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу |
| а игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — |
| са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико |
| /p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </ |
| вене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да иш |
| </l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли |
| вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој |
| n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљен |
| а двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb |
| .{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манас |
| е.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се изв |
| 211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протегли |
| а лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисн |
| шније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељ |
| ="202" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налет |
| истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и |
| Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} К |
| јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" / |
| час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично г |
| .</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, |
| исли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p |
| <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, |
| синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину |
| на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред |
| рено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с |
| благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово |
| није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање |
| чекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала см |
| , али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је ус |
| ћ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и |
| ој капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници ук |
| полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је |
| е почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — |
| општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</ |
| џија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; |
| звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да |
| а, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> м |
| зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с |
| ло.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, б |
| ичка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а ср |
| осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, п |
| звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се пот |
| и узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена |
| сио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими с |
| узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није би |
| а у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и |
| а ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, к |
| ведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој с |
| аше над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама |
| рави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети |
| 42" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, ме |
| нојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јо |
| уго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, сту |
| силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и |
| S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећањ |
| , што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју |
| S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у |
| дала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. |
| .{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим |
| и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се |
| ом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, т |
| њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма ко |
| уше имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наско |
| унчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву захо |
| века.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, |
| н тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, ки |
| их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка ни |
| њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што с |
| се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узан |
| вниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од |
| два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесан |
| хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само |
| -Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаш |
| ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их с |
| <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> < |
| скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ |
| грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме |
| ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, |
| добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета виш |
| а из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Ш |
| ељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев |
| што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самрт |
| ар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао дома |
| по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гони |
| а убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — |
| е пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурба |
| не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи |
| е вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Г |
| ла онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није и |
| и мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, к |
| ја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговор |
| а струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала сто |
| ити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља |
| лабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су неснос |
| — Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути |
| Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе |
| за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је |
| е, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша нег |
| p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, |
| не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно шт |
| кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, |
| угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} С |
| заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје |
| из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насме |
| насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која |
| ио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинов |
| манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не |
| извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак |
| чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше |
| је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја |
| тац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убић |
| <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Ша |
| залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа |
| сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила |
| тити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не |
| а је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни |
| н је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметну |
| Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} |
| винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајањ |
| њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у |
| славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао |
| те рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собо |
| >Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је |
| у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. < |
| н, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она |
| е једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам про |
| та да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бега |
| вар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне |
| својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме |
| је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена |
| и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И |
| чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> прост |
| Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос ум |
| ну Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а ча |
| емиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, до |
| пољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, |
| р послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да |
| уњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађ |
| и само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А |
| /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S |
| кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборав |
| снажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао п |
| до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина |
| о су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало дово |
| пут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под ути |
| месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да б |
| ове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро ју |
| ле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за е |
| ема њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба п |
| ше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крче |
| вори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би |
| вога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука |
| моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писм |
| се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се |
| у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игу |
| смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута |
| бане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пиј |
| о бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће |
| на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш с |
| атуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа |
| но.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чист |
| а обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Ал |
| </p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота |
| а ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну |
| е, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али |
| па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече при |
| мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто по |
| о уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после |
| пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже ку |
| е место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину д |
| како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, д |
| </p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полу |
| е Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље |
| оверљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад |
| е ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се та |
| д угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p |
| вниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на ст |
| залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! |
| између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме запла |
| о исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштин |
| е био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се н |
| снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> |
| а из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> |
| доше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једн |
| ико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко вес |
| да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину. |
| >— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} |
| к.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом ј |
| n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Д |
| аџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир |
| ви, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао ко |
| орни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише |
| главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади г |
| ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако у |
| несе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, нај |
| пусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</ |
| S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а ка |
| ђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те |
| паде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухва |
| инић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка ис |
| , што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, ре |
| страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту. |
| p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину н |
| инову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор |
| , ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно |
| али-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравч |
| субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам сви |
| ивота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, |
| {S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} |
| а Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела д |
| е успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, |
| До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко о |
| као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена само |
| јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како |
| чито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а |
| ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу |
| } Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч |
| гано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике |
| није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, бу |
| ше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак у |
| , зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по |
| b n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осет |
| а.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може |
| она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јо |
| , — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пре |
| ="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, |
| нда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га |
| таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а |
| ме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојки |
| мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} |
| нез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру |
| ила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>По |
| ри у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за пр |
| о примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи дух |
| ла друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њ |
| еколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор. |
| о да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, |
| а сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је |
| ти густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је к |
| је се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод |
| вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, по |
| Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану б |
| ше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десил |
| то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="1 |
| вљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сру |
| чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, |
| о, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, ње |
| .{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и |
| ом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, |
| Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непр |
| р осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових |
| како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопа |
| т махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жен |
| без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у |
| рока, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али ос |
| и кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су пок |
| да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Ј |
| , али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што |
| тима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па |
| ед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену з |
| ако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па |
| јим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— |
| поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" |
| ности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од ха |
| матрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да раз |
| ду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху |
| скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, гд |
| је одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде |
| ар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко ост |
| "210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код и |
| урскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао |
| м слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај х |
| а из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, |
| грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинил |
| мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, к |
| е стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, ка |
| о пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, |
| Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба |
| Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очува |
| о магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} З |
| е у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао с |
| прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — |
| .</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђ |
| подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измир |
| >Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с |
| } У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два |
| ле овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то ве |
| ад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога |
| а тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом |
| н! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни |
| ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако |
| равачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и |
| .{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се тала |
| одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе за |
| Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу |
| у мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му |
| оја је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколик |
| вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њ |
| стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, |
| евке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подуш |
| доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо п |
| , а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна ја |
| ам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није |
| руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће |
| се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, аг |
| </p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева пла |
| p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p> |
| неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана ку |
| у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори |
| благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Ан |
| у сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> |
| почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону |
| отле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак про |
| .{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће д |
| глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао |
| а смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заје |
| } Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гаваз |
| уђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не види |
| а је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Ру |
| ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игу |
| <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој |
| ово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као уб |
| по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S |
| најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић |
| ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање |
| /l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l |
| до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било |
| иком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се о |
| Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" |
| ља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али |
| сам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десет |
| азе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и поглед |
| !{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави |
| } Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p |
| кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не сме |
| Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> < |
| е субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} П |
| напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати |
| шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} |
| противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено |
| ри он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> |
| .{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их |
| ише око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у к |
| остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да |
| до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, |
| његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невин |
| <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се |
| ао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <p |
| страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне п |
| ао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачени |
| да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витко |
| као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао н |
| да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и |
| е разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, к |
| ко срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — |
| како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да |
| те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, |
| се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, сумора |
| сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би |
| ви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у сам |
| пусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући |
| пцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он |
| ом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Би |
| а, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он пол |
| ознати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре д |
| ра се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко |
| шији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда обле |
| ветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету би |
| е, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и је |
| ебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забр |
| а чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се ј |
| му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи |
| о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је о |
| во расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупи |
| оше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, с |
| ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупни |
| крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављ |
| ви, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцим |
| оче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, срк |
| е су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и прет |
| инило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала |
| винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих |
| би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на зем |
| а, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубим |
| е до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и успл |
| томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побр |
| а воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њи |
| осле можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гус |
| и још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну оп |
| е извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које с |
| рити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па |
| сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико |
| Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, д |
| је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Т |
| инила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Ша |
| <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај н |
| игрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар |
| о!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилиц |
| ића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени |
| сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, |
| и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распа |
| крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита |
| а овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из ово |
| њивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствар |
| томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован ни |
| /p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе с |
| адак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и |
| е долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново с |
| пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у ок |
| остепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би мо |
| му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насм |
| азао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S |
| се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Су |
| цу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима к |
| ељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пе |
| охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за |
| епти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></ |
| е би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора |
| е га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне |
| ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџ |
| као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, т |
| , па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему |
| она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска |
| не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сад |
| ој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво |
| Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нек |
| га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да ј |
| гана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</ |
| о умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и н |
| ва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај д |
| дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како |
| станак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како |
| испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчи |
| да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игу |
| прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукоби |
| је је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се |
| а, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не |
| над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ће |
| ог петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетн |
| рски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сано |
| позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од љу |
| ј прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових |
| у кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си |
| — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо |
| ти одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се ст |
| ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запит |
| /p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, син |
| наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> < |
| мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, ко |
| прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> |
| онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Ли |
| носе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широк |
| пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њ |
| зао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На ма |
| ка старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— |
| > <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо за |
| могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још |
| {S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} |
| аву.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао |
| р би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави |
| гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох. |
| лико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, ка |
| вор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом раки |
| обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико |
| оје у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут кома |
| Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један н |
| народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду |
| е брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око |
| и, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ух |
| хо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сак |
| /p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанстве |
| ао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, |
| а била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се |
| , свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај |
| исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати |
| у у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка де |
| о имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јак |
| на било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па |
| ела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било виш |
| о и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он усту |
| дједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли |
| зрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели на |
| тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у |
| ањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала |
| челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{ |
| а онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину |
| амало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву и |
| гледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело |
| наш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти п |
| У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним о |
| ре, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и д |
| из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, беог |
| еда, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који |
| ајвернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао |
| Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше |
| о гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— З |
| те, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном |
| е врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови уда |
| з околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролази |
| дадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мо |
| p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића |
| убио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у пл |
| а се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута |
| "> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манас |
| } У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази |
| Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти |
| са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, |
| ? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако т |
| , кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћ |
| е месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> |
| ару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисл |
| на два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико |
| је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, нег |
| ије имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили |
| г, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и С |
| да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања на |
| Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре некол |
| атро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хва |
| остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{ |
| ћ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агин |
| зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, зас |
| И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, ко |
| S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгу |
| рци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све |
| очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше ви |
| дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му с |
| одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> |
| имио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем |
| Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S |
| >— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо. |
| А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бо |
| S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, как |
| жем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да н |
| " /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо |
| ао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас разди |
| говори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под |
| не тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих вид |
| из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Д |
| е на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађива |
| <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груд |
| ише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје у |
| ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледн |
| савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим глас |
| рете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно |
| ! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога |
| терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те оки |
| Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> |
| уне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; гр |
| се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</ |
| . — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикн |
| де режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплаше |
| аву из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Оста |
| S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да по |
| ићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало |
| дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не |
| а чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — |
| ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се |
| гледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на кр |
| По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, п |
| а!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија |
| раће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је дво |
| ак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врис |
| ешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гне |
| дничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> |
| ји, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај погле |
| ала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском неж |
| Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало |
| дним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену |
| ав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђе |
| је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /> |
| мој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра |
| > <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а |
| удник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад бир |
| лагослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — |
| ћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, ј |
| отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где |
| <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је п |
| ме часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрх |
| овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао |
| егова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али |
| није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић |
| .{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно |
| убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута |
| Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће |
| тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— |
| ене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гр |
| атића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прс |
| >Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераш |
| мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окрену |
| ади?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више |
| о његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} С |
| нака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче бли |
| на није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? |
| а мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна д |
| јка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само др |
| , па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо |
| ена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, он |
| и и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој |
| пи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S |
| куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако вес |
| у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад с |
| , где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> |
| турчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не |
| ица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беш |
| снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка |
| малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења |
| о су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, к |
| сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је |
| се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се |
| тињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Р |
| кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{ |
| била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним |
| асале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у м |
| раст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посу |
| его ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врат |
| клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потр |
| оше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој |
| е.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијара |
| >Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би т |
| Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече |
| p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> |
| ној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшир |
| ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као мл |
| јно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије |
| аја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет кора |
| Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смед |
| јника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш |
| уст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату |
| него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз |
| губи траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те |
| !{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић ј |
| мио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини |
| једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу кр |
| Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до |
| /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па ко |
| овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко |
| не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочека |
| и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек |
| да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Прет |
| и.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме |
| >— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар д |
| S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода |
| мо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде |
| аци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од т |
| на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, |
| ли слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели |
| ла браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џ |
| ицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио |
| чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви стра |
| <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Ку |
| ла страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је и |
| да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да |
| мирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прек |
| ш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи до |
| ед широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло |
| урише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гаг |
| е на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих изву |
| а као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде сам |
| о оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? < |
| руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет |
| ри коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже |
| а у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb |
| уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да пу |
| екужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих |
| за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које |
| спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час |
| ! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— |
| мо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, |
| ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све уза |
| д пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p |
| је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> |
| , као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, |
| а, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак уб |
| нао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вис |
| и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине |
| јмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од |
| с сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну к |
| ховник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, |
| з огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако |
| изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их о |
| дважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срма |
| казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвије |
| лавно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцим |
| зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежин |
| Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што |
| ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p |
| е се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан ни |
| иним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на |
| ни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али т |
| S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима |
| > <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? |
| } Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није уб |
| овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на ов |
| раду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег |
| а, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта |
| ле Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S |
| n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глав |
| Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само на |
| а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у го |
| те да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господа |
| се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао |
| ша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они |
| ења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брат |
| ечи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не и |
| се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, |
| пиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном ист |
| с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо |
| , кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па т |
| кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гра |
| а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из ве |
| зиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, |
| и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да за |
| .</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није |
| док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само а |
| по, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, |
| ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за др |
| ош и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па д |
| ат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је би |
| и беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и рад |
| а се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју гла |
| <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, |
| ада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — ре |
| то устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуз |
| а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игум |
| кну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Ка |
| ају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} |
| ако трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се |
| е се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде он |
| мо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова |
| не хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су |
| нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ј |
| p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како да |
| вали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погле |
| и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора свет |
| обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од ха |
| ежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није |
| страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао |
| је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да |
| ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао |
| да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он с |
| у је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздр |
| , по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим ужива |
| ао кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести |
| есан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати г |
| е и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с р |
| д кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и |
| н се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Ни |
| на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је жи |
| око уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се с |
| отог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколачен |
| амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гле |
| ипрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш т |
| <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле с |
| зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне |
| ад свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су |
| мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго д |
| те шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капа |
| аг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, |
| Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, пр |
| устим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и с |
| омака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник! |
| а пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Т |
| А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме о |
| о манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намири |
| њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставил |
| куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> |
| >— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> |
| су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер |
| мицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужас |
| а се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела д |
| ицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањ |
| свим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу нас |
| покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупи |
| </p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг |
| </p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег |
| стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а |
| о по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да |
| њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} О |
| .</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а ш |
| о звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је |
| омисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг |
| добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је |
| ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула |
| путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, |
| нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније и |
| , а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и |
| не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схвата |
| здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојник |
| наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нест |
| самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то м |
| ежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Не |
| руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале послед |
| дахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном заст |
| абора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио |
| њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S |
| ра сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазв |
| за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори |
| ча-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако |
| ра џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није над |
| еплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сут |
| е прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коле |
| ом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Ста |
| та, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, ш |
| Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља о |
| ла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад |
| ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је м |
| у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре |
| она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“. |
| не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покр |
| њске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле во |
| S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу |
| и у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу т |
| испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је |
| ина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и се |
| главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује |
| е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточеничк |
| </p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му |
| желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и м |
| <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кр |
| агу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} |
| стирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књ |
| .<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су |
| га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамо |
| астирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да |
| још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му н |
| ици, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у д |
| докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, д |
| — Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да |
| и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог |
| head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} |
| ака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да ј |
| по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких |
| стима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза шири |
| ј близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како |
| Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуј |
| ндук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S |
| бљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село |
| твори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? |
| /p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубим |
| еше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Ви |
| чека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру ук |
| 13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и |
| лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи- |
| који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива деч |
| ни и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чин |
| ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се |
| унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, к |
| ко подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побр |
| точеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци по |
| ћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S |
| јближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би д |
| скакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, не |
| се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић с |
| лушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="1 |
| ћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, с |
| <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и |
| је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић |
| манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо |
| испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дан |
| тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се она |
| да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Об |
| а потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето б |
| лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На к |
| ве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, расту |
| о, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су |
| то прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне ре |
| је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па |
| модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њ |
| <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дош |
| , субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у |
| е, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не на |
| Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није |
| гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, |
| иле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као |
| зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све г |
| >И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек |
| } Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни |
| у на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак |
| али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, |
| ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, |
| му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> |
| </p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духо |
| да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће б |
| <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је те |
| ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и ш |
| јдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, доб |
| огледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш т |
| м одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци |
| , слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе |
| ао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћ |
| ћ. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоће |
| тао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, |
| убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђе |
| <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="16 |
| жу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он |
| није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>А |
| оме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити сам |
| Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико др |
| окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, |
| то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала |
| је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви |
| ше смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак о |
| траним храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак п |
| ић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глав |
| p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живо |
| Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како м |
| </p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у с |
| е мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} На |
| акленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па х |
| -Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре |
| ј навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда |
| ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, |
| ити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пуса |
| снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око |
| и.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он |
| кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} |
| за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као нена |
| ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} |
| вим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, |
| убаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупи |
| анственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затек |
| јене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и ње |
| вори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да з |
| љених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га суба |
| жу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа |
| сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом н |
| знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић |
| ше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, под |
| часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Бог |
| јдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачко |
| г изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око |
| сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој |
| куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је р |
| ео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово св |
| а лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врат |
| е ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених |
| јући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и |
| коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако ј |
| рупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} М |
| нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, |
| и, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и |
| ове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигн |
| бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ој |
| их људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни |
| S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овак |
| седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — С |
| срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С каме |
| њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је с |
| што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S |
| све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али |
| осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да |
| ежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога вој |
| она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре оч |
| мет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинил |
| упи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гаг |
| га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: н |
| } Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S |
| она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калу |
| ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успе |
| игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо в |
| егунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибир |
| ину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месеч |
| вао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), |
| , а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са |
| ави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се |
| стало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али ка |
| ! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до посл |
| е не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад ма |
| Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је |
| куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p |
| откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину с |
| да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божј |
| говор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није с |
| излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — у |
| ко, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, |
| ути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не |
| А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А так |
| мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајал |
| чене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала д |
| у, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла п |
| и, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слик |
| деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човек |
| <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван с |
| азносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} |
| језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда о |
| S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та |
| ао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Т |
| ако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} |
| несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и |
| трах, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разум |
| а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњи |
| тињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико |
| тела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки |
| p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир |
| није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} |
| те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је с |
| .</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну |
| Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што |
| издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак |
| о хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко |
| скоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quo |
| о, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала |
| ек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мучени |
| ли у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што |
| иза степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забра |
| несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала |
| то се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленги |
| исмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављ |
| рамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су м |
| се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза п |
| а створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унут |
| руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква |
| м помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игум |
| ити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је |
| ири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љути |
| између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ств |
| х притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, пош |
| једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те |
| снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује |
| е.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати к |
| {S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске. |
| е.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под |
| е тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, з |
| е очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово кл |
| 2"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се ви |
| .</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегал |
| ао камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге |
| То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заво |
| чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупиће |
| P19040_C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако |
| лопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Стано |
| Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — |
| мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на сн |
| агићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним |
| да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се зас |
| } Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</ |
| часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако д |
| ину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навико |
| из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само оче |
| } Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p |
| тало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И |
| ра је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићк |
| лно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што з |
| старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрх |
| ка, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Поз |
| ехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам ни |
| рњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје |
| до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је на |
| а прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онес |
| <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и м |
| ада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њи |
| оје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може б |
| које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче |
| гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо тр |
| о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што с |
| ко су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре з |
| змири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да сило |
| на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати. |
| Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него |
| о је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се о |
| у.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очиј |
| .</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хт |
| ка, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта |
| Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикл |
| о.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му же |
| душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим о |
| авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Ин |
| ине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје |
| је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка леж |
| ам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту в |
| у.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури |
| овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање буд |
| по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грм |
| есареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фо |
| а се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцну |
| Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од |
| ли ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићим |
| обравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу п |
| нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дића |
| е одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радова |
| чима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје |
| с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло по |
| хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Бо |
| лико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размах |
| калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута |
| мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата |
| илана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{ |
| .{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из |
| еднога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима пр |
| анојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта т |
| су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, |
| лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Ми |
| силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са |
| чима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није д |
| су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јо |
| та.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа |
| 120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га с |
| амагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је леде |
| и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као жи |
| еши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти |
| Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове |
| ао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{ |
| воје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у |
| низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место |
| е, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је мо |
| ове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на к |
| јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А |
| евојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је заус |
| скочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га врто |
| а, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и п |
| стао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на и |
| замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он |
| кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиља |
| ло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subS |
| оја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се |
| ета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; |
| дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на к |
| д земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, |
| ам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић исприч |
| уља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како пром |
| и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово |
| во што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је по |
| траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па |
| беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и граби |
| шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напип |
| шу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави |
| ога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, |
| могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, |
| зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно дево |
| и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре сас |
| овирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Изра |
| и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и п |
| стали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приз |
| цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Ви |
| није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него |
| х засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискуј |
| у.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселиш |
| да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова р |
| није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони о |
| Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било |
| та; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудн |
| пили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучин |
| цу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} |
| а.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и за |
| је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</ |
| ицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљиц |
| ћем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов |
| евих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклони |
| дно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је |
| Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они |
| , ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели |
| једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више г |
| мери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако |
| е отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно че |
| рогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести |
| лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срам |
| урише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да шт |
| та и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, ко |
| актове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, |
| смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувиш |
| , да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, |
| p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила се |
| Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, |
| јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Ра |
| одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се |
| апиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била з |
| каменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа стра |
| опе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је св |
| га.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је зап |
| з тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је |
| рсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, |
| де је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу рук |
| ек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној |
| мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он с |
| вим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће |
| — Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћ |
| ђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користи |
| да ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу |
| се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци су |
| часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и в |
| еби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде кре |
| ј чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а |
| се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није м |
| лице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло |
| о стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стра |
| је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не јед |
| саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће |
| ло побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та све |
| к с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, |
| аџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, х |
| ха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто |
| и се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не б |
| што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је |
| тије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што вод |
| од губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све виш |
| која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена |
| д „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дан |
| подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S |
| ине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гаги |
| џи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} |
| заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Ш |
| губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао уск |
| ца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смел |
| је више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на вре |
| {S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{ |
| као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која |
| је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Ра |
| ици дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни ј |
| о је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен |
| који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешк |
| војим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло. |
| их очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— |
| а, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, ког |
| ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Т |
| > <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, п |
| на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да дож |
| >— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, че |
| ана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао |
| , све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се |
| ="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а з |
| могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се |
| ићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га |
| <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n |
| {S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да преста |
| и-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да |
| и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме |
| кве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливен |
| е год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота |
| ="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на |
| казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, ал |
| ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дје |
| им знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Та |
| Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="9 |
| ала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену па |
| зрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с ко |
| јке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се мор |
| му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, |
| еда за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у буј |
| могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да |
| о га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али прав |
| средној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сум |
| Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагић |
| зу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покрето |
| е, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светле |
| лоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, |
| ажим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале |
| ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би л |
| земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанови |
| } Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која |
| , поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се ј |
| разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, |
| ма ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки |
| ст Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села |
| главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је по |
| ти у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове |
| пићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дер |
| ове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и с |
| милу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" />< |
| аху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како |
| , зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу и |
| је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је |
| ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним |
| у, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад об |
| /p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, |
| еним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком. |
| он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед уст |
| а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница |
| часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала ј |
| егне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче |
| оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за С |
| Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су |
| ада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му с |
| ламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој та |
| амо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну |
| на то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово |
| к косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана |
| љака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука |
| {S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће |
| ана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отиша |
| тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога |
| дневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.< |
| а му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ож |
| ан кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љут |
| шљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из |
| е освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тад |
| ум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајал |
| у је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћ |
| што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао |
| да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица оч |
| о се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свог |
| ло га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасви |
| ијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке ј |
| и значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свим |
| ајбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако |
| чима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се сврш |
| се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се |
| озвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, |
| рица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p> |
| у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса и |
| народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да |
| > <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{ |
| е, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешин |
| је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, |
| је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли |
| по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и как |
| им уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек |
| ш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, г |
| в поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи мла |
| нић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножи |
| и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу |
| тао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? |
| е Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па |
| ко Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p |
| ј тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хла |
| е су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, |
| у стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жарк |
| ати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи прет |
| ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија |
| ти само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и |
| вављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом оч |
| </p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу в |
| вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутра |
| о је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, |
| н није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} |
| о знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га |
| х, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали |
| а сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има |
| ринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долета |
| га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру оста |
| ћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као прија |
| ака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш |
| поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега |
| Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко |
| гао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слобод |
| Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио с |
| Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вук |
| оред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе |
| ласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрз |
| а, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић и |
| лико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад св |
| Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећ |
| ма.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се виш |
| одсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за С |
| е и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и к |
| па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти |
| и, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем |
| м Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је |
| и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком |
| љу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, |
| везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију |
| ало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и зам |
| Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да дола |
| ши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би |
| ети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма |
| е позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу |
| адањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамни |
| извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према |
| чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трп |
| амо да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, шт |
| ако је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву |
| а очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} А |
| , кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека т |
| викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пр |
| тих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило укра |
| разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћели |
| „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помисл |
| јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим оног |
| селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па |
| она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајд |
| мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је |
| арци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење |
| трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи- |
| е, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и |
| ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако |
| ке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно п |
| о<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ј |
| у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову поми |
| толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било |
| чију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је би |
| ивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p |
| еда још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџиј |
| игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког ог |
| ројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их |
| (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, |
| по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да |
| у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> |
| воме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам |
| и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било |
| јех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одгово |
| и.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мал |
| их доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна ко |
| а се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако сам |
| као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је поса |
| у, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Бож |
| — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички по |
| вранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се п |
| очан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за пе |
| ено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене |
| га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</ |
| у, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се |
| енутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а |
| е гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тес |
| рвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава ј |
| је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— |
| <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} |
| е!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше св |
| ћу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p |
| обеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, |
| ставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Г |
| е не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> |
| леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сук |
| зао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" / |
| е из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се |
| га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све виш |
| разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!< |
| сјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква |
| сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинч |
| о.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, дома |
| ра, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има ср |
| миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И он |
| , јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и |
| коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге руднич |
| да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да |
| гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказ |
| итао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђ |
| лав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и посл |
| ћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су с |
| у омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и |
| ="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се на |
| па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Ш |
| а из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад |
| на, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве о |
| својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи |
| — Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се |
| га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да |
| опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где с |
| епенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како с |
| се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веров |
| Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилиц |
| , што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у кр |
| Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n=" |
| о стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им д |
| е, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро |
| енутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</ |
| да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свет |
| ати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахи |
| и и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} С |
| p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир |
| ман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га ша |
| ове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е с |
| еко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш |
| њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура |
| Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а |
| већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, |
| ли, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили се |
| и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних ми |
| ци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрет |
| и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе ч |
| дно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово пита |
| и на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на теп |
| и, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу |
| ицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викн |
| сом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> |
| руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухват |
| рквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде на |
| е почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара |
| <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>С |
| аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p |
| о Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и |
| ју и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје в |
| дничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који ј |
| та за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, т |
| је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде пр |
| мишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом |
| онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлуч |
| ке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} |
| >Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и х |
| елица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, |
| га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и заде |
| итрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћ |
| одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сус |
| се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збират |
| та кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, |
| чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p |
| ене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са свој |
| а све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана б |
| нило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само ј |
| тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да р |
| дарцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, шт |
| ао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни |
| оро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопр |
| , била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, |
| слови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте |
| ма нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скин |
| ирокоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што м |
| амо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му |
| не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p |
| е, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, |
| , браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одг |
| в осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не назив |
| на један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљу |
| азилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} |
| p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него |
| тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна |
| ве свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, |
| викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њ |
| савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обра |
| на за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну |
| у.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну о |
| сти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес |
| је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али |
| , капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама |
| учи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Але |
| ен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде осл |
| ој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та в |
| лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му |
| н се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу у |
| угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да |
| јаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојев |
| јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и ње |
| вају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" / |
| уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај су |
| а га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је |
| вце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она |
| ајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нер |
| има, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, сн |
| се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклони |
| гледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала пот |
| бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, |
| на, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно |
| је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет ко |
| ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и он |
| и она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну |
| <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где |
| еш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p> |
| оје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} |
| рчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу |
| ихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те |
| ости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, не |
| ојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се |
| вала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу |
| упића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} |
| се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /> |
| ићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, |
| њеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим |
| , да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и |
| ђу листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је о |
| и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S |
| с искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.< |
| им сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте г |
| мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p |
| је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао |
| овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и с |
| глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а |
| ни ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, |
| и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; ал |
| амо Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад |
| устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, |
| мена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око |
| пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који јед |
| ало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти |
| ини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се из |
| и, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, к |
| алазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по к |
| отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од вре |
| них вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, к |
| , долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак |
| сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их об |
| иво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе |
| ој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нис |
| е удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турског |
| вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, |
| {S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у |
| рекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице |
| , да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, |
| слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p> |
| анула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој н |
| ије га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало |
| капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укаса |
| исао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Стан |
| нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, д |
| , по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше јо |
| <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S |
| да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздив |
| међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као |
| } Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма к |
| ило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи с |
| ко да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ов |
| сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један послед |
| ем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — |
| пуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић виде |
| /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и |
| л, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И |
| иђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и |
| енско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком |
| карили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ват |
| акоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по јед |
| т.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по |
| нику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, ко |
| чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају |
| а за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је |
| .</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <p |
| ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другим |
| к под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мрт |
| потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одм |
| ао заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па |
| роз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могл |
| ође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мр |
| је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора д |
| — Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, сн |
| е гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога к |
| естити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја. |
| дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што |
| .</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледа |
| за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се |
| била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та |
| бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и |
| о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да |
| ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га |
| а, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</ |
| ога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути |
| а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало би |
| </p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледај |
| S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом прати |
| погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занет |
| о, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.< |
| шу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управ |
| војака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шу |
| /p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> < |
| ећ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни на |
| ad>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше морав |
| ма има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи ст |
| ако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Ту |
| о и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застењ |
| е привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајец |
| бима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне |
| Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да ј |
| ол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да |
| ни, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p> |
| Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па |
| ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред к |
| чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима и |
| е!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним кр |
| трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жен |
| , само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме |
| вету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога час |
| дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него с |
| не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, |
| најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и м |
| о да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Га |
| куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како с |
| трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тре |
| апунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јуна |
| ти Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="7 |
| еће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка |
| /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђур |
| ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати |
| дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затр |
| ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страд |
| ио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве |
| јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је т |
| шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убиј |
| ој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улаз |
| и?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чек |
| ! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p |
| Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда |
| дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их |
| оји је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета н |
| ђе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад по |
| орава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод тр |
| ас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смеја |
| >Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уз |
| једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не б |
| лини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Ста |
| лаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се |
| и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаш |
| о је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица њ |
| ка, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибро |
| а високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај про |
| ише смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо о |
| била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему то |
| Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и |
| ројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — |
| , убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Р |
| је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такв |
| а би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш н |
| тима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море о |
| Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта |
| а бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој гово |
| бично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чи |
| гледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} |
| p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач |
| раз невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, не |
| тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.< |
| а, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. < |
| , и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође |
| вића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало пето |
| рвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за |
| мо да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{ |
| ка на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том к |
| пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена п |
| бро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му |
| Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељак |
| оји се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђен |
| о, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто |
| пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од |
| о пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахиј |
| ма, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим |
| до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Б |
| етиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога суб |
| ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомил |
| гласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срн |
| ни, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена за |
| ад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и зама |
| озорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце |
| е била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — пом |
| ани угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин |
| {S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Ме |
| приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турц |
| гим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око се |
| сада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној стран |
| своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, ост |
| на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној |
| ати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после м |
| на на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури |
| а за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, го |
| p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покрив |
| чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94 |
| лија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру в |
| Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају руб |
| јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на |
| ме залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што п |
| и сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место |
| ина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат. |
| вао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, п |
| недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> |
| епатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега |
| о висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прст |
| јима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овог |
| и, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ак |
| ријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да |
| грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али |
| да линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала |
| е?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му с |
| о, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — ут |
| и, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се |
| — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p |
| амња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклоп |
| >Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој ле |
| !{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на св |
| а продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, прокле |
| /p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца од |
| да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме ч |
| ово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p> |
| </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џ |
| — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па ј |
| </p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и |
| Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, |
| морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од |
| зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је |
| че и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз |
| > <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвик |
| и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле с |
| устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Ш |
| је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и |
| к поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— |
| ђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће по |
| јнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану с |
| дерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у |
| ад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око |
| .</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, |
| нао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> |
| шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзг |
| Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је об |
| а му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пази |
| а! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи пр |
| лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге д |
| "105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под з |
| рно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао суб |
| pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, |
| није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана д |
| а, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовнич |
| ничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих п |
| екса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећно |
| , који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су бил |
| старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућу |
| оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од н |
| а је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма кака |
| мо што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" |
| Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио |
| Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и |
| ја, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњан |
| ело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка при |
| чека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као |
| и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је наша |
| у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, д |
| ?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман ула |
| ма.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали х |
| , — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако се |
| ра, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи к |
| поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турак |
| е нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S |
| А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или т |
| је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је |
| и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од т |
| одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена |
| света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си д |
| а вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и с |
| ме бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа |
| исто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов |
| ет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, |
| ћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобани |
| а јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка |
| нео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише |
| Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ |
| џија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага |
| аџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станој |
| а ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, п |
| се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> |
| од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо |
| дмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у м |
| сто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Па |
| га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама у |
| ?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да |
| ило кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.< |
| разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је н |
| пита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p |
| инић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — п |
| а мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о в |
| ану:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, |
| чи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај посл |
| потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рув |
| ата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој ду |
| а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у |
| говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он зас |
| ко удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p |
| а, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована |
| копчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} |
| је руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се |
| зе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарица |
| ле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој |
| се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не на |
| дала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнул |
| иша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> |
| е овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} |
| е?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Приб |
| девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— |
| на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе ам |
| и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико т |
| најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати |
| ао да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} О |
| е из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут |
| главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му ка |
| о одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да прог |
| а зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, п |
| сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјек |
| ала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити |
| нак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправ |
| ету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека. |
| онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код |
| едио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио |
| аха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ват |
| молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> |
| <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S |
| име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није |
| >— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа |
| ан, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујт |
| , проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море |
| је ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> |
| ковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање |
| се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти с |
| старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави |
| је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, о |
| ћком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а |
| а одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је в |
| дахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње ре |
| му се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где |
| зујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — ви |
| лазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај |
| у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше о |
| е сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оста |
| и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свес |
| ти ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом з |
| нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гаги |
| а ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено ст |
| м извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га п |
| у.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну |
| још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери |
| све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздах |
| тидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу нале |
| ко светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано |
| а рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли |
| n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у де |
| есала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни јед |
| силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.< |
| вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — з |
| гуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</ |
| Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин сам |
| лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно б |
| Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу |
| оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ су |
| ци намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Иг |
| "93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер |
| загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада |
| Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима ј |
| /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, |
| зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицо |
| ицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина з |
| {S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час ниј |
| спијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг |
| режак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, из |
| .{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p |
| миљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благосл |
| ја не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у |
| хвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће |
| ва, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотво |
| p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближ |
| да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овог |
| И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Из |
| уђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је |
| гушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно |
| над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један по |
| упре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, суз |
| , баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила |
| Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакл |
| х трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сад |
| душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али те |
| {S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се от |
| естано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} |
| ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пад |
| таде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пр |
| не, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из про |
| извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као у |
| свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до м |
| .{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице |
| , како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна |
| и тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутит |
| е доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па м |
| шту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако |
| е и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека кло |
| иће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлуча |
| Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо |
| <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми |
| азведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n=" |
| оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најз |
| сле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је |
| на, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица. |
| одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Е |
| чух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући |
| сто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник слам |
| оје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају |
| n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је |
| пашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ |
| лињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем |
| е збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, саста |
| Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, |
| ада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, |
| авек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.< |
| S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на сво |
| уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у |
| ан.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала |
| е плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа С |
| ада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; |
| хијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око ње |
| вега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, ма |
| н „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој |
| захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и д |
| </p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S |
| е потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу ил |
| Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ |
| себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред |
| да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А к |
| на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоц |
| у и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па гус |
| ака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></ |
| и ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јо |
| стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти |
| а усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она г |
| жи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуна |
| p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђ |
| ој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула |
| , што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи |
| е, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" |
| илице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, |
| часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, пор |
| ш преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукн |
| прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђиц |
| морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> < |
| У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, |
| аљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се |
| днако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећај |
| " /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљо |
| то, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојк |
| ири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који |
| њишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} |
| ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцањ |
| мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— |
| јка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турци |
| ула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне н |
| светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Га |
| ају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она ста |
| — Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p |
| њишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. |
| лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрл |
| да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} З |
| на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! |
| на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је пот |
| Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јат |
| дакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p> |
| Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство |
| аш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувај |
| не јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игум |
| је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковић |
| , нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до |
| познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb |
| ромаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која ср |
| ње знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</ |
| еко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запи |
| оклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њен |
| са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочиће |
| адној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грб |
| ен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и |
| ту, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељ |
| {S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Мило |
| м моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како |
| етња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је |
| а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бу |
| ко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком |
| својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове веч |
| p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас н |
| /p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жел |
| беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да ј |
| огао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло |
| ичну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Т |
| ким и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда проб |
| што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <m |
| /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради |
| ојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном |
| и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко |
| вот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно |
| Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да поги |
| а и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према ов |
| о, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у |
| не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где |
| мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игума |
| главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега. |
| ="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} |
| и севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="5 |
| .</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова |
| , те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурб |
| осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не ос |
| и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је по |
| ла ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрепта |
| цала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо |
| је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и о |
| орици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успо |
| је све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнем |
| однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, прету |
| је, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Ма |
| о је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге |
| стрелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, |
| као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада |
| ћ. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> |
| ишом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред |
| е измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих |
| мо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакам |
| а смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али у |
| p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпе |
| <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до |
| блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури. |
| гића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово |
| о да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све |
| е паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њи |
| лоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са |
| је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, |
| аспрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се поп |
| а оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} |
| није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што с |
| ледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце |
| ван, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека ј |
| кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелиј |
| рским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига |
| и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висок |
| еник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеш |
| а!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, ал |
| д је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} За |
| шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на |
| оте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му С |
| .{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га ам |
| ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки из |
| А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и |
| икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави. |
| а аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао |
| рим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће |
| ла му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га ос |
| а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише |
| запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што |
| у, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је исп |
| нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, |
| .</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за |
| зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као з |
| S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један |
| кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> |
| од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати |
| као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљин |
| .{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико тр |
| крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} |
| колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у |
| ред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком |
| аман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Не |
| Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећ |
| ужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те о |
| од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше |
| жено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше н |
| биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само д |
| Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучк |
| "22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говор |
| лудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</ |
| руге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а она |
| а, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он |
| {S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудни |
| е у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и ор |
| врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто |
| ако калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Ру |
| бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џини |
| има, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчуп |
| те; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се |
| м моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне |
| е препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око не |
| ом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане |
| /p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међут |
| рела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гон |
| е девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо |
| алина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да слу |
| — Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико |
| } Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, |
| ви у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и при |
| што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> < |
| за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао |
| ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира за |
| /p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се ни |
| ну казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа |
| в смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, ал |
| ластеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда |
| тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се |
| смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђе |
| >— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у ку |
| а и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило |
| на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p |
| Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— |
| ш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и |
| у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} |
| су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она прав |
| <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба п |
| да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крс |
| а! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си |
| ш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука |
| сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако |
| ретурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донес |
| да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, |
| у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је доса |
| мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој |
| де зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све за |
| стиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} |
| ветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и |
| . — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја |
| а сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је д |
| у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, |
| а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, |
| и субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријате |
| већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p |
| з прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бег |
| фру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му |
| о на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукави |
| Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, |
| правда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов |
| рама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се |
| крада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са ов |
| маче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид. |
| је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуци |
| д Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, |
| ј прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто и |
| угаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више у |
| .</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако ч |
| давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и |
| ваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у с |
| враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци |
| и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је |
| шавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала |
| ла је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али |
| ди, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Мило |
| <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо |
| ебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно |
| арио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избави |
| о, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако |
| ше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и отку |
| једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз сн |
| о само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и |
| поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, срка |
| нда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венч |
| и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед |
| а, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадн |
| ога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчал |
| побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девој |
| е мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи |
| сао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, к |
| ад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хај |
| миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао о |
| мехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши |
| да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} |
| одом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те |
| и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манасти |
| них гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} |
| ужан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је |
| д претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или |
| ед рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па |
| а ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен |
| довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима |
| господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова |
| <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ве |
| ице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му ч |
| ама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње |
| !“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим се |
| , а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађени |
| } То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста |
| мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на ов |
| pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} |
| SRP19040_C13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с |
| гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благосло |
| убаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па о |
| пусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од |
| , разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбе |
| у јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} |
| е ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и к |
| але с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима н |
| {S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз се |
| а однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме |
| , Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добр |
| е испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина |
| у, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево м |
| вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто сто |
| други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да |
| је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и муча |
| ренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево |
| и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се |
| ко не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су |
| Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на по |
| што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па |
| село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагиће |
| ак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев д |
| је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су веза |
| а му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њег |
| тити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па за |
| та Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ниш |
| нити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гл |
| ођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме по |
| стир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто |
| >— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш л |
| , наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наору |
| наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни |
| ао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш |
| а агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не |
| ну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици |
| рстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом |
| га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, кој |
| ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степени |
| тију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близи |
| човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Онома |
| ци, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче |
| ри момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припушта |
| часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом в |
| а конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једног |
| тавио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па |
| них.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен |
| у.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене п |
| е <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога |
| дио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да ра |
| ко је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запла |
| као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакрив |
| {S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло дале |
| је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена |
| да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, к |
| упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.< |
| нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагић |
| прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А кад |
| > ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно |
| ви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала |
| ћ.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао |
| мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхун |
| , а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан п |
| 09" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудн |
| } Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само |
| о је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио |
| леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јек |
| е лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две при |
| ић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> |
| та са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је он |
| ислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претр |
| осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место д |
| у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату |
| авна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у к |
| ена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе гла |
| ватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покој |
| к.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше |
| ај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури ха |
| је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шу |
| па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља |
| епоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста је |
| баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} |
| а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли |
| , па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Д |
| а овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игуман |
| з леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и ст |
| з честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скок |
| чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и по |
| ори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пс |
| оје ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="1 |
| > а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> |
| лануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Мом |
| превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднич |
| се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ва |
| в, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада с |
| муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му св |
| Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни |
| о.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, |
| рзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, до |
| <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби |
| ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та п |
| или.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слу |
| ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се |
| мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страв |
| утала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се м |
| дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи |
| а тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игума |
| лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је прикова |
| оре она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговор |
| ошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе |
| ао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљ |
| натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега |
| опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати об |
| А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, с |
| ер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Бог |
| unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљ |
| ченички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у |
| од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао |
| ло, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви љу |
| и с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе |
| S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је |
| пога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слеп |
| асу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Ње |
| убаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се с |
| ије, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било |
| ка сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћели |
| p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ни |
| , па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом вод |
| ри?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла. |
| чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као д |
| } Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим зап |
| ну гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А |
| оножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав п |
| вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на свој |
| сем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Так |
| тити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема |
| олико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се са |
| ишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј |
| а газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче |
| ри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га раш |
| Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „ |
| викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p |
| нио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако |
| исли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у |
| вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после н |
| n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зор |
| они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали б |
| устиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} |
| обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> |
| ро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђош |
| не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Стан |
| у камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи |
| а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецива |
| е: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и |
| у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позо |
| Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговор |
| ме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S |
| <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред |
| е као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене ду |
| жја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо? |
| невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каж |
| } Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, |
| е ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За вре |
| , ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учин |
| а и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гле |
| о да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико |
| ћ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Ос |
| души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене сте |
| Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало |
| Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си |
| ну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девој |
| ма.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступ |
| томији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{ |
| тити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага |
| поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра |
| прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је |
| Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! |
| пак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњег |
| азорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S |
| и се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били при |
| p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду |
| > <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са |
| мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> < |
| о ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разгов |
| p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А о |
| руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се |
| слиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чин |
| ба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично гов |
| ак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици н |
| ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћем |
| <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу л |
| е зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза з |
| вољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи |
| смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, |
| <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор ( |
| штите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери? |
| n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се ш |
| ље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Д |
| вадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати |
| дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њ |
| с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разго |
| ка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, |
| и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза |
| само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, изма |
| ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му |
| такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пр |
| бијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао |
| з које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница ис |
| ! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи М |
| и Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташ |
| ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредиц |
| , ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, к |
| се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се бл |
| е прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази |
| чао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане |
| био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв |
| а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згл |
| ку је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за |
| чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво ско |
| м Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> < |
| о од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку ра |
| жио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обоји |
| ећ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одго |
| ес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око ње |
| као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах |
| ину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче оча |
| е јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="7 |
| толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покаж |
| закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију пром |
| е, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, |
| а њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{ |
| и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скоч |
| рице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред свак |
| унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се д |
| сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S |
| , — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb |
| зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни т |
| уман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето |
| нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њези |
| прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас гд |
| /p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, |
| смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не |
| ред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“ |
| оже.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, |
| они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче г |
| а, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у |
| кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је |
| го мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је |
| влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, по |
| агледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуч |
| Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све т |
| пипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необич |
| оћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на гл |
| нашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна |
| е не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па |
| p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа |
| увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, |
| што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сма |
| > <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из гру |
| гуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, |
| није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n=" |
| рају.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори оч |
| и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запа |
| S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако |
| Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на |
| /p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво поглед |
| <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жер |
| усатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше сила |
| нак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно |
| врачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.< |
| толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше |
| свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> < |
| p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно |
| што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у он |
| ћи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људ |
| ош тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним |
| е, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се |
| о уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S |
| и било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад |
| је га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Су |
| , јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину њего |
| домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага |
| е се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обг |
| нада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да |
| мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу |
| а неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{ |
| да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичев |
| тискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата н |
| и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју вла |
| ј је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледат |
| ице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира пром |
| , немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као и |
| лете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега |
| споменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић ј |
| ненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, |
| и плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, |
| збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на с |
| ецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове |
| ћма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани |
| м народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора |
| ли да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гаги |
| ним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га |
| стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ов |
| а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго ос |
| ух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Н |
| .{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек |
| тали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани |
| али, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n=" |
| </l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> < |
| м?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила, |
| лањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, о |
| и пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише |
| ланинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што |
| о врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још |
| зина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула з |
| га, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се пре |
| је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена |
| род без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га поче |
| говори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако |
| а, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и |
| њао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубу |
| о широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, ал |
| трани кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су |
| ти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{ |
| ити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јо |
| ђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, |
| ати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчо |
| реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како ј |
| и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред две |
| у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикн |
| осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива |
| инићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађај |
| летала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима |
| је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се ј |
| рова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само |
| е.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је |
| е, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" |
| а, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> < |
| ко ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега |
| и.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измир |
| смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао |
| ата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} |
| ерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе с |
| ле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се |
| цу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div |
| >Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па |
| борених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: |
| а Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Бож |
| ако их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb |
| мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гро |
| се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, п |
| им погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="1 |
| лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, |
| оду Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, сто |
| <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> |
| све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он |
| p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом гру |
| настира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им |
| } Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново п |
| куда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?< |
| Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже г |
| на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је не |
| је капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова |
| пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дам |
| а ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђер |
| ле неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Га |
| оше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су л |
| о не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одве |
| који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, |
| јући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче |
| аве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарн |
| смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупил |
| морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гаг |
| га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језив |
| ркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам |
| одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> |
| ах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта ј |
| ри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, |
| села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом |
| {S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, |
| у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где зн |
| Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — За |
| — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази |
| езу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами пола |
| зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, о |
| ени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стад |
| а га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, о |
| одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S |
| немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, пос |
| > <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> < |
| онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потур |
| p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џи |
| кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча |
| његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, |
| субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам м |
| а овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџ |
| S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе |
| о се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S |
| , теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу. |
| субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много |
| ти и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чег |
| -Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, д |
| — Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, |
| ла неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, |
| свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле г |
| хиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испра |
| , заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пус |
| стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни т |
| је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледа |
| а ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пе |
| умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на гла |
| а Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само С |
| рањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — |
| воме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном бу |
| гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прил |
| ко да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било |
| а сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само те |
| а, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> < |
| жда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове твр |
| S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испо |
| !</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудн |
| p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију п |
| и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово увере |
| "106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио о |
| сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваљ |
| <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l |
| то мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Ра |
| воме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече |
| р једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па |
| од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, раст |
| а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље |
| ар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само |
| нику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, |
| урцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази |
| рмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћи |
| коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се |
| ана на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Прита |
| ем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино стр |
| чију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим |
| и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по ј |
| ишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го |
| вићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакл |
| свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, бу |
| ачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђе |
| Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, п |
| сто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на |
| око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> |
| а више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{ |
| ли весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побиј |
| у сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвин |
| т с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, |
| иш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или и |
| има људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и |
| еприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у |
| <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи |
| јано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, |
| Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би пон |
| и господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у проце |
| .{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> |
| , да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{ |
| квим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од наси |
| ленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у |
| протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила м |
| о гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне |
| ећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах |
| и покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испреч |
| и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руме |
| S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељ |
| наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да и |
| првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је |
| и.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезин |
| ра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најз |
| ед очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчи |
| Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S |
| а ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Ш |
| пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невин |
| и уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узв |
| ошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али с |
| дим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док ј |
| му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весе |
| окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! |
| Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију |
| дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милан |
| : како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с п |
| ане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво ко |
| } Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од |
| p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да ре |
| сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем |
| учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под |
| која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се |
| тра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали |
| а ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобр |
| њу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је |
| сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толи |
| бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Дево |
| еде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш такви |
| налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџи |
| груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, који |
| сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сања |
| час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну под |
| шташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као |
| ну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га |
| ање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као |
| јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала |
| у поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братско |
| оиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се зб |
| {S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла |
| са, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јест |
| дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није |
| ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} |
| ш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За |
| агала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је |
| ечи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> |
| у, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кн |
| повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и |
| е сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опом |
| а не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, д |
| он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="1 |
| гуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да из |
| то.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну |
| И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још ј |
| „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Милано |
| </p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах с |
| је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А |
| у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане |
| и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га |
| овника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад |
| онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, ка |
| е дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо |
| што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ниш |
| у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="1 |
| разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као |
| n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То шт |
| одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће |
| преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} |
| ара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који |
| а се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одв |
| већу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, |
| бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, |
| и под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кмет |
| иклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га |
| а Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" |
| ој месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У ја |
| епти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>С |
| ом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана г |
| на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, |
| хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани |
| обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као |
| ња поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, сп |
| <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њен |
| о у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико при |
| {S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те |
| иђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовни |
| ве! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они |
| е легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <p |
| ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p> |
| о му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и |
| Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кро |
| ко га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи |
| а, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p> |
| о си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и |
| злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се и |
| матраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече |
| p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је з |
| чинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропад |
| о друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у он |
| а! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар д |
| у, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очин |
| , и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупи |
| ит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане ка |
| тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвал |
| адиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— |
| уду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко |
| ђу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и бо |
| једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ сед |
| Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па |
| тела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се та |
| о Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављени |
| га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан |
| испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше |
| она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, как |
| гнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрач |
| о заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, п |
| .{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стад |
| има срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, с |
| усрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме де |
| .{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај у |
| о места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S |
| све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} |
| пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се |
| ила је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на ко |
| по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили |
| /p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахиј |
| Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати |
| p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и ни |
| се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу |
| невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се о |
| , да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком |
| е палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, зап |
| ква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се |
| мало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад |
| , убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од бор |
| ли знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n= |
| аџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Ама |
| мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина |
| то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик сам |
| асекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— |
| о да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину нам |
| .{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Ха |
| се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се |
| спричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца |
| договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци посл |
| ца, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су обо |
| а и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S |
| а такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у ов |
| , тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— |
| , па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера |
| хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед суба |
| Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупи |
| и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-аг |
| томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па ка |
| ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само |
| ну, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово н |
| ближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићи |
| е ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи поглед |
| да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим шт |
| нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно у |
| шко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су |
| , кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прих |
| оворити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, |
| ше не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{ |
| та помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.< |
| дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше |
| одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је |
| уђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се зацен |
| ј и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више |
| ије више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је стр |
| више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим суб |
| су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато |
| лиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у дево |
| е притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене ми |
| збрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадн |
| ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па |
| ази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му пр |
| аведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најте |
| и,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> |
| није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци |
| Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакн |
| воме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n=" |
| аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе с |
| им лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, пре |
| ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај р |
| аве.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај |
| његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више |
| И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су с |
| ку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу< |
| 237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица све |
| шљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахир |
| их зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили |
| урци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа |
| к и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добр |
| аљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи- |
| {S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце |
| приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћи |
| већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене гл |
| 4" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, |
| {S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. |
| ла се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћирев |
| буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се |
| <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Ш |
| </p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се |
| ни, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову |
| Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати |
| и сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика к |
| ко калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде |
| за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Сам |
| — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од |
| е он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као кл |
| ај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и |
| ћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{ |
| куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупку |
| све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и |
| на.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља н |
| — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Нек |
| их не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још |
| џи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пре |
| ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде |
| о доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игу |
| ="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} |
| о озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу св |
| држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти др |
| ском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а ве |
| ви, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку |
| те!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.< |
| у Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као в |
| ух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале а |
| струја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{ |
| ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — |
| <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, |
| ећ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217 |
| рхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље |
| о га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман |
| ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађ |
| вљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ћ |
| и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на мес |
| таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једно |
| обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном |
| з шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с |
| , а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело по |
| диће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће |
| т.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одуп |
| пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву. |
| их је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и чет |
| ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до |
| почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{ |
| јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узр |
| веде го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, ко |
| .</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала |
| пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијал |
| а и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> обл |
| ком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} |
| чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не до |
| се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа |
| сети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијал |
| оме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе |
| не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</ |
| он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доб |
| ружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне н |
| ли изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{ |
| она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљ |
| пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепа |
| воја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљ |
| е!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски |
| ?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb |
| , онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су |
| о други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то уч |
| а сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n=" |
| единог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза |
| која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пре |
| најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбин |
| да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и |
| а, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p |
| а нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го жи |
| усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже гл |
| у, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А |
| S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва |
| е.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, че |
| е једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је |
| као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смирај |
| а Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јов |
| по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у |
| вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред и |
| чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</ |
| а је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић |
| де је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшени |
| у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="ch |
| лији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као |
| што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако |
| штву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Јед |
| .</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете ј |
| .{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па |
| сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и |
| овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје ку |
| је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да |
| p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше |
| шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, |
| слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> |
| есно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И та |
| душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће |
| с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и ша |
| га села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак |
| ом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у ис |
| е разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да ј |
| е жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвено |
| а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђ |
| ма и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара |
| је од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</ |
| х Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узви |
| чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље |
| очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p |
| под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око М |
| </p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — |
| што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неоче |
| љине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тај |
| очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, |
| учна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји нас |
| е већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчеки |
| о уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој при |
| ква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога |
| } И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она |
| никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљн |
| и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> |
| по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати. |
| , али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне бић |
| ова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачк |
| — Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.< |
| , ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" / |
| а страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто ве |
| атно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> |
| Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме |
| > <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што с |
| а до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и у |
| } Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и |
| узбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растр |
| S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више ни |
| ма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположе |
| се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једн |
| — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и п |
| лас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се |
| тио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је |
| подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој п |
| n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Ал |
| и прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да |
| ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око ње |
| двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом п |
| х га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рук |
| ачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S |
| д њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину |
| } Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, |
| ца клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се |
| а да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде помен |
| маглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек |
| /p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је |
| раке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћ |
| е би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би |
| , где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђер |
| убоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{ |
| Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште |
| аричино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} |
| оме часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна |
| ао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица |
| ледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано ми |
| тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притај |
| видно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити |
| ићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав пок |
| и само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и т |
| пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се |
| е ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежн |
| ули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у |
| е? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести. |
| здржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, |
| веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висок |
| ак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци ка |
| очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде и |
| и и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да н |
| ришту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измач |
| туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне |
| речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у буд |
| ура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Срије |
| к чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас |
| се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb |
| , изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, |
| х, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под |
| гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се |
| аја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око |
| да му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p> |
| претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби |
| То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег |
| их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо |
| се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, прича |
| о?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.< |
| товање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда |
| вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево |
| арница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари |
| <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи |
| м црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо одн |
| а вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном коле |
| без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале |
| тело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није п |
| уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских |
| тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелиј |
| та велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— |
| /p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви |
| — Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија. |
| е се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његови |
| намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно |
| несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако ни |
| како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико |
| га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p> |
| међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било ј |
| која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стај |
| ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга вој |
| глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</ |
| страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка твр |
| но лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде |
| на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма кол |
| пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под |
| {S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко в |
| тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста о |
| онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она из |
| о огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао та |
| ; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречи |
| кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је С |
| ли је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи зе |
| и мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код |
| склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом |
| брусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари с |
| .{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом оду |
| утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по ма |
| , у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да р |
| ећ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, |
| трешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове ц |
| крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type |
| вео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио |
| та, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — |
| /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! |
| ав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је ме |
| што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену од |
| ама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, к |
| часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учин |
| у од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне гра |
| орчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и |
| пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} |
| море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних г |
| вери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиљ |
| о такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабу |
| Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притис |
| и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја |
| о година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p |
| клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добр |
| ве га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни |
| . — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погле |
| д синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је бил |
| тме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико се |
| а му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад... |
| њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отур |
| само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> |
| о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, |
| , али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— |
| бог тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{ |
| астају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Мило |
| га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињ |
| но, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом |
| и кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци |
| ија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type="chapter" x |
| вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега стр |
| двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по |
| д тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ с |
| че јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игума |
| је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али |
| сноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати. |
| . <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говор |
| алуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим кам |
| ти народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само јед |
| огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вих |
| са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и |
| силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часног |
| Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="23 |
| о, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, шт |
| е бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева с |
| о да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли |
| дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто |
| планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ов |
| а размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она не |
| над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито п |
| чким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићк |
| е жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао б |
| је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде неви |
| улу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на гла |
| ед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Р |
| и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута су |
| они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је бил |
| а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи |
| е у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} |
| грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је пр |
| час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хла |
| ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а |
| срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи |
| ри очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стам |
| це игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуг |
| , измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} |
| и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, шт |
| а.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> |
| а, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама рец |
| подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је д |
| а не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, ос |
| ли она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугу |
| им оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па в |
| Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кав |
| д маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде |
| он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p> |
| зу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по |
| и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри |
| жност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали |
| не на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а муч |
| остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чи |
| <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је |
| <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у |
| олетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се иск |
| ај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> < |
| једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешт |
| снуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које |
| , исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјах |
| светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима |
| ј у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј |
| хватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зл |
| о и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станкови |
| око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозр |
| устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наво |
| оруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке |
| ше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, |
| подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, |
| досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла |
| приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</ |
| томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, |
| </p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути |
| поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помис |
| чува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му |
| н поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се д |
| а.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути хо |
| а поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто |
| а срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери п |
| је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, |
| {S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се уско |
| е образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори оч |
| додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни |
| права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толик |
| ропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} |
| ошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа |
| ауснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало |
| ј у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{ |
| {S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се |
| де, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отим |
| се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> |
| се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге оти |
| Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у |
| туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу |
| трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави |
| им очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па оту |
| меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвав |
| њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на св |
| овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко г |
| поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам ми |
| не, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од |
| спут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не пр |
| цу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренут |
| укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и |
| не тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све о |
| е онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, д |
| , како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја в |
| Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се пе |
| днога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и с |
| ци лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p> |
| су уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак приск |
| араму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ вра |
| — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тр |
| из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те уби |
| ио сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздра |
| ази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, |
| знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n= |
| {S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, |
| етлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве све |
| а.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде |
| ујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, у |
| ава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, |
| апалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастил |
| а момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ов |
| остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која с |
| ин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Са |
| е у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димња |
| уј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не ма |
| е, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између |
| Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега м |
| е главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је уби |
| по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређиват |
| завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себ |
| нску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Сми |
| убим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.< |
| патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини с |
| ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов погл |
| Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеж |
| а немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи б |
| а и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо |
| ш данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у |
| порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{ |
| ужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} П |
| </p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p> |
| гих нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За не |
| час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, н |
| ти.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се в |
| губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасан |
| е песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред |
| узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве свет |
| ече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу |
| већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу |
| о, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас |
| узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас |
| да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} |
| а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p> |
| уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше |
| рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена |
| А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламено |
| есе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврд |
| га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравци |
| ира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У св |
| ојим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара |
| > <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је са |
| бегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи |
| едном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — |
| ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колен |
| рње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске |
| д њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} С |
| џаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвничк |
| е отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се врат |
| ви оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој ку |
| дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — пон |
| у, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гаги |
| у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман |
| не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увре |
| аје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете гла |
| } Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а |
| о! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир |
| ш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, |
| беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од |
| аса да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у јед |
| лопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало |
| и од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли |
| Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још те |
| ео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно |
| е и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало |
| Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Р |
| а где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што |
| у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили исп |
| азблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом |
| се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек ка |
| ољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Ша |
| шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губи |
| ла прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је |
| крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је н |
| , пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком н |
| наш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што т |
| да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то |
| ма жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он г |
| ml:id="SRP19040_C7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи- |
| истијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима |
| игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је ст |
| мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Зацип |
| светљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тиш |
| акри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао |
| ју!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народ |
| потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, |
| после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у напер |
| па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са |
| па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазник |
| ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није |
| асу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје |
| стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене |
| о, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у само |
| а служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим |
| зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, пл |
| лне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се |
| гушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне |
| тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се |
| есте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у бра |
| ?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једар |
| е ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — |
| и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим п |
| , хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула |
| аним ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше |
| ољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из |
| шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост о |
| ирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и |
| прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико г |
| белих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња з |
| г добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дош |
| ва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звек |
| бијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао ми |
| мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; |
| p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрља |
| што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су |
| еља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих чет |
| е браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза |
| огло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазв |
| — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада с |
| ије, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче. |
| се, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много |
| Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде пос |
| и, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским |
| ml:id="SRP19040_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратниц |
| нда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, ко |
| казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, |
| атељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној |
| ши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо |
| је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Тур |
| нули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, |
| ало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је |
| је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису |
| љуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овак |
| мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димил |
| мак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p |
| p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић |
| вдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен |
| С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Т |
| премише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седл |
| тирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је сам |
| >Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од оног |
| ко девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове о |
| ћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена |
| ред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћ |
| продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-аг |
| под очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука |
| ринесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>— |
| стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од |
| и?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и |
| очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе |
| и натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечер |
| ан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са уме |
| зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме оми |
| о олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала м |
| ши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је |
| вала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, |
| да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако м |
| му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>А |
| искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову не |
| о те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се |
| ом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој. |
| да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што с |
| и Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове |
| , ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> |
| уна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{ |
| је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али |
| рци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару |
| удничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p |
| колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремиш |
| е повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и |
| <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвор |
| >— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може |
| о му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се |
| нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га д |
| утку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати пр |
| а за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спрово |
| и, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђ |
| а звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали |
| веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пусти |
| ском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на п |
| рава заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игум |
| нуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова |
| д мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, ко |
| ења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сру |
| малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, |
| олако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази ко |
| опљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале |
| ати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> |
| очита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на |
| че игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а |
| мник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над |
| камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, |
| <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две к |
| сто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми рук |
| пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није т |
| кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта |
| сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целив |
| а противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разгов |
| о се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико сна |
| е слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега и |
| речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на с |
| нагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред ч |
| с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А дух |
| .{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну |
| у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, п |
| етлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму |
| ушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Ск |
| тили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и |
| завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им |
| е чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата св |
| на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њим |
| тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по |
| <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је |
| упре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На ов |
| и душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, |
| .{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у једа |
| ога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле по |
| .{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мо |
| ругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш |
| пића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали |
| сао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је |
| ме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три р |
| до смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином |
| орене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га |
| мућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје |
| посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— |
| м станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о |
| а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо |
| син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} А |
| ебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, |
| ицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из да |
| одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче ј |
| о уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешк |
| појасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p |
| ића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а |
| поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, ч |
| овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза с |
| нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да т |
| дмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде |
| буњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити |
| о залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хи |
| аву, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се |
| о година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то |
| ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђ |
| пић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb |
| епти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— |
| рос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb |
| и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похвата |
| знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто л |
| се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! |
| ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин б |
| дметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу п |
| а.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једно |
| х подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у |
| Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш |
| је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Мило |
| . <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуш |
| у, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n |
| којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Ста |
| гословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа |
| е мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му ј |
| ки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и сумо |
| оклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није |
| <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а |
| му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је у |
| лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станој |
| дмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нек |
| ило је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да с |
| гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздваја |
| згубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писа |
| није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаб |
| аци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и |
| викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су |
| и Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана. |
| олетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, |
| их димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљи |
| евина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће б |
| о селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу |
| што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је с |
| , биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је рај |
| гов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једн |
| , валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од |
| а.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али п |
| е започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није |
| Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на |
| народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно тур |
| испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише ч |
| погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он с |
| е, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; о |
| хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског р |
| раније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови на |
| ле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спре |
| ер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајду |
| уму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} |
| ан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кне |
| е, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> |
| довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кне |
| добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће |
| може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, |
| тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни гов |
| везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздан |
| укли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на |
| , одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао |
| емо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу |
| оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљен |
| брт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гаги |
| трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари пес |
| ји и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице иг |
| ст с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S |
| } Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате |
| ао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жен |
| ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо |
| nt> <div type="titlepage"> <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТК |
| ни су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите у |
| иља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни б |
| — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког |
| не ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због стра |
| е подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} К |
| <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се |
| — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кн |
| да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута де |
| их јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера |
| помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њ |
| их глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо ме |
| јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p> |
| ку несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џин |
| е.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно ос |
| <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: чов |
| око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску |
| !{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив |
| за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с |
| беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, ја |
| ква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} |
| оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Руви |
| ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="9 |
| т, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многи |
| кове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци |
| ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Уб |
| емена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> |
| и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио не |
| су хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгуби |
| S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове? |
| је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело ник |
| чи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме б |
| воје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих |
| учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за г |
| и храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и |
| око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно п |
| /p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити а |
| гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наоп |
| само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево |
| , ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвниц |
| ни му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</ |
| сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула |
| народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена с |
| припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.< |
| ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Х |
| нка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика. |
| но.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-д |
| , још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу. |
| а то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га |
| ну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир |
| ио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера |
| е одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, |
| ка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим о |
| би, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ћ |
| планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} |
| женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која |
| 84" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да с |
| душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био ј |
| .</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нис |
| лобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки г |
| о на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла |
| ћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одгова |
| је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> |
| чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, |
| вник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџ |
| /p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је |
| ори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само д |
| тиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би прис |
| ити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? |
| тоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што |
| ла се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, с |
| > <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— |
| не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек |
| и’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, |
| има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</ |
| хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, |
| прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} |
| ћ погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ |
| pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, |
| оме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од |
| тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказ |
| своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је |
| згледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око ог |
| не, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} А |
| лнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али |
| ао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људ |
| ма права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заш |
| — Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па боја |
| атом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегу |
| је когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић |
| али Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили д |
| че се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио |
| лиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, |
| м, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ет |
| чупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хлад |
| упић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па х |
| и ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше се |
| е се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, |
| отражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и |
| бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са р |
| свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман к |
| човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио чов |
| ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ип |
| оље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која |
| ите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњ |
| и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, д |
| сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на оба |
| плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати |
| ји дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за |
| ина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петориц |
| се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку св |
| спред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз ш |
| тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега |
| вест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан см |
| и-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква |
| с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Ш |
| >— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> |
| љесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори |
| кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећ |
| се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p> |
| епљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучни |
| целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити а |
| је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведе |
| <pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву С |
| ије хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођениј |
| раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас поб |
| ијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мал |
| е јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је |
| <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.< |
| на да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би |
| тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери сам |
| дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се |
| ије урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који |
| ан пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</ |
| у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она |
| под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Ру |
| је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта |
| избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на раме |
| кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једн |
| е се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али |
| p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње |
| шти.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да |
| ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и о |
| ворим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да |
| свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, а |
| тнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одгов |
| ем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све |
| не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумра |
| ећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спу |
| им је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— К |
| Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди |
| >Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах з |
| а и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке о |
| посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори С |
| вети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, |
| се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обас |
| е. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кул |
| {S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те |
| да.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што |
| ом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља |
| чи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у др |
| испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— |
| е је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, |
| је није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p |
| авеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказат |
| га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година стр |
| и тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} М |
| осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се мо |
| ="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његов |
| ући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у во |
| пати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи |
| ман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у |
| одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се |
| вога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман |
| јка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти ј |
| н широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ |
| куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знат |
| олико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те |
| Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} |
| покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а нар |
| ако су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигош |
| ога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што ј |
| што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, |
| Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је у |
| ји члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ов |
| } Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага |
| је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Стар |
| изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је |
| са шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На п |
| се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба |
| је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког чов |
| овор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необ |
| весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није с |
| и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу |
| /p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно отк |
| е.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p> |
| кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? |
| да приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти с |
| ило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Неп |
| <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где |
| споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли |
| } Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах з |
| мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само |
| ји и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме |
| е преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгри |
| го крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гута |
| насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио |
| То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заст |
| еним очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет |
| не! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу |
| } А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове глав |
| ину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је |
| ди и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде |
| мажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке |
| ј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, приск |
| бливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојав |
| окушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала б |
| S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те г |
| м би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на ч |
| ебрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S |
| му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, ч |
| рчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше |
| лете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна |
| ик, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана ник |
| ту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац п |
| , да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{ |
| ница изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој нар |
| "215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло |
| аваху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гл |
| није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић |
| во се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше так |
| енама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и о |
| засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним доли |
| је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља з |
| рча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Ов |
| су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праве |
| о три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p> |
| нула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка |
| ато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> < |
| ма, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку |
| је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снах |
| грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле о |
| да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне. |
| а ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, из |
| ли му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне |
| е главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко н |
| последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и |
| Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говор |
| ме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници |
| мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме з |
| ија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милос |
| ије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, л |
| Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице п |
| ан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога ч |
| ла ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се |
| , прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом мест |
| се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе. |
| рекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чек |
| годице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове |
| ....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а |
| ли Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, |
| нао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећањ |
| ве се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могл |
| велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији |
| Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n |
| поље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непре |
| зана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полун |
| е главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p |
| е имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, ш |
| >Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и клим |
| ије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влад |
| е је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца с |
| але.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n |
| а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш он |
| омутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде |
| ну на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они |
| ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он |
| леснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их св |
| косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот |
| земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се |
| дећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, |
| бичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрп |
| Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова |
| ама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који |
| дговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако? |
| асом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија |
| небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{ |
| за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне |
| покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, с |
| , оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, ко |
| ге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, |
| се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мис |
| лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поч |
| дио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шт |
| чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{ |
| зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено |
| зузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапил |
| густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле |
| ан у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необ |
| осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупа |
| ивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања пог |
| ао рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је |
| .{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У |
| сконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p |
| сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те страж |
| гао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену ис |
| , а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све |
| грудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче |
| лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напом |
| покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишље |
| се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха |
| {S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— В |
| о је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он |
| едино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло |
| а, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзн |
| аест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову кол |
| ати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђер |
| , оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксават |
| ан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе и |
| налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскош |
| к, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је |
| укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако хра |
| м, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— |
| олеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање |
| , и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обнов |
| опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене |
| ово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веро |
| о доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што |
| запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала нео |
| , румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепот |
| да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Нек |
| лива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевк |
| дведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћ |
| .</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Ан |
| између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе в |
| њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Ст |
| Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песниц |
| ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његов |
| о је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, |
| о га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта |
| стави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромно |
| охватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат |
| и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања мног |
| нијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одв |
| ти из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, |
| а Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p> |
| ило због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао |
| што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Ха |
| ну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разм |
| езнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврст |
| свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини је |
| стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрог |
| дало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом |
| змири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и с |
| обом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ри |
| као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је влада |
| под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу ув |
| ачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага изда |
| ава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају с |
| p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти |
| да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у ча |
| дно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити а |
| арао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беш |
| нити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{ |
| њале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похи |
| трес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљо |
| времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокоја |
| ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало б |
| баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није мо |
| авејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонам |
| а ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рон |
| го ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прож |
| ена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим |
| {S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском |
| лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јел |
| па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и |
| о, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, ст |
| имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило неш |
| адила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{ |
| и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></ |
| гарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је |
| д више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити н |
| е с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан |
| <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — |
| , ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица |
| сумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{ |
| .{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу соб |
| на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да г |
| .</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло |
| ћ плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p |
| овека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, ку |
| мо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Ру |
| била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера |
| је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао |
| очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед |
| <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му при |
| о и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај с |
| к у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази |
| азва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман. |
| езова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само |
| о зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! |
| е ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да |
| у жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Мог |
| рајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> |
| стиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Ту |
| здо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако |
| машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></ |
| јзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако ми |
| ци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p> |
| није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и о |
| се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчев |
| бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, позна |
| рема игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред |
| ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговори |
| астиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са |
| уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосл |
| девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоруж |
| ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јара |
| запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек |
| речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p |
| - пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мај |
| } У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однес |
| колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S |
| /p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако |
| ри дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S |
| место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, |
| </p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутр |
| се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војвод |
| се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак за |
| дговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} М |
| а довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није бил |
| песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљају |
| војака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— |
| ао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... поса |
| руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угуш |
| и мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p |
| и.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! |
| мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он |
| кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — пом |
| >И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али к |
| ао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала |
| оворност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а т |
| ије изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта ве |
| ред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и не |
| Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није виш |
| ек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да раст |
| у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би с |
| S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} |
| то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер |
| {S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме белас |
| зовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb |
| нају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете ка |
| С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу |
| ></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На ова |
| гаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у т |
| оснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и |
| су сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту н |
| како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну |
| што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то ниј |
| } На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умо |
| ме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (так |
| је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> < |
| побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> < |
| Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацим |
| S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима пре |
| к та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко |
| је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћ |
| дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако |
| анастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како ј |
| удничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још |
| ндук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка |
| е и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу к |
| проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога п |
| ах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и в |
| је звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црк |
| ама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" |
| двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, ш |
| снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необ |
| ну сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јо |
| а, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манас |
| е би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограб |
| је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, п |
| сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чи |
| — Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Закл |
| > <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком пре |
| то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да |
| > <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалос |
| поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <p |
| очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се за |
| осехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коњ |
| {S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћели |
| ло, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>А |
| аћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, |
| је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчи |
| погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, |
| спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу |
| гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их |
| еђу највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само ч |
| пита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља сл |
| S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њег |
| јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> < |
| > <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуч |
| Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене |
| окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одј |
| азнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ов |
| тлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type= |
| гуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих дим |
| Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ н |
| беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне и |
| н.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жера |
| главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загр |
| алопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, |
| зорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељак |
| да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојк |
| , онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражи |
| има из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пр |
| дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чек |
| у предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку |
| он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и см |
| је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дн |
| прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно у |
| {S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ип |
| 3" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и |
| и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он |
| са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Г |
| ћа?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станко |
| е изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао |
| а их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, |
| зуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских оч |
| {S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се п |
| ну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се |
| о оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p |
| же жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко |
| ра је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислим |
| несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> < |
| ом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родил |
| га, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где |
| рати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, д |
| ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико |
| ци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доно |
| је још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је |
| ткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била запл |
| ува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у п |
| ник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се п |
| Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></ |
| 40_C6"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога |
| прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што на |
| ћа.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће |
| побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, |
| мљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се в |
| ао мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мал |
| његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну |
| пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> |
| и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</ |
| ине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне |
| н ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад по |
| <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; ш |
| ме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p |
| окаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави г |
| .</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, |
| се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и поко |
| туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку р |
| Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не |
| а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезин |
| , а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p |
| још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, |
| тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га |
| , суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, |
| аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало ус |
| није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поч |
| амо је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> |
| у здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и н |
| аживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он зано |
| мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где укло |
| ти: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а |
| му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до |
| поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива |
| есту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто с |
| ељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од |
| ешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, |
| би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те н |
| ише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није |
| ом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да об |
| разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена стариј |
| које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њи |
| се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да су |
| са за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с ко |
| ове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом оста |
| ев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb |
| ви, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, |
| како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, ком |
| ука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану |
| најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им |
| а пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, а |
| ише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ће |
| иш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану |
| и је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна |
| онулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је |
| н и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз та |
| је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким непри |
| забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си н |
| пот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским |
| суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпе |
| танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, |
| горело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у |
| готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <mi |
| Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, раз |
| а, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се ј |
| ислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му |
| Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Изм |
| е било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ве |
| че износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели н |
| роз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, кој |
| има и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су |
| пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то |
| е поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча |
| уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испу |
| стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто пал |
| ренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, |
| е су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуд |
| егао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је дух |
| џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им |
| виш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако |
| јњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала до |
| трчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћи |
| плетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебел |
| дједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, |
| на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да с |
| рх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S |
| букта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докл |
| ије било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао са |
| огу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега. |
| је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n= |
| како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у т |
| збуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми |
| ило на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог |
| у страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде јо |
| о висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, ш |
| и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута бил |
| су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У ч |
| а пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским двер |
| нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— |
| шко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су ово |
| ку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и од |
| је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико де |
| браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите све |
| лом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div |
| крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S |
| , ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се мор |
| е, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутр |
| одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лиц |
| у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Доч |
| гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пад |
| чара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је наст |
| иже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад |
| , говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезини |
| осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су г |
| између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не нас |
| мах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сес |
| е.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуц |
| сто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те ј |
| дило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње м |
| Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао |
| <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме к |
| {S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва к |
| а ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити ре |
| година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је |
| ици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, да |
| p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> < |
| ојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> |
| .{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није |
| њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим |
| Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи |
| ао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на |
| ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} |
| а у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија |
| вам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станој |
| дведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићар |
| Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу за |
| рти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не |
| место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима |
| ни што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> |
| узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се |
| е: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који к |
| ојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у |
| гелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" |
| p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подс |
| духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у о |
| д мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна |
| и шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће с |
| сти, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, |
| уморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења д |
| з које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезин |
| хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу |
| че и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге у |
| горе, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам су |
| и пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, кој |
| ао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степен |
| везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни |
| ако га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су г |
| под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су |
| еде на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице |
| им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши о |
| ић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разго |
| а сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај п |
| , што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он ј |
| оме се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се по |
| подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану ја |
| p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да уста |
| ко, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} |
| мен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба |
| ијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, |
| лажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</ |
| је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама |
| ом шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он |
| рстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност пос |
| лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није зна |
| што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њ |
| слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нем |
| та, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја ве |
| <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је бил |
| лажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, ко |
| рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога |
| оћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски |
| илика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоећ |
| {S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само |
| у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p> |
| долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одгов |
| а нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.< |
| којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од ов |
| погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је ди |
| ак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, |
| , како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво |
| а брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта |
| рзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невес |
| ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако кратко |
| огао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак |
| а кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласа |
| ну, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго д |
| м годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а |
| ман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се |
| Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењ |
| ли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефт |
| да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам бр |
| им очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега сту |
| е слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговор |
| скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто |
| у.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер у |
| се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако ј |
| о одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова м |
| а страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, |
| еру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S |
| угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се |
| омисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да |
| ити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгр |
| а у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је г |
| енаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсава |
| јке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложн |
| колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се п |
| жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала виш |
| у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у о |
| ри од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим |
| али су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, |
| ш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше н |
| евају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, д |
| рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док |
| ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера с |
| је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико д |
| му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да |
| још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то |
| .{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп |
| и су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, |
| уђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лев |
| , што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући в |
| око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако |
| нити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегл |
| где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера |
| ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> |
| е борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Вит |
| секоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а от |
| што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад узди |
| тима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску |
| да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде и |
| ат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на к |
| чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, з |
| и...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n=" |
| отуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић о |
| у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причеш |
| те ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, до |
| и по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гр |
| еш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међу |
| необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупе |
| октима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако. |
| је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је са |
| о и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича- |
| /p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, за |
| ла, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</ |
| , рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на го |
| еше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ра |
| а Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изнен |
| рат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p |
| тву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њ |
| унуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Ј |
| p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла |
| силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у |
| <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде |
| што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поигра |
| /p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ћ |
| нио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио |
| Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је |
| Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, |
| озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива предано |
| земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одаз |
| угим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па |
| сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права д |
| хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из |
| шена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — за |
| нине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" |
| </p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију |
| већицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву |
| ама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, как |
| и народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци |
| страној кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, |
| n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је |
| учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше |
| баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>И |
| е сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој |
| во изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би при |
| у се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је уз |
| p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезо |
| субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднич |
| оћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко |
| ог атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је |
| /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред с |
| ика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунче |
| што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, ниј |
| ?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" / |
| а игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до |
| ири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све |
| калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им с |
| ће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од |
| не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бану |
| а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p |
| ></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше |
| им, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турц |
| е стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали |
| овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можд |
| оље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да б |
| ву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је с |
| порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе |
| одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера. |
| већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и |
| заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бо |
| било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо |
| о на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и ње |
| па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убије |
| p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се |
| мену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамен |
| уља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њ |
| игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га укон |
| моглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гл |
| лику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо |
| S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други |
| лбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорим |
| Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом |
| p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чв |
| четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођо |
| у, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, |
| а.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље |
| е већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</ |
| у, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да |
| т јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио би |
| ир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта ве |
| видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчи |
| Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушени |
| стити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осеч |
| шеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> < |
| боко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, |
| година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сус |
| и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишч |
| и у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнен |
| и.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди |
| е моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— |
| лучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом |
| ски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па о |
| b n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинс |
| х за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њ |
| ужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад углед |
| една буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уст |
| ајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред ње |
| ко, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, |
| жином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред кој |
| {S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и ст |
| Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави |
| брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био |
| која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери |
| преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак. |
| ам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је |
| ива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавиц |
| коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, прите |
| .</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника как |
| чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, наш |
| другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје |
| днога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не па |
| коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? |
| који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на |
| ишта више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <mileston |
| уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих ј |
| а глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид |
| олине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном пад |
| широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним г |
| аталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед |
| се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова |
| у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, |
| се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снег |
| пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из |
| ају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим |
| м.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади |
| и око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напољ |
| ст занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га |
| , што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином |
| су осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну окл |
| ваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до |
| едне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек ду |
| ресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} |
| стом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још он |
| јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли њег |
| и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и |
| и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осет |
| уг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који |
| аче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче п |
| ха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопар |
| за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа |
| песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у |
| ебе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорел |
| , па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, дале |
| — Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у о |
| крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића |
| у тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био |
| е ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске инте |
| и, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма |
| а чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, |
| у се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага ни |
| о?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, он |
| .{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ух |
| авама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Н |
| , најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — о |
| се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и |
| ко чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па |
| и да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, нал |
| ком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста |
| који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на |
| што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести |
| ело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С минд |
| зађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући репови |
| а паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с ла |
| маном лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се |
| ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погл |
| , да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, з |
| си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да ви |
| величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а пес |
| стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и не |
| а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била ба |
| рошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други та |
| роз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала |
| па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} |
| тудена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и л |
| , а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих ко |
| уке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгл |
| огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него |
| едно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају |
| , он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се |
| ко ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да |
| кну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић |
| а глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у |
| одигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почи |
| дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> |
| ек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био |
| у, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела |
| ет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — за |
| ема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онд |
| дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се зам |
| кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако н |
| међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваљ |
| епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника |
| озва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} |
| плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замиш |
| принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> |
| леда Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она п |
| ео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, |
| како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне нек |
| рави поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p |
| црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа ту |
| на.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима |
| штајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="1 |
| кочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изг |
| >Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом мест |
| атити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наго |
| долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица покази |
| Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, |
| е доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а |
| јима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пу |
| детињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле дев |
| е, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необич |
| њивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти |
| у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чис |
| пао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико з |
| оме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекад |
| миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он нап |
| <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у груди |
| је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпун |
| јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> |
| а, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, |
| , како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станков |
| а: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се го |
| Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање < |
| сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, док |
| {S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај |
| дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> |
| одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су |
| и се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако ј |
| жљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} |
| Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Уб |
| Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{ |
| му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно се |
| начких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејас |
| о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А о |
| дајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесе |
| а помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњишт |
| е сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку лут |
| штовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остал |
| и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милој |
| х лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је п |
| маља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачки |
| о, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина и |
| — Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> |
| сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, |
| азећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала ј |
| е цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири |
| н плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једн |
| На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој |
| /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигн |
| отурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, св |
| причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу |
| овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман |
| лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га |
| око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само |
| већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је |
| ле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им |
| није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривал |
| у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саон |
| ру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше |
| S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љуба |
| о се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате |
| закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија |
| нути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што |
| ете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас п |
| им и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ |
| авчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је д |
| а измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више н |
| ази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, |
| млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих ос |
| ати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је жив |
| нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} К |
| ејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрет |
| ничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> |
| ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим та |
| те, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи |
| како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко |
| грешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S |
| у, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Тур |
| бе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш |
| астира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душ |
| ди?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.< |
| не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Ама |
| сао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин |
| ди крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламт |
| од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, ш |
| овори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућ |
| е!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> < |
| миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али |
| га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на |
| шњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, д |
| римио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче |
| ен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Г |
| ли му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњак |
| е девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, кад |
| а је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па |
| дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужб |
| S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих |
| било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, иск |
| вога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај ист |
| други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у |
| обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле нап |
| — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p |
| и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, н |
| ђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли би |
| n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени погле |
| те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам мо |
| руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићк |
| смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — др |
| молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малак |
| ласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем о |
| вавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да |
| {S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш да |
| човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба |
| е испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зн |
| , јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — |
| њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што |
| .</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, |
| Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти |
| чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жрт |
| а.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</ |
| <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— |
| и игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаш |
| е сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну |
| и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не ода |
| е робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах |
| јема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер и |
| : „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме трен |
| рштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно блен |
| су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне ср |
| има.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам ве |
| више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива |
| е нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, |
| ше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Т |
| оба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, |
| Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, |
| Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде д |
| , сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> < |
| И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека |
| о.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у |
| о равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S |
| обом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да оста |
| о зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, |
| p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шк |
| играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао п |
| ме брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S |
| узе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јо |
| а је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Ш |
| кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принес |
| е смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда и |
| естрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више ни |
| ј страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе сне |
| гледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што |
| ве ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљ |
| да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и |
| атила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело |
| пић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете |
| оћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз л |
| измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и с |
| се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржа |
| ја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због ње |
| иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене оч |
| ама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је за |
| е заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан. |
| јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну по |
| p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку |
| ва, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смј |
| купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе |
| и цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуб |
| овори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи |
| p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред оног |
| долину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крст |
| ћку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, т |
| аже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је о |
| и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не |
| Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико споко |
| игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла... |
| воја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у нов |
| по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао сух |
| плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага |
| о изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задово |
| осој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу кровов |
| и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као д |
| — Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутит |
| ка је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
| уно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да |
| пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али |
| трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манас |
| амо једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу. |
| н ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су |
| абијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролаз |
| слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага |
| дени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили уста |
| се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјав |
| а.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" |
| ст.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прек |
| RP19040_C6"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до са |
| у шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика обор |
| дини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, ш |
| ру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологл |
| а шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па |
| познавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати вр |
| густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оно |
| ке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном з |
| крипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игума |
| д.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, |
| рила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива |
| оз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је им |
| ајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и по |
| да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу |
| атрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би |
| е.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је |
| ком атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? |
| војно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n= |
| у пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као |
| d>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Ве |
| днога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњ |
| нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} |
| мором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, |
| оча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, н |
| ише клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа на |
| н последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над с |
| чине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипраж |
| сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису |
| хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{ |
| и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју |
| ала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шт |
| погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијен |
| о, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића |
| после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb |
| гледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља од |
| Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаш |
| е пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман ви |
| тап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак прикова |
| , да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и т |
| земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да изба |
| т пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Руд |
| чки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао |
| многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да уг |
| прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благосл |
| мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило с |
| два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезд |
| влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пру |
| е око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У |
| де запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мер |
| улим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, |
| ј но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духов |
| лас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина. |
| p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по |
| ке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да |
| е нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукн |
| <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу ам |
| >Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} П |
| идео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кал |
| . — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо с |
| <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запреп |
| је степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница ср |
| оћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од с |
| на, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали |
| ије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрет |
| оме избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и |
| оје ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишч |
| е ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај пр |
| ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао |
| га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p |
| скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, |
| и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горс |
| репери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој |
| још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате |
| га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је |
| амење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спас |
| олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи ду |
| овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак д |
| хватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не б |
| ка Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ |
| ахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора |
| к, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене гла |
| паној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустиш |
| ником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној р |
| {S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је |
| оба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина |
| ије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о друго |
| бини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика пр |
| јемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме н |
| наест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он г |
| ад почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га |
| ира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој стра |
| хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледај |
| где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са с |
| а?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као |
| да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу злат |
| ме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту |
| а хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао ј |
| , чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осип |
| је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има |
| уци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби |
| " /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаук |
| раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над |
| неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и са |
| свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узе |
| — Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага и |
| а јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му с |
| тучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што |
| положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ заблену |
| иханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овом |
| овратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да оту |
| а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад |
| ицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечу |
| ерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те с |
| о над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто г |
| ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић ј |
| <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка ј |
| а осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> |
| ецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по к |
| ко обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а он |
| и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије |
| е игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао |
| беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчин |
| горева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених ка |
| м фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{ |
| лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним обл |
| е само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185 |
| н нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупи |
| ри младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини ка |
| односили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{ |
| е почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, |
| сплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, шт |
| ако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} |
| пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити |
| то је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турц |
| и све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на |
| си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, |
| нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мр |
| а крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Х |
| о, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједн |
| остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од ти |
| њу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овог |
| а Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила |
| а надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој поче |
| га и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише |
| е су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се |
| па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, н |
| </p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот |
| ље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га п |
| т, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри та |
| чима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p |
| е већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна косм |
| ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле о |
| S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче |
| роду Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака |
| утку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, |
| о није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p |
| и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему по |
| снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — ви |
| ам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком |
| ла на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је мо |
| из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са ш |
| и, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — про |
| а-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чу |
| тоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пу |
| о исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуца |
| едајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на |
| ном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Сми |
| бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео |
| " /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, |
| ира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диж |
| алуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Ј |
| рава.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе |
| у руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с голем |
| р.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам |
| ва ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других тр |
| у, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — |
| и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишт |
| џија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — |
| ред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p |
| е се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека |
| прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пре |
| S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с на |
| > <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, |
| и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p |
| p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дође |
| пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Ста |
| , докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губ |
| } А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој |
| њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе ч |
| се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покор |
| <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> |
| е, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, не |
| {S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чека |
| <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих |
| te> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурма |
| /l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p> |
| одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, б |
| потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веро |
| ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зор |
| {S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до |
| ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнуш |
| а Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице мо |
| ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а |
| з оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на |
| — Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p |
| ама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је так |
| } Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за |
| ену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Ву |
| ђало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога |
| , како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи јо |
| и од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врис |
| е никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p |
| вај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. |
| <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набра |
| /l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l |
| Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у н |
| p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напр |
| ило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у |
| а четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозор |
| у.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата |
| дњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела ис |
| > <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> < |
| као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз п |
| ју сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на |
| {S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада н |
| сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па |
| своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те |
| робијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на п |
| дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је умор |
| позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробни |
| од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да г |
| да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини |
| ртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, д |
| велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би |
| ре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој |
| лопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које бе |
| у, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи |
| уше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, ка |
| е трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа |
| часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А |
| ак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ј |
| це.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, с |
| у ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић о |
| рата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми н |
| око.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— |
| ицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали л |
| ћ, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та |
| гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну пог |
| Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игум |
| унао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, з |
| <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и о |
| га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> |
| ук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запињ |
| ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} |
| о истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло сн |
| куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на |
| м и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар |
| о окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово |
| и.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и су |
| ђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да по |
| асу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у зас |
| да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, не |
| . — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш на |
| е зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— |
| ва, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући с |
| пасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p> |
| Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> |
| причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не остав |
| <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће |
| ао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" |
| е да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — |
| а из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} За |
| Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана |
| ојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошап |
| она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S |
| упић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који д |
| хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} С |
| ашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, |
| тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Мило |
| да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Тур |
| успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она с |
| у снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану |
| о?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах заста |
| а, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,< |
| екићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и сн |
| аби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сироти |
| танковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — од |
| слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунил |
| добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај |
| раху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама |
| ат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло б |
| кострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале тан |
| нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори |
| а! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага |
| у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлу |
| а бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му и |
| и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње |
| а чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и зама |
| ди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Згра |
| но бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострук |
| ="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађ |
| подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што |
| осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рам |
| рестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога изд |
| .{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчин |
| о шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напас |
| е по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игумано |
| мо мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао |
| ца, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе н |
| Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Ди |
| атија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џи |
| породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваља |
| ина само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним |
| се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати |
| о је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је |
| е је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али |
| род подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да ос |
| {S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше |
| мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, |
| рости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, |
| — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам. |
| уса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћер |
| оњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидов |
| сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао ст |
| и: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Н |
| Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те та |
| овољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</ |
| тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем м |
| Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестиј |
| ропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала од |
| и, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела |
| ложају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а ис |
| ме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж повет |
| себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, ка |
| је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — пом |
| д је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао |
| му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Нео |
| јак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, |
| говори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни пор |
| егавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се нано |
| а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе ника |
| ије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да |
| гову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о ис |
| угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појах |
| сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до ов |
| не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише |
| p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— |
| ом помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала п |
| ану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од |
| , а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и ст |
| је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће |
| .{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена |
| — Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — од |
| азиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме |
| хом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скориј |
| спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} |
| на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико |
| страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, |
| Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете нанов |
| Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо |
| та један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, она |
| е.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једн |
| учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, п |
| и су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали с |
| ар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није има |
| љачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце баци |
| е год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што |
| ојих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да |
| танковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле |
| рвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} |
| та или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и |
| , а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трг |
| а је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О све |
| ш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукн |
| ала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка |
| когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се при |
| ћу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још д |
| Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као и |
| махнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и |
| тпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и |
| га, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и нев |
| асли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и пок |
| коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игу |
| мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Мил |
| самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је |
| мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина |
| не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима бесни |
| њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко пре |
| настирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очим |
| та с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једно |
| амо туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљал |
| ха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јау |
| <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да |
| е.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњи |
| ћу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а |
| ађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она п |
| те.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од б |
| и све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као |
| тити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оц |
| рема јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година с |
| плашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} |
| о сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p> |
| ди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом дов |
| ледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је |
| е погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И та |
| брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! — |
| а боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали ост |
| омажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, |
| а Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, засл |
| где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, к |
| Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и у |
| >Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе |
| и, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано |
| агић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над |
| нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и ка |
| е те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у в |
| ни кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху |
| ем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је зв |
| е довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запи |
| Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумњ |
| а сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у про |
| на наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С плани |
| а изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземн |
| p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неко |
| анице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, пре |
| {S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мр |
| е онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу |
| о!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре |
| се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а сн |
| појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао о |
| гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећ |
| дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам мана |
| аџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> |
| к, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натра |
| у Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде |
| се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће осве |
| све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад за |
| рила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>А |
| , а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита |
| вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све |
| више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи |
| епрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му |
| у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обра |
| те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се |
| прегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, д |
| о.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на |
| а очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчи |
| с по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинил |
| "60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи н |
| ној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, |
| као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подиг |
| по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надно |
| тали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле зам |
| без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где |
| лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана зас |
| па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све |
| аја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је |
| е! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а |
| ></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој |
| а пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или |
| ну испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Стан |
| зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се |
| </p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути |
| ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храст |
| дост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, |
| адост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећ |
| поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, |
| ила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже |
| ти.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало ч |
| је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, |
| једно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се |
| сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене |
| >Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само з |
| > <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" / |
| да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мер |
| једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> |
| е је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — вич |
| аћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p |
| сколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах |
| Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> |
| а, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузим |
| зао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно |
| за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут |
| о исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</ |
| тић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снах |
| -духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не |
| сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не |
| ц на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S |
| моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанств |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцим |
| ури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се о |
| /p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало п |
| а зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} |
| које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, |
| страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина |
| лачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина |
| , који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу иг |
| но осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити а |
| очекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада остав |
| на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић исти |
| много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни |
| а иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p |
| опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке. |
| рећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те ј |
| сун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, |
| пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топо |
| кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ п |
| же ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, он |
| е да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану |
| поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима |
| а шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога д |
| раз старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгал |
| лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из г |
| S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, |
| уком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске |
| од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Пот |
| оје ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од |
| — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде |
| .{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао ок |
| осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посл |
| пети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао |
| бе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о л |
| тима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> |
| ћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по |
| олико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, н |
| едан но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Л |
| њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не ре |
| башом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али |
| шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити а |
| емо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, т |
| д њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак м |
| амало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати |
| пљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У з |
| ш данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S |
| p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што проти |
| а овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао |
| е у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! |
| а побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му пока |
| ике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гле |
| </head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Мил |
| њаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, т |
| е цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче |
| елу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали |
| олико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо |
| о што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се с |
| града између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни тр |
| ћ, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспр |
| љу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучени |
| тити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> |
| ошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и са |
| и је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пал |
| изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на з |
| и дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па как |
| ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} |
| це, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим глав |
| чи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов |
| е га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{ |
| а владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно |
| мним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар с |
| о измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни ма |
| љеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је |
| над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</ |
| чи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке зе |
| ед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — од |
| чију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко пр |
| правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, |
| S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да ј |
| у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мр |
| руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачув |
| кну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут о |
| н се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} |
| пуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако н |
| корачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети с |
| сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </b |
| е и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заб |
| де сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пр |
| тише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега |
| , и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не |
| вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо |
| ц и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подера |
| , схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта ви |
| на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не ми |
| освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, кој |
| рка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других н |
| ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</ |
| обро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, |
| и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га |
| ва мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни к |
| и.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној |
| толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава |
| о и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепос |
| ви, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпу |
| а су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држа |
| ју пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, који |
| е себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Стан |
| рло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међ |
| .</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необич |
| ира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та п |
| њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb |
| мрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — |
| а завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио |
| ић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи д |
| ти своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то м |
| само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на је |
| <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењал |
| дрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Руп |
| година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто |
| о за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће |
| прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— |
| делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејан |
| као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и |
| , а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у |
| брашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме |
| пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од оно |
| е избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се у |
| м, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p |
| ић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, н |
| г изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом |
| би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, |
| адним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије |
| као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џини |
| д снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извил |
| вила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно пад |
| а ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољиц |
| е на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп с |
| амој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама |
| астиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну |
| се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несв |
| омна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Мило |
| ише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, |
| одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним те |
| >Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манас |
| есу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се |
| еђу њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На ов |
| у! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.< |
| овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густ |
| лаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, |
| .</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекош |
| ечице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, о |
| х очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле го |
| а клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци |
| стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирском |
| огазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{ |
| } Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хт |
| вно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — |
| о у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено |
| лаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Руп |
| вежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{ |
| рај часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ла згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико ј |
| икну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манас |
| азлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и с |
| и срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код ста |
| војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, |
| ићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лак |
| есвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљи |
| з на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно |
| ако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с ко |
| тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не |
| огу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и б |
| шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу |
| чи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? |
| ве ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћери |
| о час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његов |
| номе месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.< |
| , кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржа |
| а се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и св |
| се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он |
| к и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори |
| ојвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> < |
| ма нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p> |
| ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, |
| естару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — пом |
| е закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са стра |
| ају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећућ |
| <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> |
| покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у |
| ше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Х |
| н, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га |
| р Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и |
| p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Аг |
| ; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</ |
| лопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с к |
| немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из |
| набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи |
| оје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели |
| ти, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Сми |
| окри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице ј |
| — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у стран |
| ори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћет |
| пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — од |
| ти гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра |
| .</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је |
| ићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та |
| после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај |
| Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Бож |
| ало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p> |
| S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Р |
| е дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш о |
| а убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело |
| да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од |
| ду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да |
| с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде п |
| дати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухва |
| да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расеј |
| ажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са ко |
| спаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља |
| јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих |
| ујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се |
| самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је н |
| тарих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! |
| њечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево с |
| /p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти |
| ечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирн |
| је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробни |
| ју невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не |
| ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у |
| м стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ћ |
| ао и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и т |
| з уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж |
| сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да суб |
| ратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је ви |
| и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико тол |
| ченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега |
| <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била од |
| ила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пр |
| пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим |
| ку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најп |
| мо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, по |
| кну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не су |
| сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и нај |
| , кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све |
| — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — о |
| ера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, г |
| духа проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже |
| ажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>И |
| пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука |
| н и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога |
| овори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— |
| ић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе пом |
| да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да п |
| човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...< |
| гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељан |
| да нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сил |
| } Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им |
| овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па |
| оји овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у |
| часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду в |
| лашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју |
| озвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хо |
| е прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред р |
| сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га с |
| и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак |
| с, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} |
| се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је ка |
| лану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког ат |
| чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, |
| ипали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> |
| <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, би |
| да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, |
| бајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш ум |
| њој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и к |
| змири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како? |
| беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сеља |
| а ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот н |
| и и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу М |
| нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А коли |
| у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се ј |
| а, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро |
| се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече |
| је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код рас |
| јаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи |
| ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибља |
| онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — ре |
| а страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одг |
| рпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и |
| ир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје д |
| чан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори ов |
| одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју |
| еветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — од |
| у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</ |
| јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до |
| би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у |
| <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па б |
| авља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти ј |
| и, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p |
| оје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</ |
| Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник. |
| налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљ |
| убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли? |
| еднога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође |
| узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, ка |
| е? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекн |
| !</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Су |
| колико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у при |
| кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се сам |
| хова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се в |
| је, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бир |
| ћу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, ка |
| ан мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем? |
| аноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И |
| обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотр |
| о кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, |
| рака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Мар |
| им конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу |
| а се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем ле |
| широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова |
| ктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена че |
| румене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> |
| ђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> |
| ва, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје |
| као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен н |
| , да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је |
| се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Ха |
| џија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, к |
| — Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу |
| и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, о |
| ље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати бр |
| и онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади |
| кву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, |
| трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је споче |
| кој слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Д |
| > <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрз |
| чавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p |
| а, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што с |
| та грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставах |
| а облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — |
| и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извир |
| ута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске |
| Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и п |
| вљали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је гре |
| Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хо |
| рмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима хода |
| о нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика |
| висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљ |
| отежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ств |
| да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, |
| рата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо |
| сом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— |
| зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима с |
| и ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху. |
| мери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим |
| p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не |
| еветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, и |
| , кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан |
| } Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се с |
| нилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушају |
| нђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинск |
| дарише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их зас |
| ковало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се о |
| у.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не с |
| n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и бл |
| <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште у |
| оплијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви |
| ца.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слу |
| згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су |
| д је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Он |
| ари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледа |
| ла оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој гла |
| а више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нек |
| аклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако о |
| <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, |
| <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног х |
| што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само |
| о мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили |
| поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што п |
| је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку знач |
| ало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да |
| кну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица та |
| репући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p |
| амо зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само |
| следње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут ста |
| ао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</ |
| , што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо |
| о доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог бл |
| је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну |
| ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" |
| ичких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} |
| елијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџији |
| ико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну |
| ата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То |
| џи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, к |
| лоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је исте |
| евају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињ |
| , с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда ц |
| му; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно оп |
| ењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два ду |
| ући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па |
| аџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку пом |
| репта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> |
| мехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друг |
| зници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, п |
| ти ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто пр |
| ај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Нек |
| ило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су |
| <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрин |
| ко се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке п |
| ну у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, шт |
| викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива |
| ова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа ј |
| чио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је |
| еру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета |
| стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} |
| а Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пл |
| љив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часов |
| што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су о |
| ацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да оп |
| е речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као ка |
| дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељс |
| ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n=" |
| тала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лу |
| уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си |
| дерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — |
| дазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, |
| S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па |
| гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{ |
| > <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не д |
| е прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила м |
| па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</ |
| Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај ст |
| тање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица. |
| жала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час се |
| , да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћ |
| лико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено |
| упић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта позн |
| Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузам |
| > <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништ |
| с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више ник |
| мено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића изв |
| је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> < |
| <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упр |
| погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага |
| ући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад ј |
| , да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, |
| ић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гу |
| Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се |
| ече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице ј |
| руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, |
| крхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p |
| е приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то са |
| врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег весел |
| као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По |
| већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило |
| својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна |
| дижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеле |
| S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу наба |
| се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Је |
| ичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још посл |
| м мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин |
| ј га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то |
| њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље |
| S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и |
| је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стоти |
| ином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од |
| хорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га зај |
| је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзи |
| овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p |
| ђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{ |
| туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица к |
| дова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, |
| сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла с |
| Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> |
| губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више б |
| еђаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обре |
| рчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно |
| ад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу п |
| ивети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао приј |
| > <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену! |
| , — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} |
| остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја х |
| њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, |
| Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало р |
| е и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупи |
| та пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне сл |
| ! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под т |
| ори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p> |
| њиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— |
| јата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У п |
| адио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} |
| нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и не |
| 3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је |
| ије ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <mil |
| упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се |
| бе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти |
| д очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S |
| ве зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло |
| изнајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме врем |
| не пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, |
| д, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана |
| докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала |
| релетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узро |
| и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа к |
| више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде |
| овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којим |
| 58" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико ста |
| ед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно пр |
| куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — прог |
| <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је |
| /p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протр |
| да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} С |
| је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање |
| еко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара |
| су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и |
| зјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљен |
| нише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Мо |
| ead>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућ |
| еоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гор |
| ви одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе |
| шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној веја |
| ирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што с |
| јима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим покл |
| кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечи |
| нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега с |
| вете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису |
| овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, д |
| њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S |
| !{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихов |
| Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски |
| ао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине |
| строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десн |
| је га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружј |
| притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је |
| хвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — те |
| Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и с |
| и бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> |
| и пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не |
| ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их в |
| и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек |
| амо што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} |
| се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамниц |
| срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толик |
| мзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек о |
| покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пр |
| и о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе |
| ао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез С |
| авио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> |
| о их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што |
| међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат |
| еше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико |
| и, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тр |
| очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маг |
| ћеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђ |
| ало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за |
| у, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли доче |
| рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Ха |
| је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе ма |
| као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути м |
| много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака с |
| када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни к |
| га у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, |
| во име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чи |
| ене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, |
| — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћ |
| ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, |
| чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну |
| >— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио |
| сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају сво |
| аришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чини |
| је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилу |
| се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше |
| па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и са |
| .{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа |
| хиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино б |
| дило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш |
| секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко |
| тић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљд |
| главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, н |
| ко их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у |
| њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед |
| пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, кол |
| ме жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на ср |
| сти овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> < |
| загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у прв |
| ен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се |
| о својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> < |
| је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — пр |
| ићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се н |
| дај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</ |
| о сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове |
| луху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На |
| ја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а |
| ила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на |
| буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом цр |
| воју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце |
| утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало д |
| Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Стан |
| о, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није |
| мановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, |
| њена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих би |
| љацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га в |
| , — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, |
| ату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>О |
| осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке пр |
| {S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора р |
| јим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не мог |
| е испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А си |
| х мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне ми |
| е опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао |
| ице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, м |
| даред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледн |
| а се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини. |
| ђена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма |
| ије ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од сра |
| м брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна не |
| поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак се |
| лојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, кој |
| а их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео. |
| се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену врати |
| а, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Рудн |
| уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ |
| .</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— |
| говори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, сам |
| чем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувит |
| да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка |
| екога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; г |
| њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, |
| очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас |
| с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, шт |
| Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био |
| иви није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељ |
| сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би п |
| Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, д |
| У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном |
| мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништ |
| о што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све мож |
| е, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак труди |
| е сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме |
| часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,< |
| радити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизуј |
| ега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освет |
| ти, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узн |
| о стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Ш |
| >Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одозд |
| е, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако кра |
| е могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ип |
| како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак ј |
| ојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула |
| га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово ув |
| ка, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква п |
| {S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помо |
| емену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки |
| олико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, б |
| n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклони |
| да, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао ла |
| жу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па |
| мке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а она |
| томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} |
| ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гл |
| усену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друг |
| <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p |
| p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Ру |
| авоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га |
| ама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текн |
| е освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стаја |
| да учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и и |
| морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни су |
| пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, р |
| а, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, п |
| говим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубок |
| авице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| вало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано |
| ног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, к |
| е лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је |
| посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узне |
| ао и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не бр |
| е стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па м |
| ован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одм |
| p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезек |
| крај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи |
| нов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје |
| аишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Х |
| убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га |
| да мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад зат |
| е се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи д |
| е се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; |
| p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер уз |
| ада одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли заг |
| ује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не по |
| /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, |
| у кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</ |
| акве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је |
| о и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дан |
| агрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене |
| одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.< |
| Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{ |
| n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, ис |
| гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ р |
| међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осе |
| о двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубок |
| јом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, |
| аципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; |
| уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му гл |
| има и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на поми |
| слима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури |
| а недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грц |
| ви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> < |
| а за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити |
| га! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се врат |
| даред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, г |
| {S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека |
| о.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> г |
| за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиљ |
| ва.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе |
| ћи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као |
| очио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по бел |
| манет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рука |
| а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</ |
| некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија |
| ре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме |
| шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила |
| чима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Тур |
| p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Ш |
| Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јау |
| на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде |
| полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој ру |
| икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као |
| <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли |
| на мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати |
| о је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које |
| таје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити у |
| тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу ра |
| немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом с |
| Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, |
| <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p |
| га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињск |
| огле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево |
| кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађ |
| а.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиш |
| дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, |
| <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме с |
| на на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна |
| а; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како дал |
| и се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом н |
| и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба |
| {S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима |
| е.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а напер |
| а у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћ |
| трашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера по |
| ена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износи |
| е саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан дв |
| слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око |
| оуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно |
| , и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекр |
| томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена |
| жени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој |
| ежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракн |
| лавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опх |
| а је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која |
| неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руме |
| тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по к |
| теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић |
| га седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минар |
| манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На лев |
| долину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери |
| лошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као |
| За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих с |
| побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише и |
| неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје |
| гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљен |
| ри ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод |
| А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свак |
| ришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, б |
| носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као сн |
| , што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле с |
| ст, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче |
| што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p |
| во па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све |
| иком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушј |
| ости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер |
| <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <p |
| поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издваја |
| кло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у г |
| ав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је б |
| а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, пр |
| а је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јо |
| уку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</ |
| — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, |
| , како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девој |
| необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде |
| е часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На пр |
| </p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је с |
| е, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према |
| едема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је |
| /p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане у |
| магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела с |
| Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех |
| је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким |
| стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприли |
| <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастир |
| тија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Х |
| е из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењ |
| манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S |
| чак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светл |
| ром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио |
| него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} |
| с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску нас |
| који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком стар |
| својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борач |
| преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, |
| његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђ |
| зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у со |
| близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два чов |
| тави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га |
| Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, |
| о је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игум |
| њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник |
| ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога н |
| другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживи |
| дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он ј |
| своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, |
| и, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, |
| н се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина |
| а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, |
| е могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га |
| н и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато |
| ореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} |
| ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју уд |
| у узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило |
| а се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> |
| вора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера о |
| напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојн |
| егове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан |
| вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро |
| .</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и н |
| знута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — в |
| јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра |
| Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнава |
| , подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе |
| а ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> < |
| Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Стано |
| погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова и |
| ма и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укас |
| Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} |
| не да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, |
| није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити |
| и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили |
| ој глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених гла |
| адам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа |
| те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шали |
| замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> < |
| вина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су с |
| преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрсти |
| ше, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену |
| чина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обаз |
| море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа пос |
| сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас зв |
| стане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога |
| "62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни син |
| рани, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{ |
| то преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, запо |
| бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне |
| им жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хте |
| на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину |
| сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с |
| проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана мож |
| и је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, ш |
| видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњи |
| у поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбри |
| ознао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него саврш |
| ра нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, |
| урово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме ч |
| убље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да |
| ста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у |
| ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад |
| н, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— К |
| , ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> |
| прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укоче |
| туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да |
| образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Как |
| а све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је |
| у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинил |
| /head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, к |
| а, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклони |
| је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не |
| а се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" |
| ласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из та |
| ивају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чин |
| ао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чис |
| .{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао |
| ће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка з |
| разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак њег |
| н дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између ј |
| за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, слу |
| оћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огром |
| а дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико |
| не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Мора |
| До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његов |
| тнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну расп |
| докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је |
| ве очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који ч |
| ли због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати |
| цкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена |
| <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено |
| братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста |
| је памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му р |
| p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не за |
| аше сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћу |
| врдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако |
| и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игум |
| а не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Све |
| . — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд |
| их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? |
| некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} |
| и оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку м |
| овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> |
| од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу |
| ке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа |
| , па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво разд |
| шла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у |
| брану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта |
| е из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је пр |
| омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди |
| је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица шт |
| се срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> |
| јама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домуз |
| Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда оп |
| p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, б |
| <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.< |
| гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајду |
| и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као му |
| то је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бо |
| а руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше |
| " /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па |
| одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бо |
| из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Зап |
| .</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све |
| рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш |
| јину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— А |
| слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном |
| ањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су б |
| с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко |
| у, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, к |
| ад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину јо |
| ше у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| н. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> |
| би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени |
| ске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти праша |
| се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне ру |
| удни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасви |
| на браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани |
| ља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помо |
| мо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и |
| p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игумано |
| е почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Х |
| х и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и про |
| овима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелет |
| је кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли |
| чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, у |
| лост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, ш |
| војче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво |
| собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> |
| а се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати |
| па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n= |
| у друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору |
| димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама |
| је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива поглед |
| искочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> < |
| лавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и |
| али и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору о |
| > <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ће |
| раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога |
| аше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и ма |
| смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па |
| вића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спрово |
| н народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржал |
| пељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p |
| шко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око |
| се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече |
| ></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу ов |
| ну нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију |
| вом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као |
| пколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> < |
| ћи се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку дол |
| полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред ко |
| трана баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n |
| естом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом |
| а шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, |
| ићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла в |
| лизину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно |
| ело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у х |
| Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремил |
| ш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ т |
| а нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њ |
| урује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био |
| <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерин |
| старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и |
| це, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз сне |
| Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву |
| помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} |
| к утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игума |
| та у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се кле |
| ћа.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње! |
| тисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг |
| е.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли с |
| у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, а |
| у Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога |
| нати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га ни |
| , кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, ка |
| игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљено |
| у Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Кал |
| Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за |
| илика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да |
| /p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну једа |
| рна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стај |
| гледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њем |
| а скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издер |
| зврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још |
| ћа. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро |
| <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није в |
| му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио |
| ра, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић ок |
| угога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, |
| ри, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} |
| .</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се |
| аџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне |
| о једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су јед |
| , који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима оноли |
| што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад |
| на за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Р |
| било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Мора |
| јковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудник |
| дведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те |
| у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бо |
| х је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда |
| ола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</ |
| спалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису г |
| е, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести прод |
| и, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, |
| ди, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не |
| авом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p |
| шта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се |
| n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, ду |
| ода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прожд |
| пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледа |
| /p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто це |
| за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели |
| p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила су |
| тупи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" / |
| дама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како ј |
| а је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало |
| p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто |
| над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синов |
| ори одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> |
| p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом та |
| е више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до с |
| да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како |
| Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита |
| велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово |
| ита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.< |
| квом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела. |
| те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори мест |
| пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се |
| најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, к |
| и: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче пла |
| а и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би поре |
| ој месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно н |
| де га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као |
| е.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало при |
| 2" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу |
| но одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, п |
| ј привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много |
| а сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који |
| , не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки обл |
| — А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, |
| тресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се |
| е, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи |
| е, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степени |
| мо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S |
| у!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица блен |
| ће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом суд |
| стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је |
| очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S |
| оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благо |
| о не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем гло |
| е огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора би |
| ра се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погле |
| ри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је п |
| , што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а с |
| и и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледа |
| не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно ш |
| е Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсеч |
| јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од машт |
| свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, к |
| коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ |
| мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиков |
| p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им |
| део, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић |
| ост скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколи |
| јућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игу |
| </p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} |
| из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком |
| главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим |
| а ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајућ |
| ко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} С |
| стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговор |
| а још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахн |
| ји у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно |
| принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измач |
| очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче хода |
| не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку |
| ој глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лу |
| јаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину при |
| бузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толик |
| чи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш |
| му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да м |
| и, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима |
| и измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" |
| смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао |
| стак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што |
| — Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и в |
| /p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n= |
| ану.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекн |
| ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} |
| Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> |
| к двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељац |
| ећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а |
| мци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре |
| скрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима |
| де год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а |
| мишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он |
| — Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти |
| днога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, ка |
| сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући |
| , те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} К |
| ознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли ж |
| забрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — од |
| троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! |
| иштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто |
| {S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових ус |
| жња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више |
| ако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи. |
| е пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} |
| олико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, д |
| па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео |
| обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста ј |
| глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина н |
| унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше |
| с тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Ру |
| ва пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} |
| куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из ус |
| да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</ |
| p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, из |
| <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула |
| леда кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докл |
| p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Та |
| ивуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кр |
| че? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једн |
| ; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb |
| ке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из тре |
| орне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и с |
| ног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне |
| ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни ј |
| које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} |
| а у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И та |
| ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све |
| ско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.< |
| је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке |
| а за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство |
| , него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та ис |
| ало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освет |
| ег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да поди |
| упише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у |
| ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самр |
| агићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу |
| тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна р |
| зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је |
| авади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— |
| тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</ |
| ео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у ст |
| н није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио |
| разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста ус |
| о и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, |
| и-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у о |
| е својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} |
| с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле |
| их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Р |
| затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну |
| арод, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све теж |
| овима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, |
| могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, |
| кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазор |
| ве одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру. |
| много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складни |
| иђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> уја |
| и се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и са |
| {S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако |
| ца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама и |
| освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињ |
| {S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противн |
| да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ |
| ву помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољ |
| и суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрач |
| Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и |
| /p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S |
| гумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви сл |
| и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.< |
| <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате |
| силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ра |
| вијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> |
| еђу себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да обра |
| ала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу. |
| а то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз |
| ет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} |
| ицама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је |
| да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S |
| светљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још |
| амници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силаво |
| атанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници |
| дупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор. |
| зговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ |
| Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светл |
| езбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухва |
| -Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а |
| докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинић |
| ећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је |
| е од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{ |
| из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само |
| а припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p> |
| ; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива |
| и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је |
| и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А |
| калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! |
| , што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила прат |
| ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху п |
| о се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазид |
| обници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му уто |
| едној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и |
| ва шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ов |
| нецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му |
| у свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потп |
| тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му |
| S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах поку |
| оке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред са |
| лас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим |
| ла.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а |
| м своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оч |
| ш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па |
| све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији жив |
| е, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну |
| м могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас |
| — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну |
| а учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њи |
| осле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана |
| ћу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала тр |
| а ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све |
| Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да п |
| ека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и по |
| тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру |
| евина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме погл |
| муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто |
| , — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb |
| зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселн |
| траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у |
| ао брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом с |
| кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Ст |
| уд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шт |
| аук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n |
| ну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>К |
| ла његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ос |
| ли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта с |
| аности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — о |
| /p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ |
| >—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — од |
| духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се |
| </p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави шта |
| стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћино |
| ело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић |
| <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што |
| т за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња |
| с. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем |
| Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више |
| то је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути па |
| азасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да |
| оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} |
| с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену свети |
| и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Нед |
| обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и |
| Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној бе |
| а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава сумор |
| оченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљ |
| врђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на т |
| реми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка с |
| ази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сва |
| крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море ш |
| {S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка |
| утке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разго |
| се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су ј |
| ицале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и ду |
| их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! |
| е се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још дана |
| трвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала г |
| стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Т |
| едну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледал |
| p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушк |
| ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_ |
| риснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, |
| и ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуш |
| ико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— |
| е, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно |
| тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван |
| p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па. |
| и клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, б |
| слим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, |
| ких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени севе |
| ише ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула |
| сиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа. |
| ка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази в |
| ћута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема |
| асвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Мил |
| ле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудн |
| осподе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беш |
| и један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гла |
| с другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне р |
| } Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му |
| S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и |
| у, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера |
| браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џини |
| ад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница св |
| високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је д |
| укну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу |
| и се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, |
| е, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од |
| p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и п |
| урити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника ил |
| пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испо |
| још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака |
| наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, ш |
| , који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка ка |
| зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} |
| за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некак |
| , удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џин |
| /p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише |
| ја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, ниј |
| мисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се |
| још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, |
| дфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало |
| Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше |
| елика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и м |
| да оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поре |
| ога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајду |
| енога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све |
| устим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се са |
| {S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђ |
| би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако не |
| са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више па |
| вора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао свак |
| ео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупља |
| и.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила |
| уђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој ве |
| кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пу |
| е дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— З |
| ужан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, |
| Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му |
| игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манас |
| но, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него п |
| честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага у |
| p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} |
| ем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше ха |
| о уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је тр |
| ати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе |
| ву главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, |
| вор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим бра |
| еху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљ |
| о, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудни |
| че између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} |
| му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не осв |
| етничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као д |
| ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.< |
| запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо как |
| , када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под са |
| дника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} |
| вори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас |
| слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, кр |
| ачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} |
| има и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Па |
| и Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збе |
| помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за г |
| онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовц |
| мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, д |
| дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покој |
| p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> |
| — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, д |
| ли у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га |
| о, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у зано |
| ! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</ |
| аш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који ње |
| онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не |
| ца. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дам |
| > <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, |
| ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Т |
| примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отрг |
| Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да с |
| гу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син |
| рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад |
| — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено т |
| кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А |
| гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упад |
| ва свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послуш |
| ћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би у |
| почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговар |
| амљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје покло |
| — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну |
| и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћ |
| се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из о |
| ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, |
| >— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма |
| ></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу ж |
| <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговори |
| ан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се с |
| бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ др |
| а, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како |
| <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Ха |
| ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче |
| /l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l |
| атили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ |
| екујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпи |
| p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, до |
| у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији |
| е“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ |
| мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу |
| е коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки д |
| оручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Н |
| игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спрема |
| и ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а |
| тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и с |
| вога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћ |
| а говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја |
| ци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш |
| ви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — |
| одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам |
| и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што |
| вокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— |
| и, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кне |
| одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало |
| Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући с |
| их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дру |
| /p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, ра |
| уно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у |
| ај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p |
| ми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав |
| ин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и по |
| p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не |
| ића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, |
| а.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост сев |
| реда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. |
| зе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То |
| хваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од стр |
| јаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да од |
| да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — |
| тих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли |
| ну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио |
| децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати в |
| n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече |
| таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигне |
| > <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Ми |
| ти Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мал |
| е, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се св |
| добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га |
| и?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, |
| кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, д |
| 134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снив |
| обро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: |
| одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас са |
| а Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша |
| се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам |
| Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном |
| Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, син |
| p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецид |
| тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, |
| у га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем |
| ља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајд |
| <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <p |
| , Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те јед |
| поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— |
| је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, не |
| а, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш |
| тоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p> |
| навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој р |
| че! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Ру |
| ј околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Г |
| гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељан |
| а само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, ве |
| ао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и пр |
| </p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> < |
| ед хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га и |
| е пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букну |
| — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад |
| је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде |
| да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену |
| ру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хај |
| ?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђ |
| хови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, |
| е потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао мож |
| не.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> < |
| брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца |
| е погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти то |
| Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију |
| — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се заг |
| пао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ев |
| о, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, д |
| му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су |
| знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера му |
| екну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп- |
| иђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу |
| као, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>М |
| е одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити са |
| да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична с |
| ве јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Мило |
| а допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио |
| баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p> |
| има, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’ |
| <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>К |
| отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је |
| <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> < |
| о старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она |
| риказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину |
| бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p |
| ик.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров |
| расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се с |
| сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> с |
| ружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, б |
| ушу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, |
| у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их |
| р тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S |
| одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стрес |
| , да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га д |
| <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, |
| ема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазн |
| реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја |
| зби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То |
| ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуд |
| ез речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му |
| рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да |
| о мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахи |
| теше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке з |
| изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запит |
| азак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишав |
| {S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага н |
| узе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу |
| ђај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он |
| ажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дозна |
| </p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав к |
| личао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове |
| ијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера |
| јем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и С |
| а.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у |
| још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричал |
| расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакриј |
| е се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално з |
| ман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за ти |
| ио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта |
| него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — |
| путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на су |
| ће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му |
| тискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, ов |
| } А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, |
| јчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, |
| е живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Руп |
| а не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, |
| ; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још |
| н, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, |
| еће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти с |
| настирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе н |
| о, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачув |
| Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не |
| нин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— |
| ошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несве |
| х утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, |
| с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а |
| ју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, |
| ати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у к |
| анастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугла |
| да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога |
| лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p> |
| ре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с |
| лавом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не о |
| еси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли д |
| 29" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар |
| име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко |
| један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја |
| е?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — |
| увишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Так |
| приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му |
| људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> |
| страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар не |
| оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</ |
| едало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, |
| S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи |
| е нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Таја |
| p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у |
| /p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа |
| </p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу |
| <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно |
| ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јами |
| , кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа виш |
| , кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да на |
| усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, |
| о га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а он |
| ашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по ре |
| ревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај |
| ци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од |
| <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастир |
| као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! |
| нам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} |
| радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику неср |
| ?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе. |
| ше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар мор |
| Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа прест |
| дарају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у |
| га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.< |
| — Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је д |
| Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога |
| ?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци |
| сти и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, о |
| је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зн |
| аћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на |
| вађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно |
| ита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, так |
| p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, |
| га си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— |
| !</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти |
| стења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас |
| азумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S |
| p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се |
| м мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па з |
| есу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Де |
| ила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, |
| еди калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали приј |
| јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога |
| претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спреч |
| Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> |
| гог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чем |
| ти пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави |
| !{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ов |
| је истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем н |
| астави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од |
| дука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, |
| га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле |
| p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} |
| ћи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} М |
| > <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> < |
| а и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита он |
| — Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си |
| о. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> |
| а леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони С |
| — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на дево |
| Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема |
| ам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају |
| и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стај |
| ошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у б |
| до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подале |
| Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Га |
| недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} |
| S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p> |
| едом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало по |
| главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је л |
| ње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, гос |
| ћу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи |
| >— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање |
| дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз |
| позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и т |
| > <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да |
| њем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана с |
| мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског сав |
| .</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се за |
| ала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су |
| и пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapte |
| вну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb |
| на запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, |
| енеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— П |
| ман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га |
| онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак |
| сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као |
| не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледају |
| просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и за |
| ед очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их |
| а подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена |
| Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те у |
| неби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на с |
| де коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тут |
| о корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, |
| <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја з |
| риковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> < |
| сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јун |
| ри у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје уста |
| /p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си |
| манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео |
| огао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} |
| ам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мрж |
| оворим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми м |
| последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну |
| сле Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегавах |
| биш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамља |
| ју, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан с |
| сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што |
| много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени |
| крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милој |
| јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па ка |
| о је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јец |
| .<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама је |
| Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати |
| та зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић |
| дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину |
| Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је би |
| <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— |
| ; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова моли |
| о обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То муј |
| дић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сре |
| аставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао г |
| ић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана |
| ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђе |
| ло је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Ка |
| у се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо |
| о да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празнор |
| ље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка |
| сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> |
| асу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а ру |
| страшени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живо |
| и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благ |
| вљу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетств |
| Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем |
| у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвара |
| , а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махо |
| </p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више |
| е свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, |
| — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одгов |
| откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молит |
| ене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковић |
| о, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, |
| нагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, к |
| а!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згари |
| е марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прек |
| гићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива ј |
| о скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па |
| е мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох там |
| га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, |
| е слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посл |
| га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Ј |
| се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— З |
| вим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, |
| овека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у м |
| то ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Ха |
| нђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: |
| и знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, д |
| а харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па |
| а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији чл |
| ва, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да |
| је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово |
| !</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш с |
| , није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али |
| > <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за о |
| или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцк |
| а, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву н |
| његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и си |
| уман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје |
| штало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Б |
| сам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А |
| овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи |
| дника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би |
| вој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковал |
| ма.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она |
| а и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред је |
| у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то б |
| ! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S |
| они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љуб |
| ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што |
| вник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Мило |
| ну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, аг |
| осада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друг |
| па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у ов |
| с ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која |
| олију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око |
| ако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум |
| ћ седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном |
| нове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није има |
| што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, |
| лике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред руднич |
| ури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} |
| дали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније |
| јасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него шт |
| у је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа д |
| ја се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је ст |
| да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што ј |
| {S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> |
| м осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали пр |
| Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од време |
| м у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни оста |
| и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле |
| {S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало ча |
| памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага |
| борио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храст |
| и у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} |
| ор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у |
| ничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети |
| еђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког т |
| ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} |
| о врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да |
| и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На |
| а, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисци |
| д пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђ |
| ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изнена |
| е заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о |
| , да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се |
| <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која м |
| е марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезав |
| аос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, д |
| лаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — х |
| толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма мал |
| p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На ле |
| наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у |
| д лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху п |
| > <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} |
| ати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха? |
| ајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, пр |
| два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, |
| она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се |
| ик рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се суср |
| о, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је |
| а колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то у |
| и сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера |
| ежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p |
| S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог уд |
| лава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би поти |
| ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је |
| исао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви |
| има само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће ј |
| к заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година |
| чко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степен |
| је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада |
| њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> |
| ике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче |
| а је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, пр |
| ло би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како |
| раво овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је |
| дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма |
| рзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пи |
| га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога спле |
| лушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, мо |
| о, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ |
| е иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само сл |
| S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико н |
| се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну руш |
| {S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, ко |
| о се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи |
| на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна ду |
| ла у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада |
| о оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Попови |
| > <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, шт |
| у Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао |
| ницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начин |
| а коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић |
| даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа ка |
| а ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у х |
| писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па ске |
| оје је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људ |
| у, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, |
| .{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“ |
| ти, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој |
| приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај з |
| и одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао суб |
| ашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну |
| ; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они з |
| зио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не диш |
| ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш |
| сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се |
| Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре н |
| ла, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — |
| пу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде ба |
| жје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" />< |
| суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трн |
| за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама. |
| љева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи- |
| лико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше з |
| шка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита |
| а је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд тро |
| ара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир |
| стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n= |
| длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{ |
| аме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и |
| земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> |
| >„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи- |
| ајстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори |
| вој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палм |
| а бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио |
| ана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа |
| евао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још |
| 61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да ј |
| ошење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На тронож |
| з саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју |
| узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбир |
| авно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге |
| .{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв |
| е се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамо |
| , а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опас |
| ова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему нев |
| а петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима |
| у рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и гот |
| ној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична |
| > <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку |
| ом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S |
| тра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше |
| ветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходник |
| тирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали |
| Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p |
| необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјеку |
| <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупи |
| ардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у |
| и део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, |
| абора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужн |
| крштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од т |
| коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што у |
| рених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, шт |
| Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране |
| то задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме час |
| то их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало |
| зети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џи |
| ћи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вече |
| </p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што |
| ваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудни |
| мета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо |
| је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељ |
| p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас ч |
| ци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенерал |
| ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она нат |
| д Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} |
| о толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турци |
| да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те д |
| да Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело за |
| b n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју ј |
| ибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, шт |
| ></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ови |
| из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи с |
| бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и |
| те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуш |
| е што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, |
| ини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је он |
| тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, |
| ама излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<p |
| али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се расп |
| коше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — |
| Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је |
| а, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога |
| S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту |
| аке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type= |
| ника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: мес |
| е јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у стр |
| тиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да |
| препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско. |
| чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак оста |
| {S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Та |
| да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, |
| Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} |
| ену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у гро |
| , а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће |
| ="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, |
| друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим |
| могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био |
| олико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из |
| дски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у м |
| неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, к |
| евојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се |
| би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовни |
| о свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у плани |
| 83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава о |
| дмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци ск |
| ман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо врат |
| о час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала о |
| е, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова |
| а, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука уби |
| ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је о |
| планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да |
| који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће |
| и то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала п |
| чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало п |
| радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> за |
| не и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једн |
| се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му пос |
| овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али |
| ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тре |
| рци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркв |
| гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S |
| гао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред з |
| имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако |
| Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је зе |
| њен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осе |
| ништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не |
| спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где |
| чјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана пови |
| и на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабра |
| ега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом к |
| срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</ |
| а вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама вод |
| ница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</ |
| ићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је |
| ло, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Ш |
| чео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" |
| бегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им н |
| а се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је т |
| У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како |
| ле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је јед |
| ропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да разм |
| ош већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветит |
| и се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Дв |
| одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране |
| >— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ |
| с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p |
| во саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето ј |
| аш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је |
| сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Он |
| би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Б |
| и долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p> |
| лаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али |
| и једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, |
| јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јест |
| мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p> |
| су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одуп |
| , а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тре |
| о јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер |
| туче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта |
| кове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири |
| ајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће |
| ава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни суб |
| p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је |
| е скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин |
| штени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трп |
| асавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и |
| и, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколик |
| осе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, с |
| b n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност |
| Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викн |
| мење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} |
| је, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> |
| p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи н |
| је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Ви |
| е онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="cha |
| ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да б |
| Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе |
| гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на пр |
| потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разг |
| ажен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати |
| реву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар у |
| А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не |
| ојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна |
| као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чут |
| ваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу коље |
| у онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар |
| пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше п |
| ш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да остави |
| у Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} |
| а не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао ка |
| умњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аус |
| {S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никак |
| агло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад с |
| а га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још |
| </p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што |
| један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица |
| е све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} О |
| кле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, д |
| са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је |
| } Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршн |
| их двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што |
| ере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је |
| а влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничк |
| брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, |
| на рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је |
| сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан |
| и Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Та |
| апоче окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и |
| нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи |
| јим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слета |
| /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> |
| е првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не з |
| убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, ко |
| — Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко |
| аџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на |
| се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда про |
| осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S |
| колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода |
| ве стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка |
| ио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милости |
| а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год |
| самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане |
| у нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, |
| његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне |
| сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога |
| да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи- |
| се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које |
| "118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девој |
| <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; ал |
| њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве |
| наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев |
| , кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо ра |
| лао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљен |
| <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зара |
| име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, |
| друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова н |
| S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше |
| замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш зн |
| Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде |
| ко му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови на |
| S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадо |
| ма гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их |
| а сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад пом |
| ли зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, |
| собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су |
| уша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онд |
| } Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говори |
| его са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамоти |
| га?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што |
| подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео |
| епо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја |
| ђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, |
| зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, пр |
| па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану |
| могне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупић |
| јалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само у |
| и, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S |
| тнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уз |
| а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да |
| Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато |
| и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{ |
| се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, |
| > <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад |
| !{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем |
| вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и ви |
| субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушниј |
| е љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Ј |
| стира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} |
| ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада з |
| уче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница |
| — Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</ |
| — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашу |
| ј! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Н |
| инио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</ |
| — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> |
| видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта |
| т не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага |
| Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси |
| уци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, |
| рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вра |
| ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</ |
| га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те и |
| , да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и вид |
| — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Н |
| а, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века |
| </p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и |
| полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливш |
| им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, |
| ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупи |
| а сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова |
| а с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, |
| викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо |
| отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n=" |
| ком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку |
| ним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине т |
| о и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Ц |
| јину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_C |
| а прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од с |
| онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — |
| мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се и |
| луђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори кал |
| реновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— |
| ! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> < |
| ! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — |
| вори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона з |
| пет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без з |
| не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па |
| ао друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако |
| сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљав |
| ам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад |
| постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у канд |
| зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једн |
| благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у |
| е у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим |
| злеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах |
| <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, доба |
| е, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да у |
| , које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове трој |
| би и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и н |
| а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скро |
| , па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису ви |
| стаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џин |
| стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум |
| итаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико ст |
| ера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после |
| њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала |
| би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тишт |
| .{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапу |
| То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула |
| талном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој зв |
| здахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А мес |
| а се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка мо |
| илоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се |
| е пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабре |
| оложи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој зашти |
| ану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да |
| оном, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечев |
| положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 |
| пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, |
| шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од ис |
| дњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да ње |
| загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нем |
| јави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљени |
| p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Ког |
| есну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрт |
| апољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те |
| ште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> |
| <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отворен |
| момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и о |
| долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се |
| закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори |
| рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан а |
| S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и поз |
| о пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупи |
| ако је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па |
| приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. |
| шавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, |
| у длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> |
| нских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се |
| </p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, |
| — Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети |
| , забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се де |
| >Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепал |
| а Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> |
| калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше |
| н о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машица |
| ачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, мо |
| неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге |
| свирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да ви |
| ављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, |
| х живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степ |
| се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад с |
| ?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Мах |
| тати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинско |
| уло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, п |
| акле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угл |
| те коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p |
| дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и д |
| је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до |
| то да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћ |
| еја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупи |
| ици некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно г |
| шао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p> |
| згубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од уро |
| ло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изг |
| да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога х |
| у ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени |
| војавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити |
| пасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило ча |
| руги. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилаз |
| дио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Муст |
| о пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А т |
| врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који |
| дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи |
| и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, |
| о спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет годи |
| кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали |
| Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} |
| е посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један и |
| шице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Ј |
| а распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Р |
| аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одв |
| селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дош |
| а.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба се |
| н је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се |
| <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, |
| га, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па друго |
| ad>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раз |
| ријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су ра |
| наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њ |
| седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико не |
| ћани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, |
| /head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тог |
| ="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сал |
| се несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест |
| а.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из |
| , па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из кућ |
| >11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењ |
| ао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од |
| сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један ма |
| Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше |
| и, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих гот |
| викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и с |
| само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле те |
| ом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува |
| убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, д |
| p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не |
| ановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту |
| и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић п |
| међу горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину |
| ака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> |
| амо да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакш |
| а, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што |
| уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци крив |
| , и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко |
| два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико ос |
| шијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен |
| та у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете к |
| нако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги |
| гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, иш |
| То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, ш |
| ања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне р |
| и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размир |
| доше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи- |
| ј се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што би |
| жи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и |
| брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крп |
| ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" |
| коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама ко |
| па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а м |
| најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше |
| ебе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем ата |
| пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одго |
| каноме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, ниј |
| а кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете ку |
| е моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је |
| зи до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеш |
| баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке |
| вала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли |
| очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што ј |
| кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога хар |
| су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а |
| и нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући |
| адах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} И |
| обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио б |
| ај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планин |
| ам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— |
| азили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е |
| ипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} К |
| зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког |
| пић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и св |
| и.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Ру |
| -ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој |
| о, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Је |
| поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игу |
| тати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошл |
| се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом поб |
| ила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас ч |
| ин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p> |
| /p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах |
| кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над |
| од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> < |
| воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех ода |
| } Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на |
| понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба трес |
| > <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! |
| о запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће |
| орити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало кров |
| ша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— П |
| и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па |
| , да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угле |
| > <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, |
| у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита ј |
| њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Сми |
| зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p> |
| нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш |
| ћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога |
| , као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, на |
| еговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси у |
| земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и се |
| а жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведни |
| ута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише |
| че се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капиј |
| о кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— |
| ој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Д |
| з пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да т |
| } Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би |
| ве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, к |
| гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији. |
| рчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> |
| субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како |
| ви нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ход |
| ти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} |
| стави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, |
| Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је |
| унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били с |
| мрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакл |
| испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на |
| главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских пов |
| и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији |
| S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује |
| изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, раз |
| " /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задах |
| ум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помо |
| , као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад ј |
| војом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме |
| се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али |
| Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па |
| опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу с |
| ка.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза ру |
| Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу |
| есе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа дру |
| ег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је по |
| трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> < |
| ва је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врат |
| оје својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{ |
| ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} К |
| ви најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} |
| ако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па |
| Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не |
| сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.< |
| та је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутур |
| бљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе ол |
| у!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи |
| м.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник на |
| а.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> |
| </p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти |
| е је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само |
| и ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Заш |
| Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи |
| ветити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па |
| ана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне круп |
| е.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред |
| вника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што |
| /p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да |
| према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само |
| <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— В |
| и!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да пла |
| рости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја |
| у.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> < |
| да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, |
| вуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема. |
| оћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="cha |
| ричешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — грак |
| ега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли б |
| </p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и рад |
| апутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослуш |
| .</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као св |
| дговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар не |
| Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Н |
| евојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{ |
| p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко |
| Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовн |
| ватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <p |
| Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњ |
| оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и |
| ри оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Ка |
| Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они си |
| што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговар |
| вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног |
| — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита |
| е око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптав |
| и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад |
| дник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с ње |
| разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, не |
| него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који |
| вало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове |
| зи како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта вели |
| имњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је |
| а очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале с |
| д њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита п |
| злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни а |
| рујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која |
| ез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он ј |
| зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у ск |
| о у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p |
| црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиро |
| рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше |
| прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из ко |
| војчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога ј |
| му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p |
| девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен о |
| онио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се ми |
| тру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате |
| губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ов |
| кона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођ |
| а своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви траж |
| аџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као |
| још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет годи |
| сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! |
| укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш |
| више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру |
| осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који ста |
| ?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да жив |
| сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад |
| ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну и |
| Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз |
| чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p |
| опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бо |
| гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге |
| ству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру |
| ћи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих се |
| ош више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио |
| узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} |
| На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али |
| ли како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је |
| дати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да |
| струка га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла |
| по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекш |
| ћима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у к |
| ма, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће |
| е му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њ |
| ако ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, |
| и снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те раз |
| .{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком пр |
| главља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад |
| им.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јо |
| мотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом |
| S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол |
| За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на р |
| прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у груди |
| Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђе |
| p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити аг |
| p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одгов |
| Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд! |
| даде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружје |
| иља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — ре |
| оре! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је л |
| а, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> < |
| се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се |
| .</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с |
| игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чуднов |
| ких коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко |
| , и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и |
| воме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају не |
| они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чу |
| у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> |
| а неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовим |
| р врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> |
| гом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуц |
| старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти ба |
| глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да о |
| } Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у |
| а ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана к |
| тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље |
| ! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекн |
| >— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n |
| саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који |
| душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак ос |
| p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда св |
| сти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се |
| ду тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у ко |
| се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче |
| запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупић |
| е потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдат |
| своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога |
| згледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је зна |
| ме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога ве |
| прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Велико |
| имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Т |
| ра гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда т |
| се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти |
| Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојз |
| S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се р |
| немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек |
| аштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекр |
| ла нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још о |
| S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није има |
| , да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом |
| а очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само |
| ико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу освет |
| доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, је |
| Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и прет |
| му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да г |
| менуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога ј |
| у колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те |
| м рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег с |
| се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа ст |
| ечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите д |
| и га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се |
| е тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, |
| вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише |
| акије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше с |
| поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом д |
| усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, |
| е некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, т |
| један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — |
| } Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би |
| а се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу с |
| велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као при |
| мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде |
| погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић |
| лиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће |
| урци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога |
| ој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То |
| ло и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" |
| и шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није оста |
| рожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Неприја |
| е му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, н |
| Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Ис |
| Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио |
| дама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не пи |
| <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После оног |
| и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не би |
| ији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је п |
| ст, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узви |
| а, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазв |
| вором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се |
| с говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Р |
| на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан |
| су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — осл |
| ко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, к |
| вао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица |
| исто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од с |
| к данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледа |
| на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се по |
| /p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једна |
| ацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, са |
| а часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У |
| едан није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и тр |
| ептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубок |
| руги значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им с |
| .{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе |
| која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је |
| д најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће ник |
| м очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се с |
| му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му |
| а позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов пос |
| змирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> |
| .</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало |
| примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није |
| Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" |
| ен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спас |
| арна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њ |
| ша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежн |
| вник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као |
| болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровал |
| лас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не м |
| p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која |
| ана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га у |
| ова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="5 |
| вама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више с |
| есну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, |
| по осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто за |
| — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман раз |
| само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра |
| да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда |
| овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манасти |
| род и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше ни |
| њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, |
| н. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља |
| </p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусл |
| дице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале ле |
| а самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа |
| зо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под с |
| ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а о |
| више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан |
| лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му ус |
| окоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, а |
| b n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} |
| ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, |
| век сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује |
| то је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се ра |
| а се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само |
| 38" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и |
| Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори ко |
| народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. |
| а, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где на |
| је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче |
| ада је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, |
| а сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Ми |
| шао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и |
| , чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић т |
| дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p |
| а да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу |
| екаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео |
| крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи |
| ко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на |
| аџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете |
| Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну трон |
| мрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на |
| ти само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини |
| вку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и д |
| ако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе |
| } И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му |
| сретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, кум |
| о се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, |
| е, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми ч |
| кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут |
| рака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањуј |
| ак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде призе |
| ам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збрат |
| ње, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнита |
| рина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, |
| оду провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, ко |
| кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтева |
| убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, |
| ли.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} П |
| чео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где |
| поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са |
| оња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас дав |
| је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам |
| та знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му |
| да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала |
| едноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, |
| лињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма |
| ршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна |
| д силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су |
| како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> |
| овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне |
| ном пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење |
| огледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело о |
| еколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да у |
| окле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који до |
| коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како кам |
| одећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, |
| се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је уби |
| њић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка |
| урака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{ |
| оје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што |
| а му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да х |
| их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодил |
| е са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши. |
| чке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једном |
| едњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову |
| на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није н |
| жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Г |
| е је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим о |
| нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и се |
| ци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће о |
| угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сур |
| есницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као |
| Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харами |
| од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слеп |
| чију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне ж |
| учи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, У |
| оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала неш |
| еза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Ка |
| </p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким п |
| екине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после |
| кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше у |
| ређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете |
| </p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, шт |
| сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчи |
| за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, д |
| } Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на сил |
| ла га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и пот |
| ве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оште |
| а је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p |
| {S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка зг |
| Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је |
| сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се |
| ву расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би с |
| ата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо как |
| голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучк |
| ту.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове с |
| ихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи п |
| ао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање зан |
| рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, п |
| ет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не ула |
| уховник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p |
| е поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека н |
| р осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега мно |
| радио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, о |
| овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душ |
| мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мат |
| акрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом |
| итала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> |
| брајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и к |
| оме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наиш |
| му?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећ |
| арњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је св |
| у.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи |
| Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, |
| га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он сти |
| одина као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидо |
| о, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела |
| снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита пол |
| узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Ста |
| p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да од |
| з прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, |
| после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, кој |
| он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она |
| је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак |
| оји стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је сми |
| а-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа |
| она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благосл |
| ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, б |
| Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} |
| вај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p |
| тида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</ |
| но читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када |
| екну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> |
| ујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога вра |
| а све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p |
| > <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да |
| Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридес |
| набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова д |
| Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на |
| мушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера |
| у.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је |
| је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И |
| сто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Иг |
| ива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за јед |
| земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме ча |
| ед ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> < |
| — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о |
| — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, |
| шљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али |
| се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се |
| е Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се св |
| них вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој уну |
| женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онд |
| збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, |
| трао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћ |
| Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу |
| ован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник. |
| обро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман |
| здух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране них |
| и га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом |
| то ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака |
| забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му дол |
| ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру о |
| Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пр |
| нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћ |
| не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бе |
| а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али |
| спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му |
| ени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће ј |
| Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био сло |
| па Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања о |
| да у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> |
| > <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина заг |
| и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир |
| колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну |
| и Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима |
| <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склони |
| дник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба |
| мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник дов |
| ле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n=" |
| дупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из г |
| ноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних |
| ти: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, осло |
| ојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више поми |
| {S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим |
| у поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто пов |
| лугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша |
| Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гаги |
| је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала |
| рио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учин |
| {S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му од |
| колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад |
| кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладн |
| ози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је о |
| елима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се |
| } Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, з |
| ила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се р |
| трашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме час |
| ије могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих че |
| тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога |
| ао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се из |
| поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто ла |
| еме, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се |
| као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се |
| е га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речиц |
| ори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корац |
| ахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати |
| с, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или |
| убоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> < |
| врши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупић |
| алим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које |
| у, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и рук |
| огуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опуст |
| је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, п |
| и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу |
| ед.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком |
| земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помис |
| још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакл |
| , чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дах |
| " /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је о |
| Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате |
| из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прсти |
| листаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у и |
| иљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, |
| падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и |
| S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да д |
| глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{ |
| жити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више занос |
| рац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у с |
| руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не |
| где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходи |
| упић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} |
| је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</ |
| еђу два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак зв |
| смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног пи |
| иреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико |
| /p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n=" |
| p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Стари |
| о, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупи |
| ољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он |
| оји је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на ви |
| вати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му |
| ида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} О |
| се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутр |
| , да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више ми |
| нила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела п |
| ножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује. |
| а и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S |
| листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога да |
| ј ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, |
| него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту с |
| то је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с |
| ана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило |
| } Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се См |
| се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, |
| } За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и |
| ?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац |
| у сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већ |
| црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше |
| а ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука гл |
| туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, |
| Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занав |
| ећ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш |
| ему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, |
| д од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада |
| живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезин |
| , морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били с |
| ио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Там |
| егало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгле |
| но се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> < |
| минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шап |
| прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p |
| е претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђе |
| ио у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељ |
| ти невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесн |
| своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје |
| ише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овог |
| го рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и сме |
| у не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје п |
| да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, ч |
| ићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их |
| ух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру |
| ио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко поло |
| } И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} |
| којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остав |
| , размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљак |
| Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је за |
| певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и ост |
| гових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на |
| <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова |
| ца разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у сн |
| а много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са |
| Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша |
| p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, пр |
| пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута. |
| Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово дову |
| а нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> дру |
| лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у п |
| београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те годи |
| смо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, |
| ј Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита |
| га, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n= |
| ије користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то |
| .{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих |
| дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као д |
| зим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кне |
| {S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мир |
| где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским да |
| адесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, |
| ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па од |
| кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити бе |
| ељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сеља |
| народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло |
| о оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражиш |
| е могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је |
| ело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> |
| са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу |
| побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје ру |
| вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном |
| ој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p> |
| елима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, д |
| лебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио ка |
| нутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Сна |
| /p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила |
| очекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се |
| ml:id="SRP19040_C4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с |
| , баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудни |
| дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пр |
| ед ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, а |
| правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић |
| ји Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су и |
| само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десниц |
| ио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у к |
| , али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке сво |
| мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у пл |
| а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви |
| печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десит |
| е човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла |
| p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама |
| једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, |
| а мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око л |
| од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са уг |
| а онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то с |
| ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага. |
| о њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да н |
| есити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћир |
| одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се ви |
| рзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоум |
| кровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на |
| м на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што |
| ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео |
| чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више |
| Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, т |
| ака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, |
| S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је не |
| ео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг |
| ројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога |
| а, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога |
| ен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда |
| ћи, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женски |
| љалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх |
| /p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско д |
| о ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb |
| вима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као ш |
| ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} |
| та, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а |
| оји је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у г |
| ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери |
| е!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стоја |
| ној соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четир |
| од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове |
| ати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим кр |
| поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кр |
| ћ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овог |
| е похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, бр |
| .</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, |
| ње, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш |
| клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага |
| ије га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као |
| удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — |
| ријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишт |
| баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је у |
| ној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђе |
| ање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања м |
| , те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој |
| чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставит |
| ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане |
| шкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час |
| .</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да у |
| јака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмо |
| и није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао |
| њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога на |
| и глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати н |
| S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!< |
| на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му |
| , ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишње |
| планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="10 |
| сока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и н |
| упати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, ко |
| Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> |
| е тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема |
| лугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи сн |
| је је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се н |
| /p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— |
| испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиш |
| . —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћел |
| у свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку моли |
| ј праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковић |
| рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, |
| од ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, тол |
| ћ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа |
| други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Руд |
| ст, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући |
| егови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p |
| ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на ис |
| вукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага |
| ажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кро |
| х, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе? |
| рени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у р |
| ече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p |
| урака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под то |
| пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачк |
| pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала |
| ску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмо |
| уо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb |
| А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога |
| се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклев |
| ли прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За |
| и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској с |
| а, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима |
| а је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а |
| е црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу |
| увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, |
| о триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а ис |
| о, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче |
| та, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га |
| </p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана |
| су опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, гд |
| че узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та ра |
| заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у ку |
| у залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше к |
| на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала |
| е, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен |
| олитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена |
| еве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Ту |
| је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај |
| пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Бо |
| пточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опан |
| спирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах з |
| се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло изд |
| ржи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим |
| е, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањ |
| Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се н |
| ма око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу је |
| ојени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем удар |
| стић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини дво |
| Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не о |
| је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачко |
| } Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око т |
| 2" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и |
| у изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је п |
| погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једна |
| нако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори |
| о њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува |
| нуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Ру |
| , да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p |
| ма баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> < |
| ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жили |
| био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се не |
| Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; |
| на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...< |
| чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, н |
| у укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим |
| , пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, |
| момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, о |
| а дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руд |
| ватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после о |
| ње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете |
| приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак |
| Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> |
| ојаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" |
| рских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео кр |
| уљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци у |
| мно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећ |
| ве?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема |
| што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу г |
| .</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу |
| и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као окле |
| ка уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним пок |
| Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином |
| од човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога |
| мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да с |
| нија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, д |
| му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом |
| но, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава |
| ћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправ |
| внуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита |
| еле ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме |
| ле су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— |
| а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би ј |
| ад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не пом |
| дити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други зн |
| ру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром |
| ак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није |
| би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега н |
| болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, кал |
| ве је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло |
| јавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом бели |
| и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли |
| <pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени по |
| дешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, заглед |
| та је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни с |
| а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је |
| на лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне |
| у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљошт |
| огао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у |
| аше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава |
| плета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта |
| манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати о |
| Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице веза |
| ле на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над м |
| р је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— |
| отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама од |
| де их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, |
| а, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, |
| срћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа м |
| до! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи |
| још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме |
| дговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно |
| ему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува |
| писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој |
| гову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду. |
| , рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао |
| <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с ли |
| ти заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, ал |
| {S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад уг |
| {S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила х |
| дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, |
| такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе ду |
| кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаност |
| едва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> < |
| уда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло |
| а, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано неб |
| илили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајан |
| ељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћ |
| уздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну дев |
| а још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада са |
| ити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и д |
| p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, |
| и не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све |
| ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се |
| ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зуја |
| ароде!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио свој |
| од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијс |
| илику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Мора |
| зно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколик |
| ead> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у |
| у, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зач |
| "216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дерви |
| ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци н |
| аџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу |
| аше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, |
| час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у он |
| зничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> |
| у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не |
| чка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p |
| .{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се нећ |
| Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па о |
| букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! |
| рвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су |
| гне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, мода |
| вну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Р |
| то је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је прилико |
| свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатр |
| је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, к |
| и-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколи |
| на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нука |
| ишта.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта |
| коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико |
| би образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, |
| е, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање нег |
| једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред н |
| ед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а он |
| д братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом с |
| ; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше не |
| у суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасењ |
| кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мује |
| три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} |
| е разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове |
| куда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</ |
| .</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} |
| е макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчан |
| кама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, |
| их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је М |
| ломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој |
| разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си ск |
| S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић обо |
| ачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Д |
| очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено поглед |
| к године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, |
| чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имал |
| , које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено |
| сталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко м |
| се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се прел |
| /p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, |
| ала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ног |
| дао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није |
| гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и пад |
| је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, |
| оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више о |
| а према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла с |
| часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те ј |
| ити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себ |
| око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у кров |
| воднише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>С |
| велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним |
| би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дот |
| је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бо |
| није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — |
| ину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила о |
| н у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, а |
| убаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гом |
| и-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу? |
| у и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао |
| аш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем |
| сипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшил |
| оте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон. |
| е и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="cha |
| ић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, |
| је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибо |
| ам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар и |
| моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ брад |
| збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.< |
| лони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу |
| — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску |
| Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу сумор |
| вот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да с |
| .{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је |
| те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: |
| о ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази |
| зу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њ |
| не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли м |
| на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не зн |
| арод, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину |
| рича му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, ка |
| р братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p |
| } Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а |
| Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе поми |
| S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова ку |
| на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи пох |
| а дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породиц |
| и до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жв |
| чин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча |
| ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади |
| ли поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на |
| и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, леп |
| /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А оси |
| за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Мил |
| рашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов |
| <pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати |
| у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p> |
| 2" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово из |
| ао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али |
| је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о |
| је могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудим |
| ним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и уб |
| баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из који |
| хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, |
| .</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао |
| кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нар |
| о кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вр |
| ад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на |
| лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час |
| заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све |
| ко ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина к |
| дом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који |
| као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипај |
| ану, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливе |
| колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Е |
| талих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се з |
| манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како т |
| ка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи |
| </p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мучени |
| ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића |
| — А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него |
| ука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори мана |
| ! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да |
| нате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај |
| } Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сас |
| ахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{ |
| паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер |
| ајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само трес |
| ушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се |
| према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше |
| а Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада к |
| и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, п |
| према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим с |
| и су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очиј |
| у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осе |
| ити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, чове |
| које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туг |
| сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што |
| је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из |
| ољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ |
| е које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватро |
| узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а |
| душје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну |
| .</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико пок |
| после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разгов |
| их четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и п |
| а у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене неч |
| уднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала ср |
| , Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта п |
| еда.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очиј |
| врђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљк |
| уше убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар |
| басали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма ј |
| н не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су ст |
| ном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да |
| о си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи- |
| ама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станков |
| теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико |
| о! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој син |
| етници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој ј |
| али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што са |
| <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом м |
| огађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у |
| е према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину годин |
| остас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часа |
| прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао б |
| вало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, о |
| рцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом ст |
| а кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> |
| , те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и |
| х дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и |
| ико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... јед |
| нажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина |
| о погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> |
| n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету |
| џи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову ду |
| опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглиш |
| у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај ма |
| па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усу |
| уши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша несл |
| уће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — те |
| х, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао |
| .{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити ш |
| отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! |
| и и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а |
| ислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста так |
| страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Тур |
| рослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.< |
| ла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како |
| а ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џ |
| ора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило |
| ор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сум |
| о није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, ко |
| степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети как |
| н припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се к |
| ер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље јо |
| о глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у |
| аглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турк |
| аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастук |
| зна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе то |
| о све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затег |
| м, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и н |
| ећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже раз |
| х остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха |
| ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густи |
| предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чарш |
| ога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева |
| једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе |
| ади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, |
| оки крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима |
| ада је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самиј |
| ни чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је |
| и.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана оп |
| ра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу М |
| уни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p> |
| на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су пре |
| миљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између бр |
| ар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, |
| аљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близин |
| граби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненад |
| крете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, |
| ило много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци |
| он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестин |
| е, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину |
| изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме о |
| паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледај |
| ве живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — ода |
| /p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мрат |
| <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан в |
| ља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђ |
| могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, |
| ину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, |
| ину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви |
| уто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби |
| и крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> < |
| је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка и |
| ете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај |
| клопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} |
| ца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} |
| у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња |
| ана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потишт |
| , принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целив |
| ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда сед |
| је га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарон |
| пао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је сп |
| ца, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико |
| та Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> |
| на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе |
| уће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па о |
| не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} |
| који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштр |
| севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} |
| .{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу |
| е ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу |
| аву дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура д |
| ила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на ст |
| од свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим |
| рчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега да |
| и-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — о |
| дмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ног |
| још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи ш |
| ата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги |
| и га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због |
| ричешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни у |
| Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није ве |
| копча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, п |
| међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој бе |
| ње да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S |
| и рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки х |
| коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво |
| г ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама ниј |
| . — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговор |
| ти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, пр |
| ве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отић |
| а, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало |
| Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и |
| </p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Глед |
| лим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са су |
| p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их об |
| цима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамил |
| ! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— |
| — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једна |
| зари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од |
| леда витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукам |
| арод разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше |
| дарци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" />< |
| следњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала |
| и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако доба |
| лих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бо |
| авршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотак |
| или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погиб |
| ци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи |
| м, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити |
| пастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз сел |
| днела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуг |
| ти.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на те |
| астирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве т |
| амљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, сву |
| се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо д |
| у помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављ |
| да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ ј |
| души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, |
| а је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужи |
| аџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино л |
| размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву |
| се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен |
| вати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима л |
| ју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову с |
| чина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагић |
| на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледа |
| ио јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} |
| ици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне б |
| ка, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога до |
| не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било д |
| ери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-а |
| ти девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промр |
| му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али |
| онела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву зап |
| први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш |
| — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S |
| Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посл |
| р да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осе |
| запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо у |
| ћа, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће |
| је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n= |
| реве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и |
| ке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <di |
| ићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пре |
| седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p |
| ко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир- |
| м наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у к |
| ух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи д |
| Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оно |
| ћа, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још м |
| ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је при |
| толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, |
| <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева |
| бочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} |
| бгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и ка |
| му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У |
| ељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна ико |
| ислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није |
| честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Т |
| највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је |
| танковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из д |
| мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и дв |
| p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер дух |
| у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као |
| , зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налете |
| езаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на т |
| о џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и прокл |
| сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, а |
| на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субаши |
| казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да |
| и.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које |
| а одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну твр |
| робова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђ |
| та се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу |
| и је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору о |
| м уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га |
| ке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера |
| учни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе час |
| лно лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу |
| е, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, |
| чи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе |
| тили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача |
| анихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умук |
| гледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— По |
| урке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заус |
| мих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамни |
| у, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> зав |
| разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јат |
| ма гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Прати |
| >Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — |
| <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога уд |
| p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се |
| ица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје |
| 197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> |
| вне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у ј |
| ида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити |
| да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно |
| , повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, |
| се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} |
| опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, |
| пи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухв |
| на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је |
| из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио ово |
| твене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушени |
| кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђав |
| је ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан ста |
| гу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага |
| Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и и |
| Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да |
| у, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламт |
| кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну |
| кога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек |
| Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупки |
| несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој |
| људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти ј |
| се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови |
| је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, |
| за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као о |
| S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи су |
| еш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених ви |
| одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у ве |
| и из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те д |
| о је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— |
| е печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— |
| ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманов |
| а се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана. |
| си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p |
| вијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у н |
| "125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и теш |
| исином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, ка |
| .{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео |
| То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћен |
| га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти нар |
| на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера ј |
| пић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се |
| S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докл |
| , ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала та |
| па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је с |
| сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Ру |
| ај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и См |
| цала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, ра |
| а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им ј |
| сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је |
| е јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чу |
| олико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар г |
| вуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми |
| о се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурња |
| , да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дан |
| а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</ |
| е погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић |
| е, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико |
| у, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвн |
| лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</ |
| због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, |
| о окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче бела |
| ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови |
| оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну је |
| а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Мома |
| ну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, ч |
| м Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и |
| ман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игум |
| и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их |
| па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати пре |
| а осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа как |
| на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непри |
| бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак мом |
| о само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздив |
| рах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш то |
| S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набаса |
| у дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклоп |
| непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари |
| ри главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је |
| ла уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча |
| ћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим из |
| да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој |
| о баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и |
| еве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, т |
| есет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нем |
| тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их |
| ајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдуко |
| а рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, д |
| тоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох |
| и и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која прол |
| Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место |
| кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљ |
| зли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише |
| разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да |
| <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све ст |
| рану.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— |
| <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свим |
| нушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће. |
| бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— |
| исли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више зах |
| !</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима. |
| свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један |
| p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећ |
| шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао п |
| лободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете с |
| праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле |
| Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па јед |
| и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом |
| уста помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело |
| рно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла п |
| илику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља ве |
| ао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју |
| рске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, |
| бична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађа |
| ер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости |
| а густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква се |
| убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучер |
| дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину |
| е у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с најв |
| е сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко с |
| дгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недр |
| разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p |
| питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо |
| ите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрос |
| би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о ста |
| Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлиј |
| p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па |
| осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p |
| ху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа п |
| остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој до |
| нама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се п |
| бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смир |
| уби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па |
| ждере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Т |
| н код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и |
| ају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнак |
| је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се |
| овини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањ |
| га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће врат |
| их, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а о |
| е су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, ка |
| узе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђе |
| p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чиви |
| паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов |
| се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хај |
| о заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S |
| {S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p |
| вао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити |
| — Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им |
| била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та |
| о у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се |
| је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио |
| хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужит |
| првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим пог |
| атиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло |
| је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} |
| копан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кро |
| за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек д |
| и се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена ст |
| мала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким н |
| акав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је би |
| у вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег |
| 223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о |
| околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око по |
| } На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па с |
| та, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколик |
| не, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ет |
| се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен блен |
| о и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се на |
| о сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што |
| га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да |
| бри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ве |
| ничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одгово |
| о.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игу |
| е главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маг |
| оследњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видел |
| воме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — |
| , најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну пси |
| {S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као |
| ао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А |
| уманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измир |
| а и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и |
| га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</ |
| иштву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз |
| дро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да з |
| здиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова у |
| да се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{ |
| е светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и м |
| а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану |
| личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто нео |
| >— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> < |
| лакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из |
| шће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а |
| привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој |
| ти слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, |
| опла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, ото |
| као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> |
| звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао |
| ових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за дру |
| ођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} |
| и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, |
| чића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба |
| је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил |
| ово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипа |
| арку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија |
| е отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на но |
| дмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покри |
| ачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и |
| ежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Р |
| ла, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} П |
| се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових |
| лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо |
| и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој углед |
| ан ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ев |
| них мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измич |
| шу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{ |
| слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када |
| тају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започе |
| не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— |
| сталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и |
| у одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира оста |
| ухом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, ка |
| ао мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и |
| ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, ка |
| овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману |
| вај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љу |
| биграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст му |
| одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само д |
| њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него |
| ких гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, |
| не ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахн |
| те <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као |
| олетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухва |
| лико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне |
| ad>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио |
| } Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив |
| в ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али шт |
| јка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето |
| е покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p |
| ри: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом и |
| , на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турци |
| {S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе п |
| ћушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} С |
| што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Ша |
| во небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као д |
| кву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишње |
| ромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке |
| оз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и вла |
| ише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче |
| ?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ј |
| што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину |
| ста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачу |
| ску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада б |
| му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него кака |
| Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада ј |
| га дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне |
| тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора у |
| омак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравиц |
| собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликн |
| и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на |
| , као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не |
| , а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, |
| " /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је у |
| оју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кор |
| е морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајућ |
| .</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опро |
| оју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљал |
| ам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј |
| да ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не |
| м су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мис |
| несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера |
| е убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Как |
| бе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана |
| зе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге |
| ли су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићк |
| , да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од оног |
| које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шк |
| ова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по |
| ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља проле |
| апалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати д |
| мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима у |
| ле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p |
| Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црн |
| кну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледају |
| зне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посма |
| ласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали |
| амбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка |
| } Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, цели |
| <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, |
| </p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисн |
| арко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> |
| ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— |
| ругога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> |
| он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући. |
| пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно и |
| је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислужива |
| љене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на д |
| прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кућ |
| ља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— |
| дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око |
| ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да н |
| — Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико н |
| могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Ру |
| е се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубур |
| ки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мр |
| рудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На |
| иво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога |
| ћ послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! |
| арочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и |
| /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, гд |
| стрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико уда |
| да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те |
| до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ак |
| пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили |
| ити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није |
| га града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они |
| толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред сам |
| ас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што на |
| а, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно |
| е, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и пл |
| а oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у њ |
| браз кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осе |
| разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а |
| село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући |
| ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хан |
| Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, до |
| {S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да М |
| набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, |
| тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после |
| илука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S |
| А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Ша |
| гићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пус |
| онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имал |
| оже. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће |
| сим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много |
| настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, |
| се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У |
| <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p |
| ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако ј |
| ше, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} |
| његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо ли |
| са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћ |
| укама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и |
| ао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за |
| , појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он с |
| рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S |
| во погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестр |
| .{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије |
| лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, |
| заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Р |
| проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи. |
| ан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучит |
| најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.< |
| та, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим |
| зимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћ |
| ло од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, |
| е подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће с |
| чан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, |
| а је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потај |
| , пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропа |
| ма!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другије |
| — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад пла |
| стали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још ника |
| говори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не сми |
| противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Р |
| зео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гусла |
| а ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— |
| што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p |
| а томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, |
| сте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разго |
| аест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и оста |
| глед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силн |
| </p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Уга |
| ежи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и |
| из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави о |
| , па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој п |
| кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка |
| са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S |
| ти с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној |
| ат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које ј |
| бом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, |
| ад њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="9 |
| Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да |
| /p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко м |
| не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ет |
| уше, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p> |
| сао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове |
| че беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и сам |
| трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало |
| ћ, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S |
| је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи пот |
| на је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цеп |
| че замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа |
| з Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ј |
| тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а м |
| ити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упа |
| овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се |
| тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мр |
| ставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очим |
| се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> |
| о сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не зал |
| рни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код суб |
| и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је своје |
| како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи о |
| у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би мог |
| подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побрати |
| ице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, |
| >— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А гд |
| а Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске |
| а им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико годин |
| дан од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше |
| Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било |
| н Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од |
| Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, |
| .{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће т |
| то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’на |
| помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јас |
| дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и |
| села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још виш |
| Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна неприј |
| можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и |
| по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозд |
| били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и |
| омену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свиј |
| да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање |
| Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкн |
| ко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гл |
| допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком ја |
| Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па |
| с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином |
| а, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазб |
| ри хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, д |
| ље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зуб |
| оже помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне |
| које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна |
| у!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Ту |
| тарци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} |
| ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају |
| простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — |
| ; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! |
| изно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја |
| оње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом |
| а мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђ |
| равцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на |
| завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику к |
| ађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Те |
| нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново до |
| оје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да |
| рак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћ |
| тити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вече |
| н, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Упл |
| ко сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми с |
| "167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле |
| тог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Ру |
| глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него св |
| јчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам зн |
| него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате |
| ас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| слима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са о |
| ска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завл |
| закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави |
| отика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијс |
| баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— |
| м брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да с |
| са и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати ко |
| ше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас |
| енути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко |
| <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитим |
| де на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, |
| Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори |
| оравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај прокл |
| и преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} |
| ротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш о |
| -духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчин |
| шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав з |
| теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као с |
| е.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> |
| и:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — |
| — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали |
| аком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и о |
| ћ, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише н |
| но гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема ви |
| у из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је ј |
| много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одгово |
| потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А ве |
| ити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није и |
| су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и |
| сто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини |
| ам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову |
| умња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађ |
| ни су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачу |
| ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, ш |
| на и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, |
| орака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага |
| <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаре |
| по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, |
| епа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено |
| и вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату |
| пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само ј |
| вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о д |
| иклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи кр |
| лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад г |
| то по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> |
| p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p |
| а шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, |
| ељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети |
| изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, |
| ршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећ |
| адно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нем |
| е тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он |
| > <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колен |
| енка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини сн |
| S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које |
| д.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њ |
| потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што ј |
| , али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да н |
| Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" />< |
| ем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осети |
| S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> < |
| који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је в |
| и људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју |
| ховник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда? |
| , да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите |
| кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи рук |
| Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укоче |
| ађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе |
| нало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог |
| тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши а |
| ружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громо |
| ала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати о |
| гледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и у |
| </p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже |
| достраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али |
| е указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ниче |
| год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад |
| једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити |
| , — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадат |
| ви, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је дов |
| леда уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! |
| ста, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само јед |
| ници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из |
| чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред к |
| ни, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено |
| а, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} |
| оздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум |
| има јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није бил |
| познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање власте |
| реним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између дв |
| <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Ш |
| <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом глав |
| ови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се суко |
| па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек |
| еких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита |
| > <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом ј |
| прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и |
| илоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи руш |
| руку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, |
| к, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очеку |
| p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Дома |
| згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на |
| езина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме мест |
| } Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и н |
| се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у р |
| му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка и |
| .{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p> |
| Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погл |
| анице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два |
| ном ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разл |
| место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полет |
| им каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га |
| ао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које с |
| никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара њ |
| осијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по ср |
| pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што |
| време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што |
| е!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за ов |
| епала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђе |
| е опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чије |
| заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p |
| о не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који |
| е уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио ж |
| гне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> < |
| су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се |
| е и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежин |
| /p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но |
| па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље он |
| у.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се |
| о.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а |
| дегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар |
| букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> < |
| и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песница |
| спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четвори |
| сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва п |
| Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стај |
| диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле б |
| , излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушк |
| пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песница |
| је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да |
| и за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногам |
| је није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља л |
| мрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите |
| о одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа |
| <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, кој |
| n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале |
| е из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> |
| .{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, |
| лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеш |
| .{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском не |
| и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вече |
| јче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се |
| раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали о |
| јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала |
| ојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да пока |
| да, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун |
| ј бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџ |
| прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станко |
| е, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стад |
| позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" |
| ти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркв |
| е, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо |
| сну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек он |
| и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам с |
| све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вел |
| ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, |
| н урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и |
| ко хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силн |
| на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, ш |
| у запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{ |
| је не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина из |
| а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далек |
| па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајућ |
| је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој |
| едаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се |
| еђу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а |
| и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије |
| аху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свако |
| } Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и |
| у од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је |
| разио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опе |
| овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је |
| мња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке |
| селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по сел |
| клет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових |
| и, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако |
| Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куд |
| осле, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало о |
| приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.< |
| манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Г |
| ота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дан |
| као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из |
| м шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p |
| и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Милано |
| "138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ |
| утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили ман |
| сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више на |
| </p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> < |
| .</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он пол |
| а доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих |
| цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера |
| шења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од двод |
| око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, го |
| дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сат |
| осподе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитр |
| ати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, би |
| лу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да ј |
| биђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли |
| атиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина по |
| ти и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са |
| ма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} К |
| његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере |
| > <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских разв |
| е недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као ш |
| дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке |
| ја кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори. |
| ека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи неприј |
| упне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, к |
| о муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете |
| ше ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни |
| сле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доим |
| ика, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као |
| еко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом |
| жње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти и |
| да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустр |
| и под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед |
| д само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и арга |
| е изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с пла |
| слави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кли |
| аху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то < |
| о све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро р |
| прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превал |
| ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, по |
| грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па |
| сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, б |
| као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој сла |
| посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иек |
| о је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде п |
| абаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, к |
| игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумен |
| Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњава |
| Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско дворишт |
| , како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у о |
| ико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски с |
| ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и |
| и Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само |
| /p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се |
| астанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићи |
| војим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је изврши |
| него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до ше |
| оворности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су ча |
| сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје у |
| вали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудн |
| и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта |
| рада, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми см |
| ио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да |
| „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери и |
| сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима |
| , дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлу |
| нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним |
| ај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох |
| него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Ку |
| о и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, |
| Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на |
| ! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо? |
| p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Зак |
| под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. |
| рске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, |
| ровах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да |
| сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како |
| стовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> < |
| па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p |
| ан Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих |
| зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одго |
| лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше каз |
| се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори М |
| ва, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, |
| <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, маша |
| теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети |
| ах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> < |
| p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мрати |
| м и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и |
| ло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хва |
| имију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} |
| и ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита |
| .{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} В |
| /p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби св |
| са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштиг |
| <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића |
| апевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци м |
| а шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гле |
| > <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колен |
| примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове пр |
| чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук |
| рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, |
| ш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је |
| а снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пла |
| ина, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом |
| субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и с |
| на да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне и |
| уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини |
| ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све |
| е одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рође |
| оре: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би |
| е, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, |
| снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и |
| Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека јо |
| ило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светл |
| вали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиж |
| елином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој |
| ва.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у |
| итез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очи |
| та.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај из |
| м знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало |
| онуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор с |
| епавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек |
| ирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала погле |
| а својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мра |
| врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклон |
| разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па п |
| > <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и |
| /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јут |
| оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само ј |
| це, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} |
| крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија з |
| ела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову |
| као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од гло |
| — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се јед |
| S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог рова |
| е може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сас |
| г народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим |
| њен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштр |
| ела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупић |
| кну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту |
| и је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> |
| игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уз |
| астаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела |
| уља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Го |
| носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бего |
| оуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва з |
| и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би |
| љи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу |
| око хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, к |
| се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странп |
| ога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомиња |
| и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради к |
| крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих пор |
| јану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих |
| га Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њ |
| чки живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у дол |
| а нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, ко |
| у у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну |
| Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни |
| имала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на св |
| И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак ј |
| рака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука |
| ја од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба уг |
| ек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали |
| /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се |
| лушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни |
| живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како |
| сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> < |
| ></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Ру |
| илом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведни |
| у таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планин |
| одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после д |
| , — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопават |
| а <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочека |
| .{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико |
| живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница? |
| и мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одм |
| уо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао |
| за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од не |
| кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n |
| је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S |
| сли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду |
| од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, |
| м га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како |
| и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела д |
| езин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово |
| и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сун |
| , казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, |
| не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама в |
| у на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као на |
| ра, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума |
| крвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајно |
| у утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз ко |
| } Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па мо |
| чега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размиш |
| је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио. |
| рвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, |
| осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, |
| ла за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима |
| му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама |
| љи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску |
| нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турц |
| гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе ст |
| ој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овом |
| лава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и |
| ваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну |
| он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако |
| оговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми мла |
| ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето т |
| гу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је |
| едини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао |
| и му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених гл |
| новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко г |
| роговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам зн |
| акав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} |
| а брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и |
| а ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p |
| лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па н |
| ја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да |
| у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више ниј |
| они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> |
| еду.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ су |
| луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гле |
| они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поум |
| је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећ |
| дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика |
| а гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглављ |
| о кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отиш |
| љиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад |
| Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове о |
| љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе г |
| ша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се н |
| и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и др |
| ађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се коли |
| >Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњак |
| Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распозн |
| p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</ |
| ем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си |
| саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на |
| ује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољ |
| азрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око |
| а другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.< |
| ре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе ср |
| да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале г |
| <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из в |
| кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша несл |
| дговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како с |
| а потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па м |
| устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера |
| р попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна |
| калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p |
| мо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’н |
| е.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је б |
| ну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни с |
| Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бле |
| јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Цел |
| да, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти крив |
| и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа С |
| , — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} |
| {S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџакл |
| /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне |
| ри Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За ј |
| и ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу |
| и брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљ |
| ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и с |
| уги овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али зам |
| који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па |
| од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игума |
| ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна ме |
| Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обо |
| !</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и по |
| ати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа |
| у, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина ра |
| је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Т |
| и-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвн |
| <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џи |
| амртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио би |
| е ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грознич |
| ох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, з |
| pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с |
| и, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те |
| тарицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовн |
| ртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — З |
| узе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се н |
| ен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазр |
| и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаш |
| же, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> |
| ад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> |
| ојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша |
| у, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш. |
| , е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћ |
| иреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима н |
| на с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута по |
| , те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога |
| Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете |
| едајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} |
| а ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{ |
| ар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти д |
| се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја |
| у?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућ |
| казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гнев |
| оре, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје врат |
| Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?< |
| гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одг |
| узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек он |
| а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не |
| е крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прош |
| ј задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до јед |
| реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.< |
| ајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман. |
| ховник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио? |
| и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да ј |
| ове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро |
| та велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали с |
| апута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу |
| ке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу |
| крвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може са |
| нику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису |
| Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> |
| ман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{ |
| </p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада |
| знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да ост |
| с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, |
| ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p |
| >— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћ |
| >— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мрат |
| S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се |
| ашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, |
| га одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, ка |
| цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери м |
| ? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одгово |
| >— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај |
| да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Бо |
| мо, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповањ |
| } Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Кру |
| су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу са |
| са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић она |
| ави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— |
| е смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовни |
| нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Те |
| е могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се мог |
| се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се препл |
| је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно ова |
| обу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на си |
| ад собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кл |
| ме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу |
| </p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову ду |
| лију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме п |
| p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> |
| кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази д |
| а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затвар |
| на смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на њ |
| и оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учин |
| вила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обој |
| о се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у |
| ес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ ма |
| } Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Ши |
| } Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрх |
| моћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — пр |
| Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с бре |
| сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке |
| Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бир |
| уо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајду |
| овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаш |
| се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога |
| њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку |
| епњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</ |
| ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео |
| лаве, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, ко |
| коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише ка |
| ко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и су |
| е баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, |
| вит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се |
| нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу к |
| па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више ни |
| им, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико |
| ла прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу |
| пић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био |
| ква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су |
| ило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разли |
| измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаш |
| јера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p> |
| ђу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, б |
| се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и |
| у све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушј |
| хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> |
| је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му |
| ио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име |
| олико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина |
| у.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! |
| о пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, |
| ати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Х |
| ла, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштова |
| и започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су т |
| тез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се д |
| и, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше каза |
| лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бле |
| К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да |
| к најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихал |
| ика.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш |
| е једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми о |
| а, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p |
| о Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умал |
| ако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка |
| загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер. |
| ламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауста |
| то се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељ |
| браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене удари |
| аталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним п |
| а њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по |
| ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, |
| ца? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђ |
| јтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p |
| к, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| елу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Иг |
| S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник! |
| S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ства |
| е проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гаг |
| лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилик |
| ије ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ |
| није, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Ја |
| ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући св |
| } У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда н |
| ве дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала |
| /p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Мест |
| ли, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Ха |
| је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно глед |
| лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убије |
| ајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од |
| ти.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже |
| лне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, не |
| амљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам |
| ме беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очин |
| ла, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе |
| ече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и |
| нају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{ |
| ну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као |
| вића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, уби |
| њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела |
| ла се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на к |
| n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове де |
| ше инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрос |
| зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и ук |
| адни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> |
| талишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри л |
| ом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули |
| ном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И |
| : запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрат |
| ваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Н |
| љувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсме |
| е падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од г |
| али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао |
| ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад с |
| учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгуб |
| аплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаук |
| је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега |
| а не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него |
| докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p |
| и његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудим |
| таде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, тол |
| одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти п |
| тви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса |
| p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и |
| још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом до |
| /p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; |
| поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред |
| оси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га с |
| ад њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунч |
| Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, |
| ога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Ма |
| хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измир |
| ли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан г |
| ацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене из |
| јао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јуна |
| Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирч |
| b n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао |
| ј и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, |
| пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зн |
| — Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула ова |
| а кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле с |
| дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за в |
| авазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало др |
| у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се доко |
| е покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испиш |
| и према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу |
| јзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n |
| ње, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником |
| у колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога пет |
| а и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљини |
| е стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено ра |
| е што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очим |
| о згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, шт |
| други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па |
| растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из с |
| ебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда д |
| забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и |
| али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, |
| шаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а на |
| ао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у |
| д помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се |
| о, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до |
| апијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у |
| ма као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравци |
| уховнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="2 |
| азговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну |
| шљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> < |
| ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па та |
| манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или |
| ићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p |
| p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женс |
| клонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало |
| стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненад |
| држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукоб |
| убер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена по |
| саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се ово |
| а, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, п |
| е широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити |
| ања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гаги |
| што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко в |
| чунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у |
| ени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му |
| /p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Х |
| месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после |
| рестаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или мож |
| > <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже |
| о тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане |
| аба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} |
| ђе му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупља |
| вориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p |
| > <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност |
| се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свим |
| опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! |
| Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Мом |
| и изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу с |
| тај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо |
| летву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу ваш |
| е у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући |
| ћу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак о |
| ијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из ку |
| послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замиш |
| /p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују з |
| у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим свој |
| во усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и по |
| м.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> |
| ца.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</ |
| овао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, п |
| стави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између |
| па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико дим |
| уком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали |
| но.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — |
| p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га с |
| <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" / |
| о је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, |
| ...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега? |
| рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, за |
| да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да |
| ти?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог |
| ?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порум |
| ске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без око |
| јекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чег |
| да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у ку |
| , а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису |
| тишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући |
| дољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишин |
| да, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију |
| ше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањ |
| не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, |
| рљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва |
| ли да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, шт |
| е испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као див |
| кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао |
| бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова |
| гледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мрати |
| ри.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— |
| ова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове |
| ше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духов |
| Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив |
| те на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не зат |
| љивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су |
| зно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</ |
| — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — |
| ита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну а |
| је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врат |
| ево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на |
| — Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонул |
| ам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улиз |
| p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посл |
| зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка |
| ио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити си |
| па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу |
| сли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да н |
| ст.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ов |
| убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче |
| едати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се п |
| окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Га |
| ћ а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду |
| ћем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, |
| био Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати. |
| } Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у |
| онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Пав |
| ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хват |
| откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па |
| о то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, |
| ор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај др |
| букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио о |
| рви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухвати |
| е и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, |
| и на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умот |
| уховник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>М |
| има, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запит |
| чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад в |
| били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> < |
| плахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га ис |
| ао и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> |
| </p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника |
| , ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, |
| </p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, аг |
| } Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет м |
| зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказ |
| рне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери |
| ат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се св |
| — А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, |
| о село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све |
| лико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве мо |
| увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{ |
| о су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, |
| Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини |
| рем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танк |
| Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз ма |
| а! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> |
| јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свог |
| гов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресети |
| укнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли ј |
| крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћи |
| омаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу ис |
| Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> |
| остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од |
| , а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Руп |
| рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у |
| е ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнуша |
| воје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало з |
| борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бе |
| би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагић |
| о, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајат |
| а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ов |
| могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па |
| ик ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборит |
| јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најза |
| се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прош |
| , ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од н |
| Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p |
| и, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе |
| а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони где |
| предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је по |
| S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је ку |
| Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и |
| ћи, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова |
| га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најп |
| ? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запа |
| х, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изгово |
| разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завр |
| о <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ва |
| p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збе |
| снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самом |
| вали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух н |
| па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама пом |
| ш што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкне |
| и.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не извр |
| о овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и |
| но гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична т |
| м и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш |
| залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се нај |
| ју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујак |
| а, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Ру |
| хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што |
| >— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — дода |
| ћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметни |
| е; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} |
| ог оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, |
| пољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би |
| игла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо? |
| ику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са |
| оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало |
| о, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну. |
| злегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигл |
| Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Б |
| хо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, неста |
| лед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе п |
| инили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гаг |
| д њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигл |
| <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а |
| ритискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да г |
| али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па как |
| јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узн |
| о своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојко |
| одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало |
| } Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманов |
| како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови |
| убима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Су |
| спричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима |
| боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић |
| ђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару |
| в, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у |
| ма и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим |
| Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике. |
| у собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па |
| наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита |
| ам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на но |
| му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, а |
| ић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да |
| ! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, |
| , — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва ч |
| ече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А |
| нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвни |
| горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили н |
| али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.< |
| !</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвик |
| самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{ |
| емо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p |
| у, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар |
| од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу но |
| отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јо |
| и.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше после |
| их села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се |
| од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми н |
| трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Р |
| нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао |
| у?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што зн |
| га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о |
| као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као |
| <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се вр |
| Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би |
| само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над |
| стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али так |
| , коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У |
| а сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та |
| а потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ниче |
| прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> |
| пита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића т |
| осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затај |
| раби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> < |
| свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Т |
| стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишља |
| ли владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној |
| ће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти д |
| тир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од о |
| е се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру. |
| </p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе |
| ју шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишл |
| <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се зб |
| то се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти |
| ање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хо |
| е што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч |
| ист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, |
| ше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана |
| послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па е |
| да.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они и |
| а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам |
| на његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" |
| и, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада плати |
| <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, д |
| цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као |
| поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У |
| на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и |
| араца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људ |
| с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише |
| рамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуц |
| ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као |
| дупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и |
| нежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраг |
| што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп |
| ре убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада д |
| , надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се зат |
| удника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, |
| од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не |
| чне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недог |
| хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повиј |
| главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њим |
| тао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и хр |
| и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму |
| над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништ |
| а.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} |
| цама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се |
| раде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, побе |
| мти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S |
| р нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину н |
| , што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часн |
| деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме |
| гледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозо |
| е што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњ |
| пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептија |
| ве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, |
| оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада |
| тић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где мес |
| p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне т |
| јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напа |
| лепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на |
| ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није |
| Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти |
| и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој |
| занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у |
| а, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џин |
| , па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до теб |
| војке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обор |
| >А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као |
| уњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме гра |
| је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга њего |
| а, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину |
| у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши. |
| Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у |
| и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пре |
| , дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила |
| ирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да |
| рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, |
| — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мир |
| ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испо |
| здизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, зан |
| забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него |
| у молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окуж |
| >— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. |
| тим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога од |
| {S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке. |
| га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, |
| } Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их |
| лук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто сме |
| ркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља изми |
| стијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p> |
| још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толик |
| пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само по |
| лимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме |
| говори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта |
| или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик о |
| сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после |
| данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу з |
| у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мрат |
| час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, п |
| асиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, |
| и, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} С |
| окојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али |
| Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала |
| ао твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем ха |
| е и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> < |
| амо из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњишт |
| снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како |
| у на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом бр |
| страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, |
| ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу |
| е проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — |
| /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако |
| ели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи |
| очићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порез |
| чин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога |
| — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> |
| ека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не п |
| у Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђ |
| >Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за ја |
| неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво |
| раха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов |
| е, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја |
| езиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати о |
| дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— |
| ету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, |
| Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети му |
| ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрад |
| <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. |
| бити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како |
| ђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не |
| не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} |
| е, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на м |
| иђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, |
| ш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, п |
| једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се изми |
| је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и |
| S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ов |
| детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до ми |
| није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило |
| да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га ј |
| куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова |
| ути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, |
| вчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни |
| ран.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао |
| е, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше |
| рнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо |
| те и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведни |
| ећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве |
| а.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с |
| мена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је |
| све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић |
| ђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p> |
| S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! |
| ато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину |
| , а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чист |
| ио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти |
| смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмоли |
| упић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — |
| него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти чо |
| уку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом. |
| ко поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забе |
| ом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гаги |
| Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, |
| међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умота |
| твари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудни |
| ја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пље |
| таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које ниј |
| И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, |
| томе часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљ |
| се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, |
| те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судит |
| ела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче изно |
| — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно |
| путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Пут |
| трашне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се п |
| обове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу |
| ="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплет |
| ори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, п |
| к на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу |
| пић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно |
| рцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на сас |
| збавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" |
| а живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа |
| јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти |
| о, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утуч |
| а влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио |
| у пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила |
| Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говори |
| едара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што |
| ора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да |
| пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило св |
| ше, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, приве |
| припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станој |
| и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очи |
| дицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице п |
| ли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кне |
| то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим г |
| треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што |
| е, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слобод |
| у, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали |
| ала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{ |
| и ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуг |
| оне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала |
| <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје |
| вога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{ |
| али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста |
| о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађа |
| пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, т |
| о засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваз |
| Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} |
| ло, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је та |
| и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка ј |
| угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледа |
| диже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и |
| спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло ле |
| нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapte |
| > <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! |
| гаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} С |
| танојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња |
| па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревет |
| ајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} |
| нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па ј |
| агрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао |
| ла румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Ј |
| старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p |
| ну, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њ |
| } Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очин |
| запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и сум |
| се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чел |
| то се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изн |
| ју.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџиј |
| д? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и |
| Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се |
| су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Уб |
| илика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приков |
| тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни с |
| толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев по |
| поље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа |
| је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ства |
| било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад |
| био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станој |
| P19040_C7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, |
| за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена н |
| коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје |
| рића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам иг |
| ње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној с |
| ени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, и |
| они.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишче |
| га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа |
| мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} |
| а, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворил |
| и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па н |
| што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и талас |
| врше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо с |
| атића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p |
| то ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — о |
| ао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не вид |
| ли, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{ |
| ије свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши м |
| Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може |
| х, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи та |
| куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто пл |
| е теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак за |
| маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше ду |
| ма, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} При |
| и манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете |
| е и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чи |
| миљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих |
| тишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело с |
| <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува |
| ем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! |
| ој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти |
| дсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из ј |
| а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у кој |
| та Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не |
| стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је ли |
| за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто за |
| и, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— |
| p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, ко |
| ло час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу |
| и сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњ |
| -ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам на |
| е једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напр |
| .</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше ч |
| Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше |
| за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жест |
| ком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице |
| , да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица |
| такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, |
| казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда м |
| , да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић |
| иташ?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића |
| а.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била реше |
| чини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетр |
| Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми з |
| ховниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — |
| то се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се раз |
| даред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, к |
| сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа не |
| а себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осет |
| >— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех |
| сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и с |
| тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем |
| вори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и он |
| она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да с |
| >— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојк |
| ца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи |
| на какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћ |
| — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео. |
| аше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ он |
| е, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После |
| напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с |
| онуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, |
| народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише с |
| одрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добр |
| роду гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји н |
| добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Та |
| да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се |
| а од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као ма |
| позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру |
| је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив зад |
| оше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толи |
| да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се |
| почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем |
| е, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p |
| не и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна висо |
| к.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се |
| >— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, ви |
| није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије постр |
| га.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што вели |
| .{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је |
| > <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што с |
| еђу Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, |
| е и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашл |
| е мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њези |
| једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште |
| амо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана. |
| и радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је |
| без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а |
| еровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манаст |
| први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да |
| ино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: |
| па двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.< |
| мирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна с |
| и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кесте |
| сте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њ |
| d="SRP19040_C7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђери |
| /p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете врати |
| је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће моти |
| руги изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљ |
| које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n=" |
| пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприли |
| а јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, п |
| кићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљ |
| .{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, ш |
| е овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за |
| опљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, н |
| ође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа |
| Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— |
| азјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића |
| ргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслужив |
| аред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И зб |
| ст.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и п |
| кале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и |
| није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, к |
| ажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, |
| грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али |
| плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда |
| беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} |
| ека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она с |
| ељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мра |
| улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, ка |
| } Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискуј |
| ло му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и ду |
| е одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> < |
| а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S |
| реме било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у |
| тављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пл |
| м је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, з |
| а, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по ком |
| устави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и |
| оче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га |
| гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу з |
| — Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити м |
| играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ра |
| ју.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца |
| ву тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Мило |
| ко се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади и |
| високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што |
| и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је једа |
| му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста дов |
| ла, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а |
| висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се мо |
| p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни ј |
| јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, |
| дојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одме |
| и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког о |
| м је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто |
| уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p> |
| пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да оста |
| но сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто заглед |
| -Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну ча |
| ти после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <p |
| ти о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је ост |
| режуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, оп |
| и влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник ј |
| а.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше |
| о познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало пр |
| мом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рам |
| езина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком. |
| к.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кн |
| каза малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{ |
| илојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p |
| и, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљенос |
| ршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџ |
| осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, ку |
| са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> < |
| а се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице |
| " /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз |
| као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо |
| алуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дел |
| гу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ам |
| ли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да пр |
| 66" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је пог |
| рећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пу |
| >На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом |
| се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче |
| вати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрп |
| љена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да ј |
| ати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према х |
| заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњиш |
| атали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови |
| у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у |
| е кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио |
| обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, |
| бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао |
| еве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су с |
| д угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> |
| Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју с |
| ше га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло н |
| гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, |
| се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљај |
| ну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците |
| ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше наг |
| гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— И |
| усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђ |
| p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни |
| <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, |
| стину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, |
| тничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међ |
| ад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу јо |
| свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се |
| ин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с |
| избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — з |
| усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро |
| говим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном светлошћу; облетала је о |
| .</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!< |
| има прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже |
| ије завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p> |
| има већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S |
| и од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шт |
| само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен |
| е обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препр |
| тити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудн |
| и-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао паж |
| сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се |
| ега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— С |
| S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и |
| дно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је |
| залудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промис |
| дише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а |
| ници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су прв |
| S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од |
| о коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем |
| лоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје уби |
| презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмис |
| рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да |
| а међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, |
| , да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. |
| снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Мил |
| уља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></ |
| велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Н |
| адили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку з |
| и што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно н |
| сечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и приј |
| д, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати п |
| н свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га |
| омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преп |
| p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе д |
| <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћи |
| у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хај |
| његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила. |
| х, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио |
| а ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, |
| е утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнез |
| а потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у ов |
| базре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Тур |
| на, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема пр |
| е.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и |
| Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што |
| ропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честар |
| је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да пок |
| ги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклоним |
| око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво из |
| кле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара |
| га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и д |
| је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мр |
| на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахиј |
| ре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост. |
| <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> |
| е да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштити |
| азила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учи |
| а увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам |
| што би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћ |
| агић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Т |
| село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, |
| и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их |
| астирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали |
| кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци |
| одметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!< |
| јна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова за |
| уда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мра |
| ли-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} |
| гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, |
| ављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтев |
| ао клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, ба |
| ани угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава |
| шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић |
| хвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као |
| згодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Му |
| шљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху |
| ом, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у |
| ати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! |
| е изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао ус |
| ада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију а |
| И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера |
| S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— |
| — Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео су |
| о рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p> |
| </p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени п |
| анас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око се |
| с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледај |
| Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напоми |
| ромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумор |
| адно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загрева |
| шио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не |
| ла на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каз |
| оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у п |
| ебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле |
| ростору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским к |
| 71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{ |
| седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овом |
| ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све вр |
| адскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки д |
| аш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да |
| ти, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако ниј |
| ом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти у |
| онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души ниј |
| ци.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступ |
| то се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што |
| о поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јас |
| а све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а н |
| сове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} |
| о још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња м |
| а сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се глав |
| јзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Ста |
| а, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго. |
| ну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, |
| вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде суба |
| девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта |
| абанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јова |
| гано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку |
| те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, за |
| <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се од |
| , па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Н |
| ком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</ |
| напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска |
| ења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису |
| мисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који |
| седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</ |
| у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окре |
| е страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар |
| више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучер |
| ога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио с |
| дње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плаче |
| још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља |
| да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рук |
| тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколи |
| о шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко |
| застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закљу |
| ристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њ |
| и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под њ |
| нчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчиц |
| а чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак. |
| не усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно си |
| асом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и |
| ка са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху од |
| на намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, |
| ма њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, |
| преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — пр |
| еде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз |
| исао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко располож |
| ренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га за |
| ез сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад п |
| ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад усп |
| му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у |
| наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисл |
| еђутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С ма |
| он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, |
| а студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави ј |
| естаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову располо |
| се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на који |
| е распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да |
| радом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изр |
| "> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера |
| у, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S |
| >Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецају |
| ићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клет |
| уманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи сам |
| било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А |
| е поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густ |
| уком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџ |
| је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, ш |
| слони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у њег |
| ке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, |
| којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> < |
| ећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се |
| таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна среб |
| ара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрип |
| оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се |
| на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољ |
| оми и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма коли |
| едило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у стран |
| да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе |
| ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потп |
| а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми д |
| ичавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке сте |
| ве и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су |
| говарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отво |
| није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које је било |
| ватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамља |
| зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Уби |
| шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се |
| Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао |
| p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игум |
| ељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише |
| сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана |
| се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и п |
| еко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну и |
| места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и |
| је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч |
| дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћ |
| и ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао |
| .{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да изми |
| S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице бра |
| рабић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало |
| рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, |
| жио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жил |
| емљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у о |
| ђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај н |
| рагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђ |
| шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је |
| једничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се |
| из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђ |
| лоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, д |
| ати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, за |
| ео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудн |
| не распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после то |
| потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном |
| веку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништ |
| рчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започн |
| ога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај приков |
| досећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, |
| умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао < |
| се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке ус |
| ли узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, ка |
| p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где |
| ти у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери |
| аци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек |
| е, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распр |
| ше с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, |
| ања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је |
| рбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из под |
| довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепаш |
| <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише |
| наш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше по |
| уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, |
| ао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод белич |
| малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан |
| пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница. |
| ји је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, |
| ала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклон |
| ивац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше |
| акти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико |
| тала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао |
| аше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на зга |
| свесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избав |
| вно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и |
| о турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем п |
| смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у |
| скушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовск |
| о своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, нема |
| ишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су с |
| ких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} |
| Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица саго |
| није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је св |
| личени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни |
| ти само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи С |
| е наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака о |
| леко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ћ |
| мо једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко |
| </p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа |
| и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну и |
| нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражи |
| ећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи |
| <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док о |
| о нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну понов |
| — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да |
| епери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у |
| мре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савла |
| је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да по |
| калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи |
| био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника. |
| пске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњо |
| од оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ од |
| судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, |
| се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих |
| убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда закл |
| ди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на |
| ко заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, кој |
| вите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте |
| а и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игум |
| а.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, са |
| <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно нек |
| ока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и об |
| страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је изра |
| родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чи |
| ог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рам |
| и у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупи |
| , да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крв |
| ану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с м |
| оја се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирск |
| Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, в |
| ема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су |
| ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата ч |
| тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} А |
| уго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба б |
| е већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време |
| чин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни д |
| тро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће ве |
| на се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло с |
| а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— |
| аста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с п |
| мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: |
| ти с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — |
| ре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а |
| влачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рође |
| у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твој |
| ћ је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си на |
| рпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки дел |
| ло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи |
| ојима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скид |
| сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто узда |
| м велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које |
| и и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га |
| лињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и |
| те збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно. |
| се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у |
| пак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, |
| из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не ј |
| уди, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стража |
| ихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станков |
| што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех к |
| ји у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио |
| и правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Н |
| ити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мора |
| ћног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се ко |
| ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само |
| да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непроми |
| е и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни ма |
| камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и с |
| , Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти |
| Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо г |
| ако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин |
| а нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јо |
| х види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала |
| шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, |
| и други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропас |
| ао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима |
| лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са оно |
| што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу |
| ш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по ови |
| вија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико |
| уцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих |
| крије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манасти |
| сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити |
| не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамо |
| м.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, з |
| Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</ |
| атак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> < |
| у сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Т |
| друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде з |
| , онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — |
| с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао |
| p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђонов |
| могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> |
| последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку |
| све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— А |
| — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету ј |
| речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је |
| тати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изнен |
| Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо в |
| ној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, |
| {S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује |
| Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ов |
| ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку |
| џи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, |
| одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се п |
| ти у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да |
| врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје при |
| ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори мл |
| вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, до |
| да сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче ш |
| } Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди |
| што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све би |
| /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети |
| а Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово с |
| а и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже |
| ње разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко с |
| аџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што |
| ешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом ч |
| оноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, |
| .{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињс |
| илу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се за |
| убав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се |
| није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске |
| итаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкр |
| p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} |
| ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у |
| и.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p> |
| вери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити м |
| ирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне си |
| >— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и |
| побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А |
| це, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље |
| ро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на простр |
| леда у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све |
| тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је |
| раном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривуд |
| колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и |
| разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се |
| Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајал |
| лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се |
| чију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и |
| ема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у |
| , да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговор |
| ша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бо |
| ве куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није у |
| p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвничк |
| Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме виш |
| а им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао |
| ко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже |
| као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зи |
| ак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узру |
| S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.< |
| ила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни п |
| од муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и пору |
| коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е |
| а око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај |
| ну двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— |
| ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, иск |
| је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговор |
| е ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Од |
| дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем с |
| <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, т |
| о је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазит |
| .{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Поч |
| ство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у М |
| на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник |
| ашалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше |
| ину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није з |
| који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми в |
| тајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли л |
| едном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело |
| и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне о |
| и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— |
| ле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам к |
| {S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориш |
| S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} М |
| раза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, тр |
| ље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш |
| соким зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{ |
| кле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скид |
| не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је уве |
| куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако |
| лазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојз |
| о преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му |
| кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с |
| и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре |
| урчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час др |
| ке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је о |
| ио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрам |
| у.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они |
| опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни м |
| е Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, ал |
| ко се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, мор |
| дведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се |
| репери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале г |
| n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио |
| езови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху св |
| не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђер |
| силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над |
| ије волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да |
| аре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S |
| му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљав |
| ја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле зад |
| ити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили |
| е свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога |
| Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се з |
| и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, х |
| нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагић |
| је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, |
| узе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> |
| ао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је |
| сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом |
| .</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S |
| Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју н |
| сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних |
| а није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, |
| асава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мен |
| га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су |
| Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем гор |
| села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је |
| аве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га |
| миља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он. |
| ач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се |
| ели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што |
| ве.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, |
| на право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се |
| у собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да о |
| кви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, д |
| , јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и |
| чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпу |
| ин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и к |
| о!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви н |
| на више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међут |
| Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> |
| крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сус |
| утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису |
| ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо |
| око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом зај |
| вали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана |
| ивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему |
| а како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је |
| нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где |
| ковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и са |
| ј народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да им |
| им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве |
| оме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.< |
| ло у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих г |
| ило, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их зашт |
| те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу |
| ети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у том |
| ко препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он |
| ече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, же |
| S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{ |
| а, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да |
| сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаш |
| ло их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није има |
| ћ се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога пос |
| ко Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На |
| цу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, |
| тране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчи |
| идео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се д |
| ји није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурч |
| и ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хај |
| ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игумано |
| осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у п |
| еном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који |
| и, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло |
| то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога с |
| у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на њ |
| е умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, п |
| ћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ зала |
| узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те |
| се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак |
| 1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирић |
| г упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, |
| а, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, ко |
| енадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово п |
| не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на с |
| а: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, нај |
| е сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећ |
| рози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на |
| нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за ц |
| стом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчи |
| ртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је ј |
| ито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило н |
| пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћел |
| уче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим |
| з противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовник |
| олико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати |
| а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све ст |
| а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа |
| арије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сме |
| До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Никол |
| даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи с |
| ирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лиц |
| ћ је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно за |
| иљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дуб |
| с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од н |
| аста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, сед |
| своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићи |
| елака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је при |
| јева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај |
| Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих љ |
| ку.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гле |
| о, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му |
| вако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од |
| урци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} С |
| > <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако |
| ће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p |
| и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему ј |
| } Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, к |
| ио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле |
| <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам о |
| у, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагоре |
| вцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни с |
| ви не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена |
| ан скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапу |
| били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су |
| но.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав т |
| ађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све ст |
| дра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима пра |
| е, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетет |
| ди.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да |
| нда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад б |
| гао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — о |
| и смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека н |
| ало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — ре |
| сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађ |
| судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гаги |
| шују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколи |
| теже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, |
| њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега. |
| ађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на |
| о?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пр |
| јаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и ис |
| их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман |
| корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну |
| онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је с |
| помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на |
| о човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему осло |
| од се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер |
| тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана |
| се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ |
| е то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера |
| ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одгово |
| уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви са |
| ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и |
| а и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како кал |
| .{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухва |
| Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити т |
| ач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветов |
| -Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите ме |
| га она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па к |
| дмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после о |
| ненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети как |
| ли-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све |
| узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> |
| гла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једин |
| а Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Ње |
| у похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, |
| Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина влас |
| и и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим д |
| што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно в |
| г помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Ами |
| да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што |
| есносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овом |
| тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговори |
| S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумњ |
| ако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна |
| а најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, |
| после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао |
| е испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ће |
| или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њ |
| ешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева пон |
| ено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису |
| оворили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупи |
| Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши |
| у и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их |
| ва погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише за |
| су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ сави |
| тској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених |
| убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да |
| во, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, с |
| јно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве у |
| јих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, |
| баши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља м |
| једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђе |
| ник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за |
| оме слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитра |
| ну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљ |
| е слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од |
| у, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и глав |
| ко чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен |
| бећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до с |
| рић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Он |
| ом кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где с |
| отово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је |
| ву главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{ |
| као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка зах |
| овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема |
| сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља |
| — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет ха |
| елији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, ј |
| и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p |
| буњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се п |
| се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку поми |
| па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала јо |
| оје стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје |
| е што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у |
| зова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, |
| У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А |
| Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема др |
| је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како |
| та чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлега |
| ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, ш |
| амо чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад С |
| башиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, |
| е с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да о |
| вају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљ |
| викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Д |
| е су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да |
| нили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога |
| осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степениц |
| за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, шт |
| спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени п |
| ју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде |
| родицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци п |
| укао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед го |
| n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, |
| еђу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе |
| њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђ |
| гачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око у |
| и у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки сл |
| е миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести |
| у је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помиса |
| проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би нај |
| } А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш |
| А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ћ |
| емој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима с |
| Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> < |
| вога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо |
| S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Суба |
| је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехот |
| наху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?< |
| — А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, |
| нко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ва |
| {S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну |
| ђу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што са |
| азговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не ра |
| вета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само |
| јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће њег |
| ан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" |
| а ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорнос |
| џаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је п |
| Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, |
| ово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час |
| ати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио |
| ва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако |
| а је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одме |
| у Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га укл |
| ће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чува |
| то, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колик |
| и већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило. |
| > <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него? |
| > <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мис |
| еним очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па |
| ку куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та |
| што ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемирив |
| ти!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Тур |
| почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{ |
| /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а |
| ш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда о |
| Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледат |
| а макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи суба |
| лији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Њег |
| угу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојко |
| ћајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> |
| а га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао иг |
| убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је пон |
| > <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцим |
| а пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, |
| ирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и г |
| у на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је гл |
| а рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук м |
| морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била |
| апакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нах |
| јаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану неш |
| ховника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за сту |
| но и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и за |
| годноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић н |
| рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме мест |
| еже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луго |
| рогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбин |
| и за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала |
| ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очек |
| а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепе |
| ајзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме |
| у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, |
| де је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао |
| м с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да г |
| , да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опро |
| м.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтев |
| е поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само ж |
| о се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је споп |
| их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, ка |
| ла, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, |
| е трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади |
| хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима |
| цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јата |
| ојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— |
| еца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје |
| између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне |
| ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо по |
| све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" |
| и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу |
| густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави |
| долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на |
| су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бо |
| о га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p |
| сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић? |
| Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче |
| оме часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра |
| све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед м |
| он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што с |
| је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи |
| је, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рам |
| ар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговор |
| како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то |
| часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у доб |
| свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он |
| а међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради |
| у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали- |
| лу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну против |
| висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за |
| авна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — |
| смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледа |
| ак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у з |
| одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како |
| кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто |
| о оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало |
| о сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и |
| била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни |
| овести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се см |
| мен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да |
| ира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао гу |
| хо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу |
| -Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме иг |
| у се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да з |
| и.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— |
| неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана |
| и Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? |
| Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турч |
| ајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају |
| ник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилн |
| {S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор ов |
| та, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију ка |
| о, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабит |
| ама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од поро |
| ло.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујако |
| ар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наре |
| прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по |
| то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић мога |
| да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још |
| црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах г |
| он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само |
| откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} |
| уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и оста |
| у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало. |
| и, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а |
| неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за |
| мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису б |
| а таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се мо |
| мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. |
| лела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло |
| и згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, |
| е беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне |
| гледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред за |
| ки Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове |
| ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима |
| у Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед н |
| умња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђе |
| а није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у ша |
| ани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-а |
| га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" />< |
| еника.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао. |
| ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним |
| ована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, |
| апутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана од |
| ушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук о |
| ка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ |
| ћ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у |
| лаве и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред оч |
| рића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> < |
| утала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад |
| ићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га к |
| када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага |
| сом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња прем |
| е пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину ка |
| ило, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумњ |
| е извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се ј |
| метнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се ви |
| анине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За |
| знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек пог |
| лазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи |
| атеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, |
| , те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> |
| њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па |
| сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb |
| амо овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кида |
| у, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што |
| кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао |
| јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлат |
| срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се |
| есте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је |
| се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао по |
| анка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и |
| , сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни из |
| д су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго |
| заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих |
| игла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и |
| себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао |
| мње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику |
| ека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, |
| Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже |
| ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетни |
| окуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао |
| илице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо н |
| Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S |
| .{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да |
| игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтел |
| мила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, |
| помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а ш |
| мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{ |
| као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, |
| 40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, ш |
| и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, |
| , онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће |
| зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, |
| , бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се в |
| S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} П |
| на провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжеш |
| јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се о |
| 11" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џини |
| о!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Стан |
| ко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— |
| главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па м |
| {S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да |
| ске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у |
| } Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра |
| миљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па т |
| је, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано ј |
| рах, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену |
| али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана |
| /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњив |
| него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лиц |
| отајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да |
| другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре |
| трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци |
| узе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда с |
| лете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла мо |
| зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око мом |
| одине, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мис |
| ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а пос |
| чио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће у |
| , за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то |
| пазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна |
| ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже |
| ина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука ба |
| ваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p |
| војке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је |
| а је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онд |
| шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одреш |
| идан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тиши |
| ао о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежнос |
| ела уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, |
| блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако р |
| е гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, |
| који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Те |
| ој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери. |
| ука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био |
| ав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мр |
| лићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и он |
| да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, к |
| е? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Р |
| погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} |
| увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао |
| га и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме |
| кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окре |
| расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада нео |
| ти, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле |
| су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, |
| е, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред к |
| уга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће |
| мскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још ник |
| ли у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак |
| н и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове |
| аздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не б |
| ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да |
| <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, |
| овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера |
| на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим |
| у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, |
| љаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну |
| ас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћи |
| јет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговор |
| раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, |
| з, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пр |
| меној кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој |
| ио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако |
| мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мо |
| ић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — за |
| вије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. |
| Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова |
| p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — |
| е, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он |
| е у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, ка |
| и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо |
| , кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колик |
| е човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, п |
| веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је |
| е бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игум |
| , плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше од |
| и Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи |
| у наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи |
| >— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у |
| А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гне |
| на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинов |
| га да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског |
| {S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклон |
| ље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све о |
| стајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки кор |
| е се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по лив |
| сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се |
| тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана |
| м и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојнич |
| ива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њ |
| , на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а о |
| ратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Ран |
| , ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико изб |
| на?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа |
| а шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} |
| Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите |
| е изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчи |
| о има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онд |
| ш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" |
| аха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! |
| докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да пот |
| тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу |
| а за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу |
| игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јова |
| рођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како т |
| си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а |
| е у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, |
| Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Диш |
| н знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џ |
| вуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје |
| њао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчов |
| Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отим |
| и Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, |
| а.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> |
| и ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — |
| љаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза |
| че се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па о |
| то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима |
| јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n= |
| рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, ха |
| <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а о |
| а да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још кој |
| ла? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — |
| ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и ск |
| аду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен |
| сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> |
| оје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— |
| и убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> < |
| трану и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Ру |
| ди, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој |
| повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зи |
| шени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око |
| и Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а |
| мо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић и |
| а даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, пос |
| са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад потк |
| јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мрати |
| атеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> < |
| и сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте |
| села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли |
| ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И е |
| што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва |
| их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак |
| А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овом |
| нити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за |
| Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, |
| ас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви |
| . — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај |
| спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах |
| Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више |
| с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикриј |
| ходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и суви |
| рачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" |
| ко је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу св |
| } Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчин |
| > <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки узда |
| ету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} |
| после су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ |
| е знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростит |
| ше, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и паж |
| номад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срд |
| иче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не осве |
| 50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скрив |
| о и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и њег |
| а?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја |
| , братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, обор |
| ло да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак |
| тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао |
| ваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воск |
| p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, ни |
| , слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад д |
| година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и |
| тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети. |
| здани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београ |
| села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џ |
| клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали ј |
| а као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прош |
| уман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић |
| ву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</ |
| ахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња |
| /p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Да |
| дна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p> |
| сто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају гл |
| па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још сил |
| трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, |
| ешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој |
| и ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</ |
| близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, |
| ко њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: |
| вати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита и |
| тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе. |
| S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> < |
| једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало и |
| а од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице |
| ња на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час |
| е наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је ма |
| дговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му и |
| а Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си |
| ба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које с |
| ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игума |
| поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори! |
| кидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа |
| ова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео |
| сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња пре |
| јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и си |
| } Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону |
| , да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плану |
| највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагал |
| им пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пус |
| итани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} |
| је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се ок |
| а потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отиша |
| лико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахил |
| оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га му |
| > Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је |
| га ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силас |
| олико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Ша |
| и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његов |
| тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, ка |
| коренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови |
| покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скр |
| има било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на |
| разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек |
| ок се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол |
| ве упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p |
| ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па |
| е одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш св |
| о, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га ј |
| сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, |
| еће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу |
| <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде г |
| ће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не |
| умњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад |
| их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата |
| и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле |
| ију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био |
| } Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која |
| ић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— |
| то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези |
| лео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> |
| часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, |
| агићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово |
| ци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају |
| ђу <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам |
| дао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас с |
| досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам зас |
| илна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га |
| се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање пома |
| но, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у г |
| отрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, |
| је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— |
| твар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасн |
| пала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, њего |
| стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела |
| ек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целиват |
| <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, |
| зусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} |
| иваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о |
| часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а |
| Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — је |
| дном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша |
| p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| им дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око в |
| о га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није о |
| мао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука дов |
| > <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је д |
| овуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе |
| Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Руп |
| А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздол |
| им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахиј |
| следње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови |
| е тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој не |
| чен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака |
| је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и |
| /p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Тур |
| бичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што ј |
| маде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као к |
| и, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу |
| ла Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више с |
| /p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед |
| вај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с |
| па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут |
| ану о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа |
| поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим |
| овори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад? |
| ај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и д |
| >Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чи |
| ерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путн |
| побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је |
| >Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шу |
| , само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да |
| д дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А шт |
| била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност |
| ру.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, |
| гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља |
| миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа к |
| алуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, |
| е би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које |
| тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И |
| вом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, по |
| нин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па полож |
| вади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше км |
| стос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи |
| рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На п |
| ж, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> |
| и, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја каж |
| очи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли. |
| опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које ма |
| убима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и |
| брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечист |
| м и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} |
| помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га |
| ку насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, к |
| рви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна |
| атови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже |
| ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није р |
| је што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњ |
| настир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не мог |
| пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} |
| откану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p |
| ићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у с |
| >Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису |
| крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опел |
| и носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и гл |
| е.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене |
| , њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, |
| теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тог |
| почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао в |
| љасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, ко |
| нце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да |
| сећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није |
| е.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} |
| кала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кро |
| >— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у |
| у искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци гл |
| олина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро ј |
| ао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало. |
| м уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано |
| RP19040_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} |
| </p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div |
| и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једно |
| димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не диж |
| но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку н |
| тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е |
| већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих |
| еди месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и |
| тао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којо |
| а велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико зап |
| Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу |
| ти ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштају |
| увала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика |
| атварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али ова |
| јало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна |
| таде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Иг |
| ра.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ раз |
| и и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џу |
| еме разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му |
| а.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око нека |
| ачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледат |
| ише него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путов |
| S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путни |
| страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широк |
| небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болов |
| у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о ман |
| дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" / |
| нојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Ст |
| , а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. |
| ну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах п |
| о ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осе |
| стоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и |
| где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и |
| о погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да ј |
| ући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месе |
| ош које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, |
| па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован |
| о унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На |
| ..</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донес |
| p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита |
| ена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поск |
| .{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове |
| оше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и ујед |
| p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} |
| сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна |
| му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из |
| ајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно |
| е изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња кази |
| било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахну |
| тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној гл |
| да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="14 |
| ку да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравча |
| да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим т |
| ум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође врати |
| непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће |
| рипи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као |
| -Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице |
| из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухвати |
| арочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је с |
| уди, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ћ |
| нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" |
| да у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропа |
| ветињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џин |
| а.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека |
| њом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Попови |
| ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> < |
| ало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</ |
| зивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на посл |
| пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим с |
| да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Так |
| ише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта |
| ад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разгов |
| у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни ми |
| та, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти м |
| одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још |
| до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n= |
| сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, |
| једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> |
| жјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и |
| о исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помиса |
| з гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе |
| према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да |
| дахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у г |
| тупа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над њ |
| кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, н |
| ешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљув |
| кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутк |
| по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у ча |
| огледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи и |
| ју, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито сук |
| ст.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему ос |
| p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што о |
| ако је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p |
| да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто засле |
| ник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ћ |
| у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, |
| уо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, д |
| и о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш |
| ижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> |
| је се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што |
| толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, |
| > <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље |
| .{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А док |
| јат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На |
| лоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом |
| дахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p> |
| двикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њи |
| еда игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњеч |
| у, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по лив |
| осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред |
| рања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне де |
| ни шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало |
| д је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећ |
| а, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, и |
| а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желе |
| молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај о |
| гуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у са |
| и у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од |
| суле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку неја |
| и ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заш |
| ад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропа |
| > <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио д |
| на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледа |
| ите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро зна |
| трића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути |
| уховниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} |
| му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда |
| </p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагиће |
| невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и |
| лојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гаг |
| него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су |
| јтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S |
| д досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, См |
| месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што |
| а, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.< |
| хтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно де |
| жали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само |
| дничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, |
| ек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, шт |
| непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети бра |
| ао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руд |
| један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са |
| очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} О |
| pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући о |
| исли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је |
| везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb |
| села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не каз |
| усала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу |
| ало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да н |
| ег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтед |
| ме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није < |
| , па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрос |
| > <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста |
| ао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а |
| е зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити ј |
| додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и де |
| да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их нај |
| ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пр |
| пусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти в |
| ога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу ч |
| у дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска ц |
| м светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђе |
| , а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњ |
| рђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од |
| о осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода |
| ним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p |
| е питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарав |
| дајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> |
| ца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.< |
| тито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танк |
| е овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одме |
| Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Р |
| мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станко |
| и за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његов |
| {S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бир |
| га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњег |
| ичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не ут |
| е разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо |
| ли поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овом |
| .{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џини |
| о помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гло |
| виси; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урад |
| ран, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то |
| рете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А отку |
| џи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни. |
| је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ |
| , није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметнико |
| раштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је ат |
| га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му п |
| више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси |
| нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час у |
| да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад |
| } Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је ј |
| цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико |
| војака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Бож |
| а, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребац |
| ед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником |
| стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n=" |
| ње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; зак |
| <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да |
| сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред |
| гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и |
| гали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, кој |
| догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Ха |
| да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, |
| м, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} |
| то воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је пол |
| и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11 |
| ао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: п |
| разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео ме |
| , што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега |
| ло.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана диса |
| ан ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, ка |
| овова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакос |
| о толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни |
| мишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљени |
| вом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до |
| {S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан |
| .{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поре |
| ознавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му |
| вале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче |
| ала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простењ |
| раха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима сво |
| је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мр |
| /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао. |
| има, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — |
| ни; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> |
| угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он јед |
| е спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му с |
| аесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали т |
| <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљал |
| је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не х |
| зерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, |
| своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се и |
| рхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и с |
| га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а њего |
| лободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да |
| одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се п |
| ашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи |
| мо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим о |
| је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежн |
| ања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а н |
| еобична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, |
| клапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена |
| авим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се |
| .{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишче |
| p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури м |
| S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, ш |
| небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар ј |
| ма маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, п |
| иља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се на |
| еђутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> < |
| ало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.< |
| и жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се |
| е мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" |
| ква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад |
| м очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само пл |
| о исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, |
| Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупић |
| која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, |
| тима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и |
| еколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје |
| амој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лаг |
| пљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} |
| е, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од |
| а је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одреди |
| жје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> |
| игушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви г |
| шти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, |
| /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А по |
| мо да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{ |
| ху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је |
| лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови г |
| ма сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред |
| је могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила о |
| ци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> |
| ахнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и |
| е туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао туг |
| S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да ј |
| јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> |
| имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро |
| што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нече |
| аш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбу |
| тоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> < |
| , а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се о |
| нктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, чест |
| лоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— |
| уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и |
| ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да |
| беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди |
| али око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А |
| ир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и |
| као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила |
| ји избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гаг |
| а Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Мил |
| мишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снах |
| к некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан |
| > <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме ме |
| еобичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није |
| уд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали по |
| то се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и |
| азливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, г |
| леко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену |
| тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичн |
| о да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — |
| ед царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје |
| оњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танк |
| кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је скло |
| како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Ста |
| мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" |
| p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћел |
| њу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би |
| тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово нек |
| према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су |
| уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, уз |
| на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стр |
| {S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњ |
| ојиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да м |
| а је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb |
| о се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе же |
| ази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерн |
| ха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање п |
| а је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао д |
| тајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборавља |
| заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захв |
| вавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ан |
| — Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљен |
| ус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срб |
| аслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу м |
| би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, одн |
| ао из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао бе |
| и.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, |
| о.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одг |
| Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га |
| ао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећањ |
| базре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати |
| невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{ |
| вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме ч |
| и куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад |
| захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном ср |
| ољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева |
| вори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окре |
| а назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се по |
| нако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се |
| аше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који изба |
| рену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта рад |
| у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захвата |
| примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чис |
| {S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Ан |
| дбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла |
| ви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p |
| е међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле |
| глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ак |
| иди.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викн |
| пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некад |
| S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћел |
| Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред |
| ојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" / |
| ше суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на |
| смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње сил |
| чком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што ви |
| сио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубље |
| глу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јел |
| би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била в |
| њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све т |
| е и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова устал |
| здано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на |
| се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту |
| икну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, кој |
| , који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба све |
| владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах |
| на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна |
| , као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куд |
| , који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше у |
| е, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо |
| једном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у о |
| {S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, |
| илика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико. |
| онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Ра |
| измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, |
| , отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота ста |
| га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај саста |
| а ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна поми |
| .{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да |
| ише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам гов |
| поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намет |
| искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нис |
| ло ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, р |
| војица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— К |
| гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — |
| рцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручил |
| стирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> < |
| разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру |
| {S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом о |
| око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва |
| .</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с |
| арова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и пор |
| и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрл |
| докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — ви |
| што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, как |
| .{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p> |
| о пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако |
| агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не св |
| свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Мил |
| у кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је |
| ва и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру |
| око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — за |
| елују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће |
| ам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, |
| се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разгов |
| лоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето |
| две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, |
| а гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртнико |
| јих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Га |
| p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из пок |
| мисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, ш |
| водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајк |
| допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, ка |
| ставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети н |
| о да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврс |
| а нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиж |
| можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену |
| агићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — |
| збијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што |
| дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, д |
| рпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим в |
| народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дах |
| леном црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за мл |
| ировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, ва |
| рака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око |
| бличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лага |
| су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић |
| — Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди |
| асе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дам |
| зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше д |
| а и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се роди |
| Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који |
| <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Ник |
| нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" |
| којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а д |
| ници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милут |
| чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљени |
| у, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силн |
| .</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз к |
| ића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају |
| а страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и р |
| а, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другог |
| атаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији не |
| ве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, |
| и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необ |
| ш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— |
| е, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо и |
| о им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући |
| шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши п |
| , те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силаза |
| ћи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Гла |
| овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} О |
| рижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, |
| а, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашт |
| де из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из м |
| ила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их |
| p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и ра |
| S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као |
| им гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес |
| риште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а |
| ћеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из |
| једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p |
| се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу с |
| p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Уби |
| Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, |
| рске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, |
| пашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Мил |
| сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у гу |
| зао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да |
| е испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p> |
| опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста заб |
| је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше доч |
| у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и |
| м.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звон |
| ом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној |
| дговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — |
| цу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога |
| то, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица |
| у потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, ш |
| д му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сен |
| <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег места |
| у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, |
| е, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори |
| олним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се |
| иривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали |
| Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи |
| неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега |
| поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ве |
| епери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић |
| урских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S |
| ча надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћел |
| и одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је би |
| рихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p |
| то више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, б |
| Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се све |
| ја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.< |
| атић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најода |
| лико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкр |
| > <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> < |
| нуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У ње |
| сталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а |
| јчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <p |
| пточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, |
| дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине. |
| чити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што |
| угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо н |
| еве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући |
| која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће |
| војка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало |
| ева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игу |
| њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка до |
| мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гл |
| ено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао о |
| ење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту |
| дала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као |
| и и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У |
| на душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломиш |
| нутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и |
| 6" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле |
| расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, |
| ко јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломље |
| капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке зами |
| авала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је прик |
| еламлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно пол |
| м јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би |
| же бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која |
| јни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се |
| јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима |
| език пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скром |
| ина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око поглед |
| во бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори С |
| јо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?< |
| уче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и са |
| и кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p |
| /p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч |
| дати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле |
| , да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова пот |
| <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковић |
| .{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да |
| ао да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, |
| спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, |
| це, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка о |
| ошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живо |
| е заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаш |
| То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, |
| која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала са |
| е може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страш |
| омисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављени |
| ли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капал |
| оја је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Ка |
| овитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило у |
| те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би |
| о је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ скл |
| е доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одв |
| аји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и |
| ман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — |
| што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал |
| дну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изу |
| о узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је д |
| рстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао |
| љуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је |
| од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу |
| ича кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода |
| вуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} |
| борави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета |
| кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изб |
| ћати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити |
| ти како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у |
| итковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по |
| о његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склиз |
| склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезал |
| састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратим |
| , ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пр |
| о пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p |
| арим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика ис |
| облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и т |
| кнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која ј |
| А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чис |
| Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори к |
| Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <p |
| а је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> сп |
| о га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха ј |
| кочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке |
| иступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, |
| ити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Биће |
| подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час по |
| ворише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе |
| е Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају р |
| белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов из |
| ао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за ко |
| епено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао |
| а под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали |
| ељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склони |
| .{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а с |
| испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти |
| , што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали ва |
| једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му и |
| тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је ру |
| име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалин |
| ера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <p |
| ић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <p |
| еђу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде |
| а можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићи |
| у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одв |
| о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су |
| ја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стран |
| ле овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао љу |
| би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још |
| дања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа саз |
| ако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је |
| авле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао н |
| очито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, м |
| савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери неб |
| д се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> тво |
| малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену |
| ге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак |
| лопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде |
| лећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај |
| о њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми |
| на сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</ |
| народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји |
| љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља с |
| могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{ |
| ио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како с |
| узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан пов |
| омам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а м |
| отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле |
| це у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у |
| пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више |
| е људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећа |
| ао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Вид |
| има и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манаст |
| и-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лек |
| причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу |
| и онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, к |
| што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али |
| мљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко ш |
| промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, |
| звија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздера |
| ожење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беут |
| седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жерави |
| тало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кн |
| отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што |
| е, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, |
| S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се |
| На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липњ |
| ле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им с |
| оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита По |
| га пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао ч |
| ти ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашт |
| Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа |
| аки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни з |
| у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су |
| , </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!< |
| Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оруж |
| >— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада |
| смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда |
| к чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој |
| смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{ |
| оножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.< |
| њом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи. |
| > једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> |
| превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, |
| одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" />< |
| укама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону т |
| и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику. |
| х двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га |
| то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио неве |
| че улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тести |
| ан сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мај |
| а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда пола |
| е пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се |
| постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, а |
| д, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу |
| же против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, |
| >Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? |
| сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде |
| еди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како |
| весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> |
| } Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчи |
| ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, п |
| мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се об |
| шљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо |
| и да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их |
| ш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко |
| е као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада ка |
| и Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери |
| о је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовит |
| сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио |
| S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се мог |
| ојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стр |
| нога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину ду |
| румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпез |
| есечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скр |
| е овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити М |
| лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз |
| ечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку пр |
| арета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно |
| рачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно |
| — Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се та |
| Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених неда |
| а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али ка |
| а је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ва |
| "130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једн |
| поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда |
| ику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамо |
| роз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} |
| уно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не на |
| а су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, |
| а, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час |
| о оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера |
| е од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрању |
| ази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div |
| ена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се |
| <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше |
| p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз проз |
| Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се пола |
| а отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Руп |
| на, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично |
| лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по |
| .{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није од |
| сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој с |
| мно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка д |
| ојковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На нек |
| !{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре |
| а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање |
| стио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</ |
| о зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочи |
| мо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— |
| па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме м |
| ији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једн |
| } Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.< |
| преже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да |
| ује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турак |
| аман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад про |
| вниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за поги |
| веде Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар |
| изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Во |
| ек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме |
| еђутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићк |
| слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Х |
| , да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, |
| ајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породиц |
| ви, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ови |
| побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им |
| и Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају |
| се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се |
| Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће о |
| ци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Тур |
| што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим |
| изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, гото |
| планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовн |
| ли су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њим |
| ></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио ш |
| знатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге |
| ма.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути |
| , она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти ј |
| а; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откак |
| змишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао |
| у они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сеља |
| младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана р |
| указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали п |
| уку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор |
| имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је од |
| м узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу с |
| ису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џи |
| ако се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо |
| ли се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p |
| ћа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зја |
| , као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговор |
| кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је |
| то грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи- |
| над осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.< |
| ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити в |
| зе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, к |
| , те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиш |
| , око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су |
| о чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те |
| о, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</ |
| </p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb |
| ад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у г |
| ало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да доса |
| последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак |
| ком <pb n="202" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа к |
| ћева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и ле |
| ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> |
| ју не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим |
| грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што ј |
| .{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако див |
| у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јау |
| да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да |
| , разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натова |
| нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се |
| о око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мара |
| екну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— |
| кама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.< |
| иближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није нијед |
| негу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре оч |
| у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и |
| ани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а з |
| на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше |
| е успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, с |
| ри Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— |
| е, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</ |
| тира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђ |
| х је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагић |
| брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова |
| , кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас |
| , него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да |
| уги Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павл |
| ћи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио око |
| то се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић |
| пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како |
| и назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, х |
| што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово с |
| да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе н |
| уре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута |
| премиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, |
| ивати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који нос |
| оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше |
| ача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила г |
| теника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, ст |
| ер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} |
| тлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а ус |
| ама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет ору |
| о гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну п |
| ворише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш п |
| о годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини |
| , болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мисли |
| ="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и |
| </p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша |
| о браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у |
| на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у |
| о мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милој |
| спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче |
| ћи је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевид |
| р. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију. |
| и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник |
| залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз с |
| ећ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових рас |
| анска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, |
| је изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — пр |
| шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао сн |
| ти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од с |
| ховниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, |
| урно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећај |
| то.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, тр |
| за црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није |
| <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да |
| ра зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поруч |
| сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да |
| орђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по гла |
| и се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропу |
| у се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само |
| хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да г |
| p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после |
| намо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога |
| бијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешк |
| а браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка |
| а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где |
| ици, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је ж |
| } Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, к |
| Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам п |
| шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пи |
| у, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца |
| живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић |
| ну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајни |
| рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је нас |
| да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што |
| љуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под ов |
| чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди |
| браза, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година зле |
| о га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној стариц |
| вори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ |
| е на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остај |
| авде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је |
| ргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај |
| душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамот |
| бу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опират |
| е они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио |
| зго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри го |
| главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула |
| погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто |
| у се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном |
| о су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усев |
| њак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Ми |
| у чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме |
| усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгу |
| еље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчет |
| те очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем рум |
| кој соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на призе |
| онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Д |
| ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јур |
| згалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, |
| надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако г |
| а више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Х |
| у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен |
| ена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игу |
| о, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри |
| аруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, |
| ше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао сво |
| о необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где |
| лаву распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада |
| ; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога ч |
| му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичн |
| њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је |
| агушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане |
| -Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и |
| шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао |
| јо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли |
| ше.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што ш |
| орске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне |
| ћи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у нек |
| p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава п |
| тукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120 |
| .{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом |
| Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику |
| друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> |
| баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Стано |
| рзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче с |
| ло као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обу |
| > <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али |
| ојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он |
| е, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад |
| овори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изус |
| о растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} |
| ава подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли |
| То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стап |
| часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{ |
| и.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, шт |
| коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у ав |
| звикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не |
| у.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је |
| Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ов |
| есто њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину дете |
| зметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ си |
| на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од |
| само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао |
| ба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрач |
| покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали- |
| ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, к |
| а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора |
| је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде |
| се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.< |
| аноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо мог |
| што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева. |
| Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, ј |
| а седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не мог |
| </p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђ |
| није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка с |
| ти.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси удар |
| учиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупи |
| м планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад ј |
| нула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном |
| покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, би |
| ви димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му |
| е сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очим |
| то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и |
| о се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисл |
| е крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, п |
| ачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао ј |
| идове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто? |
| а му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према све |
| вањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као |
| бици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мал |
| по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рил |
| Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па так |
| да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је |
| н, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде как |
| орам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мења |
| а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један з |
| раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљ |
| насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан |
| погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и |
| баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Ш |
| је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу |
| манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у |
| отајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе. |
| оје њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учин |
| он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Мило |
| т, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао. |
| у је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће м |
| груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију |
| енадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се |
| раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опе |
| врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучера |
| ослије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на |
| ги пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудник |
| а ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао |
| као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их за |
| се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко |
| сталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њ |
| главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је под |
| упић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се |
| терина!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињ |
| понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу. |
| лачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то увера |
| еда то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> |
| а седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако |
| <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, прип |
| у и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куца |
| енама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је пр |
| би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све |
| ња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</ |
| аке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико ни |
| уту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила |
| вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевој |
| <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> < |
| о роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у в |
| ви брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, |
| па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Стан |
| окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у |
| стар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше до |
| тети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама ли |
| нога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја |
| а га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још |
| <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n |
| отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део |
| у ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па с |
| се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-аг |
| јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаук |
| отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво |
| .</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљ |
| га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p> |
| љаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-а |
| "91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђ |
| — Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него |
| </p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе |
| е знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак |
| о манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају к |
| у њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је ст |
| " /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај |
| ина гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је у |
| тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</ |
| е место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељ |
| >Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману |
| опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У |
| ml:id="SRP19040_C9"> <head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке |
| сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не ул |
| рема другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није |
| м се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и велича |
| вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све |
| како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брат |
| аз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла саве |
| удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима |
| а је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, ко |
| /p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се |
| шај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу |
| оби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџ |
| ла овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима |
| зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без |
| м крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, |
| удна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која |
| </p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овака |
| у у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га |
| њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је п |
| ците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити д |
| м имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окр |
| једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове |
| е у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p |
| га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође м |
| p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, ко |
| упа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једа |
| о би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали |
| и траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се |
| ар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, |
| ре није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} |
| џаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије н |
| истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак |
| Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није и |
| часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, |
| >— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча изм |
| У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ств |
| је знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазн |
| се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да б |
| е им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци |
| у, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, кој |
| е народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица |
| ја над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покра |
| а калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што |
| год у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помоли |
| ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, |
| тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а о |
| одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и |
| ека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крив |
| држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш |
| , да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш |
| авлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби |
| мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је |
| <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, |
| ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бив |
| атри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад г |
| ља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и поле |
| у, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама |
| .{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са |
| — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зо |
| Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако ниј |
| ишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера ту |
| очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери |
| p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — |
| гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не стр |
| ва два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, неп |
| — Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима цр |
| ош сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморн |
| . <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, |
| ђем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S |
| старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоћ |
| ња одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукав |
| усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— К |
| вер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> < |
| слови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Х |
| p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одгова |
| дговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао |
| и сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад |
| /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам ре |
| е као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде |
| естрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора |
| а да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, |
| ити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на |
| p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче |
| пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Ал |
| ј старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико |
| о?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} С |
| возденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесани |
| г руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се |
| > <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира сте |
| ебно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када с |
| момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њ |
| између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је св |
| <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у |
| сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си |
| ајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{ |
| сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а |
| исам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p |
| — А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и |
| ниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>— |
| <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед |
| ш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у |
| !{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смел |
| >— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали |
| Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састај |
| дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</ |
| ја!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Би |
| чекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. |
| ази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</ |
| <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер |
| па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да |
| ве зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p> |
| ту другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху сме |
| игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед по |
| > <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памет |
| толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем |
| ше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а |
| образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, зна |
| вегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади бр |
| ог једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а п |
| застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада |
| зидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео |
| ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао |
| у уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да с |
| ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога кој |
| ма пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морал |
| имами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега од |
| ну простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанск |
| -Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало с |
| о кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с ма |
| дар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему |
| м воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— |
| и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и |
| м положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, |
| обноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж п |
| рану башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се |
| ију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врл |
| ога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још |
| гићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку |
| оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијени |
| ло десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, сам |
| А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазит |
| да је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном не |
| не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена ко |
| p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура по |
| , ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора поко |
| ке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече |
| ори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и |
| брисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онак |
| да заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што |
| S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и к |
| да није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу |
| белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потр |
| покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да |
| , а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој т |
| евојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. |
| ојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља. |
| помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа |
| те с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном вл |
| ајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се ј |
| иограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од х |
| јом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на догов |
| тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много п |
| звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се пре |
| де још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се п |
| и с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одмет |
| израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</ |
| атрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, ч |
| Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке ба |
| отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед |
| а заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <di |
| ови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмов |
| ло час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико |
| ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мисл |
| у спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође бли |
| еца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумњ |
| бера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докл |
| ука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њи |
| го, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S |
| х година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом с |
| , што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уљ |
| тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како |
| је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га поми |
| з гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њем |
| врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пусти |
| те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свр |
| Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају |
| у, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и |
| мумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци |
| а према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игума |
| , као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше |
| дно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне |
| оглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око нек |
| то нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом сме |
| ићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је |
| ш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити |
| јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! |
| ти.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} |
| а измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и |
| је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је |
| јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Ан |
| нутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, проби |
| аш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и посл |
| ћима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њи |
| вориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> < |
| , имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станко |
| олико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већм |
| ају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђе |
| и слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није |
| су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и в |
| им закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељ |
| што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Ш |
| ње будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти н |
| овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над мана |
| и платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто |
| сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и пл |
| чи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили ж |
| на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, шт |
| блицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладал |
| утња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па |
| еља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што ј |
| је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хр |
| их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, |
| нина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да |
| 33" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, |
| уђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек |
| шао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак в |
| астеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, уј |
| {S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скуп |
| тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ва |
| n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје |
| е бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он не |
| .</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који |
| донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и |
| шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мра |
| посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, от |
| убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Нико |
| да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Ја |
| ш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво ра |
| да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да по |
| му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с |
| анела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је тре |
| окушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избав |
| воју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко. |
| зео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му св |
| Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помо |
| њи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш та |
| епали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S |
| је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он |
| е у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити доб |
| час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} |
| и, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком зан |
| ењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, |
| а сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изн |
| оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао с |
| Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само |
| цима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, |
| дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо |
| уци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> < |
| ђе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну з |
| а душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићк |
| су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Мор |
| да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су |
| бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како п |
| чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широ |
| је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву |
| ста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати сво |
| мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</ |
| ио манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се надн |
| звиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђа |
| посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S |
| } Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је с |
| </p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац |
| смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па |
| боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробов |
| ста било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелив |
| скоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву. |
| SRP19040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање. |
| косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} |
| ло довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадај |
| уче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом |
| ке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па |
| чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укоп |
| био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из не |
| мња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се ук |
| ка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се зб |
| то ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала |
| а дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> |
| али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, ал |
| помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер |
| лену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гаги |
| па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао ст |
| Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Ма |
| неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— |
| Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, шт |
| што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали нек |
| ука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у т |
| па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насм |
| ри девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p |
| зраз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да |
| о и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је |
| ре, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа |
| да, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов гла |
| и рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине |
| то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу зава |
| је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара |
| </p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиљ |
| мао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није ч |
| али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш? |
| S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи р |
| н гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предо |
| ном загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с |
| , што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слеп |
| на прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуно |
| та за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. |
| твари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} |
| дати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је пот |
| атраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља ст |
| теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична са |
| .{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша |
| је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозрева |
| е су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни п |
| ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим б |
| и овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада неви |
| ви и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на вр |
| нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му |
| спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место ј |
| обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с прос |
| ма.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се |
| то продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве |
| Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра мож |
| је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, п |
| да посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о о |
| а здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало |
| 26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује |
| Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ |
| амљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одала |
| дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благосло |
| астирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око |
| ићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину |
| ка туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нех |
| зати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дић |
| ије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња с |
| ну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак х |
| више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџакли |
| {S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} |
| то зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе |
| мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у свој |
| исто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{ |
| ана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обаз |
| змирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S |
| Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Ј |
| погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, |
| озире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, и |
| олачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Га |
| целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издал |
| ења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо |
| био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, |
| гло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да |
| ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад |
| , —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти в |
| у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати сво |
| Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, |
| атска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над |
| ћање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објас |
| пић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— За |
| Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је од |
| .<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div |
| е помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> < |
| о о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестр |
| рекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милој |
| бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чиј |
| а налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано чита |
| {S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кне |
| род?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде |
| рну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман |
| у проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплав |
| и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> |
| лико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним кон |
| а га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да |
| крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не п |
| ризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмева |
| се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твоји |
| твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучн |
| сла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три |
| ловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дуб |
| дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у |
| ру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери теш |
| илицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуд |
| м храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљив |
| а.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдал |
| т, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је |
| дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једи |
| /p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S |
| } И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Ниј |
| Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одг |
| узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да |
| д турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је у |
| ше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па |
| е у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту |
| кине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је |
| о испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две п |
| а, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само |
| е оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не |
| куша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> |
| грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и |
| , па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче до |
| во мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену |
| распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— |
| , мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско дв |
| на слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} В |
| а сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је д |
| о све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз н |
| руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не из |
| ке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов уја |
| вну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А |
| <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовн |
| севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Ми |
| а је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана л |
| ећ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па он |
| откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одм |
| руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} |
| уо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од |
| стане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму |
| днику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још сто |
| {S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чи |
| све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а |
| сла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао |
| етно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их |
| ић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао |
| навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и пораж |
| ло не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак и |
| у да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, с |
| да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, |
| а се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се |
| Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихов |
| голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурња |
| мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пре |
| журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за сел |
| њача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећа |
| игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истр |
| ју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику. |
| а тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Морав |
| а, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као ч |
| “ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до ма |
| ије изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преоб |
| за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је |
| Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа им |
| иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежн |
| ажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па |
| погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојино |
| а.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што |
| крвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необи |
| гиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицин |
| 12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Зе |
| гао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, по |
| и осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи |
| јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар |
| Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примам |
| јепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> |
| . — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игумано |
| ста шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров ма |
| .{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија о |
| одиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да |
| ванице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих у |
| обично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђ |
| жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кро |
| ечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и |
| чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове |
| звуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије |
| м ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупр |
| то је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} |
| {S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изнен |
| .</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Стан |
| ман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога не |
| ене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико ја |
| ва брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, |
| њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим |
| ама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као ст |
| остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када |
| а <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострели |
| дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, |
| ладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећа |
| прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.< |
| да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у |
| ма.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; |
| да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била ј |
| гом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничаво |
| а врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У не |
| , он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодн |
| , па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позов |
| жје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе |
| уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а |
| ута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изне |
| постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мисли |
| ћу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S |
| па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим |
| у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу |
| вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не има |
| } Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што м |
| ћу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га |
| уше и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следил |
| ко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртни |
| н још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да |
| S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слаби |
| моран и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, |
| су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак |
| да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок |
| о у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипе |
| нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Ку |
| <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта ста |
| у пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао погле |
| још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби н |
| ете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе ди |
| n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ра |
| уће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диж |
| >— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јау |
| га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар |
| мичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та |
| /p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена |
| дела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала ча |
| зговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ћ |
| вати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попа |
| преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца. |
| ника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори сле |
| по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Од |
| урњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полет |
| кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад |
| ено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом св |
| нином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n=" |
| ма хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стуб |
| као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и за |
| пу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нес |
| по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђ |
| је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лу |
| има, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, |
| јао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} М |
| Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је и |
| ако под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се |
| ивот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је греш |
| ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, |
| о, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођ |
| p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим |
| Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, п |
| ет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гаги |
| и обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су л |
| што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да |
| свете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него |
| е.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, |
| 1.</head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, |
| ану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно |
| ако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и м |
| овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на з |
| а га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, |
| нда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — |
| но ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под који |
| ромаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} |
| то су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прел |
| и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, |
| итивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, к |
| ечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навик |
| ткуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него |
| лиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Д |
| просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милој |
| опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан |
| је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.< |
| арке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале кру |
| овића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата |
| јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало |
| на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме б |
| шчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди |
| окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, |
| едина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђ |
| Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред |
| се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа уради |
| т корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крча |
| сити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око |
| {S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај нена |
| је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запре |
| <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! |
| икога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, |
| а му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милој |
| успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима |
| углу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намешта |
| необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> |
| а да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на о |
| ли мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Ста |
| ине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути м |
| је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, ха |
| м, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, с |
| трпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера ни |
| ање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Ту |
| ужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око |
| ти према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко |
| рпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима |
| оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запи |
| утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне |
| веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ов |
| дник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину |
| рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разгов |
| ори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.< |
| игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи |
| е него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којим |
| ле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џи |
| ло, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чут |
| окојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, с |
| огу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</ |
| пила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се |
| што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силн |
| инић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му С |
| ун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ |
| етурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Те |
| сти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па |
| коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турч |
| убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је |
| , баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћењ |
| прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га |
| се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прику |
| а, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва мн |
| а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуг |
| ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо. |
| ако су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је |
| и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по други |
| pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.< |
| обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му р |
| згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак С |
| кавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где ј |
| а потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је |
| рини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око ње |
| <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вре |
| о; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали |
| кну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти |
| је видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од р |
| оста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме пог |
| ћатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на с |
| им сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много сн |
| {S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од |
| се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више н |
| спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар |
| и, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обел |
| има на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у |
| јки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом уд |
| кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово пот |
| примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега |
| — Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, |
| зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту |
| — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p> |
| глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Мо |
| има зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, |
| е, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живи |
| је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p> |
| узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сата |
| скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо |
| ва човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио |
| Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренагл |
| која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више приб |
| аља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа с |
| не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручк |
| а, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуш |
| духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрш |
| а је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти са |
| о, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" |
| н гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу |
| у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку |
| огато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило |
| ије уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнеж |
| у дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толик |
| суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и |
| гледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну п |
| вима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка |
| часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњев |
| оји се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио |
| подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— |
| њића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће |
| се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни |
| све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстиће |
| p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је при |
| али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада н |
| Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и кл |
| а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је |
| је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S |
| и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни јед |
| ! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде. |
| чи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шт |
| ијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид |
| Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим |
| гом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што с |
| ко развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно |
| ужим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу |
| ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка опту |
| ајвише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма |
| есен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова |
| ља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу у |
| лити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е |
| ђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се р |
| 03" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац о |
| ина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али т |
| па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађор |
| упа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и сра |
| ештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити нан |
| о је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је |
| а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступ |
| е.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да |
| ктови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на |
| да тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожим |
| раћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што |
| су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, к |
| аучи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте |
| све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игу |
| се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} С |
| — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто п |
| кушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићк |
| и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма кол |
| n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да |
| ајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред |
| о, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која |
| мекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и |
| гао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момак |
| јчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар ј |
| а, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипа |
| то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, |
| ји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Мест |
| да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с п |
| на, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, ко |
| ао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, |
| , да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико го |
| ? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак н |
| /p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— |
| да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у ка |
| ери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ руд |
| ориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па |
| окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — |
| и, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова |
| ра оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути |
| о станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је по |
| и девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, |
| и мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни р |
| и душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не г |
| е хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Да |
| леда то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено пог |
| сао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев |
| алити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и ву |
| оја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново |
| крај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојник |
| авило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n= |
| ше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх |
| ички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — |
| дати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се м |
| аћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке врат |
| а шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, |
| су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фе |
| о је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не поз |
| му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="2 |
| избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу. |
| и они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је |
| у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњ |
| викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што |
| е свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје |
| b n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би |
| римим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, прија |
| Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, к |
| ромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико зак |
| ивати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пушт |
| с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, |
| донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше |
| путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Ми |
| али чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљ |
| иш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. |
| називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, |
| ужи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето прич |
| стре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Ми |
| творица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милут |
| утра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је |
| плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем |
| , кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај раз |
| дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита и |
| ран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који |
| блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда |
| па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, с |
| се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, о |
| .{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали с |
| све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да |
| пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније |
| ећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, т |
| ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве |
| мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турч |
| ћа у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни |
| јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</ |
| се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снах |
| сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко т |
| S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту |
| овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај при |
| еку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а не |
| започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађа |
| н.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакл |
| кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од с |
| ка ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Р |
| упи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рам |
| вао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећ |
| она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то сврш |
| кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, |
| свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред |
| то стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео |
| /p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — |
| асуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, к |
| е противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испр |
| — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, к |
| {S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудник |
| lestone unit="subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве |
| а ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се |
| расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрп |
| а.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад с |
| .{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притис |
| а око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се |
| вапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир |
| али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога |
| лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, шт |
| ицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској с |
| аџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замал |
| их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад у |
| ретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи |
| ђалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њ |
| пео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, |
| се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је |
| да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да |
| окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани опште |
| е и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима на |
| аћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио |
| астао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод бе |
| а је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око б |
| олесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се |
| ко почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само |
| се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — |
| оје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто |
| инило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и |
| тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су |
| скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у ист |
| е, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се о |
| S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да ј |
| диже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, г |
| ом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — |
| абраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња |
| е овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а |
| , а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад |
| , какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани. |
| уљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао |
| оја мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</ |
| во чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи |
| би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па ј |
| тере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле с |
| одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје |
| — Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дозн |
| слиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, |
| и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су |
| — Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зел |
| оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у не |
| нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, аг |
| ђен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропал |
| да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} |
| кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво р |
| едан не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губ |
| ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе |
| ћати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више |
| агић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибач |
| оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сак |
| е, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога |
| ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће |
| едочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаљ |
| веду амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер о |
| јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура |
| луђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не пос |
| е, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро |
| p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш |
| е и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па |
| и те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на друго |
| Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по раз |
| му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} |
| /head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а о |
| роду не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путни |
| јих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну |
| па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још |
| ована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном полож |
| ио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџ |
| е познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци по |
| И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, |
| Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово |
| </p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе |
| викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p |
| врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, |
| лиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутин |
| крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ј |
| >— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46 |
| идају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, |
| ичи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</ |
| а собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откак |
| > <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, |
| рвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки з |
| веста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главо |
| } Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу. |
| овори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи- |
| врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом |
| сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до ма |
| ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко врем |
| ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како |
| {S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло ра |
| како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука |
| ице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао |
| јо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запре |
| часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си изд |
| ме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико |
| >Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и криш |
| ано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У |
| , уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна д |
| донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да |
| а подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна |
| вле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покуш |
| , али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> |
| узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, |
| коше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим |
| >— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — |
| влађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, |
| за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њег |
| ле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тих |
| ога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не |
| ?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="127" />< |
| во све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — А |
| крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, |
| где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} |
| би.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова уб |
| у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра з |
| </p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара |
| е се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пон |
| конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој |
| т.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која с |
| ко је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="12 |
| Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и |
| и.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно тре |
| сле неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике п |
| шина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која к |
| у, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга |
| у наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док с |
| ра скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, д |
| ише неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то доса |
| а, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу |
| — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна |
| и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку но |
| неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у поко |
| чију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.< |
| зва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за |
| примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар ва |
| плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, |
| ту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би к |
| врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, дец |
| а огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако |
| убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута м |
| а помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћел |
| а ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, |
| г парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу |
| рила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га |
| ице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је См |
| а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо дево |
| му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} |
| хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути. |
| испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се |
| али, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Мор |
| оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> |
| и да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, п |
| n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да |
| аћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера |
| прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро |
| ало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију |
| и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за |
| оче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека неја |
| ша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла. |
| к су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Г |
| е довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Руп |
| ћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра д |
| баша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, ид |
| у, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, |
| рамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учини |
| амо на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, |
| а.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девој |
| чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то зн |
| кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељ |
| би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман |
| вати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од се |
| S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом |
| и, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коб |
| е га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто |
| браз укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене в |
| о се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као |
| а и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастир |
| е изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, не |
| игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село. |
| вести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, к |
| , а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар поглед |
| е га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа гла |
| вео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се ок |
| Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами шта |
| на и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му |
| и очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува |
| разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и |
| ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док |
| си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати |
| </p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p |
| </p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га |
| и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић |
| у влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му |
| а Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље |
| упић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа |
| p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач ј |
| су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој |
| неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано |
| плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — |
| слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само |
| ма и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! |
| раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасв |
| Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у о |
| понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је н |
| -Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збого |
| ао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у |
| кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. |
| , субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— До |
| — Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... та |
| , је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први |
| ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— З |
| а ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Сле |
| еобуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, уј |
| дани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито оту |
| p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коњ |
| нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвиј |
| ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је |
| е чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; |
| ?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се |
| ника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n=" |
| је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.< |
| а тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па |
| га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, со |
| на скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чи |
| већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина с |
| м чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хај |
| <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити |
| p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p> |
| ти?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна ј |
| , видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и |
| S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ по |
| алуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похват |
| ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, о |
| нез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p> |
| </p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— |
| у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— |
| ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје |
| шу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не |
| .</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља. |
| е приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти |
| Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе |
| ан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Ту |
| ви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџи |
| рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, |
| и за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, де |
| ог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а |
| о због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, сам |
| ића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад прит |
| еличан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одгов |
| и у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде иг |
| слови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, о |
| па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини. |
| ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у |
| /p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p |
| Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — з |
| погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истре |
| </p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p |
| м; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајо |
| говара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако до |
| ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос |
| /p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јо |
| а можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, ј |
| мицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко с |
| Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђор |
| >— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div |
| ико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p |
| илним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="18 |
| и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свеште |
| га.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у |
| е.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и |
| аздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега |
| молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио |
| м? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си пор |
| а њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о м |
| еди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да о |
| апитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, |
| Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад |
| > <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив кол |
| 68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— |
| у?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата |
| шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико д |
| <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова |
| /p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога и |
| >— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.< |
| е доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Ме |
| сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постељ |
| агословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати |
| ледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из |
| <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном |
| е, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> < |
| <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре |
| сталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припита |
| > <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>С |
| >— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она са |
| ита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао |
| да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> < |
| <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећ |
| илоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— |
| крштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га суб |
| а Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и |
| /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гуш |
| криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није ник |
| је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди |
| ! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену д |
| био! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо |
| ека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" />< |
| уги.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почека |
| ик ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до |
| .</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли |
| /p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— |
| одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Д |
| у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. |
| она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем п |
| еју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али о |
| мана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Ру |
| — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p |
| /p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозов |
| з?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> < |
| у, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у свак |
| иће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога |
| упић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На |
| опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни вра |
| Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му ку |
| > <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Ид |
| ти.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p> |
| е као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље о |
| им ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно |
| n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ стари |
| а уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} |
| ас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера |
| аџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовн |
| p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти г |
| чина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила з |
| цу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленул |
| велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да са |
| ајпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала г |
| ласана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погл |
| — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе о |
| ана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам пр |
| ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, си |
| да мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, |
| <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла г |
| и глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, |
| е главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за т |
| твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми неће |
| е кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци |
| а очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојаш |
| ини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истин |
| се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресн |
| Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не |
| чувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, п |
| да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну од |
| амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти |
| Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p |
| врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених гл |
| им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Ст |
| е издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубок |
| ајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, |
| сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, гл |
| смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако |
| да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Руп |
| жити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија |
| отмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено пома |
| S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Он |
| ијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је чита |
| </p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом. |
| јим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га пре |
| ти се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу |
| му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају |
| уда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{ |
| о је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе |
| ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помиса |
| уштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлук |
| трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти б |
| b n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњи |
| а једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић ј |
| аза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од |
| из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, |
| ете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их |
| ли Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онол |
| — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој |
| , дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко с |
| а само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прож |
| мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним |
| широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, ка |
| и зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од з |
| њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми |
| у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње з |
| другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али |
| <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, |
| навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p |
| ко њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у з |
| јка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провируј |
| </p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног |
| етири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Ост |
| од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је |
| ва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побра |
| је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко |
| га, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло г |
| ајо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p |
| гло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели. |
| осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати |
| ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на |
| што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово г |
| у, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где треп |
| p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом |
| амоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Ста |
| осле ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда си |
| откивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли д |
| е.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докра |
| е стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, |
| и и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изв |
| ве ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и |
| на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и к |
| руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дн |
| што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди шт |
| запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене |
| отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи |
| но га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним син |
| ко је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Ру |
| тно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у њего |
| он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио |
| трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово пл |
| мули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме нар |
| о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горс |
| их глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што |
| овљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га |
| рицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несре |
| Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} |
| м те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те з |
| плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе ст |
| ога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа нап |
| бе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витез |
| а сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небе |
| одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву |
| ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— |
| живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, |
| лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, иди |
| мењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његов |
| знемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет н |
| вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> |
| , појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.< |
| стераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је |
| ју мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће |
| зведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори с |
| лица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хт |
| реобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и |
| ико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па |
| > <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лиц |
| рђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини д |
| летији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи |
| Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне из |
| к, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде |
| /p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да постр |
| исто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубур |
| уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} |
| биства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше јед |
| /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатл |
| обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — |
| атре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико м |
| је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом |
| некле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p |
| ми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи- |
| лиже, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и п |
| ачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда |
| игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у |
| х уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им ка |
| у избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим |
| несе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима пригото |
| p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и С |
| ва.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Руп |
| лази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S |
| подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим |
| и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Да |
| зва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине рас |
| му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној моли |
| а, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак жур |
| {S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђе |
| ако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дам |
| сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> < |
| је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па |
| ћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се |
| Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта вели |
| ло. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p> |
| рсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, к |
| јући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање |
| то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је |
| е пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међ |
| ак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у ист |
| . „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Так |
| им угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међути |
| ти још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера поз |
| , да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не |
| Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар о |
| дазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који јо |
| примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p> |
| се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим |
| рно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову |
| за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа в |
| амо још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} |
| вао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти |
| би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у |
| могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трп |
| хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити г |
| жа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за |
| па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио |
| ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори |
| би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале |
| ачило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Тур |
| е у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и с |
| сеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Пет |
| наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— П |
| га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који с |
| ићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи скло |
| е својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он |
| ј једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у |
| весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако ј |
| мила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш |
| претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема |
| у, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу |
| и и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И |
| ве је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је ос |
| што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни |
| хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и сам |
| како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишана |
| свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ |
| — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Тур |
| гледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p |
| чила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом |
| батрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и по |
| мећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из ко |
| празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаље |
| му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери |
| му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је |
| повић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао нег |
| а коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно о |
| , да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља пром |
| грдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му |
| девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је но |
| оје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то |
| гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било го |
| сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн |
| ваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било д |
| сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, з |
| граде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој с |
| чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа ук |
| у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грл |
| њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Мо |
| ео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје |
| у испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Ша |
| ца Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у прв |
| о заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби |
| ве ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја љ |
| а-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ |
| е, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S |
| а брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се |
| да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избреш |
| ман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успроти |
| дина.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је тол |
| среће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и исп |
| слити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову |
| ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић |
| > <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="18 |
| м изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењ |
| источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда |
| аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезов |
| ких развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удеси |
| у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала |
| роз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, на |
| м и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окр |
| храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и колени |
| а те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити |
| 179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић |
| анастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило |
| нине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу |
| човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми |
| кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, ст |
| кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где |
| та и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно |
| ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p |
| ног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са ст |
| и-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе ок |
| оји су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{ |
| , али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — у |
| а војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче расп |
| вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се пок |
| н, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> |
| танак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг б |
| ђутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера |
| молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти с |
| овек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонит |
| ије имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаш |
| е предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, је |
| сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемир |
| џија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, |
| ете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари |
| анојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, |
| пасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, д |
| ође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка ма |
| не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{ |
| каквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се мо |
| руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навал |
| па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију |
| оји је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.< |
| ик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, |
| окопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад |
| , јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или |
| зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p |
| ају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и |
| опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се |
| ала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све ве |
| а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и о |
| на ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако д |
| уби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се у |
| жношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухват |
| Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме |
| ечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128 |
| да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела |
| им облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад |
| бу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> |
| аде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао |
| ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо неб |
| провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од п |
| ли-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчани |
| шири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину с |
| д земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуње |
| то је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма |
| ришту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј- |
| а, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Суб |
| не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломље |
| е ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да о |
| о, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк |
| > <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, |
| агрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игум |
| а деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вј |
| .{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелиј |
| ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече |
| где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали |
| си ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> |
| му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, |
| ћ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од |
| ле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n |
| аџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и ду |
| д рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцим |
| в зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, |
| а слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је |
| .{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у г |
| црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев |
| дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда ник |
| дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Т |
| > <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одм |
| гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз |
| з који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта д |
| исока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мр |
| да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чека |
| з које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим |
| светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај |
| то се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује с |
| ладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опа |
| Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} О |
| о, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је |
| преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава |
| аш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и де |
| анинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти п |
| стао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остал |
| о па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пун |
| руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је пос |
| када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече дух |
| смехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича ка |
| ово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви |
| , необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од плам |
| ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи ш |
| ао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сло |
| заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се св |
| д тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити. |
| обове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из |
| /p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши |
| ико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тиш |
| г да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p |
| преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је сам |
| е стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве свет |
| 02" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете ч |
| у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се |
| <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла |
| не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе ча |
| жан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у |
| а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па |
| е шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на |
| .</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још д |
| ма, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb |
| хову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њих |
| двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себ |
| а једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити п |
| ећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена вра |
| ју да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне |
| љиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А |
| рпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да |
| су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се с |
| да, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Б |
| ница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с пр |
| Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу од |
| ница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S |
| са му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тис |
| } Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} |
| и Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати с |
| ку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику. |
| гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле с |
| као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, а |
| сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из ко |
| ао понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чу |
| о уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> |
| стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и |
| } Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! |
| гуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри |
| је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема |
| их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама к |
| едити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па от |
| — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима |
| а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, ш |
| нутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина р |
| угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а |
| и-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по |
| кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло |
| о аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, ко |
| за.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то с |
| ва трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, |
| веден.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S |
| ховника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе неш |
| ада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га |
| ицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једа |
| ад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За |
| Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да |
| /p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку |
| естрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p |
| вађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Д |
| на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајућ |
| оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, |
| е да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— |
| а дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје с |
| на, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, |
| ролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као пр |
| о суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, бра |
| ећ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год |
| ум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови он |
| груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њен |
| да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је |
| о се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Ст |
| ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из да |
| да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир |
| та Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Р |
| "SRP19040_C4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудни |
| ели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, |
| корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле |
| ишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — дод |
| ако јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је |
| едром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџ |
| духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина |
| ствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и преги |
| приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били од |
| могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и |
| че, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разг |
| до расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стир |
| о створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше |
| поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи. |
| пуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана |
| риште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима |
| ином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сун |
| е у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић |
| е шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се |
| где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао с |
| је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари |
| е ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пу |
| е их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у |
| рца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Х |
| налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, |
| ву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем! |
| кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њ |
| д није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није |
| е у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што |
| шће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отера |
| мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, н |
| е авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које и |
| о!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао в |
| ачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропаст |
| > <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ не |
| и уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му пор |
| ?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> |
| шту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз жи |
| асно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> |
| вљало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{ |
| плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— За |
| <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући и |
| евидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Ј |
| а јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на |
| уљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> |
| ота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, г |
| је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, п |
| /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све о |
| ажим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушени |
| улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и д |
| вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле |
| е, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, нап |
| сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио |
| х пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Сми |
| ца, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљ |
| } Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколик |
| о то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Руп |
| у.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храсто |
| е у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и |
| ње чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, с |
| еобичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{ |
| Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити з |
| Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли |
| p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита уј |
| S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, ш |
| у ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се он |
| лучајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се раск |
| а не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.< |
| еда као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је поди |
| ожјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан |
| {S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, |
| белих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n |
| ад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спуст |
| } Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушен |
| роз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корак |
| ој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, |
| од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, |
| већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, |
| и од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и |
| су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне осв |
| лови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> |
| p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, ва |
| прегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови ј |
| и и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како д |
| и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и т |
| исак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно о |
| урче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а гр |
| аустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, |
| у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио |
| но незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица |
| и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој с |
| Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру |
| ји јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и |
| pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели ле |
| е.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати ст |
| Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако |
| му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему |
| овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити |
| ила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} |
| тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне г |
| о он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се |
| ијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељ |
| урке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни ч |
| атних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устим |
| ају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црн |
| кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани пот |
| стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с гус |
| ку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, п |
| пак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што |
| ео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одо |
| тна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — |
| окле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан |
| -агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се |
| га, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку |
| морни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, ал |
| за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| х открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, П |
| е.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковц |
| се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш |
| а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, т |
| Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збо |
| има ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек ради |
| ног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је сто |
| А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као ска |
| или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи |
| е у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А |
| јдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда |
| </p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зн |
| ачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов |
| ловити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе |
| а спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Ру |
| ксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престо |
| .{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није |
| оте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чини |
| силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму |
| дговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и |
| болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и гор |
| оји га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило |
| у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на |
| га Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај п |
| зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, |
| м.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако са |
| ну!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега поте |
| еограду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичи |
| /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би и |
| у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли |
| је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и ње |
| , па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама |
| ко му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци |
| ет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро т |
| После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети |
| кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. |
| pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи г |
| д Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудн |
| убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у о |
| и да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али |
| {S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само |
| ико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на ов |
| ће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвић |
| тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више ми |
| ри, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у |
| адноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим ко |
| слите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су госп |
| у врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, п |
| а се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах поглед |
| су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је зн |
| најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и |
| тити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намет |
| а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке ве |
| о лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али с |
| да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег |
| окуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а |
| /p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само др |
| лишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља б |
| окле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> < |
| p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и м |
| вала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p |
| уст се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати |
| карање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и про |
| ица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова сн |
| е речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, н |
| неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком |
| осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, |
| и како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а |
| што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго оста |
| ковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су г |
| к уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежа |
| распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном |
| и као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју л |
| се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују а |
| ш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а о |
| рца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар п |
| Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга но |
| мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мис |
| акрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекива |
| од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и |
| и.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — |
| у, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из |
| њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ра |
| е избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој де |
| тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, к |
| <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је н |
| премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} |
| ко тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S |
| о недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман |
| се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да |
| кренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирн |
| оме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Га |
| личка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирен |
| аха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али н |
| њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта т |
| о, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, сам |
| ише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по зе |
| ијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити а |
| Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а |
| и добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игум |
| соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи |
| не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — бо |
| баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити |
| да кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно из |
| се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> < |
| рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турц |
| твора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо г |
| и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за |
| понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојч |
| у још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; п |
| брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је |
| игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? |
| , као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, |
| дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око |
| да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе. |
| новој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дис |
| најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестри |
| а се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је д |
| гледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /> |
| — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не |
| се љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јасли |
| ести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и |
| Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју |
| /p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала |
| а ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, |
| Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гаги |
| ми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле |
| е мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето |
| рљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ет |
| е се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако |
| азнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је ста |
| шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и о |
| .{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао ми |
| зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату по |
| Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те |
| ао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасниј |
| лизини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се |
| >— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" |
| на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} |
| свету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада н |
| p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> < |
| од, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} |
| дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се |
| ше тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и ос |
| благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по < |
| у, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео |
| ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p |
| оја га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да |
| ета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се |
| е.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја |
| овим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n |
| лио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и прокл |
| сна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и сп |
| во разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами |
| едена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тре |
| p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очи |
| ежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S |
| лико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако осв |
| степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није |
| а свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, |
| ј! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било |
| посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико трен |
| е овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— По |
| јан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је |
| презања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти |
| и.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је с |
| и реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде вис |
| епријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед |
| p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} |
| рихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко у |
| о сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — |
| му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрог |
| .{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема р |
| {S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и сп |
| асло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено пре |
| , да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешт |
| њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што |
| његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га |
| уњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да уб |
| спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљуј |
| авља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде. |
| који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Тв |
| ем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> |
| се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, н |
| узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зу |
| узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас ост |
| те црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрат |
| ше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху св |
| /p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх г |
| не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прик |
| с сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим |
| већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има |
| жа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га |
| гледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се с |
| -ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p |
| носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња п |
| </p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16 |
| Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и |
| урци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али г |
| ом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још |
| исао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на ва |
| -агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је |
| естан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри гор |
| да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта вели |
| си морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори |
| ла, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела |
| ћ. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, б |
| цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио |
| стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвеш |
| инић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је |
| рене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину |
| двајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани |
| Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} Посл |
| , дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор |
| сма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је је |
| , како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари т |
| а села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих посло |
| ља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој |
| рдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хр |
| отегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати с |
| ено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну тре |
| ако се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: |
| ека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни |
| пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и |
| ног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има та |
| Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учин |
| уни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ов |
| е хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чу |
| ло, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>И |
| о била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа ни |
| ко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“ |
| да, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи на |
| и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам ј |
| Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се |
| } Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одг |
| рама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа |
| е не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође са |
| у се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p |
| боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p> |
| ек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у ја |
| да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека. |
| јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n= |
| коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заш |
| рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасал |
| вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала |
| уком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете п |
| е, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> |
| чких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих к |
| да и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} |
| екрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неи |
| пастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Сп |
| твори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут је |
| ајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се с |
| де на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупи |
| Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али |
| то слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су не |
| <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изги |
| ећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се с |
| n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузм |
| осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеран |
| да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као |
| а, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао к |
| <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на он |
| ресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покр |
| } Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је |
| а још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, |
| им снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раз |
| иваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе |
| тле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је пома |
| ш и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она |
| ило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино |
| ло, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што т |
| датле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша |
| о мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чин |
| е толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах по |
| в.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Б |
| урњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> |
| чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупи |
| осматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по |
| S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у о |
| 119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Н |
| ником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Т |
| тури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да с |
| ца.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} |
| да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле |
| у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено ње |
| одаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p |
| га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ип |
| /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те |
| да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не см |
| зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— |
| римицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали |
| али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за он |
| /p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, |
| > <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакр |
| е плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао |
| це игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, о |
| реме затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале |
| е би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивал |
| м букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.< |
| p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да |
| оћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину од |
| Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Мил |
| Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Ш |
| ао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, зн |
| p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за и |
| } Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћут |
| ву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачува |
| та ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо |
| — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — |
| ота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће |
| з тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована |
| ман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, |
| овукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</ |
| а знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У па |
| че, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми плати |
| ђе да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда по |
| дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахн |
| p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти |
| Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <mil |
| да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на |
| легла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни |
| дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће |
| ену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећа |
| око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробниц |
| олазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, как |
| ман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око |
| ва ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма |
| ник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је за |
| копао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га за |
| удничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени |
| ="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани к |
| маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно |
| агорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је леб |
| та зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра |
| степено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сам |
| ојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака |
| ек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити |
| n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је з |
| коро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрал |
| нић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{ |
| p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али |
| ?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, шт |
| " /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Руп |
| Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мал |
| је избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска |
| гледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} |
| и поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, шт |
| ажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроб |
| село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против остал |
| кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} |
| ежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније |
| њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) п |
| манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо бил |
| ужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му |
| неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори |
| е крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, как |
| и судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морам |
| једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, м |
| ва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’ |
| ну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и |
| /p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак |
| у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па од |
| ти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким |
| с јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни |
| го да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{ |
| и и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела |
| чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је нек |
| поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећин |
| у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа п |
| дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу тр |
| ј и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрач |
| ше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао у |
| гин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка о |
| на.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена |
| онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупира |
| гумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с |
| е вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће ва |
| , Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и |
| урци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па |
| > <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, |
| јте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угу |
| ах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибер |
| За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> |
| ожете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се уб |
| своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју ц |
| ори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са |
| д опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта |
| енке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турци |
| запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, нај |
| што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спо |
| а тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулам |
| аче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на д |
| игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p> |
| себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љу |
| има и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Бо |
| , Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и |
| народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљ |
| у им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно р |
| анина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људ |
| мо.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио |
| о, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала м |
| појамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промум |
| очени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да г |
| густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму |
| ри врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — |
| текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је |
| ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, |
| око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— |
| вала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је углед |
| слара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштв |
| ар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да пои |
| а помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти |
| , ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог з |
| в конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и |
| ише што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</ |
| p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он |
| езу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А в |
| мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним |
| се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну ш |
| ло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала стра |
| се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одго |
| о је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз |
| а је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. |
| ешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на д |
| а ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклони |
| кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас |
| туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> |
| арица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе |
| не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p |
| ува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити? |
| им отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па |
| — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поно |
| и нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри а |
| не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећ |
| ш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаук |
| с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништ |
| ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а ду |
| анијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се ви |
| леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза ст |
| о у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и |
| мовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајду |
| да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> раз |
| изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове |
| , брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узв |
| скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом |
| олико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе |
| ити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у св |
| сто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> |
| ћ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиро |
| и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с г |
| {S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступ |
| се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се ути |
| у руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мра |
| у: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме |
| бијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне кул |
| ину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, п |
| а Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, |
| ељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутр |
| се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} |
| скопча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник ка |
| ели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не |
| везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше |
| ли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, |
| тника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донек |
| ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку |
| рог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађај |
| .</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице |
| метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише уга |
| дуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висил |
| трани кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, |
| 201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душ |
| год затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакриј |
| </p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који |
| стаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{ |
| Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и ње |
| мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речим |
| је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћ |
| се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спаз |
| која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадош |
| чини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе |
| ички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дан |
| м нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Там |
| пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је |
| ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговор |
| то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уст |
| толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред |
| о поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај |
| и, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема дру |
| да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, уд |
| ни учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било збо |
| викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два |
| долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је С |
| презања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићаним |
| баша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири |
| али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p> |
| , а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслуш |
| нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Ру |
| хватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је неприј |
| "84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га |
| , премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пла |
| ле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умака |
| ослао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му |
| , а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Ха |
| ије, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути |
| говара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, |
| е на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једн |
| гоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до мана |
| помињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Приј |
| и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и д |
| тељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опи |
| Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, |
| ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који |
| оја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, ко |
| а опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-а |
| исмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— |
| их се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачу |
| њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови д |
| и Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је |
| сне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до |
| у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже |
| и-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с ко |
| ам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима |
| о би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не |
| по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, |
| ело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава леп |
| ним шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних сте |
| енила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се пост |
| ђу камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега о |
| , и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијени |
| ђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр |
| Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{ |
| о куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи л |
| иш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива |
| -Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> |
| радити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш |
| >И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одав |
| а би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе |
| ајмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су ка |
| оћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хо |
| ђу пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, |
| е убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња |
| n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, шт |
| уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да |
| лицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија |
| ивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Иг |
| } Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко |
| и-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ |
| одирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, и |
| и сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на син |
| таде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су до |
| о разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се раз |
| је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широко |
| ељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима |
| ли-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су |
| тучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали |
| тале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовн |
| лед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио |
| ућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове |
| Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га н |
| се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је мог |
| од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела |
| и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је |
| смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само |
| шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа |
| а их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе |
| тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше |
| ра остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с нар |
| и, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, |
| стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубар |
| , да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се |
| се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже после |
| и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера |
| е пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је |
| — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам зн |
| ви.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на с |
| ћу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</ |
| па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка |
| неже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лаж |
| уњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе |
| сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} |
| игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек |
| <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одгово |
| је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је |
| , те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врл |
| одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио |
| обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се |
| — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам ј |
| ко је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двој |
| љину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци |
| ају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" |
| агач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољн |
| да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Га |
| ским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од твр |
| Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Ми |
| мин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем |
| p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С м |
| ила из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. |
| p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S |
| посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им с |
| ремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне |
| >— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опро |
| Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p |
| и с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — ви |
| неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић |
| ије крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она ста |
| >— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аг |
| и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу соб |
| маћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћи |
| варало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Милан |
| били испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају |
| о што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашл |
| дством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} |
| агићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето ва |
| зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихов |
| гића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! |
| ту, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скр |
| еде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да уб |
| , дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био гл |
| а се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви |
| осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, ш |
| , што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: је |
| p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у ма |
| де ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговор |
| <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, ал |
| мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапу |
| прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину д |
| а од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гл |
| ије Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили |
| а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако |
| те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џеб |
| вете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а н |
| амој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницо |
| познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много |
| убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p |
| евојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — |
| .{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешћ |
| ле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као |
| чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</ |
| ајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао |
| то су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ход |
| по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он |
| на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилни |
| > <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p |
| мти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час м |
| ледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је |
| шљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Кара |
| с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао ко |
| се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче би |
| или смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра в |
| ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако с |
| њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држ |
| .{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим |
| ама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p |
| одсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја ниса |
| шло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{ |
| — Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; |
| светлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуман |
| ка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, оз |
| клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="11 |
| ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера м |
| Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле |
| агићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћут |
| м нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, у |
| ђаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у се |
| лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу пре |
| имо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту постра |
| тну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плаши |
| ли чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <mi |
| траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и н |
| , мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Не |
| p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} |
| и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша |
| ј ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћу |
| кога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвни |
| стати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{ |
| ва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он |
| мисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удеша |
| е, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одл |
| однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног уза |
| миле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у о |
| ати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једн |
| кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу и |
| да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> < |
| рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — |
| и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вај |
| но лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над сна |
| ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џи |
| оповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговор |
| аџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуд |
| очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умр |
| огле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се |
| које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо |
| овом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима деша |
| д се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи |
| одругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко ј |
| /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се н |
| ча како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А |
| тра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је од |
| ишта, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио |
| брном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и п |
| ху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, |
| читељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама |
| ина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа |
| и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у не |
| /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да |
| ти се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је |
| је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — поми |
| вој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} |
| ега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Ту |
| А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не мар |
| ово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па о |
| чуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор |
| хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, |
| па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, |
| се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаш |
| естина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му |
| насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје |
| овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дл |
| аје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крста |
| А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар д |
| ко му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га |
| јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је |
| ли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад сти |
| оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом н |
| друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</ |
| то јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој |
| етиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, д |
| га, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, ве |
| видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудн |
| а забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме поглед |
| оче осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај и |
| у несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како |
| хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита |
| } И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, |
| нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека |
| м те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш |
| </p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Хр |
| да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одгов |
| целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промен |
| ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међ |
| спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довоља |
| и.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера |
| мо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па |
| Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљ |
| за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто сави |
| огу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио суб |
| ритајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и в |
| ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко по |
| димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час |
| <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да |
| неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрач |
| а шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, |
| пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С |
| а врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је ко |
| у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је т |
| ићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове. |
| 8" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље |
| не женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и о |
| овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не долику |
| ова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p |
| S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо |
| — Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који |
| крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је о |
| коби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је ви |
| есак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући г |
| унић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смер |
| о да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир |
| ! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове |
| брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Мил |
| .{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом |
| то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> < |
| Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како тре |
| заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колик |
| све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S |
| е стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу |
| што?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, |
| — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ћ |
| ле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао нас |
| ито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, мож |
| је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како сас |
| са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле в |
| и, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, ш |
| и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из ку |
| запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у |
| вати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, |
| ислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најза |
| чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устај |
| ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе |
| .{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, |
| њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стаја |
| ла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мисли |
| те.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из оста |
| на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пре |
| з браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у г |
| сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и |
| почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те д |
| А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју о |
| човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљ |
| му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седел |
| е, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више т |
| ко веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало |
| место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је |
| тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p |
| његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и о |
| <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није б |
| су, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу |
| је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, |
| аше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и |
| мрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи |
| ка, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приб |
| од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га ст |
| језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан погле |
| ама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се уне |
| ш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Уби |
| мијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Л |
| води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је |
| Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</ |
| аливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, |
| зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло уст |
| да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устук |
| толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско |
| едно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брз |
| је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно |
| ј разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Ш |
| "85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацит |
| у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају т |
| ди, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га |
| како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, |
| меша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир |
| ! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздраг |
| ву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је |
| аренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те |
| дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с |
| кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према исту |
| а, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи |
| ибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S |
| да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно пр |
| у се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пу |
| исту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:< |
| Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из кој |
| име тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама |
| равати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А док |
| ћи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима за |
| стише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што с |
| донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се р |
| Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Бр |
| а га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима |
| } Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава |
| сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго |
| крити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад |
| ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе |
| а се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знал |
| рве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да д |
| висте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима шт |
| , па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} |
| се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узне |
| p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} |
| аласа.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, к |
| и велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} П |
| па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђер |
| је не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у |
| ореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се |
| та, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А ког |
| зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што |
| зидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже пог |
| ако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, |
| анас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли м |
| нојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од |
| да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и си |
| гићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског д |
| Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зај |
| сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сло |
| ице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четв |
| рје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је |
| их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с доби |
| се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у |
| од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђ |
| и од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора она |
| е по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема |
| , јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџ |
| тина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — уп |
| те?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена |
| су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали |
| ојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији ни |
| дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман |
| , које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних го |
| Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пр |
| е, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се по |
| да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, он |
| Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућ |
| је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив |
| лије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој |
| да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући |
| али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S |
| селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у |
| појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме |
| ши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да п |
| авађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, |
| стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче |
| исто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе |
| ћ.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одгово |
| p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто |
| баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох |
| а, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати за |
| груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А ода |
| му лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш на |
| се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи |
| утиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти ј |
| та, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игу |
| побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко |
| </p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Да |
| <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара |
| а кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и не |
| ословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу в |
| их дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — заш |
| овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да |
| д светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу |
| о, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>И |
| ље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не |
| а свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се |
| p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што да |
| еним очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода |
| игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p |
| {S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>За |
| ега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаре |
| одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста иг |
| који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не |
| икаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n=" |
| као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима |
| сно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и |
| од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, ос |
| n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и ње |
| е освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилази |
| S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна к |
| афору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер бил |
| асе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, |
| оуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које |
| Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате |
| да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није |
| а суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац |
| а са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p |
| атра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема м |
| да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад |
| к, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико г |
| ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на |
| ></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву |
| апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, н |
| а осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла заг |
| — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, ку |
| ријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако |
| о и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Руд |
| вама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> |
| мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој |
| есвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише |
| <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну |
| ене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред |
| да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш ве |
| зре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пруж |
| упић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, |
| а се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном светло |
| е пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви |
| аган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана стар |
| а више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> |
| пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турц |
| {S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без ору |
| !{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело |
| , упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то ко |
| магао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не |
| дем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, |
| ужину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p> |
| бе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p |
| ји га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и за |
| аменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> |
| ред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-аг |
| ека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> |
| едати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Х |
| докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли в |
| ористило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели |
| "160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једн |
| {S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је |
| бегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених с |
| ложио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, нег |
| зађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и |
| S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури па |
| њега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би |
| о није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Гос |
| Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио јед |
| ри завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа н |
| а Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам сел |
| и, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много к |
| кљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</ |
| манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја. |
| власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времен |
| еним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи |
| жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића |
| га!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} |
| апочели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то д |
| посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије |
| На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је стр |
| и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни |
| {S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га кум |
| ћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка п |
| е? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако |
| испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градић |
| трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен |
| иже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разб |
| , што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остај |
| једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не бе |
| ма сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили |
| планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна в |
| има севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с раз |
| овићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину |
| лушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи ни |
| иће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да |
| дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урад |
| Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред с |
| е се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па к |
| машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговори |
| Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</ |
| >— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> н |
| кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова |
| из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а ма |
| вуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покатка |
| д двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије |
| ле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за ко |
| ан мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврст |
| еност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већм |
| а, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом |
| да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши |
| његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од |
| зио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разр |
| нове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дуб |
| бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по |
| истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке |
| и проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се о |
| <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је в |
| е се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјас |
| му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да кли |
| S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и к |
| дговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојче |
| м затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђе |
| намењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно |
| ! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, |
| ј души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, |
| бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како |
| У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отима |
| ити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, |
| све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се н |
| познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му с |
| ачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, |
| рише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцр |
| ав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнут |
| глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један м |
| ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се нач |
| спод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете |
| абленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може д |
| да, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схва |
| Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Он |
| а и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што |
| као, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли он |
| е до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао |
| S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— |
| може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и |
| у бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и ост |
| у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад т |
| више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време |
| часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у те |
| ник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући ср |
| мела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па н |
| не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у л |
| стријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се мо |
| > <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно |
| тао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већ |
| д пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило свак |
| о, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.< |
| чије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је нал |
| потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали |
| аплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Г |
| а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најз |
| е наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимањ |
| а?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме ч |
| р и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице п |
| аџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи. |
| јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му до |
| е помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа и |
| ипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене |
| џи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га |
| и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду |
| је ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивањ |
| ковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете кал |
| а гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из суба |
| м, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избав |
| а.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гол |
| астирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам |
| што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао |
| у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избега |
| вор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно |
| жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о п |
| они оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, |
| лед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /> |
| поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако |
| узела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су |
| ој судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и |
| та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако б |
| х; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити |
| сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да |
| ад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешк |
| о било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, |
| као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једн |
| атвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игу |
| час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије |
| илуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме с |
| убовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамов |
| се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, |
| му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, |
| одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе |
| пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игум |
| ега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се |
| од очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, |
| {S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињал |
| , али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега ка |
| е и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ов |
| увише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена |
| клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Бож |
| сео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је то |
| забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али |
| ла, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с мес |
| устишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погл |
| зи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрет |
| Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак х |
| p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати |
| тражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није вид |
| >И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би |
| а <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а погл |
| је продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртни |
| и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он |
| ћ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведено |
| да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једно |
| и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толик |
| за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још виш |
| прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад |
| е с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравч |
| ме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи в |
| У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што |
| наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништ |
| ели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак |
| је и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак |
| догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, |
| небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева висок |
| е, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у ку |
| адао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост. |
| , да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је |
| ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као плам |
| пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или са |
| писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је |
| пако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и пр |
| у из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћа |
| .</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} |
| падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благосло |
| опском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе дим |
| и.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако ис |
| но припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласов |
| ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два |
| о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајду |
| да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за |
| аспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па о |
| езало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку |
| не зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи дев |
| мену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, |
| свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке. |
| ватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, |
| тељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> |
| убари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и в |
| равила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти |
| и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једн |
| к, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цр |
| притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а в |
| за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају |
| ирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не пит |
| му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дам |
| дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш д |
| се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гл |
| оди жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај |
| о часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад |
| ламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама рас |
| рило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе ч |
| ше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гор |
| у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек к |
| јата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> |
| ри, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џ |
| .</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} |
| чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џини |
| ђу оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратим |
| , снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске глав |
| b n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу М |
| а Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, |
| овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Р |
| рака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час изба |
| тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати |
| оћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи |
| оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз че |
| стрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху да |
| а, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да |
| ти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се |
| — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви п |
| макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а н |
| /l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l> |
| седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш |
| као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао нек |
| Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше |
| ло хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу |
| омисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, ко |
| а снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, |
| а ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђер |
| — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, |
| оће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе |
| то се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта виш |
| ? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — |
| , затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли д |
| , па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки |
| ?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту к |
| ља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недра |
| Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због њ |
| /p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и |
| воме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} |
| а још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучи |
| се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подоб |
| ки, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре. |
| езнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике |
| сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа |
| у; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљач |
| е чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више бр |
| беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упут |
| азлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати |
| стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Тур |
| пеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није бил |
| ицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то |
| а га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су с |
| бе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али а |
| а за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p |
| ађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да пок |
| мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="10 |
| ш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је т |
| а је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су гу |
| и.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— |
| уђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> < |
| а нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми н |
| укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све |
| еоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајц |
| замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се с |
| а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и сн |
| илоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева бра |
| нијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, т |
| о је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оц |
| , и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од он |
| в добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, |
| говори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је |
| ећ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахи |
| ом скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машућ |
| у да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још прек |
| Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера с |
| а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџ |
| рукчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S |
| отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока мина |
| друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и де |
| p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја |
| бро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је м |
| сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /> |
| шљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да с |
| ру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше |
| овој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а |
| ила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} |
| ника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и ост |
| Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ла |
| са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне нево |
| је — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се |
| је трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинск |
| и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S |
| ти.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза св |
| анесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више |
| оје притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим с |
| а, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у н |
| ва, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девој |
| <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге си |
| а и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у ру |
| се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, |
| тић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћели |
| 1" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сат |
| и <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> |
| воје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их |
| оговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Дв |
| , дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово |
| Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваки |
| тишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S |
| груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него |
| аврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Ма |
| ав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, ал |
| у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, стариц |
| разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па ка |
| није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изглед |
| није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, |
| итегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испа |
| ожнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, |
| о што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад по |
| 5" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још не |
| ђеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе д |
| ао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око мо |
| која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, |
| атуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гл |
| има заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица. |
| вле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим сам |
| шали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и ми |
| адевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начи |
| освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, |
| мена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се |
| у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пр |
| тим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приб |
| </p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо |
| очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече |
| ио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S |
| е га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његов |
| <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смет |
| игне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помо |
| икала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила ш |
| о гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли |
| је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између С |
| ти.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко |
| е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био |
| да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нем |
| товао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и оста |
| еља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристана |
| мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од о |
| и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па ко |
| шише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададош |
| — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Ид |
| сли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати г |
| ко није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне г |
| <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све |
| ље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се |
| p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се |
| рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад |
| овори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља кр |
| ха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— |
| изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измица |
| у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То шт |
| ијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на в |
| нице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборав |
| ела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n= |
| уди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако |
| рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој с |
| лонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нит |
| за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове нап |
| > <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњ |
| судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; ул |
| амној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душ |
| над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић п |
| Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У исто |
| раби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> |
| огледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојч |
| Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Гд |
| о је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша |
| ного ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај |
| а узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки гр |
| реплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећа |
| Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води је |
| ишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто |
| звикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, б |
| — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа |
| <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> |
| о, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка по |
| аја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много |
| оља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је |
| тњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, успл |
| дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, уп |
| ед туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не |
| градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге |
| </p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под |
| нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће |
| У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је ј |
| ј ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игума |
| це од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, п |
| же над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Ста |
| оји се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио |
| бог оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чуд |
| мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли г |
| ло, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила о |
| Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници |
| коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли |
| све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те д |
| ицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p |
| за се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајућ |
| за свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на |
| је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведр |
| <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде |
| дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а о |
| топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милу |
| — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме с |
| а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њез |
| крипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо укра |
| опор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуц |
| , — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су |
| } И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан с |
| ља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> < |
| га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да |
| лио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, |
| ним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{ |
| ј шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_ |
| апевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин |
| ћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очек |
| и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слу |
| о завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топл |
| угачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу |
| г часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што |
| да.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Т |
| и ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не по |
| ао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је стариц |
| истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} |
| видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидис |
| е, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад исп |
| но и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не с |
| амотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар б |
| а шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је о |
| е сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцим |
| ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погле |
| с две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гле |
| наестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узб |
| но, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје |
| ре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је о |
| ар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу |
| срди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, |
| у ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47 |
| ново уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јед |
| један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Ди |
| после пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцим |
| бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљуну |
| као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S |
| кну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од с |
| ојахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин |
| дне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише н |
| ом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогле |
| екао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станој |
| о се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се ук |
| оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво заг |
| p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га ниса |
| умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Б |
| ера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо. |
| а је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби? |
| ма ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лак |
| атише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страх |
| он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у |
| грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавиц |
| -Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар |
| руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" />< |
| уманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</ |
| а године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игума |
| ци познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем |
| спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Х |
| е код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!< |
| е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо |
| 11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљ |
| ла начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћу |
| нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и |
| таше од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p |
| в побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, |
| ер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени б |
| ги, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, к |
| бема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало |
| /p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да |
| да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколи |
| ао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та |
| је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у |
| земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> |
| , што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на стари |
| ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њих |
| ељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци |
| то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном за |
| — Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а |
| рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да |
| лога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклоп |
| огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у |
| тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе |
| ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, |
| Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију |
| не.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде |
| стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи |
| и.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз |
| ђе кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те та |
| на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и |
| чи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је пр |
| бира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисл |
| упића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је |
| егових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, |
| ти брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте |
| како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>И |
| оруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И |
| саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљ |
| рже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, аг |
| у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у бел |
| повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила |
| ниле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија т |
| низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва изв |
| друге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнеж |
| S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не |
| ице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало г |
| у се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што с |
| и се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати |
| b n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стиг |
| Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад око |
| касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Морав |
| аласао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута |
| на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га |
| морним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске |
| лу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и по |
| дмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које н |
| е стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је о |
| а“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна |
| ицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поч |
| тке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напољ |
| уцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p |
| тић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри. |
| иш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, о |
| <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сј |
| застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> соб |
| знај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Рад |
| стира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде |
| </p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Ми |
| илоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само |
| позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио |
| ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>З |
| <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — п |
| ко.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већ |
| ивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — ври |
| говори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p |
| — Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прош |
| а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> |
| у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумано |
| ви кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је |
| пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник |
| се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико |
| ојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Ве |
| поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и |
| , коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, нег |
| S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће |
| и зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуд |
| >— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим изл |
| за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници беја |
| љивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочит |
| да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како |
| овна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога про |
| ера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао |
| рин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} |
| авек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони |
| зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била ј |
| пре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно |
| таше око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} |
| она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{ |
| чном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, |
| снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби р |
| p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узруј |
| ла глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — |
| аципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад |
| ља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што |
| гледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одг |
| иси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p> |
| е цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, в |
| мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим т |
| змире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њи |
| ад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је |
| н игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!< |
| приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А г |
| јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише |
| аперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге |
| н. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.< |
| до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, м |
| с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни |
| као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> |
| лију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камил |
| н. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да |
| росте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Бог |
| е задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгуб |
| н изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Ха |
| е Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје |
| ка.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад |
| и ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алекс |
| >— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p |
| дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да к |
| рте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шака |
| ло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мрати |
| ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— |
| ву на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> < |
| ног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игу |
| } Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што |
| иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе |
| кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p> |
| манове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњиш |
| 5" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оста |
| >Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам |
| аџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они кр |
| инић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он ско |
| , што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, к |
| их ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага ча |
| како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Аг |
| овољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир ј |
| тро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излете |
| че, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је |
| говара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је на |
| е.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јес |
| n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и |
| ц се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже |
| , суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више |
| махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље |
| авише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> |
| у као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају |
| > <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, до |
| нога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше ни |
| грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну в |
| наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збије |
| окола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до в |
| ао бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога |
| ља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на |
| ви на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p |
| епасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које |
| .</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а |
| оки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, |
| јанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дво |
| <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тр |
| жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игумано |
| ажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка |
| — Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме стариј |
| ао смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} |
| плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па |
| о све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џ |
| тва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S |
| а чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> < |
| као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да |
| ној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети |
| уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди |
| ова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа н |
| ви пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улаз |
| машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано н |
| е до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је |
| <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледа |
| p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука |
| трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> |
| ед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту |
| луђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, |
| .{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Ниј |
| стења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабу |
| ка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше л |
| <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост б |
| осну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати |
| а црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и тан |
| а пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p |
| сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелод |
| те обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у с |
| , дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone un |
| етрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — пи |
| ну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке |
| суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" |
| овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кл |
| легла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некакв |
| , хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ни |
| } Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку свет |
| томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом |
| аке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, |
| та, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под крат |
| Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли. |
| о уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им закон |
| кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку ме |
| помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка прими |
| рио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене |
| репери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицат |
| а.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверат |
| као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче ледени |
| ајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> < |
| не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и |
| ле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетен |
| деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који |
| се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Богов |
| је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у |
| хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! |
| се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели |
| је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, с |
| како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи |
| Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала виш |
| ичаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобн |
| милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, у |
| реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и сна |
| вори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда |
| урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазн |
| учио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> |
| нио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубок |
| да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</ |
| , после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је |
| а, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Т |
| да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси мор |
| ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од сти |
| .{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху |
| се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић не |
| S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} |
| е бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у с |
| вима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао |
| а, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом и |
| рца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевал |
| се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико |
| је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарица |
| га, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да че |
| ко се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић ни |
| ад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад уг |
| , — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно ку |
| повест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брз |
| тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ с |
| дио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два б |
| лук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестр |
| асли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипа |
| аћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не зн |
| ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколи |
| гледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица п |
| указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и раз |
| е.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осу |
| ала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се |
| лавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуј |
| дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећ |
| жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог час |
| жује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша |
| о неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и за |
| S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гла |
| а кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе |
| /p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нис |
| ар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, уја |
| јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим. |
| ао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и он |
| више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што ис |
| <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, ш |
| аџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда |
| а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је пева |
| о.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећ |
| и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се о |
| Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S |
| ржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вих |
| се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, так |
| све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата ик |
| само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити |
| е.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу |
| на грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такв |
| вске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, об |
| ио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S |
| х глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p> |
| чно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а |
| >Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> |
| да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, |
| и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман ша |
| неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану |
| у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, |
| амо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и вик |
| е у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије п |
| подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагић |
| јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђо |
| т, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је с |
| .</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит |
| утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очиј |
| све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојаж |
| ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, |
| полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакош |
| говори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишље |
| у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких пр |
| пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! |
| о се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим |
| Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра |
| а чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, д |
| е за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапт |
| већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с |
| уменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она с |
| рашан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља не |
| да како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села д |
| јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико проз |
| силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Ст |
| убаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p> |
| хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као |
| ао скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодит |
| и Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, сам |
| шљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећућ |
| крије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало |
| стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини к |
| а копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и |
| ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати. |
| ице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад с |
| А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија |
| тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се с |
| потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко ра |
| потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се |
| ило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва р |
| га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то де |
| у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Измеђ |
| ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озби |
| да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему |
| а од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, вра |
| , на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, |
| е ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Мило |
| у.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па за |
| ох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им |
| гнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p> |
| и по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који |
| је и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он п |
| ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загре |
| ...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о нека |
| их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад |
| има отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено |
| леда на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле |
| p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и о |
| трашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изглед |
| ла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је к |
| ињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало у |
| е разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може |
| комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} |
| распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мр |
| мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p |
| длетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук |
| у зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Мо |
| астире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко в |
| е Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице |
| н.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад у |
| шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђе |
| а.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла |
| p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закр |
| оста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађош |
| прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и с |
| илу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у |
| S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S |
| овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огари |
| /p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се уб |
| Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — |
| n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није п |
| </p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p |
| p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева |
| “ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничк |
| му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Мил |
| о.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Грај |
| ена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко |
| >Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њег |
| на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће |
| > <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубу |
| јатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ с |
| о Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо |
| из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас |
| о.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша |
| ат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а ње |
| згубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, к |
| , Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе |
| пељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њ |
| га овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у ј |
| ину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Ру |
| јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p |
| ну, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Стано |
| то се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{ |
| покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри |
| емо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, как |
| јдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намеш |
| , ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник |
| рци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, |
| ели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја |
| ло у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата. |
| еднако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како |
| че из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се на |
| снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола б |
| једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђ |
| урци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле |
| је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, ко |
| S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, ко |
| еколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми |
| благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неко |
| ић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— |
| ворио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчи |
| <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш |
| <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана иг |
| мрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве св |
| га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што г |
| лечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине |
| сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну |
| о у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— |
| и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да |
| о, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савију |
| саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n |
| у трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети д |
| а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Шт |
| јглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озарава |
| а сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина |
| успели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се |
| чекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера у |
| замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико |
| мо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p> |
| дају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогут |
| или су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би |
| упића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и |
| ићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише. |
| ти у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће |
| ника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се |
| и су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао по |
| што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене ту |
| сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско |
| евојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силн |
| њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, |
| <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрп |
| испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви |
| едну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по кој |
| ај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи |
| празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Шт |
| душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она |
| ретече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице |
| ни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Доб |
| </p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манаст |
| у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци поч |
| му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али |
| рехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже |
| је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлет |
| Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто г |
| агрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутал |
| и отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— У |
| сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Зн |
| p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да |
| Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p> |
| има, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-а |
| који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе |
| прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајн |
| снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их с |
| хо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна пле |
| > <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим з |
| путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима до |
| говори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— |
| ђе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само соб |
| њаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p> |
| а укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{ |
| Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Ха |
| а пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ У |
| да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљ |
| n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, |
| ми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али ј |
| упић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде |
| ећ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је виси |
| трнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она н |
| лика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се зај |
| у у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову н |
| јдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправд |
| д ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, |
| честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој |
| о сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нем |
| јана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, п |
| ватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n |
| е ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у |
| алегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га |
| S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не б |
| тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он про |
| ицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ста |
| ше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис |
| а жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да б |
| {S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче рас |
| гова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, |
| настир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочека |
| оговор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слоб |
| — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. |
| и.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p |
| се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечит |
| а Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће м |
| дничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гаг |
| е кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао |
| овек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Ј |
| тео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, ил |
| аш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Ода |
| <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер |
| штанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но до |
| ак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с тавани |
| врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице д |
| танојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, |
| се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља за |
| о како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, м |
| ешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, г |
| љусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске гр |
| оруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два тр |
| који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохва |
| не за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — о |
| у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, од |
| рагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеж |
| око Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступа |
| ко је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно г |
| Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певај |
| славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би виш |
| <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и с |
| у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, |
| старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога дога |
| оји му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора п |
| упић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Мило |
| аласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набуј |
| о мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А св |
| стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} А |
| е женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и па |
| он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све кр |
| {S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од х |
| шке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провали |
| де Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припреми |
| о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из поч |
| ину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакав |
| ала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се нек |
| шише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза |
| необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго |
| </p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из |
| е, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игум |
| о да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела |
| о плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропу |
| илази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило |
| пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у |
| : пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, м |
| > <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S |
| ође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже н |
| де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p |
| тирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило |
| зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се пр |
| руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скруш |
| белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, |
| {S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак |
| S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико |
| и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговор |
| илан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одме |
| и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} |
| {S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, |
| о питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гаг |
| није муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што |
| -Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето |
| у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p> |
| ћи, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згари |
| ше сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p |
| о прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину гла |
| } Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — пр |
| као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушл |
| отпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{ |
| елу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помис |
| е дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се суз |
| p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари. |
| приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати ј |
| је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад м |
| ислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није в |
| е главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p> |
| , па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то |
| ће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише |
| аде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка |
| } Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Д |
| Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви доб |
| избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у об |
| свеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{ |
| о, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана чов |
| да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да при |
| у му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, |
| — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у |
| ној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама уб |
| p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гла |
| извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај |
| кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била р |
| нам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти о |
| !</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, |
| /p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чу |
| шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игу |
| тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена зв |
| ши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно |
| ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је зашти |
| но осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и |
| едну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слеп |
| мога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, |
| и игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе |
| валио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете |
| авили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раск |
| бе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила оча |
| овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се пре |
| -ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред |
| ошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не |
| атић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</ |
| јка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p> |
| е куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> |
| рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљен |
| напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија |
| а хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које |
| , запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада |
| ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаес |
| ред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку |
| па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чи |
| аквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црн |
| ићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори |
| до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповед |
| хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је ви |
| та може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник |
| ространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шт |
| n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари |
| танојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога п |
| Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећа |
| да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати ос |
| когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сак |
| p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, ком |
| то, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.< |
| ар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb |
| зи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по з |
| огла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у све |
| ша му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у ма |
| " /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на кој |
| тњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тад |
| сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, ја |
| гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици н |
| ао тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви! |
| амоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу с |
| још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори |
| p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћ |
| џи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћуте |
| а како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а д |
| Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није мар |
| После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на |
| амо устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, мом |
| олесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у ва |
| му све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, ску |
| Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто |
| <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо |
| боде сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о т |
| силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су |
| на да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица |
| муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је поле |
| ли.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о ко |
| — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станој |
| да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</ |
| иће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гавра |
| мо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како |
| думину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати о |
| и некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева |
| дигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора |
| претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} |
| знити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кн |
| застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немо |
| да њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има му |
| , а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад |
| не Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и |
| ђи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је т |
| као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n |
| и у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежен |
| а је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није на |
| мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавил |
| е, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим ре |
| ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! |
| аџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он |
| пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много жур |
| м подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све д |
| чак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увије |
| ово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и уб |
| играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори |
| {S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да |
| та повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слете |
| ним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши да |
| два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам јед |
| пут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада |
| , срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али ч |
| ти овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пу |
| и крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја |
| је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и жи |
| докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечин |
| чева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како |
| {S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у плани |
| ад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од си |
| ио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговор |
| а ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би |
| .{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била ј |
| обијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска та |
| та у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови |
| ромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око |
| Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> |
| кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни п |
| је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је з |
| кој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одва |
| м се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше |
| одан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} |
| >Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је скло |
| ла у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше |
| му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подн |
| дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.< |
| у.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар та |
| ижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што на |
| >— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и |
| S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} |
| цаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, |
| кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли с |
| еби. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спа |
| а била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на |
| укну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђе |
| смо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у |
| ми, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се |
| а грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата о |
| искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препућ |
| ође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом све |
| стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побо |
| ић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и б |
| д би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашо |
| н је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам |
| лику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о к |
| заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља б |
| , колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се н |
| милуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, н |
| је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно о |
| /p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен |
| жњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан зах |
| ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобој |
| моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опкол |
| n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад од |
| оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се |
| </p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и так |
| — Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb |
| <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних гл |
| у, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из среб |
| у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, к |
| и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазн |
| е, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, ста |
| <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те |
| дити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време |
| н се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли |
| ан по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силаз |
| е научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милос |
| а који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре |
| који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Г |
| ага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борб |
| то је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаље |
| а посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчов |
| оје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И тр |
| и петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они о |
| ад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких за |
| а.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво пог |
| како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море |
| упне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазна |
| острани трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је |
| е.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p |
| ак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога |
| Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — |
| {S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме |
| га загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, са |
| а учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе тр |
| це и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} |
| p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.< |
| ако све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила сел |
| p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресн |
| рвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога |
| {S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме на |
| пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака |
| пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га о |
| преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="cha |
| <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> |
| убаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књиг |
| еџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких |
| ! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак. |
| би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, |
| игну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p |
| а и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима |
| ћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обигр |
| им, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пр |
| дговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космат |
| учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.< |
| о, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког |
| пасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако |
| свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га |
| екне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чи |
| часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у дево |
| рже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пр |
| д би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако заду |
| Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више ути |
| } Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Нема |
| не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна |
| има беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута |
| илно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене приск |
| ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спа |
| уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, п |
| а.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили да |
| } Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну он |
| е! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман |
| шило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до крај |
| ио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос |
| ога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, |
| ко касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мо |
| од претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих м |
| проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен б |
| олену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а |
| покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како? |
| шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p> |
| и Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо |
| Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса |
| згред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} |
| е оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишен |
| p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта |
| ива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недр |
| ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, |
| е већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањ |
| но бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго р |
| неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше |
| е немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, |
| зврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога се |
| а идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад |
| друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></ |
| занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад |
| и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори |
| викну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет трик |
| коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је сам |
| Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те н |
| је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко |
| би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколи |
| вде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви |
| из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јач |
| ко је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде н |
| све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Га |
| е, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о |
| у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па он |
| исао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је |
| p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухв |
| што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је уби |
| руке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако |
| ла, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не сто |
| ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ј |
| ат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разго |
| упићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субаш |
| на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на ваше |
| ан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих |
| камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним ша |
| о да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу з |
| ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари |
| била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> пов |
| ње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, |
| Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељаци |
| ошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а о |
| чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, кого |
| чери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема |
| а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девој |
| дноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> |
| силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, |
| ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, |
| ице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за друг |
| ди, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где |
| ово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико м |
| аћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, |
| д пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше с |
| доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" |
| то Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на |
| вчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било |
| рећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се на |
| ој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери? |
| е, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Е |
| е приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај од |
| ује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је п |
| сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко |
| > <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и |
| ! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се д |
| ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађ |
| ме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, к |
| му долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где ј |
| ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на |
| p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> |
| Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погл |
| е?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у стр |
| е тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— |
| /p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као зал |
| /p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></ |
| ра, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поч |
| можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погл |
| Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, |
| ишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под глав |
| напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дића |
| ће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман п |
| раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се |
| Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Рај |
| кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Ни |
| би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта |
| векрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, д |
| римаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p> |
| p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, са |
| ри.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узб |
| ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — |
| траје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да г |
| један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара |
| ири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — план |
| танковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и |
| p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете н |
| ила, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га |
| а, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући |
| поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа |
| о и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута |
| шљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> |
| инић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, |
| >Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и м |
| тену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен св |
| ачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одгов |
| х погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — |
| од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>С |
| вих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, ка |
| од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећн |
| с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А |
| потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гл |
| а како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није |
| ајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кип |
| /p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем |
| ћа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> |
| е би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку |
| </p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори н |
| у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, д |
| нио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицал |
| ропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сам |
| после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избега |
| рачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаз |
| до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплет |
| ког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> |
| су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, п |
| на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега |
| очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из |
| заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ев |
| /p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, к |
| и од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} |
| вене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? |
| разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод |
| разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам |
| вица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна д |
| S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чији |
| из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко простре |
| и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко |
| екади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, |
| материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, |
| ест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубо |
| з, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе уб |
| цаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече |
| — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А |
| Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудни |
| нула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а в |
| укнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то |
| тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} |
| ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен ос |
| е се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна пл |
| мети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја д |
| амаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чоб |
| пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена |
| Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопље |
| ро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Ј |
| у.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, д |
| р с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} |
| <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију ст |
| егово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би |
| е муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над по |
| ош поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкри |
| ати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво сас |
| рачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни |
| је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што |
| ад на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се |
| Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, |
| нати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега рад |
| узеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S |
| !{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} |
| раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више |
| загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман с |
| машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе |
| ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђер |
| олом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником по |
| ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им |
| ога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доноси |
| била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} |
| о разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су зап |
| ове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо |
| нда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја |
| ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Г |
| е Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише |
| а судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p |
| вима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све |
| рђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него ико |
| чанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и пл |
| де крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} М |
| лиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у гост |
| а.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео С |
| <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код д |
| ог Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, |
| : шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Как |
| иру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турц |
| Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и сумо |
| двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред оч |
| им долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не о |
| ута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела |
| и га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> |
| али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубин |
| бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају п |
| ахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним о |
| анас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} |
| да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави б |
| едне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш |
| не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад |
| два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман |
| у, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а |
| а тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у п |
| његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу с |
| ету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало |
| очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу |
| видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Ст |
| лике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са о |
| и ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласо |
| стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојни |
| ао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша до |
| збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина м |
| н није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три п |
| ну Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина |
| еше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</ |
| брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, |
| нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу |
| буха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Рудн |
| о.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинил |
| маш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако |
| ске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, по |
| ави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?< |
| прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуш |
| ио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дам |
| ко ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањ |
| илана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не од |
| .</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у |
| витој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у |
| води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође |
| реност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним м |
| на, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дођ |
| погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> |
| , снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; он |
| е, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а н |
| аше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити |
| а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми |
| служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте при |
| ли и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлаз |
| е и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упо |
| p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, |
| главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, ко |
| елео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сати |
| већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила су |
| необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те |
| овољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у сел |
| у је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин ра |
| сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је |
| , него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p |
| </p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у |
| а светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад |
| е је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде. |
| ло.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз |
| ђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Ан |
| а, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као пос |
| оји нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пре |
| битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гусла |
| ака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{ |
| и чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини са |
| нак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислит |
| отињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже |
| p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мо |
| Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже с |
| же догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао нек |
| рети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="2 |
| не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудни |
| Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде м |
| <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава |
| рно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није |
| е.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера |
| ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно |
| о те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, шт |
| виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гро |
| <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да ј |
| остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке ми |
| а? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узгл |
| оме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су |
| су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, заг |
| на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива д |
| Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па ка |
| скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на |
| асклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и |
| еба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и |
| е субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други нег |
| у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе с |
| Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} |
| авидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" />< |
| {S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као |
| еј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто |
| кшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, |
| да је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта у |
| зила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.< |
| знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а ч |
| Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за гора |
| ављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој к |
| ч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, н |
| година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замре |
| е, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан |
| озревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прили |
| ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све |
| , а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па н |
| е!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у проц |
| тнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвор |
| који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му ј |
| воља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој |
| у трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господство |
| ајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су |
| ништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} О |
| мирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га укло |
| тра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточић |
| и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљ |
| ћ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово |
| p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у с |
| уга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џин |
| пратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се |
| своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима при |
| а?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен |
| па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје. |
| ша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распирив |
| а Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са ст |
| ве.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман |
| наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и ш |
| .</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, |
| ија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На ма |
| хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неко |
| д бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си |
| а њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухват |
| песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— З |
| но с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре |
| је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> |
| ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену |
| тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, |
| , већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек а |
| >Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извија |
| извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале |
| о што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових мом |
| срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди |
| нија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и |
| " /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки |
| ог зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном уз |
| а то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено поглед |
| Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не дола |
| своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, ш |
| ућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гаги |
| е тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из |
| аника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх |
| очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до |
| а као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и ната |
| о и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага |
| ознаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се |
| се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, |
| јали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати |
| било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лакт |
| јицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S |
| у, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти не |
| клетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими |
| двући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „ |
| и нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! |
| се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника |
| оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.< |
| вуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући |
| а јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли ј |
| и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> |
| час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се к |
| а! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а |
| који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса је |
| осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке с |
| ма девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строф |
| што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су |
| .{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут |
| попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда |
| последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај п |
| а полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на жив |
| /p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заст |
| вог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— |
| утао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа боја |
| та си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко пр |
| нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а |
| звикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дот |
| >Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи |
| јпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сло |
| о час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо с |
| стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, |
| воме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама |
| и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а |
| у одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја |
| која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај слу |
| чи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не од |
| дост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо |
| а.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им |
| ма чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе о |
| да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајеви |
| о ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику |
| Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страхо |
| тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно дру |
| собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаш |
| о је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића |
| исао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па |
| роме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</ |
| лом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, кој |
| оз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Ус |
| акну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што |
| ти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравач |
| Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине |
| ичко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, су |
| арочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он |
| су, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг |
| з куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манас |
| равда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све |
| ли невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих |
| и, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају сл |
| Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, |
| дића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војко |
| што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам |
| апамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма |
| и, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими |
| га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> |
| еђу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станкови |
| смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу с |
| аш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог |
| доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, х |
| рипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се |
| рема којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окре |
| и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали |
| е крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крс |
| и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> |
| и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S |
| нака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, |
| како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што |
| Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да |
| мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи |
| е пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докл |
| , машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па н |
| Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сру |
| антијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, С |
| разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их |
| У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на |
| опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме |
| смо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" |
| па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не мог |
| а га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих д |
| а у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се дру |
| атељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да |
| аг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене |
| озову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу ук |
| глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напип |
| лаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је |
| и се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан |
| оловине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што изби |
| захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, |
| о стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да |
| стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, |
| је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада св |
| аздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из ма |
| рио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше оси |
| исмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњив |
| није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Ми |
| у сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо |
| {S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда |
| — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Зему |
| осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на уст |
| њају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не пор |
| торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, как |
| одар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машица |
| докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима стран |
| дан савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле |
| реву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочић |
| су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу |
| енице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по |
| цире, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, |
| о ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђ |
| ко и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па |
| ења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој с |
| а вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио б |
| ове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо |
| иних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачув |
| опусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна бр |
| ах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-ду |
| p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у не |
| о лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опр |
| се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку |
| друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти |
| његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" />< |
| .<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори См |
| !{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} |
| се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p> |
| је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре |
| Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је |
| исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима и |
| пића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— |
| нојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска г |
| знемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— |
| ено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они од |
| илоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у |
| ају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења |
| еч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да |
| и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе |
| по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Јед |
| ном у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, |
| ју.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље маз |
| , па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају |
| и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све |
| , оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игумано |
| ћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкиват |
| оја се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну и |
| ица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, |
| и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи- |
| ну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што бл |
| е, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су с |
| плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам при |
| таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S |
| за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узви |
| уванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лул |
| снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу с |
| јим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајд |
| и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пун |
| узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из н |
| а, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На |
| светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени п |
| ају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале |
| загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и |
| чију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а т |
| иховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се н |
| ери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе |
| вени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним г |
| ко, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе |
| издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо |
| ли-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветља |
| аци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само |
| га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за м |
| у бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из |
| тених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као |
| } С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и |
| се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежн |
| вен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и |
| био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једно |
| је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали |
| ла и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb |
| пне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="ch |
| ! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута |
| ао крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није виде |
| јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због раниц |
| засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад ко |
| , што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће |
| осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што |
| гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме |
| то је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, |
| ку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје гра |
| ња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи |
| шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одгов |
| ена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава |
| осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па рум |
| да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и б |
| му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправ |
| збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и поч |
| цима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ |
| ма тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и к |
| бухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињс |
| нчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шуш |
| као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни вр |
| га Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа прем |
| тлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу |
| маља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике п |
| блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче сво |
| главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осва |
| них мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада смета |
| д му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се ра |
| а одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> |
| 43" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је |
| бо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, |
| се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети |
| S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} П |
| тавити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се ч |
| .{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, |
| алити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год |
| у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезо |
| јку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте |
| , која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира |
| пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете |
| кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале т |
| их грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај |
| рак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведр |
| , што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горск |
| цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу |
| ага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{ |
| су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија |
| лих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин |
| увати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p> |
| езани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не л |
| тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" / |
| тури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — |
| Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захва |
| агом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења по |
| азвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да |
| до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се |
| оново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше |
| ? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и но |
| Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узб |
| ветлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше |
| то заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи н |
| <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} |
| а га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, ко |
| ада се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима |
| од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом з |
| д више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо |
| а чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— |
| амо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S |
| p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста |
| седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо по |
| невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сум |
| ао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам |
| ин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S |
| о отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазн |
| <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћу |
| е спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, |
| о Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају |
| им народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у |
| ина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало ј |
| и, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу ј |
| ли да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А |
| зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не |
| шој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</ |
| све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћ |
| ело заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> |
| бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полуглас |
| остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци |
| јно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући н |
| лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт бр |
| вник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на |
| гу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремат |
| уманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И |
| поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем о |
| и по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, л |
| ако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n |
| ти, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана |
| подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљ |
| ено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињ |
| асте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза наср |
| по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и |
| Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> |
| </p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити |
| па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти |
| једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник н |
| ли, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би д |
| </p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо |
| кри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те д |
| а Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p |
| есму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била ј |
| ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио ста |
| ине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> |
| ој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игуманов |
| аукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у стр |
| за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право |
| .{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који п |
| незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наг |
| чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице |
| ање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је оп |
| рци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима |
| и летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи укло |
| тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма |
| амога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до ок |
| p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет а |
| врсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти ј |
| н.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га |
| мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе д |
| а око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста ви |
| мена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година |
| душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћ |
| о мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне тв |
| ноге руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га све |
| ђице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поно |
| гледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, |
| стињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих |
| руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Ме |
| на рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што |
| диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и јо |
| море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају неб |
| ги, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> |
| сте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикн |
| амрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе веј |
| вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а |
| навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, скло |
| горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под кој |
| идајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у |
| олине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тес |
| од источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом с |
| том страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у к |
| .{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу прову |
| и себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође |
| пусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини |
| /p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турч |
| p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p |
| ре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упа |
| p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме ха |
| вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, |
| танојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се в |
| ака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира |
| м, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из С |
| проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара |
| да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узруј |
| ћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та о |
| p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих |
| , мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <p |
| што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> < |
| ладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, |
| ише овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их поднос |
| , с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Друг |
| } Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледај |
| 5" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пре |
| е га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика |
| колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само за |
| лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, |
| p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мр |
| јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам су |
| вите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишк |
| знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p |
| о, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> |
| вде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па |
| дите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако |
| — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и |
| у узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај |
| начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ |
| в миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може б |
| и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге |
| сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир |
| тлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се |
| шли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како т |
| !{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице |
| нчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинам |
| долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се см |
| о, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакл |
| мрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрну |
| око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турак |
| дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојч |
| мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, |
| , да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Стано |
| н је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију |
| нских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, к |
| од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души |
| пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и зас |
| се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха |
| дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— И |
| .{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Тур |
| збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу |
| ве, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једн |
| башкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} |
| е више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба пу |
| е преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лиц |
| је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је би |
| или хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у оч |
| е одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним ши |
| опла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она н |
| рне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак жив |
| а је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игум |
| S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него |
| ио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то ис |
| овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> |
| ала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на вра |
| аћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу. |
| ки Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без су |
| утра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучји |
| путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се н |
| егао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не гов |
| ејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом. |
| к покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сав |
| ије само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препу |
| е гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упр |
| а стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p |
| } Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастир |
| и на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да |
| то се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју суд |
| да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, |
| ију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више |
| о зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да ни |
| мник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај м |
| пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића |
| друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори |
| же у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чи |
| римите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојев |
| њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта |
| и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је с |
| зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскури |
| авуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рук |
| трнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђе |
| буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те ниј |
| реме прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава |
| усто засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж |
| овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера |
| свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по |
| 4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео |
| Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, |
| ; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе |
| на и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, |
| ало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, |
| да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и п |
| лико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред а |
| — Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хара |
| Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено превр |
| је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сум |
| цима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага |
| ти.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у |
| и ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се п |
| о. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо |
| не туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на свак |
| вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Бо |
| врани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.< |
| S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час |
| о, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је ње |
| Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и з |
| лост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње |
| ека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> |
| мно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио! |
| е људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} |
| рја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто мо |
| Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед |
| кој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, |
| , што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете |
| видовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштање |
| ко раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама. |
| ње још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> обла |
| одина.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њи |
| прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да |
| а седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немил |
| аше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли так |
| помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био сам |
| /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне |
| а младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цр |
| д пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха за |
| ца тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да |
| Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми укл |
| мом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни вета |
| му, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало |
| на није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се |
| : само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" />< |
| " /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле прв |
| /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одл |
| зу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, |
| рсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитво |
| писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у |
| маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у |
| ш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, |
| едном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} |
| епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се в |
| да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где |
| ше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и зби |
| p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од не |
| ло у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> |
| сприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му |
| кву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве вра |
| дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изнен |
| је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испри |
| и је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од слав |
| о живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао п |
| анку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо |
| су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све |
| миља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n=" |
| беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из |
| поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се |
| ватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости |
| рио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угле |
| чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламк |
| вај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак |
| ујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило измеђ |
| још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, |
| а ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати ог |
| два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Кол |
| се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>М |
| > <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отур |
| о није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео |
| каста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решмето |
| <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час проч |
| замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, заш |
| /p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— |
| те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи |
| ао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, |
| у се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело |
| езало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату |
| о из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је о |
| ћу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него |
| сечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж се |
| је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа ог |
| S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и ње |
| <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и к |
| а од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су го |
| тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче б |
| знобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах ј |
| је је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p |
| време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да шт |
| прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад ниј |
| јице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђ |
| хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су |
| а заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> < |
| аћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се |
| одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га |
| се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако с |
| у, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Ту |
| оме претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и С |
| ално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игума |
| дати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па |
| да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — |
| махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p |
| њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман |
| бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и |
| , док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало тра |
| то је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — |
| потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео жи |
| да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па |
| реш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо |
| аничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари |
| ога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, став |
| дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи |
| , ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све |
| од су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили |
| — Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће |
| .{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша пр |
| >— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њ |
| погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било ј |
| ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила |
| ође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она |
| ше.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага |
| ве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ |
| итвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика в |
| оме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у |
| са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из |
| твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силаз |
| она, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом з |
| хача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, м |
| што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та ве |
| у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко б |
| зала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, м |
| На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београд |
| девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се з |
| урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе |
| м крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> < |
| се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови |
| овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти |
| х сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и |
| , као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију |
| осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} |
| да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој |
| и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S |
| а кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже |
| агићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало н |
| ј ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да |
| не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтели |
| о мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из гла |
| о око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива не |
| </p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турц |
| с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губ |
| ако промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Мале |
| ке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, ш |
| амених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима |
| увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу |
| ака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја |
| ина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме з |
| ца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игуман |
| Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, р |
| разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за нек |
| жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненад |
| и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па к |
| се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је |
| ао тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осет |
| > <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима ви |
| а је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад |
| ацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Оч |
| а онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њег |
| шиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим |
| p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака она |
| о кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до ма |
| је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео |
| воју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је м |
| те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се укло |
| око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела че |
| на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли при |
| клони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Ми |
| евање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толи |
| а викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, |
| а, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуш |
| е једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да |
| ратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, д |
| који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према ју |
| моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, х |
| не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запома |
| гађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, да |
| <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси н |
| е причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше се |
| нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дића |
| ала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза |
| кса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да по |
| славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како |
| његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и |
| ј хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја к |
| ечи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у |
| јепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опак |
| , шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и |
| освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестог |
| </p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.< |
| затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан |
| ком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а |
| де је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, |
| ремена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њи |
| присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља сел |
| ледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месеч |
| <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на јед |
| уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Ст |
| гао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с ли |
| еница.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро св |
| атила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни ј |
| ломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га пос |
| свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости. |
| с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> |
| зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља с |
| p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезек |
| >— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на ра |
| леда у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у рук |
| вај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шум |
| једном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p |
| ју погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, кум |
| Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} |
| тице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и о |
| ше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху |
| } Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, ко |
| <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговор |
| ало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози |
| уке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p> |
| ас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међ |
| аравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи |
| свим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико м |
| и око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у |
| и? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Ра |
| м још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни д |
| вори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић |
| мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више |
| је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупић |
| Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као |
| та Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p |
| тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си |
| му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> |
| зумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слуш |
| ги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од ап |
| аоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да н |
| је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, |
| гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p |
| леда и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић ма |
| могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу уби |
| дај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачу |
| о ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} |
| ки забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи прог |
| до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман |
| ницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође. |
| лоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуш |
| , кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S |
| да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде |
| и, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говори |
| а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори н |
| .{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, |
| <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша |
| чи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="1 |
| оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори. |
| а Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић |
| да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се |
| </p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није |
| сно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} |
| е га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан |
| погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год |
| у Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао н |
| и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{ |
| м.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме |
| та густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До |
| о полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Позн |
| анову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу |
| руги? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честит |
| о пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На само |
| p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи |
| Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа |
| ан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, |
| де је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, |
| ко ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. |
| , положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! |
| p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на |
| невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на |
| агиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи погле |
| ваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због н |
| ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, ка |
| Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркн |
| ти очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, |
| <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче |
| а сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седе |
| <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — з |
| у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{ |
| Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже г |
| понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у стр |
| <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с пони |
| ну у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, |
| то ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић ц |
| га, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам |
| у претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам |
| није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехи |
| он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је поч |
| ну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо |
| као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачу |
| Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су |
| ње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — |
| њаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гр |
| е, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли с |
| емилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очиј |
| <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица |
| тупи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избија |
| ако да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држ |
| ета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим |
| p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Вел |
| Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.< |
| за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окре |
| ивуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много пита |
| да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче |
| светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} |
| — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>К |
| чију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај све |
| ах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, |
| м до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори |
| , па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове пог |
| а ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесм |
| има судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— |
| ад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај ч |
| е на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{ |
| ире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлост |
| Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћ |
| е после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и јед |
| ја не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад б |
| зао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> |
| њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је |
| лико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив |
| у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— П |
| речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мис |
| вори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом о |
| се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — од |
| ић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и гор |
| то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанк |
| .{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Руп |
| .{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомил |
| с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло |
| да, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је прод |
| едне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје криш |
| а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила |
| а? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манасти |
| ? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Руп |
| уман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али она |
| ћа.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђ |
| — Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну |
| у, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од |
| а нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало. |
| посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, |
| а му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите а |
| илу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је |
| етовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га |
| ред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна |
| над суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нес |
| а часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, |
| ада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, |
| је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чи |
| је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо |
| b n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је к |
| вести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи |
| избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, |
| д којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мал |
| и, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, |
| {S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, |
| вала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је ста |
| ко?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да |
| необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, ш |
| толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао. |
| па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла уб |
| .</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубо |
| је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спава |
| <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} А |
| једном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу св |
| ће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су |
| ад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дош |
| риче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саон |
| <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љ |
| тару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране |
| овала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пр |
| погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запи |
| басјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chapter |
| елике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није |
| 53" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p |
| није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је и |
| ци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти вели |
| ескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања мале |
| ла расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто о |
| гледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да ра |
| д дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освет |
| на и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припр |
| низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можд |
| е се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао |
| Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојаси |
| лико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, ул |
| n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p |
| просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSection" |
| дуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само |
| цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p |
| мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му |
| како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем |
| , те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, |
| Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, св |
| о је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом |
| мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом сту |
| чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано |
| на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано |
| еста.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? |
| а, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, |
| додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, |
| ли кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, |
| p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред |
| рао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S |
| овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунч |
| ла пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S |
| .</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, |
| еда Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> |
| баша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићени |
| леда бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неко |
| овину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу |
| се, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице |
| испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, |
| уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо |
| , Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако |
| ке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбин |
| о стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S |
| коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која г |
| следњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно рам |
| ="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилов |
| примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бес |
| лине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибу |
| алимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искуп |
| ем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет т |
| их храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским |
| студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово св |
| вестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и |
| рема нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза |
| ложише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — реч |
| вде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем |
| ош већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне с |
| егу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рам |
| њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници ок |
| {S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} По |
| ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — зас |
| енимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n |
| шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њез |
| анима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на |
| он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће р |
| и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако |
| раз и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растрова |
| орђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не ус |
| пред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из че |
| коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгуби |
| зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игума |
| чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели |
| шта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мо |
| /p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку |
| алуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, |
| ице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— |
| р, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али г |
| на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у вл |
| висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне р |
| p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и н |
| лоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су |
| и да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> |
| има се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лиц |
| , гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се о |
| у.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава све |
| кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и ч |
| ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни то |
| .{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници д |
| ла скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очи |
| ту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рек |
| у је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, п |
| </p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, |
| ок.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се прич |
| у, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева м |
| рт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он |
| Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана ба |
| олут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мок |
| их долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се по |
| но, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> < |
| ђања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као |
| ан заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станој |
| дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село |
| главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, |
| раво прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толи |
| ас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још кој |
| народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру свом |
| } Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснаж |
| > <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле глав |
| ело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око |
| оје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> < |
| у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих госп |
| распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрља |
| бисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, к |
| но његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада не |
| е у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомил |
| из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи м |
| ли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд та |
| ма опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бив |
| е, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуман |
| исам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јо |
| куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} |
| из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не |
| ли га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загоне |
| ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне |
| Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Р |
| дник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне |
| <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /> |
| Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако |
| ак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је |
| у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом наз |
| /p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да |
| го се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, |
| ућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те о |
| утра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишља |
| родом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и до |
| на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51 |
| ородица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, |
| од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јел |
| вниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, |
| па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут вод |
| и с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак па |
| <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трж |
| де Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један с |
| сећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окр |
| њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак |
| јажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стреп |
| че нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мер |
| рчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, |
| .{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — за |
| у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, |
| а их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије |
| рба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда жури |
| та око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само гл |
| — Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто м |
| запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку но |
| ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака од |
| ах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу |
| ичестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, теш |
| умановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души пок |
| викну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше ав |
| олете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шум |
| то притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа бук |
| примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебе |
| ише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у |
| спутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> < |
| , кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бир |
| , они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, д |
| „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као на |
| и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се |
| и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праско |
| ћ, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме |
| једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" />< |
| чу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике |
| — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима т |
| је смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Ал |
| д сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропаст |
| да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их |
| ом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове. |
| игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и п |
| ве оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се |
| ти Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна. |
| ику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p |
| лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића |
| } Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зо |
| нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се ш |
| ан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратит |
| — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Б |
| p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S |
| је, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га неш |
| е је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова |
| тње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијен |
| о ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је п |
| /p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас |
| злегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да |
| је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му дав |
| лах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, ка |
| едне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, суб |
| мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене |
| } Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак зап |
| с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло |
| х гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловит |
| > <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— |
| га распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?< |
| ирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а |
| ак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање |
| удише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} |
| — Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред свет |
| м, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо ч |
| тео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставит |
| p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну |
| не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</ |
| а.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз |
| риваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца |
| ву младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним |
| у премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била |
| ице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуње |
| а не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, п |
| одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачу |
| није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дош |
| иће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће |
| овић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један измеђ |
| а га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет укл |
| , не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се јо |
| ра ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дуб |
| се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? |
| во се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратиће |
| га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом |
| евесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојк |
| А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало |
| ти.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме се |
| ће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>П |
| е хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три в |
| кушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, и |
| нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у |
| — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, |
| <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24 |
| опаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу посл |
| шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери |
| е Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани |
| рема нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога |
| де.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Ста |
| гледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и с |
| а Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, |
| о, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић нек |
| зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према |
| за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад |
| пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, там |
| ијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу |
| у за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупић |
| ћ и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се укло |
| ма бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир |
| срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, как |
| аџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.< |
| рише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе об |
| > <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати |
| пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у глав |
| склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и |
| урњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копо |
| ко танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњ |
| ти до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што б |
| иђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим п |
| а уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Зб |
| уше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у |
| рудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут с |
| но хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је |
| м брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да с |
| игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— В |
| приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на |
| и покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и |
| ај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S |
| лика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомуч |
| , ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, |
| мели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао |
| одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у бр |
| шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице |
| а, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме пре |
| Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи |
| нким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен |
| ања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| или су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклик |
| Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак н |
| докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветов |
| говори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p> |
| шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра д |
| <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благосло |
| пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби. |
| а заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— |
| , стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољ |
| аспећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укр |
| , састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 |
| ра, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага |
| Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага |
| е Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише |
| андило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и по |
| а од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се об |
| мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога |
| ођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар |
| , стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крм |
| Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кр |
| ко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече |
| змеђу високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде |
| кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S |
| и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у то |
| ка Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити а |
| оји се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао ко |
| и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише њег |
| је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу |
| н, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и |
| и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, та |
| b n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене |
| в позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе |
| ући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, |
| е у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји |
| бина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, по |
| та игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.< |
| о мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калу |
| рата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њо |
| а и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначк |
| ор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе с |
| је из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше |
| везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара |
| лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, |
| упише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У простр |
| нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше |
| четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, г |
| n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припа |
| и му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још ду |
| ?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али н |
| ворише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, |
| о на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је врши |
| ви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у обр |
| /p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игум |
| је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спр |
| не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч |
| ако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка ве |
| , њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по |
| оље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти. |
| и од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше. |
| калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, |
| мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим |
| дазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће |
| 5" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје сл |
| ктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сео |
| дна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" |
| ћ; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи. |
| едан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је прет |
| лушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чист |
| ао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} |
| вен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет |
| акну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда |
| прасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледал |
| и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачк |
| им и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај де |
| ом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што ј |
| у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над к |
| приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек од |
| p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у п |
| че себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и суз |
| Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за ма |
| екакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли о |
| мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да |
| ти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> |
| еде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на |
| з узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео оси |
| о јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шара |
| к, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /> |
| д грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда |
| l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l |
| ним врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост |
| вртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све |
| ти врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, кој |
| а, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. < |
| ца уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан |
| р-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једар |
| од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и зам |
| о између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, |
| не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; н |
| ге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предо |
| е скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је |
| е и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао з |
| <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место т |
| > <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа. |
| Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га |
| скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио |
| јка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице |
| ју и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше |
| оз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави н |
| узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух |
| започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих при |
| непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у к |
| и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од |
| идети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбино |
| ад његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога |
| е одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свр |
| ли заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио глав |
| ово састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од |
| екадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробни |
| ас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако? |
| Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На пра |
| Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, |
| ећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врх |
| миљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заб |
| ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљај |
| ући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове кућ |
| само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{ |
| поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, п |
| теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухват |
| ушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне н |
| ад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напо |
| е.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се |
| одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мал |
| зине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти ј |
| па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</ |
| ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе |
| стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, |
| па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни пр |
| густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперас |
| врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, |
| ема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао ј |
| , као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и |
| о се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, д |
| е види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина |
| љену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога за |
| му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Мило |
| — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не и |
| и гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезин |
| {S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле |
| — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока |
| обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као |
| у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса |
| смата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и ле |
| ћи девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако ору |
| одиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не бе |
| , а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врели |
| ри редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи |
| ="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо ам |
| чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје |
| н ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у тр |
| право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се скл |
| други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, не |
| а Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну |
| зује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор. |
| овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су п |
| јао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очеки |
| , дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Мо |
| ди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића. |
| ну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испр |
| агословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скру |
| е их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— О |
| p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — О |
| вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причести |
| у.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </ |
| рања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оруж |
| у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> |
| јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се |
| мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресеч |
| се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахи |
| а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како с |
| кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа |
| ажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу |
| а.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџ |
| и неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?< |
| ка и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p |
| /p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја |
| .</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и |
| ошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко врем |
| ржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и |
| а је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? |
| жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S |
| ао и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову мла |
| се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред њег |
| рати, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа ка |
| и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и н |
| лас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се с |
| горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреп |
| ви, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} |
| ико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема |
| д сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метан |
| сом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као |
| — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а прос |
| p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну |
| риђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече |
| — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последњ |
| мој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Оч |
| ношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек с |
| <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</ |
| > <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Ма |
| гоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим ж |
| , и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реци |
| — Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе |
| је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја |
| и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — зап |
| заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога ча |
| b n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз прест |
| од ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, шт |
| мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њ |
| и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подрж |
| И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над гла |
| урњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза с |
| Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? |
| је овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у |
| молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим |
| гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељус |
| ветлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око |
| у сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сео |
| мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та г |
| олине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по с |
| о цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати |
| ај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Х |
| они од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала |
| <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — |
| ио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи |
| ем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле |
| , Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</ |
| љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} |
| наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићев |
| p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних |
| гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Х |
| икну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Су |
| анојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где |
| ико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желе |
| а очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И |
| и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати |
| у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерат |
| е, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно |
| времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> |
| чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше п |
| ле, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети |
| на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић |
| к, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољ |
| , одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па с |
| уће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрст |
| рзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити |
| Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда |
| ости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба |
| овом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занав |
| дарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, |
| од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скоч |
| има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесн |
| и да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да |
| дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора |
| на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} |
| убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у кори |
| и данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар д |
| све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогн |
| у реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p |
| } Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће о |
| тре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је |
| Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај па |
| колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је |
| ћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му |
| помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред |
| 99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Б |
| сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавн |
| /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је п |
| осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде |
| ле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година к |
| о да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би до |
| обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је в |
| ећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ |
| од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то |
| Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од ње |
| вало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Ш |
| сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а плам |
| мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лиц |
| жњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и позна |
| ио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе ш |
| неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је л |
| они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} А |
| м?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни углед |
| ични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> |
| ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, |
| о и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе |
| да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је |
| као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље |
| у кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— |
| ма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико тол |
| о.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ћ |
| ти, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи о |
| ва, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у оч |
| се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега из |
| и.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спр |
| њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, |
| е тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке |
| до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће |
| алих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се |
| није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, |
| , дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је |
| дника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, |
| ећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под. |
| слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Па |
| долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити зана |
| о муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан |
| каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на |
| сао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је в |
| питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудн |
| — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џи |
| поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћ |
| ацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Та |
| навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манас |
| <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави лев |
| S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се |
| о висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав |
| у на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место |
| а молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ |
| шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату н |
| p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — у |
| одигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупић |
| . — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам |
| ите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти |
| па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви м |
| их.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише |
| сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљив |
| ао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда |
| о и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.< |
| који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана. |
| Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити суб |
| аоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака |
| још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом |
| онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да ра |
| о њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p |
| и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{ |
| езови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли |
| он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем |
| еки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам |
| у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи как |
| и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља |
| одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у њег |
| је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, д |
| } Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којо |
| /p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040 |
| обе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, сел |
| жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p |
| осна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба с |
| ни што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце п |
| у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те |
| да напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како по |
| веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века |
| га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим д |
| ећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сад |
| озирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не |
| оме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, |
| ога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина |
| рицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им ка |
| па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју |
| едан потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, д |
| та.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мал |
| с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка иско |
| p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55 |
| Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је |
| е осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Ра |
| >Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S |
| еним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двад |
| — Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш |
| p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Стан |
| и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће |
| чекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њим |
| устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи и |
| , све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помис |
| ахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, з |
| <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена л |
| uote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога |
| онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој |
| егао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милој |
| 2" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> |
| боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло |
| ај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Ми |
| .</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> < |
| !{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p> |
| {S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ |
| о танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте |
| е и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пи |
| несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, |
| умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подјед |
| е стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег стан |
| дило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак не |
| ао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска в |
| иротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> |
| Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} |
| .{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно |
| ње и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме рум |
| га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђ |
| нда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џини |
| — Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухв |
| д га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што |
| није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прили |
| јица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством. |
| , да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку |
| 0" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код исто |
| ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу б |
| аље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да с |
| ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са |
| и грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова |
| да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш |
| Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у |
| ше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић. |
| о копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ћ |
| ти.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у |
| осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи к |
| дговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да |
| е, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милој |
| поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поре |
| муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у сн |
| тијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се зата |
| час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, |
| па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по к |
| p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, |
| е, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни дево |
| приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице н |
| д себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка б |
| {S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме |
| чију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прек |
| једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и бога |
| /p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јо |
| љење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, |
| забрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно |
| ло врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на врата |
| азио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у о |
| > <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није п |
| тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкр |
| /p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дуб |
| око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као |
| једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих д |
| оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли за |
| мака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте д |
| заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико за |
| е освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на |
| јана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на че |
| ше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Ал |
| или.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застра |
| када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадош |
| танка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је поста |
| дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, |
| уке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао |
| рене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и нанов |
| наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> |
| ина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горост |
| пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, |
| н овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели п |
| ка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Ср |
| се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Ф |
| ља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} По |
| е он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам |
| у га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али |
| к и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По |
| он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад |
| еће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p |
| Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p |
| {S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклоп |
| оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи |
| ко то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.< |
| је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, д |
| да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, к |
| а мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уп |
| А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегл |
| на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један |
| о из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Ру |
| о тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— |
| на се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није |
| очу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико |
| све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одгов |
| атна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p |
| страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре нег |
| о?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем |
| и ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче у |
| и нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, |
| и-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубил |
| се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p> |
| ову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с |
| није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодет |
| те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с дес |
| и пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па |
| ме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га а |
| аџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја ниј |
| вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни до |
| , те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, |
| а и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеж |
| бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре |
| ском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба |
| олена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време за |
| ловити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то |
| <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, |
| ад главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; вел |
| та му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихра |
| едом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она врат |
| ов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колик |
| ша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест гла |
| ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић ж |
| и да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст |
| аљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па |
| О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са |
| томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако |
| S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а |
| туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, |
| Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавит |
| оји жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, г |
| исмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то л |
| ичешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазо |
| па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихва |
| роб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше |
| рете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, д |
| обављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух |
| p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у гус |
| ди се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" |
| се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и |
| че жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто |
| чува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, |
| браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери |
| еш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да ј |
| јна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју ј |
| луђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чи |
| па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше |
| е Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самр |
| е да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Мил |
| кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудн |
| а урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници |
| не постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњ |
| {S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи |
| ио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И |
| па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери |
| и је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућ |
| днели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестана |
| тно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две |
| ревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, о |
| далинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, |
| је лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их |
| дан приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме |
| гло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлу |
| агали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакри |
| вину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! |
| с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поч |
| мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да |
| тегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да |
| ед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} |
| ка с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочи |
| pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да од |
| ури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губе |
| је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметн |
| p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољиц |
| ме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер |
| ти.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој |
| у у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из |
| а.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n=" |
| му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па о |
| вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} |
| је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p |
| ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се ш |
| игу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово |
| че гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Та |
| се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који |
| p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на |
| сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у оно |
| ар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе |
| и су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и неми |
| како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан |
| рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли бл |
| аједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче би |
| у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хај |
| а тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, к |
| ма, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb |
| /p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну |
| скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} На |
| није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њез |
| рвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше ме |
| на, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и |
| о Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме н |
| ди гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са |
| часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде он |
| народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржав |
| таде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су |
| них песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину. |
| гра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу |
| еута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра |
| ла и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се ру |
| и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то врем |
| аћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сав |
| откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку |
| о замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама руд |
| другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејав |
| , слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се |
| ртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узама |
| чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта |
| живљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, |
| ач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима |
| аплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — |
| помично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв |
| р према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бог |
| луде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} |
| >Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава |
| ријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, ш |
| <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су |
| ли тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђ |
| И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред |
| што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе гла |
| па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се |
| ао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега |
| у пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нела |
| {S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као |
| уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. |
| овићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове з |
| све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права п |
| лени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; |
| гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија |
| {S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, ч |
| лах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се ч |
| е је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто зам |
| {S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у ј |
| >Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — |
| га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгле |
| је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подил |
| ма њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост п |
| {S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу дв |
| и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две п |
| че му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао у |
| главља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџ |
| д ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наоч |
| >Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их по |
| ући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па |
| ману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p |
| у субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад |
| слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се у |
| е га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе |
| а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одго |
| дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше нар |
| јају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су |
| ћ и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да |
| ити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лис |
| урчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео. |
| је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгл |
| агледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Ха |
| шту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се |
| ца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и |
| па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине ж |
| 91" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дв |
| се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.< |
| е међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му |
| међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, |
| азлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb |
| , као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно |
| n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало. |
| е није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час б |
| еле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, |
| и наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око |
| е и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје гл |
| ије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на ком |
| Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, и |
| оле кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти. |
| ако у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је суж |
| стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у п |
| ешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време зван |
| ега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и стра |
| тудена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као |
| сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схва |
| аду пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па |
| е светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу не |
| га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи поч |
| ости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији |
| а сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они з |
| <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, |
| ело пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све виш |
| одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хв |
| он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је |
| о подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка сел |
| да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима н |
| ашно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али |
| еда и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одгово |
| нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по |
| /p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> |
| ено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се ус |
| ну.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело из |
| и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још т |
| годну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што ј |
| клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у сво |
| омисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се ви |
| нио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био |
| ако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало ка |
| олова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из ку |
| рњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на С |
| пић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с д |
| да?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима об |
| оме њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је |
| ни ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет г |
| а захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као тала |
| два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је |
| д осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко по |
| иште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пусто |
| ? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и ов |
| гово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталаса |
| , ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све сврши |
| о да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући |
| и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету |
| у се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног в |
| тарица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резот |
| више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то |
| о га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али ка |
| варали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазит |
| уге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер |
| то <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељ |
| на и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија |
| да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више н |
| таја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испр |
| S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> |
| пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине! |
| њом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, х |
| о си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очу |
| но одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџиј |
| од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља об |
| обично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p |
| који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе одно |
| пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи кур |
| кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећ |
| узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана |
| ма тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше по |
| ој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује |
| жили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} От |
| </p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степениц |
| ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена сел |
| у мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни см |
| ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше |
| Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ до |
| нажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим |
| S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје |
| колико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни нал |
| вим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније |
| ури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а к |
| ачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што |
| тима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у с |
| латили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала неће |
| ани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачк |
| га, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> |
| си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и он |
| твори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије п |
| а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а |
| за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и |
| по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу с |
| у пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су |
| ник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се иг |
| аде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, |
| <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим за |
| {S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села |
| елео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма |
| " /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разл |
| о самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага о |
| ело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је с |
| , па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомич |
| , као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који |
| ле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, |
| вежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке на |
| чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како |
| хом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, св |
| дирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од п |
| па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све заја |
| >Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао |
| су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресе |
| а малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце |
| вога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио |
| а, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема |
| рава мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала ј |
| {S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, |
| лити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начин |
| рчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљ |
| учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — з |
| <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А |
| азницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} |
| ело, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовник |
| од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p |
| зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бле |
| о те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете наза |
| сом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина |
| Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију. |
| одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p |
| -пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред г |
| ом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и |
| аде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна |
| лучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и |
| > <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После р |
| аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати |
| је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене. |
| и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпус |
| нуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово дво |
| устити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад ј |
| , све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе |
| езоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни |
| тиву оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижа |
| обро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирањ |
| нили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у |
| је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља |
| аке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пре |
| асред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић |
| ше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш тол |
| угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је б |
| рака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе |
| .{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одми |
| ада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да |
| ада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и к |
| а му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је |
| море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом |
| сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Р |
| се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да |
| мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сат |
| хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупи |
| ежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p> |
| опашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће |
| пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла |
| да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, |
| миривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није |
| ње, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан на |
| ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, |
| пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни по |
| Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, |
| хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се о |
| ћу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекс |
| а била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p> |
| сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо |
| никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није |
| посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто из |
| су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се в |
| ло је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Р |
| сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, |
| ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега д |
| се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа пом |
| , да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са н |
| њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њим |
| ремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите |
| лоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p |
| калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић |
| одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га < |
| е слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, |
| Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда |
| јдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и н |
| дној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао |
| p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, |
| јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Ј |
| сну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше |
| ресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шума |
| честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше не |
| е брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник ве |
| ркнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И ов |
| заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, С |
| ме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је си |
| ир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.< |
| </p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени |
| љ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дуг |
| с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише о |
| p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу ва |
| довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса |
| а нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица |
| а је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка |
| Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ра |
| га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине с |
| о прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> < |
| ицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и |
| јући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну |
| рица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слу |
| их мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се |
| но прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осети |
| ч забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извиј |
| него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох |
| одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран погл |
| {S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до са |
| } Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, |
| кија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хр |
| pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш |
| назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од |
| аху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад |
| , онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са |
| то ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху р |
| врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој с |
| брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светл |
| кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ |
| ено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у |
| е и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и к |
| издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и |
| сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, зам |
| шу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, |
| се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, |
| оге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после некол |
| раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама |
| ја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још пре |
| разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђ |
| ла прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Сми |
| и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебел |
| ренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и р |
| ала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позов |
| <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне |
| лико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрић |
| анова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путе |
| Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побега |
| ти ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! |
| прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</ |
| браза, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих |
| мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желе |
| р да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше |
| } Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе изм |
| е га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, п |
| Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турак |
| иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој |
| се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је |
| га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к зе |
| зи! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јач |
| надне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколик |
| ћку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А |
| — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао? |
| мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе |
| олаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипа |
| /p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збу |
| n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би |
| грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихва |
| и се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их |
| злетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка |
| упић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — |
| га размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста |
| кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах |
| па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да |
| у, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — |
| маче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} |
| дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрад |
| ћ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људ |
| оку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у |
| пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом |
| јка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p> |
| , којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! |
| помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву сто |
| довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него јо |
| е Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна з |
| чере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право вес |
| иша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто ла |
| е су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, рад |
| своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на он |
| о расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико |
| аљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха? |
| склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман |
| као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и |
| одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште |
| Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовни |
| ђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</ |
| да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Ста |
| , који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај п |
| Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игу |
| ера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчево |
| је могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и от |
| су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори в |
| ацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата оп |
| а и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је д |
| ухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Г |
| И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што |
| зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин М |
| После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S |
| ="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се и |
| ли овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Леп |
| етворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи |
| рати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из ваја |
| че обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и |
| .{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До |
| ли и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као |
| у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад |
| , кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" / |
| хунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{ |
| ма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православн |
| ани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже д |
| и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, |
| p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толи |
| е браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у гро |
| не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из |
| веде кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже |
| сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Б |
| на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момц |
| ашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад ј |
| напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: |
| жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игу |
| S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} А |
| јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Мило |
| ничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али |
| лађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејас |
| сти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, |
| и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.< |
| ве зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима |
| у сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек пр |
| хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, к |
| мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, ш |
| , одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу |
| ких кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове |
| би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, св |
| очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв. |
| у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака |
| b n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка за |
| е из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина |
| у трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђер |
| и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим ра |
| а поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се |
| се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} |
| ћ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о |
| а олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до |
| па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хо |
| девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за ж |
| ако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта |
| Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Ме |
| из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесан |
| усну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} По |
| о после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе изб |
| где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла д |
| м.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који ј |
| ке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била преп |
| p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум |
| ећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај |
| е, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, |
| разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три |
| хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза |
| <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, че |
| а није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да поста |
| било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинит |
| ју тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p |
| } До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше г |
| а, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу |
| крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили с |
| здати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак |
| Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, |
| коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То |
| но осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, т |
| се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђ |
| ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћани |
| ини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно пролом |
| ст није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се д |
| је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb |
| шта, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво распол |
| а није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилик |
| вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А |
| ше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су обор |
| малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би сру |
| {S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са сво |
| клопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстој |
| ке како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су |
| наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву |
| ивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и п |
| није људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили наме |
| молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимс |
| за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га дру |
| неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — |
| кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче |
| е одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побож |
| а браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење |
| бичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Дим |
| много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</ |
| /p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p |
| у се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разоре |
| ске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина |
| д срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се |
| епао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докл |
| жак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и |
| томе часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружа |
| прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, п |
| аву.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохва |
| ни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Б |
| прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше леши |
| а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у |
| ла.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго ч |
| миља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и руш |
| џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели. |
| која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан изр |
| ио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крс |
| а за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи М |
| а бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испуст |
| ш су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и де |
| Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека |
| дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И |
| икну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром с |
| па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и пост |
| као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над |
| је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наум |
| се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прега |
| дина у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p |
| цањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили |
| p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а гус |
| то је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагиће |
| од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а пот |
| Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ћ |
| праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезини |
| це, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом поглед |
| азлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а кад |
| чију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челе |
| густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <milestone unit="sub |
| /p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> < |
| још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам |
| ок је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, д |
| р започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} З |
| да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу при |
| спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се н |
| ће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумагли |
| сто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује |
| чка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осет |
| буку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирски |
| емли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благосло |
| по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као крист |
| уманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> |
| Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се и |
| ти се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци |
| мановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, |
| .</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о |
| ло ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се |
| ина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих хра |
| е сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала пр |
| се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар |
| оне.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У прол |
| уде затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, ал |
| на сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што |
| и је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Са |
| оду.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <p |
| из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гл |
| села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић |
| и.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други знача |
| он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у |
| ина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" />< |
| хукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако са |
| p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, |
| борише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мал |
| n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гом |
| а је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула п |
| мишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из ку |
| и граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чу |
| грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети бр |
| побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или не |
| која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, |
| изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што м |
| и је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде |
| усти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхт |
| нев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, к |
| ћа од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беу |
| су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше |
| ичај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир по |
| потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, н |
| мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске |
| гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје о |
| зјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му |
| ка агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а |
| p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p |
| илно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Сми |
| ашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима с |
| и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче |
| змеђу виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он |
| у, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима зд |
| {S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није ј |
| кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му наре |
| манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се |
| Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дру |
| аваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа |
| ислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му иза |
| не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковић |
| воме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога |
| друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.< |
| маћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с |
| вцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ т |
| дећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорел |
| ти, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и оно |
| њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Са |
| ле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се т |
| сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре вр |
| е био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мал |
| је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико |
| ини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{ |
| иле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудн |
| {S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је |
| {S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали- |
| га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што |
| га?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини |
| са, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме |
| ћ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном мест |
| о, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега |
| чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Б |
| још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од |
| и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и |
| окрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} |
| живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта |
| мо да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и ста |
| ровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од ово |
| ој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шу |
| то год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један зароб |
| јак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и |
| удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, шт |
| би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађ |
| у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не |
| <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.< |
| > <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневер |
| о се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће мо |
| , како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало от |
| ити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу в |
| ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, |
| S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, к |
| ање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошап |
| а и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а погле |
| ве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим |
| па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је по |
| а, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Ру |
| и оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад |
| ке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно |
| и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапу |
| скога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје |
| ле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад бр |
| ло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на о |
| ки топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са у |
| ве светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас састав |
| p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег |
| тању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких не |
| шћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! |
| који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих прим |
| попадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} |
| ана димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, |
| е на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен л |
| им женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица |
| гуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p> |
| е, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снах |
| егунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, |
| у из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније з |
| дна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не |
| јана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полаг |
| ела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина |
| Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, |
| Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једн |
| Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову м |
| S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светл |
| /p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу в |
| оношу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептиј |
| у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врис |
| више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи |
| ином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игум |
| е преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера |
| гледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога с |
| два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, |
| ла, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{ |
| акон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S |
| уда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још |
| и сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</ |
| запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> |
| </p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манаст |
| Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата |
| носи? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — з |
| на дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегл |
| ши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа |
| ом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише |
| а, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада н |
| ети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то о |
| >Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз |
| у одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га |
| врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче кал |
| оше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном |
| е овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га |
| рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак те |
| онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па |
| е своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмех |
| о у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; |
| .{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — прогов |
| оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз |
| де! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити је |
| и, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад под |
| има и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахн |
| у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу |
| е и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак |
| трнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} |
| ј тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Бе |
| даре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђе |
| се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу ос |
| } После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађе |
| <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана |
| е не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу |
| и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џи |
| е не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: |
| то отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко |
| олицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сни |
| па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо |
| иљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се ок |
| опе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе дим |
| уман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трул |
| стирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игу |
| кажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег и |
| ња није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше сам |
| иваде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како |
| аса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете |
| ири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па |
| а.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и |
| извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњ |
| кле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{ |
| ао дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></ |
| у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњиш |
| вор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— |
| ајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, |
| " /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да ниј |
| еда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онак |
| на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гаг |
| што срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по т |
| је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:< |
| утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одб |
| је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му |
| лија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети |
| ако су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ |
| он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мај |
| ас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом |
| ан се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше |
| p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад |
| латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стран |
| пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он ни |
| рвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p |
| е попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због че |
| </p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је |
| их девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p> |
| којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и по |
| ста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му |
| се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p> |
| ажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчи |
| о с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев |
| у хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у ру |
| зу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! |
| из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, не |
| лаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледа |
| ем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколик |
| мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што с |
| доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивљ |
| ченичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махн |
| у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калу |
| једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, |
| ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми д |
| } То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему |
| , кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук |
| се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се |
| , на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично д |
| у селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{ |
| последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па |
| мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисл |
| — А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи |
| главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, пос |
| ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</ |
| он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и пон |
| ћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џин |
| чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичн |
| ла, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. |
| амом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и |
| у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и она |
| о надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а |
| страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су да |
| резам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти |
| Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и о |
| анило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, |
| као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја с |
| ...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Не |
| литву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје мест |
| андук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио |
| уле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> |
| х позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно |
| а кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, |
| наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само |
| асу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— |
| мој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву |
| вори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговор |
| ових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не |
| аци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли уми |
| ињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, а |
| под очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се по |
| е.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњ |
| уме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узв |
| запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — |
| е тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђ |
| нога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p> |
| домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, те |
| па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, д |
| ута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху |
| ник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набас |
| {S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима |
| арод прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њи |
| укне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских пови |
| ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи |
| ежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Ј |
| А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу н |
| за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> |
| ушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја |
| подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, |
| ор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом |
| реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцве |
| жно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратн |
| м у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, |
| >Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је зав |
| Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили д |
| крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицин |
| — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле воч |
| дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се те |
| довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону нес |
| еленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело д |
| овуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— |
| када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нест |
| <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао т |
| у мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, наз |
| лече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће |
| нама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, |
| ве куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до с |
| за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, к |
| ољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колен |
| че игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми рец |
| ид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Ч |
| е, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на |
| ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уо |
| гавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све |
| , кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, ка |
| е, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога по |
| арод.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, |
| кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време ч |
| у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, шт |
| родире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба |
| итрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је бил |
| цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе |
| је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ов |
| Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Госпо |
| отмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати п |
| икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи |
| нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коле |
| т и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне ико |
| разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S |
| ка му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти р |
| ко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се |
| Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да |
| о печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше до |
| јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони |
| ду Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе час |
| <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с го |
| еринска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог |
| с рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају |
| — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Ха |
| аном на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара |
| аџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекив |
| } Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватал |
| е и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано |
| а је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.< |
| ке ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим |
| мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, ко |
| ти.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би |
| је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак. |
| ади! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме |
| .</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали |
| на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају |
| а на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још |
| им разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> < |
| е и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</ |
| ића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламњ |
| иса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним пок |
| ио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} С |
| еће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео |
| више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху у |
| ом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљ |
| .{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати н |
| огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не ид |
| се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати гу |
| ај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом |
| ак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, п |
| с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковић |
| плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје |
| повест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, г |
| а.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјати |
| ? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој с |
| нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећ |
| е Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само |
| она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без ње |
| наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му |
| им усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, мор |
| у.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускоме |
| руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак |
| литву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="21 |
| старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле |
| о је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам |
| стуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зе |
| влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?< |
| — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, ра |
| се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али е |
| n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, |
| ера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме ч |
| јзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само |
| сам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, к |
| /p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се ч |
| здражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где к |
| и, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и |
| рена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико |
| жало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и у |
| под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зо |
| раха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} |
| > <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Т |
| иних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то |
| ним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и ку |
| p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало |
| 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непу |
| ко један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће р |
| ог другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А |
| > <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да |
| је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим |
| олно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче ј |
| убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, ко |
| но, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице |
| , када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило |
| бера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекај |
| едан часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека |
| вљен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силај |
| о да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би с |
| се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио зе |
| ја је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу |
| у и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све |
| јка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у |
| димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мрати |
| чу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p |
| а какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских зе |
| о?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часа |
| то, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута |
| стити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе ј |
| у.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђив |
| му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је ве |
| S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу к |
| дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати |
| ку како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! |
| јима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, |
| и измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред ц |
| а и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни т |
| срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађа |
| ила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено кр |
| ђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га п |
| ругла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под ј |
| е, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, а |
| жа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени |
| х крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше |
| њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи че |
| > <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то? |
| гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тиши |
| о на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо |
| роја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте ш |
| ујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога |
| крсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве |
| и баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довик |
| Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гла |
| p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти о |
| гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете |
| неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станк |
| овор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Ша |
| каква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине |
| ико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити |
| о осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подр |
| {S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, д |
| p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што |
| м, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су д |
| /p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не ди |
| деш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, п |
| жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није бра |
| о агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{ |
| ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три |
| о и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Т |
| ти сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и ка |
| {S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, к |
| а.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, д |
| рило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, |
| ти, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупи |
| , док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— |
| аџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За д |
| илика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа |
| на га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb |
| и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујан |
| или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблен |
| е изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко б |
| а овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, х |
| несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, ли |
| да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244 |
| ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не пр |
| и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што |
| и, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала |
| стију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S |
| су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисци |
| као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна прем |
| Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не би |
| да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато |
| зговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао |
| пет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, об |
| ад-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну једа |
| } Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози |
| тајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је |
| дном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и п |
| ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави м |
| ла је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} |
| трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, |
| сле овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни д |
| да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да с |
| /p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је у |
| куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак |
| и облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта |
| еднако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се дого |
| сата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{ |
| и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, |
| џи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се |
| личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> |
| м у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли |
| е, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је а |
| ргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навал |
| , Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, |
| две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опаз |
| и већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло |
| а је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га оси |
| ао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу |
| речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста к |
| е намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у |
| ти молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је ц |
| а, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја |
| на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не изб |
| !</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће г |
| зише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и |
| пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабу |
| , али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш л |
| ули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као |
| јка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, |
| снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле обр |
| 102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћ |
| и јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицат |
| викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Ама |
| узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом д |
| крај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p> |
| >— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка |
| аши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Стано |
| њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше |
| је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних ш |
| > <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе ни |
| да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваљ |
| >— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да про |
| прекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за |
| држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, |
| {S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} |
| лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађо |
| агано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић уск |
| дскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничар |
| узе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз |
| када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а |
| кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на |
| </p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у ч |
| есту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело. |
| јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, с |
| се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, за |
| али неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од ду |
| сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и |
| ози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти |
| } Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје? |
| ад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здрав |
| >Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на с |
| >Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цуриц |
| њен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, ка |
| иља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благо |
| на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У обли |
| подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради ок |
| а је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p |
| соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири з |
| ити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је про |
| нску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а |
| е их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> |
| е чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{ |
| он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови |
| нао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, |
| љ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја са |
| о раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; |
| .{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин |
| казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче и |
| у, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ |
| главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и |
| баша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни |
| и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљос |
| едан Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је в |
| ога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао |
| и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никад |
| е: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена бра |
| шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа |
| <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана |
| Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из |
| и душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да |
| кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> < |
| ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и он |
| се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама |
| ед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кућ |
| орене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше |
| анела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом |
| , да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, |
| ли подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили |
| е шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да |
| Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилик |
| свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, |
| зуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих |
| агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући |
| чне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би с |
| и се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А |
| ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о по |
| трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео |
| но сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отвори |
| још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слуш |
| одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњ |
| </p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је о |
| сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, |
| е могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад |
| зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима ш |
| нако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а |
| к се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, |
| осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са оног |
| а састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се н |
| 113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно |
| наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде |
| } Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{ |
| одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну |
| ретњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохват |
| врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти пона |
| гњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се |
| ромиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију |
| о сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећање чист |
| ових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га от |
| опчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену по |
| ита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча ис |
| познавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно при |
| е могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата |
| смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милој |
| шли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" |
| Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" />< |
| S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази |
| ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикну |
| д угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али м |
| р немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како |
| дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неко |
| али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и гу |
| измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> ко |
| х за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> |
| ли субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и |
| , а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мр |
| ди, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија |
| о шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата |
| <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испосл |
| н стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Ср |
| ише никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а с |
| је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био |
| о си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би |
| и?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> < |
| .</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се до |
| је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би по |
| примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На |
| " /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од |
| Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у бл |
| о.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему |
| гнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, д |
| те од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} |
| о нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведо |
| е обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се |
| ког савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма к |
| злегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су |
| а ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будн |
| ! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макош |
| нак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да |
| полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио |
| зре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату о |
| и џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једв |
| пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често уп |
| пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказа |
| евше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} |
| о на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од |
| и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} Т |
| више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на с |
| оме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко па |
| а плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговара |
| аскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се М |
| не слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчи |
| звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом |
| д је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да с |
| се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на |
| S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње |
| ите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам |
| а калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих |
| ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису |
| ицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> |
| куда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око ог |
| манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносит |
| волевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме з |
| p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} О |
| најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је |
| p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није об |
| у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око прост |
| дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласн |
| а људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! |
| ти више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додиј |
| од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се зав |
| ужи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, |
| почне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса |
| да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је |
| исам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погле |
| е, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића |
| не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у |
| .{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се |
| вија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> |
| S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се б |
| ико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у присто |
| и греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од зако |
| мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страв |
| седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закр |
| је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сен |
| боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је |
| ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, ње |
| м црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младић |
| е у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и |
| ме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а |
| >— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, так |
| p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста |
| округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече |
| амо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p |
| бро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, п |
| е, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта |
| коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на |
| тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — |
| а нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у тр |
| се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше кла |
| могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то ј |
| едела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити |
| {S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу |
| подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их ту |
| мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља |
| да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га по |
| ви гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен пр |
| игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> |
| НА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> < |
| више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p |
| ирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све |
| из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове |
| што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред своји |
| а докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p |
| о, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је и |
| " /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плахов |
| кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се |
| време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p> |
| псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски ч |
| .</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубур |
| те вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци |
| <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пу |
| н скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче коноп |
| а! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одаз |
| тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, к |
| укама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи |
| >Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S |
| саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази го |
| У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и |
| е добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћаш |
| поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запит |
| се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували с |
| ца, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај су |
| >Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{ |
| лободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, |
| аћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Ш |
| ако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити |
| ахвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гаги |
| неза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића. |
| љу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у го |
| трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опр |
| ш плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се |
| игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, |
| >У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче њег |
| , како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову |
| , најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са с |
| на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бо |
| изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игу |
| дајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна пок |
| {S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, |
| најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедо |
| стај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши исп |
| небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно с |
| ом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима |
| — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословен |
| о, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се укл |
| неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода. |
| , снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а ра |
| воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, ка |
| два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око вр |
| ао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после послед |
| ван.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе ок |
| амку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држа |
| На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За пој |
| ше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На пола |
| , осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо прит |
| ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је |
| колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имај |
| не вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати |
| е амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука |
| али дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-а |
| више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, |
| асте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у је |
| и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — в |
| гла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У не |
| терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из стр |
| > <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли |
| грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме ра |
| е на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се поток |
| шеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам |
| стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопил |
| а отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p> |
| дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је бла |
| Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуц |
| хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскак |
| кога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад |
| иште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Сл |
| даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, ш |
| е Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је д |
| дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо |
| S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим |
| риклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава |
| онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под те |
| рски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушни |
| о јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> |
| у и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напо |
| /p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — зап |
| у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало |
| ица испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тре |
| морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на ко |
| и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спад |
| емоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукам |
| е њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућу |
| у које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изв |
| <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача |
| а, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па изв |
| да невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину п |
| га несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не по |
| е рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хај |
| аџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="1 |
| ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамба |
| говор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те |
| е да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је нар |
| ака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, ка |
| оји је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још |
| ро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, пок |
| само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна |
| анас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, ост |
| дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили с |
| те да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој |
| свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим |
| врнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братск |
| не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би с |
| одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и п |
| истим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се приче |
| ичести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и оглас |
| > <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је |
| па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, |
| атирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што ј |
| а, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа |
| пим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су в |
| вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, |
| — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p |
| би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би |
| инић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Ми |
| е чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /> |
| Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се от |
| лазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке м |
| з беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази |
| ећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, |
| у задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле руд |
| им зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до к |
| ба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је |
| <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека с |
| Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је са |
| егова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два к |
| ук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамни |
| докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му треп |
| ега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено |
| ино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време |
| подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мрт |
| слила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њен |
| начи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим к |
| та бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се |
| миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необ |
| дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и с |
| не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети |
| павати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, к |
| динама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, |
| и, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би |
| мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо |
| ој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бел |
| растове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи |
| јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли |
| од њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му ј |
| агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l> |
| ју и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, |
| род се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се моли |
| ђе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућу |
| >— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде од |
| Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас |
| , давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу |
| До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим ми |
| нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му рук |
| и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то пол |
| обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади |
| у само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куд |
| — Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један измеђ |
| ереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p |
| гледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно окру |
| измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S |
| шених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у |
| >Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, п |
| задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и н |
| радом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{ |
| е са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> |
| бар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти |
| арам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их п |
| атром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели |
| Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да уд |
| у, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p> |
| ом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. |
| о га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други |
| А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрви |
| говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— |
| радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да с |
| моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева |
| ста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до |
| Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од |
| иних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пут |
| Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа м |
| ојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у |
| ха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па |
| ски код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијеног |
| оте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{ |
| поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што |
| ти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, би |
| а агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да |
| срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак |
| ад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па г |
| овињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадам |
| се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и |
| ења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не од |
| ао зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пец |
| остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиља |
| тао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, |
| мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} |
| /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.< |
| ром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>О |
| е око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога |
| .{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута св |
| ро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> |
| димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној стр |
| о други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је уг |
| а ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу та |
| га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак на |
| м, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени |
| на, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан. |
| ком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује |
| ирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турс |
| тељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом с |
| доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовим |
| онио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на |
| една звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} С |
| ђу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затреп |
| ијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осве |
| на, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва прос |
| ра.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле |
| Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим б |
| око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезум |
| асти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огро |
| рао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непро |
| даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој |
| ласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Мил |
| а.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb |
| да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што |
| атећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у ч |
| ину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, п |
| проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихва |
| ну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет |
| ан између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко |
| уца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, |
| ене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срц |
| ебесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва зата |
| >— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкри |
| криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај |
| им агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно зво |
| амо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш н |
| отражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у бра |
| ратски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Те |
| пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни |
| удбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Х |
| лио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако |
| .{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширени |
| мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што |
| пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се деша |
| ека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — М |
| а ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и при |
| а први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног да |
| сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</ |
| те неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— |
| анастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ |
| оте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се |
| Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— |
| и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и послед |
| 40_C9"> <head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из |
| не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се з |
| ар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена |
| о то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> |
| } Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, |
| хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више заже |
| Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни |
| га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо п |
| трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> |
| ва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталас |
| S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се |
| мисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ра |
| слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура |
| у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. |
| Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим п |
| и из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећ |
| се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се |
| јку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, п |
| чи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, та |
| /p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, |
| ао сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леск |
| ло за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Г |
| вога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и оти |
| допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одје |
| леда.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је |
| Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе г |
| >И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жи |
| трпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: |
| кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у сам |
| овиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, |
| на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо ам |
| де се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на закле |
| оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше бо |
| жана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? |
| p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му |
| е.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, |
| ена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} |
| онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасв |
| ј обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— |
| уселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао |
| ио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више |
| Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред |
| в одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су |
| слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратиће |
| ог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и |
| ао што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих |
| , па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш |
| чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да |
| у! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја |
| чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа м |
| ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.< |
| су могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као |
| мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> < |
| рти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, ње |
| уза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> |
| ривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у |
| е умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му ј |
| ш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лиц |
| да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, |
| онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца |
| а поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.< |
| сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори |
| упић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човек |
| скупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о сра |
| у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима т |
| Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да с |
| је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Руп |
| крипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста |
| Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{ |
| ласале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице |
| ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто проди |
| ветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није б |
| вачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут |
| што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако |
| Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p> |
| /p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? |
| рло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, к |
| ео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма д |
| је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и |
| силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазн |
| асаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па за |
| </p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану |
| иће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! < |
| ила је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо |
| итнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину |
| гинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале с |
| а нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми ост |
| чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом |
| Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p> |
| гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти прост |
| обичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже об |
| мала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и |
| та, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{ |
| бо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се |
| и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, |
| неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, ка |
| као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред хано |
| стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирско |
| ш дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то |
| тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Мило |
| ну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а |
| зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе к |
| и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузур |
| p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, а |
| шка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Мно |
| да, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој ш |
| сто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапал |
| го и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и пла |
| вадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не п |
| уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао |
| и и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на призе |
| ви у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкара |
| довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште |
| шу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се |
| се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му |
| још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, |
| толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да с |
| ва врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p |
| мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико ј |
| уљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа |
| села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на д |
| а принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једн |
| ацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује. |
| о гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од |
| на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, |
| то ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а |
| и, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и |
| сети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га м |
| вати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете зн |
| на, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим к |
| о?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир ост |
| урци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што до |
| о нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Дев |
| ебра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, |
| омишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу |
| оји облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пл |
| међу њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да |
| да и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим наро |
| погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> |
| елији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнез |
| сто одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан |
| и, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек |
| о Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, |
| било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа |
| е је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, бол |
| мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па |
| ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку |
| замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога раз |
| а.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш ( |
| оја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену в |
| <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p> |
| Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> |
| Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.< |
| p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојник |
| лах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али н |
| <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера пр |
| аву, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="10 |
| чица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше |
| ци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, ш |
| </p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о вели |
| прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — М |
| говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћ |
| уком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се д |
| лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман |
| ва, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</ |
| :id="SRP19040_C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се ј |
| рње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — |
| арак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чвр |
| их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, че |
| ? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p |
| ијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> |
| и пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и |
| дговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску со |
| а стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно |
| ад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се са |
| м и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="3 |
| уначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а ле |
| и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у стра |
| са, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> |
| спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог б |
| Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утуче |
| д околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију |
| ану толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само |
| ла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватал |
| а луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на к |
| <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је п |
| ла испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, б |
| ост.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она с |
| ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> < |
| ирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> |
| главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, |
| ео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, |
| естити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, |
| е пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову |
| радић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапај |
| лицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколик |
| рака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су |
| мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у деб |
| <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрња |
| ле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p> |
| бори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — зап |
| > <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!< |
| али су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и друг |
| аком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотл |
| ице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.< |
| он, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске кр |
| у.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници |
| ву, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — |
| се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Пит |
| ивуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша |
| и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања |
| ђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло дев |
| капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и под |
| тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом на |
| ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар х |
| о скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја гла |
| ати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неко |
| атић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време раз |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из |
| одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — од |
| ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара |
| ао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — |
| n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа |
| исто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устр |
| се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p |
| о куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не пок |
| </p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <p |
| над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.< |
| о не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде в |
| дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Га |
| које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он |
| очне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни |
| ст мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бун |
| е овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, |
| љицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском |
| прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати т |
| ам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мр |
| скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их ј |
| ло је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала |
| ва, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} |
| рано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} |
| метно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила |
| бље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према там |
| очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и т |
| а.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деве |
| седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у сво |
| инуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под вла |
| ! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благосло |
| ао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, |
| Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где в |
| и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паств |
| да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога пог |
| коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђо |
| главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све |
| сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Р |
| уле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном |
| а <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опаз |
| иш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао п |
| их, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.< |
| оја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средове |
| и’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти |
| рудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одг |
| ју и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагњ |
| идиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се уп |
| је.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џ |
| ижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешк |
| али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кь |
| овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку к |
| ју у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> < |
| ком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном цркво |
| p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао др |
| е љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље. |
| илоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама |
| о, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, |
| .</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече |
| нити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољн |
| о, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја |
| продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — з |
| Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Гово |
| p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или |
| Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, |
| урњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да ј |
| е девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајк |
| кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, н |
| утња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи |
| рајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку |
| устише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами д |
| епачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече сл |
| други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му |
| оглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова успл |
| атове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за |
| , а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n=" |
| па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} |
| ке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не |
| авио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у |
| <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, угра |
| изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојнико |
| обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу з |
| ић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јад |
| то му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била |
| орне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што д |
| су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио |
| осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче пла |
| е испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Д |
| а ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас |
| пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћ |
| во ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам с |
| оник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и ј |
| друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— |
| p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите |
| p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увред |
| творене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино |
| оравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, |
| амо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини |
| ао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање |
| грева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема |
| међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веро |
| брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз ње |
| дире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, |
| себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну он |
| а.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, б |
| у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе и |
| е очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је |
| то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све |
| улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје мол |
| ва, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учин |
| зе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писм |
| ко цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не |
| </p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа |
| или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохва |
| брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, по |
| се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с |
| > <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад с |
| бом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили буј |
| тирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p> |
| од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а раз |
| е женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар |
| стинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на |
| ала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не |
| он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успу |
| ој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу |
| је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{ |
| ова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у |
| и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два си |
| овека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато в |
| S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су чове |
| силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где ј |
| и, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће |
| тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби |
| не хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред хано |
| p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу. |
| жбе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, |
| Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате |
| то видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка |
| ице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> |
| валила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где |
| ле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> |
| време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.< |
| идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако п |
| ше аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пе |
| и, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је П |
| обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.< |
| очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа |
| <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у |
| ! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, |
| p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћај |
| руги и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и |
| е.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је к |
| то не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох |
| леда преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако |
| о у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћ |
| Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатл |
| шија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стр |
| — На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стрељ |
| тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку су |
| </p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак |
| его чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би |
| е је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радил |
| ао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не да |
| ојима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лак сумра |
| есвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} |
| ало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан |
| па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димо |
| ли облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачк |
| испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милој |
| приповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати там |
| шина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игу |
| ој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, призе |
| а у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У ј |
| , што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче р |
| Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије п |
| оге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види |
| рупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и простр |
| ла, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је |
| онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали |
| ам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју |
| а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за поко |
| ко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али м |
| и самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога с |
| му, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — |
| растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крм |
| је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, п |
| отао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога сел |
| е.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на |
| з Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један |
| ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати |
| ке почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној |
| ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— |
| силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар |
| пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибук |
| ука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз про |
| пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџа |
| к од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељ |
| цањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели о |
| украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћ |
| Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су |
| у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико |
| е не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуд |
| поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одго |
| већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да с |
| час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је |
| незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, чест |
| тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час |
| ду, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p |
| рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њ |
| брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а су |
| браз народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Бео |
| ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако ј |
| ицу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа |
| > поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су |
| неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, |
| <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, |
| > <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ |
| ога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и х |
| а сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је |
| стале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров с |
| нојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала г |
| главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гне |
| елим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напомену |
| .</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> < |
| о година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан |
| ића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то ма |
| ст Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на сам |
| морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо |
| естру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре укло |
| а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило |
| трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче |
| је учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и |
| јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се |
| а неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" / |
| и су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбра |
| амо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке |
| ј огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати |
| е више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хукт |
| цело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоц |
| не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашил |
| 232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни |
| ожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа |
| Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога |
| уку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позеле |
| их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве |
| ивале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у |
| г.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико |
| јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће м |
| ском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} |
| ко?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекин |
| ба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? |
| душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и |
| вљено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, ка |
| рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</ |
| моћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли |
| вука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о |
| танојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најм |
| >— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они |
| осле Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, |
| редаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним уби |
| се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони г |
| ла домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, |
| ђе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана |
| Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухват |
| оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудет |
| не куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових |
| една другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас п |
| на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, шт |
| на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</ |
| мењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, |
| све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то |
| светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игум |
| адова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече |
| у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејан |
| ликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и |
| ђу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди |
| — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за |
| е су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пу |
| а ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан раз |
| агљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, о |
| Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — о |
| доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговар |
| Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је |
| купљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забачен |
| у!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буни |
| грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стад |
| Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар |
| хватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, а |
| ње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи- |
| о мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се н |
| је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице |
| вето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; |
| момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ ( |
| змеђу густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђе |
| алаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуч |
| <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне зва |
| докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> |
| елу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна дев |
| ом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Д |
| се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и о |
| зе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао ду |
| бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околиш |
| то напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез н |
| да, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и |
| ај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће бл |
| слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију биј |
| рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле |
| попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака л |
| рака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и н |
| асположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и суб |
| о јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније |
| нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, |
| забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву |
| х и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се поч |
| лошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај сва |
| кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се |
| у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да ум |
| вађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зи |
| езиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се |
| , које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, |
| адрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, кој |
| их повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које |
| је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одгов |
| Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све |
| поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ пос |
| и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— |
| на, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="2 |
| а тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и доса |
| рете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагић |
| ли измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година |
| а по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очим |
| клопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде |
| већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ће |
| авало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе |
| ати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој б |
| е.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу от |
| ам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало забо |
| азити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тут |
| ве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} |
| зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били |
| оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у |
| Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, |
| .</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу пр |
| у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему |
| и шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извади |
| ерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се |
| Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојнико |
| >После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у |
| окојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како |
| ало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је |
| упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз |
| око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залаја |
| ић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да д |
| ј, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору |
| главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чуту |
| постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртв |
| само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца |
| зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џ |
| збуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују |
| орко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189 |
| <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали п |
| ијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то из |
| а.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гаги |
| чењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушен |
| ео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом |
| ао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још шт |
| вио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по ма |
| које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> |
| амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, прип |
| и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи- |
| Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и сумора |
| о човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и з |
| ад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би |
| су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, ода |
| мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — |
| учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а с |
| ећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскоп |
| поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, бић |
| <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић |
| е мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он ј |
| вор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> |
| .{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква за |
| ошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је |
| p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, док |
| и пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, ок |
| Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мра |
| елико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цр |
| иму, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов |
| злеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као шир |
| е борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на не |
| реним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети |
| у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао п |
| еш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милој |
| ећ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо |
| ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокој |
| таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше п |
| хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки |
| кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они |
| рне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, |
| од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вра |
| ом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} |
| одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Ми |
| и измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомили |
| а.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата п |
| примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазир |
| и.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим руднички |
| <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајд |
| икога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити |
| е нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као |
| давде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је зан |
| оњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пре |
| а један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је с |
| степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, ш |
| дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму |
| да одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи |
| и клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, |
| ичке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правов |
| аху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С |
| ео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полун |
| око над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин поз |
| а колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутар |
| >Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је зга |
| т, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну ус |
| че, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p |
| <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облак |
| ремена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, обо |
| џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она |
| е, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох |
| после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изг |
| ено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и |
| {S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срц |
| жи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир сед |
| тла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз о |
| је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што и |
| Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, |
| спричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као |
| ица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Ст |
| о <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрс |
| грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање с |
| подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрна |
| пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и о |
| лом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лага |
| м разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, |
| је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он |
| је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљ |
| ма доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито |
| рав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покор |
| све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клони |
| е.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим ни |
| ака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгле |
| висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Уж |
| амо за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи |
| .{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудни |
| ма остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро д |
| а, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег |
| , па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и план |
| е?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, |
| p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње |
| а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олу |
| е га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи- |
| p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина |
| Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати |
| ићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S |
| чин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је ху |
| ма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста гро |
| из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за по |
| нда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме о |
| p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Ми |
| , па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња |
| Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мат |
| двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опа |
| мичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у с |
| се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан |
| узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, са |
| а се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он сп |
| у ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колик |
| асом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њези |
| о?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није до |
| збијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{ |
| то поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео |
| <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио м |
| н? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи- |
| им, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрст |
| </p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} |
| погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време зал |
| и трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на ср |
| њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о |
| је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одго |
| прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним |
| ма да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је им |
| , и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плахо |
| ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> |
| ићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђ |
| > <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</ |
| Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуб |
| и само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замиш |
| и у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> |
| Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и по |
| ђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој д |
| о: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну и |
| вакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци н |
| са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тиц |
| пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као нај |
| чани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју де |
| уђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута за |
| отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Ма |
| } Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни крив |
| S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће пом |
| па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, |
| у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропа |
| А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у с |
| .{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, е |
| рава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и в |
| рхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— |
| ти пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико оме |
| , кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и |
| сову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, |
| лекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А ш |
| естрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, |
| ед којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и |
| и, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која с |
| у долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један о |
| омилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неб |
| ? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака |
| руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је |
| више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путни |
| ени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио |
| е она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три |
| нић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да муте |
| ка уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше н |
| коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уз |
| е имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да |
| p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој |
| у књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> |
| ка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n |
| , као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађ |
| ао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, |
| арише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришт |
| иша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге ка |
| а шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазв |
| , на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, |
| дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш |
| јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изг |
| ш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на т |
| рахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пр |
| се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су |
| есеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по м |
| ешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, |
| к већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мал |
| Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на |
| едеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих |
| емати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме |
| ијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима |
| јака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, к |
| , а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћ |
| ња од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува св |
| да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— |
| начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека |
| .</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено у |
| оје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема ру |
| село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, ка |
| н Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</ |
| старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао |
| оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву |
| ла на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, ш |
| т због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је он |
| а игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — |
| гуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викн |
| лом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А по |
| еш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако |
| е снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза |
| а.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, |
| никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и |
| Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, |
| оју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва м |
| ох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, |
| е субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси у |
| еруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти |
| амо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одгово |
| авало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство то |
| наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стад |
| , а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак п |
| укама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и |
| .</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Ста |
| нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се с |
| пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га |
| Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазв |
| ином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да с |
| да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку |
| а се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари би |
| е га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње |
| {S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њих |
| д су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда са |
| за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— |
| а овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише |
| пропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — |
| уљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака |
| ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гр |
| .{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и каме |
| ље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно неприја |
| други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, |
| ре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева |
| његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплета |
| ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— |
| тара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и н |
| еља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да м |
| јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Са |
| војку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на зга |
| иј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му уст |
| ази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакрив |
| ин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и |
| ца што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само углед |
| и мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи |
| кне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују |
| војку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одма |
| ре, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи м |
| е.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја |
| Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати |
| застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде |
| да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, обо |
| ку прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, |
| луд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а он |
| , али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се |
| све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој |
| игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Суба |
| и и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала |
| после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа ка |
| у испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не |
| се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још ј |
| ако сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова доб |
| пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и и |
| та Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник з |
| пипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме |
| у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и |
| /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда |
| крива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници |
| енилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута |
| , подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо |
| ml:id="SRP19040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бир |
| е тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их доч |
| беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велик |
| а јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" |
| ање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, |
| испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли |
| .{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од вре |
| у била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је с |
| ну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је бил |
| ила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком ос |
| Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у л |
| Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не преста |
| ивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у је |
| 7" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрште |
| адала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и |
| е игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су |
| има, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у с |
| на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p> |
| глене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме д |
| е један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зо |
| овна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који по |
| у стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из ва |
| је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије |
| д дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему |
| изали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док |
| високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, п |
| ћем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бе |
| еме стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино |
| ајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих |
| се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху нао |
| ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више с |
| о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима |
| прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, |
| ико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком |
| зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним руднич |
| ном и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад с |
| то је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се изли |
| еру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћа |
| па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао |
| утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и |
| знала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче |
| осио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни |
| pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла г |
| пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад С |
| кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{ |
| одвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати м |
| та Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче |
| препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се |
| је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, преда |
| ла у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Ср |
| о у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци б |
| <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> < |
| је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело |
| у опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осе |
| између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву |
| да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови срод |
| се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку изб |
| ва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље ни |
| зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с |
| турао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога |
| коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S |
| а и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојн |
| у и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто |
| } Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркас |
| и, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и |
| ицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина п |
| рати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> |
| д се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих |
| ружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме ча |
| мим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те |
| тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелд |
| није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све |
| помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи г |
| ивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осе |
| јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несно |
| вио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да |
| тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује |
| .{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад по |
| таје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се з |
| танковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али |
| одом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да по |
| ешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад |
| S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и |
| е? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S |
| леко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћ |
| ижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је виде |
| уком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, |
| обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и |
| њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га пам |
| мо шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> |
| ака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко |
| и вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мисл |
| агодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако ј |
| е није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућ |
| лед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на |
| из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каж |
| дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гл |
| ше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} |
| е задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може |
| лонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуште |
| о у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахи |
| и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у ч |
| а пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p |
| о ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговор |
| дна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство му |
| у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана ок |
| м, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} |
| позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала до |
| е, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно т |
| дсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа п |
| — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није |
| ? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђ |
| о нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђе |
| зна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једн |
| љаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разл |
| а још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пр |
| потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се у |
| нина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине |
| тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и |
| {S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним у |
| одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из з |
| потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несве |
| успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Т |
| је су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријски |
| и по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђе |
| упић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Морав |
| <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потк |
| у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Д |
| ћи, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају о |
| , како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељак |
| м неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на |
| на нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења |
| као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које |
| </p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шу |
| > <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с |
| с на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те лич |
| ан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а |
| /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А о |
| дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> < |
| главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па |
| рчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од њ |
| део на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Ба |
| тиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" / |
| кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића и |
| поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то |
| оглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остав |
| нику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и к |
| , намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким л |
| нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему |
| ан од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— На |
| uote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хлад |
| „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише д |
| е лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, |
| е, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код му |
| о Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као |
| о кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говори |
| ></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој |
| ти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу ру |
| насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на |
| ј разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А |
| ије га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли |
| себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разаб |
| зведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведр |
| p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово |
| у га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који |
| ина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица |
| а плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} |
| да, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спа |
| о устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Ми |
| ићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није |
| >— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који |
| тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, п |
| овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек к |
| уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног у |
| еда на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одго |
| вори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно пог |
| са излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанино |
| ака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у то |
| у Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опом |
| , Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како |
| агић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису |
| осте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{ |
| иковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страш |
| нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се х |
| а, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још о |
| расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је нек |
| n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе с |
| е су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти |
| огу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђ |
| (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.< |
| ашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лиц |
| о. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа м |
| >— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми н |
| ко му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слик |
| не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те |
| че, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да м |
| ржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} |
| p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало на |
| живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не |
| жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Ста |
| ђено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p |
| — Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тв |
| се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуш |
| цу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском ат |
| бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би |
| лед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не |
| или?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у ку |
| а троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ва |
| у те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџ |
| кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, уј |
| га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као з |
| а све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ов |
| њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више |
| ку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик |
| је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није уша |
| им.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њем |
| ори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори о |
| не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на једа |
| ни; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних у |
| ао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</ |
| ти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њи |
| аклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Х |
| p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, н |
| Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{ |
| се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће о |
| ић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрић |
| p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и |
| > <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погл |
| а се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што |
| леда у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и |
| ве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; |
| пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста |
| и длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте м |
| p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, дому |
| ="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, бола |
| сти продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не |
| ачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p |
| p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољу |
| ело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачув |
| оје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} |
| или под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро |
| </p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S |
| страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p |
| </p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав |
| рилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У преп |
| да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али |
| !</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као |
| > <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која |
| нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као зали |
| о двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манас |
| . </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. |
| же избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све |
| појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они |
| спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш |
| што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слуша |
| оје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном |
| >— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножеви |
| .</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и ка |
| ати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{ |
| друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ |
| лоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај |
| А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам |
| .{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у |
| моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер |
| што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— |
| се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек |
| бер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Сна |
| Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овам |
| онео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео |
| р утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли ју |
| аћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је ве |
| иноћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — од |
| а га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је он |
| духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се |
| > <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</ |
| е.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — |
| > <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извез |
| готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— |
| н се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црк |
| и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Руп |
| да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах |
| е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџи |
| чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, а |
| ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шак |
| о памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на |
| о кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зор |
| ! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се п |
| истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца |
| о, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешк |
| љу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се о |
| {S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, за |
| <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над |
| е.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{ |
| ругој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, |
| /p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а иск |
| јом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду |
| едног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а погле |
| шту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора у |
| /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим на |
| та своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у ман |
| а.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети свој |
| давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре |
| p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом. |
| ...</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло за |
| /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, бу |
| ајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежа |
| а од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} |
| а код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе п |
| оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одг |
| њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати |
| ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети о |
| адним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како м |
| изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стај |
| јка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи |
| потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну |
| е не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А та |
| пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову |
| о, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва |
| о погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре |
| души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну с |
| ш у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога ст |
| ао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, н |
| у између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, п |
| силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сва |
| е, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, са |
| бију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се |
| е, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозде |
| полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али |
| а ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће |
| е Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="1 |
| је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ |
| есечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просе |
| p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејави |
| узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> |
| Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао |
| чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учи |
| мљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових р |
| сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на с |
| глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мор |
| а, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и |
| мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас |
| > <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво по |
| се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко ко |
| јаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пру |
| реуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је |
| на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у |
| , Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежа |
| наху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</ |
| ва.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, |
| што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Ру |
| Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високи |
| јдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову |
| то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку |
| брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на да |
| ма, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста |
| Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке |
| ли, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних се |
| теља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се |
| бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе |
| знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за |
| е толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу т |
| јвећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе |
| слима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а |
| терао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху |
| ђену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осе |
| крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржат |
| оља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура за |
| езови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Гор |
| а кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из |
| р-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима пред |
| то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је нај |
| а је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговориш |
| ђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смех |
| у и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на |
| лагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и најве |
| Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси из |
| кне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи б |
| м истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n= |
| што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке |
| екса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потво |
| и крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле |
| на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезо |
| сао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Го |
| едно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплак |
| кса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незго |
| ијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Не |
| се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, |
| го поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци |
| овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> |
| и.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџиј |
| ири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку |
| ласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, |
| на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су |
| ака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окре |
| ан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднич |
| ш данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а |
| Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад углед |
| те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу о |
| диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> < |
| земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.< |
| одине сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па |
| то је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала с |
| је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или |
| пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му а |
| а му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како |
| ли ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим |
| му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, |
| бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и неве |
| са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размиш |
| стајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха сед |
| е бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу зам |
| > <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате |
| и гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш са |
| паде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} В |
| палио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убиј |
| е, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустав |
| срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у једа |
| угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну оч |
| и, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је д |
| кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не |
| хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па т |
| д стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад |
| у се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава јо |
| чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако |
| гано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој р |
| нога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по сел |
| } Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многи |
| Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пре |
| е разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело |
| вих шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговим |
| ко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У ов |
| , а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ руднич |
| о се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те д |
| аталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом |
| ио из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, п |
| м, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих дво |
| ити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, шт |
| .{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, је |
| та, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па н |
| би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој |
| заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали да |
| то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> |
| из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светло |
| шко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад н |
| ако ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опреза |
| ткуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ |
| још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гаг |
| ге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане |
| заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и |
| бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На ис |
| и пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је б |
| уднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако |
| наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на тефер |
| оточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} |
| а, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, с |
| аку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па д |
| раведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, |
| ника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p |
| трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао |
| нићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли |
| не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћ |
| де, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона |
| ар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети |
| ђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је |
| љан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом |
| да појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, |
| ући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се |
| унуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар н |
| но разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог на |
| ри судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била с |
| нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се |
| традају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никад |
| чак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио |
| је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини |
| нчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на запад |
| ицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одс |
| а ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунц |
| влом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, |
| деса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе |
| , то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите |
| а за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по њ |
| е то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињ |
| ити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј |
| светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад |
| је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле |
| је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваље |
| ада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између |
| pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место јед |
| тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те ра |
| ла пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обила |
| атрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} |
| кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која |
| о се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му т |
| окле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче |
| су летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и пот |
| чер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, |
| ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта |
| очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка извод |
| ако је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одмет |
| њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, а |
| руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи |
| удноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бе |
| густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} |
| се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на св |
| p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа некол |
| овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> |
| ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест |
| пе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је г |
| Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| аниште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за н |
| о, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на ово |
| рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој бех |
| ао да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, |
| у је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слу |
| анима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одм |
| кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну |
| да ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и пра |
| <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, |
| читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га |
| провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече уз |
| а, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан |
| <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <p |
| била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки |
| а га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p> |
| ца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и п |
| > <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи |
| а би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало |
| а кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну трон |
| би Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p |
| ћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с ка |
| то се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за |
| и главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну |
| заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је |
| аз одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако |
| колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку сте |
| окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, |
| ти, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нис |
| е, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p |
| била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, |
| ао помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући |
| из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојнико |
| већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним гла |
| иште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам |
| Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} |
| рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не |
| се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна |
| медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њем |
| егати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} |
| /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у |
| тару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па |
| рпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна пору |
| их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и |
| округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{ |
| децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ |
| p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчи |
| Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрек |
| клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и |
| рити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опрошт |
| везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових о |
| али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у то |
| радскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града |
| се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, по |
| ва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсеко |
| Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаес |
| рвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, ш |
| спу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их сн |
| све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, при |
| > <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене |
| ли од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и х |
| лена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пр |
| ећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше |
| о поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се |
| ца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу пл |
| е, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све |
| избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибов |
| >— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!< |
| џи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело те |
| ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гост |
| Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу |
| им игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави |
| а, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, |
| <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њи |
| лом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унут |
| али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослобод |
| ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђош |
| же и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од |
| је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се |
| и, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да |
| ом осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа |
| часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта |
| ед друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тр |
| аку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> |
| .{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поч |
| одило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив |
| н, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез с |
| ивши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, |
| и грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искоч |
| , кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не пр |
| а у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу от |
| ћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Га |
| вршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот |
| ј сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, мн |
| пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља |
| а нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духо |
| га као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе |
| ају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се с |
| о држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?< |
| ван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда |
| оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добр |
| .</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb |
| ></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на с |
| а га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згну |
| целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме з |
| , снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</ |
| ма никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је |
| а изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак. |
| и се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га |
| елива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, |
| ма сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толи |
| и му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби виш |
| се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом рук |
| <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише |
| еме, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид ј |
| , у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови. |
| >Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" |
| ану, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поц |
| е фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, св |
| е добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми ј |
| манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у |
| е! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, |
| о, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засј |
| ад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двор |
| субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— |
| подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S |
| друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак |
| вник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Ми |
| ам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па шт |
| викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче по |
| очи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? |
| ао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{ |
| а тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати |
| е толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — у |
| а је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према |
| > <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између го |
| гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их т |
| а не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима |
| дника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих плани |
| рбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу |
| д кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод |
| надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла |
| ја од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота |
| е уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је в |
| ашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на запа |
| то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нем |
| ата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као зла |
| покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабу |
| и, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета |
| те прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго |
| ега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи доби |
| а и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на по |
| уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" />< |
| а врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног |
| за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Је |
| ао сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна доли |
| младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте |
| на ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око раз |
| нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и из |
| оли.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта |
| > <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</ |
| <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по г |
| о истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува.. |
| им поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом пол |
| с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према |
| рст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Руп |
| , него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; |
| о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немад |
| ојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе п |
| ћу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним |
| а потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне н |
| еља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— |
| , што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сеља |
| није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како ку |
| атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, н |
| е руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дам |
| пић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију |
| p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено л |
| као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, |
| дну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него |
| оворио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, кој |
| е; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ов |
| b n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од |
| оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао М |
| Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до |
| евит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а |
| д <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и су |
| није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џин |
| — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Ста |
| срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста |
| ићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги |
| је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} |
| корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио |
| крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо ш |
| е свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколи |
| у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова с |
| тог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Г |
| аја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додво |
| ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, |
| е.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по ред |
| ија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игума |
| же.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смем |
| ске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила |
| да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у но |
| ај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е |
| је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће т |
| ледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погле |
| аних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, уј |
| <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу о |
| и рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врл |
| </p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, |
| ајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше |
| рише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! |
| е воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне прет |
| мана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Стан |
| моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачу |
| лико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p |
| Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељ |
| њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај |
| да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, |
| докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да ј |
| ерио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путуј |
| к.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да п |
| ете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да |
| то, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, т |
| обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на |
| ћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их |
| се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио |
| главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па |
| ање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погл |
| удан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове |
| > <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убиј |
| p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић |
| у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, |
| > <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки погле |
| ца тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је с |
| <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А о |
| нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згр |
| — Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p |
| е!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих ус |
| о је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га с |
| аваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и |
| отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игум |
| рата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод |
| фом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не ум |
| кну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе и |
| иђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! |
| инити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће |
| они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га н |
| <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рам |
| p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам по |
| </p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— |
| е избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде |
| p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> |
| њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слеп |
| Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, |
| > <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, А |
| ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће п |
| Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— |
| ожда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше |
| да ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да од |
| една поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећ |
| Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, к |
| једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко у |
| ете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа к |
| то стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, к |
| ће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се |
| тила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле с |
| чима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а |
| а отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљ |
| </p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочи |
| Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни са |
| пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели |
| о, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="12 |
| они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи за |
| оја би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је по |
| b n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да аг |
| лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз дос |
| дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зг |
| p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати |
| дговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, нег |
| ориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због |
| p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Мило |
| снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> < |
| " /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — |
| за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише прест |
| е нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да ниса |
| адимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај |
| есрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примица |
| олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите ко |
| у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збу |
| но Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојам |
| ље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперен |
| > <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти |
| је место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахире |
| p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несно |
| на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних ре |
| } Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему |
| а, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна |
| запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, |
| им погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено |
| на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="15 |
| ену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина |
| е да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је |
| у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим ру |
| говори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силн |
| ишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, |
| већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га ј |
| у и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кута |
| — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p> |
| Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не о |
| >— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— |
| уманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла про |
| исну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио |
| она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћут |
| а хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од све |
| х стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред х |
| ти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p |
| не госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то пита |
| — Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле м |
| Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле про |
| то ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џа |
| у даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговор |
| наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све |
| вет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а ост |
| лазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у |
| амо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише |
| ја је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за гл |
| уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклон |
| — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него д |
| да у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p |
| <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{ |
| ју.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> |
| њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима најви |
| ом руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне с |
| вом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, |
| ји је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на свој |
| ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући би |
| ић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони злико |
| ам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је |
| ан, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео |
| а игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чи |
| е и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом пр |
| али?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом |
| не ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио |
| игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лаже |
| ити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— А |
| нало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала ра |
| есне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душ |
| огом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није |
| , кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази |
| е ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, кој |
| погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се |
| пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све |
| S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупић |
| иру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашо |
| ало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у |
| /p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих |
| p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p> |
| е вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— |
| гуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...< |
| тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада |
| инић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће |
| аве пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га ве |
| > <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас |
| застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.< |
| а стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} |
| баши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуш |
| хти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који |
| гледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом |
| о после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и |
| Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Руп |
| колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не постра |
| ним очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скамен |
| њом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштољ |
| ић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и о |
| p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а пре |
| } Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да |
| ем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она шт |
| наху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S |
| Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах |
| лена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га ј |
| као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се ст |
| } Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зац |
| чи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта стари |
| је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну о |
| са и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p |
| ш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу |
| ко и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Ни |
| урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна |
| и своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дош |
| длучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p |
| p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако бунов |
| на девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девоја |
| г, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> |
| а притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> < |
| џи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згр |
| из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p |
| гић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну |
| ибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а |
| аја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благос |
| лећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет т |
| овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег л |
| жити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала иг |
| Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим |
| икупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измир |
| ји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује |
| ма сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као пра |
| а уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благослови |
| Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ |
| го ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су |
| и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, јо |
| реса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, п |
| реме као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено |
| на, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за |
| ткида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже па |
| стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван |
| обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга |
| кну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} О |
| <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Стано |
| Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи |
| , када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S |
| гао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова |
| S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, р |
| улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и зам |
| војише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; |
| у.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и |
| рајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала |
| потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над зем |
| ко се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те об |
| S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се у |
| па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари |
| ритрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Ша |
| а, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу зл |
| мичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је на |
| мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена но |
| ива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се |
| реплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од деб |
| д времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је споко |
| д ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало |
| решка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} М |
| убе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина к |
| е баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није |
| јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру ка |
| етлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, |
| је јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и у |
| чине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно |
| раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао |
| Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разве |
| /p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш |
| /p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки х |
| е зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима |
| крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И |
| руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} |
| и.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турак |
| " /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене ч |
| с или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим п |
| јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, |
| , а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и з |
| ера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, |
| аго осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с по |
| ђе.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се |
| рбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале |
| на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кућ |
| очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико час |
| /p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — |
| а, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни |
| а икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, к |
| p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и сме |
| е свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас М |
| ранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранч |
| а Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић ј |
| ле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седе |
| тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад |
| а на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива |
| еву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо |
| ш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђениј |
| а као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја |
| о поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико |
| твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у н |
| а коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изи |
| трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, ма |
| осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се заниј |
| прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толик |
| љева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манасти |
| ањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој |
| је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена л |
| p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станков |
| већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни |
| е си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да |
| па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће |
| е око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — |
| м кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тич |
| дно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете |
| једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично глед |
| о хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с пл |
| ном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb |
| њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба поте |
| оше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотри |
| , пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и |
| рака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше |
| > <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг на |
| S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, |
| ао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га |
| .</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те с |
| но, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би им |
| м чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца |
| мне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од он |
| у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стра |
| како желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Те |
| ла.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо |
| <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пу |
| то збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и п |
| о коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ |
| е одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се |
| их урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше не |
| } Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је |
| тале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујези |
| а певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и о |
| раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између каме |
| целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Би |
| вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека с |
| ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и |
| а радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанино |
| .</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја н |
| Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, у |
| лази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва |
| head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше мор |
| ку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 |
| <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз ко |
| м хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем глед |
| моран, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља т |
| бе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, то |
| му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> |
| х се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разг |
| , што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошав |
| ма измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скриви |
| ра у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који ч |
| оје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте |
| као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима < |
| зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој |
| ри.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, |
| учним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?< |
| ад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове по |
| мен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да |
| оста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелистав |
| , као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, под |
| нковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима слу |
| има и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред |
| вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласн |
| би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запен |
| пљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Дв |
| што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гаги |
| омилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Ј |
| ногих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су |
| цима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи |
| >Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата |
| крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада в |
| о својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проно |
| бније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> < |
| коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крс |
| да, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота с |
| у би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњак |
| само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала |
| ега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању |
| као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну |
| е га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај сас |
| према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор ок |
| рн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помис |
| сим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по |
| ко под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, с |
| а сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашу |
| ед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке |
| се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и кал |
| . — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да м |
| или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њ |
| лужбе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде |
| амаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу вла |
| ве у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то |
| уци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! |
| а? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечера |
| се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружа |
| е спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго |
| а лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио зав |
| таше сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није мо |
| ога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна по |
| е, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако же |
| ака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужи |
| че? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и |
| ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p |
| ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p> |
| н је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину |
| мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све м |
| како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опре |
| вена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким |
| други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде С |
| ет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у с |
| </p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се усни |
| амник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се |
| после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њи |
| откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп |
| храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио. |
| p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био ј |
| д узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабиј |
| е четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, |
| штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећ |
| еда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао |
| ас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате |
| е.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију д |
| а коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што |
| гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" / |
| та, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у |
| олико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p> |
| о још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Г |
| аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састан |
| од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму по |
| ши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, |
| е заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела |
| лацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се ве |
| о питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале ру |
| и.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око ха |
| пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што и |
| че! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије? |
| расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и с |
| идео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у В |
| ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — к |
| се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће ос |
| би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно |
| {S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не зна |
| га.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> < |
| има и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, к |
| у и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-аг |
| д бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дош |
| што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је |
| само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} |
| и и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> |
| и и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потрес |
| араху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то |
| чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољ |
| е куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S |
| .</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њ |
| лепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убиј |
| о отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко л |
| о и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу. |
| ао да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мал |
| ве већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила |
| њига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расип |
| а гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ |
| ијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се ме |
| ена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жен |
| ја из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Н |
| га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — |
| ића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље |
| ило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро |
| е коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није |
| субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголиће |
| време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљен |
| говор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим б |
| ајо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гор |
| ко трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље |
| стиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Ту |
| арце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка |
| ним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n= |
| огледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с не |
| ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вр |
| но бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На |
| те вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{ |
| ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S |
| еле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му н |
| е и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и |
| Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљи |
| асова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који |
| та да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што и |
| авнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања прин |
| S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамн |
| {S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред св |
| глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник см |
| ту, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим сар |
| за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надо |
| о су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крст |
| , било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћу |
| е куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном |
| пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гава |
| о отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно |
| почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти |
| и удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> |
| де у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је о |
| ва, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што |
| као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљ |
| S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се |
| а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе. |
| замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и о |
| а натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља |
| а искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косо |
| а, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око се |
| залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<p |
| су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини св |
| >Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас и |
| звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвозден |
| дметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели |
| ако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито са |
| и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак на |
| што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фе |
| дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p |
| његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на њ |
| Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупи |
| тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајућ |
| зраз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је з |
| ежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свеж |
| p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану прост |
| о! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платил |
| е не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори вр |
| ишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p> |
| ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био |
| није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју |
| игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха |
| товања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ов |
| /p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио п |
| ?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те |
| Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Срби |
| ар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — |
| чнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, у |
| јчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплач |
| а је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није |
| овниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је н |
| ву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за р |
| ти у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, о |
| у кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама. |
| у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убру |
| у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији не |
| станке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковањ |
| ш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пр |
| значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена |
| устафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је т |
| чић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.< |
| учко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је по |
| тискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! |
| е очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга см |
| А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрсти |
| узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио |
| неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, |
| м, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спа |
| и и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, иза |
| га и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизн |
| /p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи н |
| укао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> |
| {S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према с |
| мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, |
| оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад |
| и наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— |
| кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и |
| " /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</ |
| а њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише |
| > <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не |
| се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обре |
| ина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игум |
| цепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали см |
| ом подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Тур |
| е и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична |
| х покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренут |
| >— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми |
| гоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па н |
| одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>О |
| аде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће суб |
| покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" |
| > <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посм |
| Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Г |
| у душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљ |
| душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Ш |
| то оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{ |
| се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изиш |
| Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb |
| им друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман |
| > отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га |
| субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и |
| "155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још |
| , што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође ј |
| љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, |
| о деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да |
| потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то г |
| оби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је каза |
| е и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле |
| , да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити |
| нима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из к |
| авила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материн |
| сечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној |
| врати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна |
| , а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште |
| ући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних |
| S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> |
| глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} |
| дну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита к |
| крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> |
| , а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, ста |
| рно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па |
| случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јо |
| ић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдско |
| хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> |
| не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, гор |
| аче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих |
| опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} |
| но гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени |
| ад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је |
| догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад |
| p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио |
| } Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</ |
| дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борб |
| етнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не г |
| промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сеља |
| лећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођип |
| минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи |
| , па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучера |
| ко ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с два |
| и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијај |
| се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с м |
| У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, |
| ако се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је о |
| сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и се |
| ра мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред после |
| јбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска |
| питрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</ |
| } Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.< |
| з цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епи |
| крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и мног |
| по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, |
| да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се |
| ан другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прек |
| род, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше |
| Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га |
| p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ло |
| е, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - о |
| стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се |
| </p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а |
| .{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим зат |
| ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из |
| пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога |
| , а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb |
| а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је ма |
| </p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећањ |
| ко занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а сумор |
| своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, |
| илоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бр |
| на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног |
| евојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и |
| Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, |
| а увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то у |
| ања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на са |
| но овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећ |
| кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје |
| гла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још ка |
| ник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, ка |
| шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p> |
| /p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да оде |
| чак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} |
| >— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} |
| ко су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је |
| аче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павл |
| кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је |
| .{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још је |
| ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи с |
| и кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.< |
| ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што |
| укавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти вел |
| о расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према во |
| дњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала по |
| е тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, |
| ликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их при |
| ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сад |
| а.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала |
| штања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и |
| олена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се ма |
| ! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p> |
| уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме зв |
| буњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак |
| уден није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица |
| а јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе |
| ј се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата |
| дова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њ |
| , Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узви |
| вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, |
| ио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога с |
| су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је |
| >Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница |
| другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим |
| поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно простреље |
| ао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb |
| вори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и п |
| се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јун |
| оче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола по |
| а, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку зауст |
| му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субаш |
| ра у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилази |
| ба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахран |
| Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> |
| .</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то б |
| реже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала |
| од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао ј |
| отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јован |
| ло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из |
| ше умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помо |
| n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све виш |
| турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што |
| реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час |
| — Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју с |
| премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p> |
| ем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</ |
| е, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p> |
| својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> |
| је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па |
| ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако |
| о јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на |
| који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена |
| би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међути |
| ло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} В |
| лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха |
| вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око пок |
| мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрић |
| аријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице |
| све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Руп |
| м, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилов |
| огао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колуб |
| моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а т |
| а своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не од |
| здалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му оч |
| а Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љи |
| е га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он је |
| е.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, |
| е, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се |
| им погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара |
| ати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до с |
| ах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужи |
| е, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, кол |
| стави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова |
| којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље |
| нце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у |
| бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упрт |
| је што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли |
| није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што |
| хта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благосло |
| ао испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на |
| и и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло |
| <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снах |
| ина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и луп |
| p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђ |
| зрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} |
| ути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поузда |
| ћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па |
| били баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што го |
| — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема |
| о мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одг |
| <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде ку |
| <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у |
| јтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића |
| нај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n=" |
| ="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна у |
| траха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одгов |
| ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем в |
| ању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара ово |
| гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S |
| Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одвед |
| све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за ј |
| ашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као во |
| пи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који |
| е једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели о |
| га,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ |
| те пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет |
| онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи |
| ежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Ша |
| Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набре |
| клоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она не |
| ткако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Рудн |
| ила је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и а |
| уж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потуж |
| и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му |
| зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче |
| би Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу |
| да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на |
| иву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дре |
| азици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема |
| ости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, б |
| затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ |
| ајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алек |
| да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теб |
| њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка |
| Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p> |
| осада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико |
| ло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шт |
| у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама |
| мираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно |
| и су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њ |
| о да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му |
| сток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверав |
| Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и н |
| ђена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то јо |
| аху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута и |
| вати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости |
| непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Да |
| више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно за |
| о је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, им |
| теже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима д |
| упић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се насл |
| о није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се му |
| > <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом |
| ановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његов |
| тру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грл |
| су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Оп |
| да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева |
| абуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врл |
| из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко |
| ку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом де |
| .{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још |
| анојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно оста |
| знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећ |
| </p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?< |
| учкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох ви |
| тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и остал |
| м осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="5 |
| гао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви |
| з ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште рас |
| " /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор |
| S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у се |
| } Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не мож |
| х рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми ј |
| има не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно уби |
| гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрве |
| чекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уоч |
| а се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учи |
| а, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искоч |
| ан, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда |
| је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који |
| и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио об |
| одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако суба |
| и рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога |
| /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, |
| на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благослов |
| кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као ст |
| одерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{ |
| ваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен |
| а се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: |
| p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit= |
| да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да |
| ровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је с |
| , да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти. |
| убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, |
| ну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — проша |
| нимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало пла |
| о је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад |
| ави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, |
| да међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћир |
| мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сеља |
| ар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска аги |
| би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита м |
| допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="19 |
| саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати |
| маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је ра |
| Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мал |
| </p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је |
| отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је п |
| нкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по М |
| <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наго |
| ачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он |
| p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — з |
| , те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; п |
| од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а |
| е ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле |
| слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и |
| ојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецањ |
| .</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакри |
| ори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошин |
| p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Суб |
| >— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p> |
| окле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли |
| {S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати. |
| још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.< |
| чило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би |
| це Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p> |
| и?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати? |
| оји поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p |
| вом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо уј |
| азати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро ди |
| ар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — |
| лу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је |
| рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо. |
| убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу |
| } А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све о |
| о Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми рече |
| — А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одгов |
| сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће |
| толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-а |
| у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније љу |
| саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави |
| се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, |
| везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села о |
| , одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ни |
| еде вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони ж |
| што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се в |
| има стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђе |
| ? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у |
| {S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе злато |
| Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћа |
| т био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим |
| се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара |
| ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага ж |
| Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега нек |
| l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми ду |
| богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџ |
| изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ћ |
| та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдего |
| овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже в |
| па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад н |
| е ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак |
| у се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је т |
| ког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу гла |
| и.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p |
| Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и |
| p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="1 |
| га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачко |
| p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је пр |
| о зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њег |
| стило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све |
| Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки |
| а. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а |
| а другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу |
| етањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на |
| не спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозн |
| <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Ј |
| из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чисти |
| биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: |
| није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за и |
| нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l |
| игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l> |
| о га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и на |
| ица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по кој |
| алост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо |
| једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњи |
| и.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, ка |
| {S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} |
| вали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, мл |
| сле да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, |
| p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до ма |
| дену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах д |
| о Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер |
| аша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те д |
| ри ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала |
| > <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло |
| љубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душ |
| е, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си |
| да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признај |
| 0" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да |
| у и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа |
| у запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се повра |
| , кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чу |
| аш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ак |
| е?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар |
| p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, п |
| упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</ |
| /p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, п |
| Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и |
| упић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p |
| ла слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето |
| других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>З |
| убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Б |
| то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} |
| ије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{ |
| се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У пол |
| Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, |
| ом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете |
| би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" |
| је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у пам |
| хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак. |
| потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује |
| се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнув |
| ма.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе д |
| Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како с |
| о шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко |
| анин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно |
| у девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, о |
| је добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одуп |
| платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, |
| > <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па з |
| цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је |
| а преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сма |
| опастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Док |
| и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја изд |
| ротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше |
| има и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли д |
| е невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале |
| су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посум |
| днику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш |
| да.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена |
| ога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија мн |
| ни за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог |
| лутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, к |
| , толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљев |
| ко, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатељ |
| <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се о |
| и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без гл |
| икли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> |
| еже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p |
| га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трп |
| "89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и |
| о погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам бил |
| ех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за |
| улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, |
| .{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже п |
| у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за с |
| е други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је дола |
| , што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једар |
| Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у |
| честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће л |
| ас био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, |
| ве ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и |
| оћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>О |
| Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у со |
| у.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто му |
| сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немо |
| — Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић |
| срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — р |
| ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А |
| ресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико |
| ле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на |
| зрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! |
| "181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазе |
| ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си с |
| ту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p> |
| — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу |
| ко зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и |
| <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, |
| поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>У |
| тио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p |
| ко је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири |
| мисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позва |
| ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо кр |
| p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p |
| ! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко г |
| е ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, ш |
| ича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприлича |
| еј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" |
| а и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, |
| атати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх |
| ептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давн |
| сто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — о |
| намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb |
| ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти |
| ћ, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убе |
| субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па |
| асплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од ст |
| S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да р |
| а <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни |
| l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> |
| е, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путниц |
| ину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу |
| о се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда |
| рлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну |
| се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага |
| ице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој |
| дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану |
| а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — |
| оје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, |
| ине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши |
| е сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> < |
| стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, |
| од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али |
| им у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином |
| аном стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, кој |
| гано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и о |
| а мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући |
| у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га пос |
| , да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина за |
| му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде к |
| седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и д |
| о далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други |
| и Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што |
| и до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако |
| тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни |
| 43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p |
| атељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није ос |
| ко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на |
| брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујак |
| ела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, протк |
| .{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабани |
| е и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, |
| ше ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{ |
| а и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе |
| избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до |
| Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, па |
| а. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} |
| о.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи усни |
| упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да |
| рисуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премерав |
| у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И с |
| а сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватит |
| клањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{ |
| илоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима |
| зо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p> |
| 5" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толи |
| нао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глав |
| е, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешк |
| страши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Ш |
| овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — прод |
| јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу |
| ј се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девој |
| ца се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху |
| ет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се св |
| ојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити |
| Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гле |
| ати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p |
| не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одф |
| ће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може |
| о да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, тал |
| бурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека |
| огао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гл |
| није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је мана |
| епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам веруј |
| век, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, ура |
| за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим м |
| ше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што ј |
| вљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и |
| на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда |
| авите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на |
| та.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па |
| {S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригу |
| n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако |
| <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p |
| <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима |
| рговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и |
| манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходањ |
| нила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си с |
| ти.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Тур |
| род долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква ст |
| и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потраж |
| ћ, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те |
| и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са о |
| /p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки пок |
| пић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њ |
| ти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђе |
| Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузава |
| <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год |
| естити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — за |
| осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њ |
| то испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић |
| тру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да |
| упић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај ч |
| мана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остав |
| мех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, ко |
| — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — на |
| трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурн |
| добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</ |
| асом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њез |
| ма више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и с |
| неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да |
| не, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испр |
| ајмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар ч |
| ица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још |
| маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим |
| ове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — пр |
| у једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не бе |
| ећ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао |
| ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, |
| се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четвор |
| а више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у |
| а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле |
| — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица |
| агићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, б |
| превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> < |
| ла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестиј |
| 101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене д |
| ти бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> |
| {S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без |
| .</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се |
| су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој |
| рет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитит |
| да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, |
| игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као д |
| ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се н |
| ако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за к |
| >Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="4 |
| м ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале јед |
| оглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једн |
| над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдим |
| } Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе о |
| S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћало |
| же размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године са |
| кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати |
| љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него |
| ирок јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, о |
| ити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао |
| азговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим |
| ти прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који с |
| оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — о |
| стом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове |
| икада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, кој |
| сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста н |
| ење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку д |
| прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове |
| о да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана |
| ост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно и |
| ице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико |
| {S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлега |
| шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надма |
| <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и са |
| а ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим ре |
| ну, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— За |
| забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На п |
| /p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десе |
| стајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, н |
| е, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, |
| траши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па шт |
| сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове к |
| један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> < |
| га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић |
| ?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутањ |
| ко је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз п |
| о од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња грана |
| из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћ |
| е челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му |
| своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је |
| се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад не |
| </p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући кос |
| е није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и иш |
| Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно б |
| лети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што |
| горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— |
| <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхта |
| и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свали |
| огао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана |
| очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, |
| та у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светит |
| акао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, |
| њу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђе |
| n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затр |
| бе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и |
| у мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропуст |
| воме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је т |
| дговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крста |
| вори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из пр |
| еђашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће м |
| и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабр |
| мири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је |
| , и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у ч |
| е обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу з |
| ори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори |
| вска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљ |
| т година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да |
| јатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, т |
| дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало дру |
| S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме оба |
| Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— |
| з леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— |
| ка чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А ш |
| е пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомил |
| завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степе |
| дела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му р |
| кла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и о |
| о на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да г |
| <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, н |
| некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често пр |
| ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно |
| — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</ |
| , ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одву |
| сну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> |
| Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких |
| Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! |
| и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајк |
| своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Је |
| се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али док |
| толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три |
| о.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.< |
| игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, т |
| ива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с |
| S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с простр |
| ма моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо |
| их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обо |
| Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће |
| е као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се |
| емо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим |
| , осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од |
| </p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљај |
| ао да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу |
| ао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је |
| рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што |
| ећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог приј |
| н свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дуб |
| ерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога вр |
| ру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што |
| врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријат |
| учај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јован |
| ло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико неде |
| е ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић |
| едило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, по |
| надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ |
| еца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, |
| ног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подн |
| га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино |
| ње дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и |
| називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто су |
| на сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памј |
| аке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана |
| у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осе |
| малена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемо |
| опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — р |
| убаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да |
| ико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p |
| амницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други ме |
| n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов |
| муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Ша |
| у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава |
| оре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незн |
| } Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопи |
| рећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не по |
| глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак |
| } Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа |
| д зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} |
| вој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, |
| у, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да из |
| мирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У њ |
| а се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и |
| м чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има |
| ега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се |
| и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Нек |
| ме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памет |
| мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе к |
| поја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад |
| луђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући са |
| ама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој г |
| мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S |
| <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што |
| одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђе |
| } У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа |
| врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S |
| ј угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прику |
| сташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који по |
| ладић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њим |
| а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењу |
| прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Аг |
| и газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{ |
| прегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо |
| оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете |
| пео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, п |
| ћа и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња |
| а сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећ |
| евног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне тре |
| љку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из ко |
| ране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор |
| е.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна |
| е о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомил |
| ако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још ниј |
| е опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дош |
| е преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да с |
| а у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога св |
| вота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по п |
| ао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Стан |
| о међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство |
| } Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла < |
| дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></ |
| амо помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће |
| онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одгов |
| већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, ш |
| , хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмех |
| родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини |
| да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају |
| ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише г |
| девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, са |
| ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити су |
| дима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим |
| бав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, |
| екују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса |
| целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </di |
| а који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби М |
| и ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да закл |
| преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје |
| настиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђе |
| ају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један удар |
| заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где |
| b n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима |
| је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом б |
| заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинић |
| ди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} К |
| о пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, ба |
| разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да |
| и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са |
| у, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојче |
| Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није мари |
| па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за мес |
| а ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим дру |
| мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлу |
| увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Ста |
| тиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду к |
| е завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати д |
| то га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отер |
| згуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље |
| раз, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и |
| ле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле |
| оци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста у |
| му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и |
| ј као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би |
| руге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, ј |
| вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљ |
| <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — |
| с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се |
| сте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не с |
| ке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овак |
| његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свек |
| озу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и о |
| то је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је жи |
| бима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати |
| одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се |
| учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и |
| {S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убиј |
| исети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још |
| брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Б |
| /p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игум |
| {S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно изме |
| сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после пр |
| да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња п |
| а.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да |
| ва убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуман |
| о ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу |
| ="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да |
| астргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне |
| је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би |
| асење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати м |
| сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, м |
| у потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Т |
| су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подноси |
| о оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и посл |
| и посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им с |
| зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, д |
| и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али с |
| > <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш из |
| ва грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазби |
| же и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубок |
| у, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти |
| онос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једно |
| требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада т |
| ретње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је м |
| } Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно |
| а невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се |
| ро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „ |
| ри! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, п |
| си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb |
| ко се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станој |
| рко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Ка |
| се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насме |
| премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред |
| S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву |
| p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда о |
| а га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се п |
| а, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p> |
| одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш |
| од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станој |
| ђу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметн |
| м као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости. |
| ени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џ |
| че.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало |
| ишта, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! |
| ко несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и |
| земним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевен |
| S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је |
| е се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у кој |
| не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од |
| е, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје. |
| одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одго |
| а?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими с |
| <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да н |
| цу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна |
| аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, |
| <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у |
| и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> |
| о по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се тол |
| ом, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба |
| ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од н |
| ја је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, ал |
| је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Ди |
| помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Тр |
| да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и к |
| , а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од |
| <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сеља |
| ру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чув |
| се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> |
| лашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те о |
| појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха п |
| ле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код овакв |
| ко исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци б |
| аћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им |
| ћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, д |
| , они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њи |
| ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх м |
| нама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрв |
| спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе |
| ни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити |
| ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она сел |
| е и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста |
| било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, к |
| ума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити к |
| и свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, |
| а „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно ле |
| а се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Морав |
| руши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, |
| атре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме р |
| ако је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај |
| а! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за це |
| није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори с |
| ици и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, п |
| акоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, |
| враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из оч |
| аву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаст |
| х, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме с |
| > <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не |
| пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Руп |
| еку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије н |
| освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупи |
| могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, |
| кор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћ |
| чајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клону |
| што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало н |
| Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима |
| о му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није ос |
| ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{ |
| о би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{ |
| пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву |
| осна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме в |
| ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди д |
| главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га |
| лоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два ср |
| не навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дуб |
| p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, ч |
| што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим |
| </p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејал |
| ми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игума |
| p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са с |
| а налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа м |
| и из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечност |
| пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после |
| више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га |
| еоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци |
| а око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али са |
| што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, |
| ге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим |
| о.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу |
| о му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим б |
| грешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи |
| е отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне а |
| Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајк |
| мом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има какви |
| гонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размр |
| је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не т |
| е сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, |
| ије шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља |
| су, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па јо |
| а би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као |
| душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} |
| , а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом. |
| Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између |
| p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корача |
| нице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви с |
| дје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! |
| је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и |
| пак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као |
| још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа |
| још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гон |
| аће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да о |
| часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што |
| , који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одг |
| ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање мој |
| p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину |
| езавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, |
| преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно њег |
| Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} |
| е Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је п |
| Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то |
| окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито |
| изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрип |
| ога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека.. |
| едњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из |
| остељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову |
| ховниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p |
| исам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћ |
| ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је |
| дније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гаврано |
| доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p |
| зео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да |
| речи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, |
| ице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином |
| <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па |
| н себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на л |
| а и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на |
| лим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му ј |
| ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Тур |
| поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на леш |
| Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, |
| и, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, |
| дна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе ок |
| крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, ш |
| загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њ |
| рв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— |
| свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим уп |
| шен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне. |
| Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је ост |
| и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу |
| Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају |
| иска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево г |
| ш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо |
| е, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио |
| имо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због |
| ерам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} |
| е као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{ |
| амен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа |
| а се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, д |
| траха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће |
| изала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Га |
| , те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у |
| и.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, п |
| , толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила |
| и, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да |
| {S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није |
| сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћин |
| ништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после нек |
| па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којек |
| одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде по |
| игнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити |
| гне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, |
| .{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе |
| /p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, т |
| егова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад |
| .{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е |
| но је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима б |
| дири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређ |
| .</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине |
| S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђ |
| дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту врат |
| су се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани |
| лико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у |
| p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином |
| > <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био |
| онити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стој |
| да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код п |
| и немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ис |
| ено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је |
| горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Ал |
| ваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети |
| дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога над |
| p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и раз |
| збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она |
| а.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Ста |
| шала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по д |
| уја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, п |
| еље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место с |
| поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, |
| ецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: |
| Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у о |
| ожим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се најв |
| робу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очи |
| га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледал |
| а љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ов |
| S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не пот |
| њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе у |
| ри, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче н |
| сли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се раза |
| ом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали. |
| ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено |
| о да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље |
| поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само ј |
| оћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Руп |
| ким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да |
| сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — |
| <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени све |
| да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свет |
| ња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што |
| кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, |
| утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађ |
| а камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запали |
| и! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је |
| авчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није |
| ствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази |
| еће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, ка |
| пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и он |
| и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену |
| ја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса |
| које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p> |
| Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S |
| рину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p> |
| ило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на коле |
| љати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> < |
| хове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше |
| ише миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он |
| врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он |
| овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, к |
| и пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не |
| ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како виси |
| да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну |
| почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна пе |
| ему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} За |
| ор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да |
| јеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, а |
| <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који бол |
| ватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> |
| довима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима |
| шо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратит |
| острана огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</ |
| естрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје |
| е више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећ |
| ош онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Ч |
| говори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, |
| м месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје |
| било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</ |
| е половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, |
| а са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мисл |
| миљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узв |
| иснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} |
| доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна |
| није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кра |
| воје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуч |
| се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја о |
| него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасни |
| изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" |
| е и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огром |
| обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим |
| крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чуднов |
| о што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једн |
| Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="2 |
| крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту по |
| уте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, п |
| нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> |
| што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од |
| се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз ра |
| Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно че |
| очекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очим |
| припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовн |
| оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под сами |
| потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не |
| а субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} |
| p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она |
| и их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне |
| и излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на јед |
| што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џини |
| Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецал |
| рете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игу |
| е.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну с |
| а!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутр |
| S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина ч |
| а, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} М |
| >— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" |
| .</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} |
| S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p> |
| вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и |
| је и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погл |
| у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико ж |
| то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на |
| ј тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одв |
| је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудни |
| праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину б |
| љусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу |
| осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, уби |
| пић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> |
| опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалу |
| ди нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи |
| Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић |
| ве је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га |
| зекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — |
| зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која она |
| е да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов |
| ад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођењ |
| е.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих к |
| S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмер |
| {S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проуч |
| ад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак уд |
| > <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, к |
| која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запла |
| дној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани покл |
| {S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> < |
| њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, д |
| таде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну |
| е очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост |
| души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави |
| и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља за |
| ао да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, п |
| } Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив |
| ви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном |
| лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крв |
| боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као |
| ијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком бра |
| се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <miles |
| уманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с |
| о не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зи |
| ђе мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче |
| окрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост з |
| ег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгр |
| било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачк |
| таласа се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округа |
| пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички то |
| јавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и о |
| уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском ст |
| p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у сна |
| е да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу |
| ка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? |
| р.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су го |
| тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у сна |
| погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а |
| нуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — реч |
| — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Д |
| а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћ |
| то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, |
| <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче нап |
| ачка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука. |
| рнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на крев |
| ји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачни |
| е и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни |
| пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чоб |
| и мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно |
| упирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, т |
| ука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хва |
| у два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> |
| ло, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво |
| и.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми |
| а Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад |
| јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не |
| лужбе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема |
| омисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша прона |
| ји, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p> |
| наменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, |
| p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово |
| це Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва |
| попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас |
| Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га |
| у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крс |
| ију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мн |
| обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у |
| они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Г |
| ос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста |
| .{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави бр |
| је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће |
| е грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестал |
| ке?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима |
| ледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско че |
| и, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сад |
| же малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се |
| на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати. |
| мишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у пору |
| живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она з |
| угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, н |
| та прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати мол |
| је крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, а |
| игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за с |
| гуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Бо |
| цкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче п |
| о пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Поми |
| p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Ст |
| се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала |
| њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако |
| е двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце |
| а испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњиш |
| и до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина. |
| аши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-па |
| е било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветља |
| амној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не |
| " />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, |
| изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, |
| бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само трену |
| трати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— |
| S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} |
| ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте |
| >Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила запад |
| окле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске |
| итао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па |
| ју горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасан |
| маљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули |
| ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић. |
| и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледају |
| упају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи |
| ло и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се заст |
| но сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гу |
| нег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и |
| ти, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, с |
| и врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, п |
| ог Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу го |
| ва усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које |
| ра је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нес |
| да сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под |
| , пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале |
| прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене глав |
| ј малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст |
| ептијаше неком <pb n="202" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, ка |
| мског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планин |
| м, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p |
| ј сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и |
| у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушав |
| ве, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целу |
| ману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на испов |
| ете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, |
| их дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена |
| приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уст |
| леда то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени з |
| .{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим оп |
| узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један д |
| ору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем бра |
| ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да |
| потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго |
| ш Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак туга |
| уке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом |
| ше, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори |
| ашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{ |
| ше ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Ста |
| нда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотв |
| {S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се |
| е пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио |
| сно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.< |
| могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене гла |
| Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S |
| ко сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" / |
| Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, шт |
| Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао |
| >— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића |
| а на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Х |
| уке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — |
| гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива? |
| часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</ |
| научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S |
| еш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа |
| е разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убиц |
| упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља из |
| дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш |
| } А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуб |
| о мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је то |
| ратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је |
| браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p |
| када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим |
| илавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? |
| и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе сп |
| крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као пом |
| а отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред ха |
| половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рун |
| /p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја |
| у.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод о |
| и-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како сме |
| о се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да н |
| — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их овол |
| и, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, |
| уо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех |
| у и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свог |
| учно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — |
| ишта не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ниш |
| ма.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Х |
| о слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја |
| на.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село. |
| ога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусурим |
| p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када |
| /p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слуша |
| ису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<p |
| олико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Зак |
| манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам |
| е своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачу |
| — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеш |
| ад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорил |
| у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, |
| умиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекну |
| лед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и |
| о знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мис |
| ији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греш |
| ило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{ |
| че, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од ко |
| е.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мен |
| мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што |
| ма не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео с |
| ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи |
| у ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од |
| ња и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазна |
| реко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем |
| оња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао |
| ценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, |
| аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — уз |
| ћу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти |
| pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни |
| е ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење |
| аљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по л |
| ђашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече н |
| брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину сво |
| чеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на |
| — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{ |
| ашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и кл |
| г од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато оде |
| почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да |
| наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — реч |
| одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији |
| очеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p |
| у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборе |
| ом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и за |
| миља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срма |
| поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни с |
| Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није мари |
| е прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> |
| не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно с |
| о, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице од |
| у, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S |
| и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се |
| чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га |
| којније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле м |
| иже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, за |
| е.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, о |
| шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уст |
| од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало годин |
| у?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова кло |
| а Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи ср |
| Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вија |
| крете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, к |
| а писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне. |
| њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија |
| пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и пре |
| нише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Стан |
| Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, |
| ића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад |
| тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева ру |
| рљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И о |
| 72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше поди |
| Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио |
| да, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помоз |
| аку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе нал |
| ди људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, јед |
| ратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{ |
| рва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен теме |
| душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из кућ |
| , од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако |
| Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем п |
| лна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тиш |
| није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађош |
| жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи пост |
| ола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, шт |
| часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опрашта |
| а -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком |
| кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за соб |
| да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} |
| Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с н |
| више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запев |
| пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је са |
| по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од |
| ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално л |
| а се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ни |
| и-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га |
| тала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче |
| овео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чу |
| , београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога |
| гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћ |
| егов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S |
| је, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст |
| клони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се |
| тафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили на |
| ло.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, |
| де попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да |
| ала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњ |
| , па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је |
| преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, |
| а Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији. |
| нке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и |
| афа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тука |
| укама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно шт |
| извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе по |
| дице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на ст |
| овека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и а |
| отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним |
| орили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам |
| тупити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, ш |
| о су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их |
| ше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају |
| он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и |
| рених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме |
| хвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — |
| тао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, п |
| ја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрс |
| о гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помам |
| рање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мрати |
| обро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наору |
| , кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} |
| ави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Морав |
| да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну |
| но пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то |
| авала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала |
| еђутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуд |
| >Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочита |
| оран и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S |
| за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети до |
| спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзл |
| о за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није |
| а свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле как |
| овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну |
| окушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак. |
| хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су по |
| .{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, |
| уги меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио |
| ила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огром |
| уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S |
| једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он с |
| је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне |
| истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње |
| а су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренут |
| му, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић |
| пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да пос |
| мишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; ум |
| ратске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се к |
| е умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљу |
| у собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху |
| и као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, ка |
| хије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, т |
| главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| а не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посв |
| Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић през |
| ен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се изм |
| српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога и |
| то се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти |
| и их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас п |
| head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом б |
| их костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У |
| љем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми ску |
| та пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо з |
| х момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мица |
| шта Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n=" |
| си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и |
| као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледал |
| лонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.< |
| ић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној в |
| ога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом бук |
| дао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте |
| оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има љ |
| уну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку |
| овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, д |
| </p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над |
| уно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} |
| ије могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.< |
| авле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдск |
| јчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум |
| Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и |
| њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички жив |
| прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре мога |
| је је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица |
| у, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка |
| , ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад |
| није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у |
| ма.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије |
| и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дел |
| ле и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим г |
| шје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} Пос |
| се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами |
| и и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише ту |
| е одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,< |
| </p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с пути |
| Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могл |
| мах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је |
| иљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и |
| мир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа |
| та, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство |
| џи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.< |
| ка их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђ |
| да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мра |
| само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турци |
| шу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка би |
| о јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва пр |
| неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све би |
| рема Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све |
| и! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико чов |
| ве што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнут |
| је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манас |
| ају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него |
| .{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати суба |
| и колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземн |
| спутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни по |
| ском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним |
| о с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања ко |
| луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила |
| рсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, к |
| те а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презир |
| је из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> < |
| са певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Аг |
| ати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се гус |
| очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље. |
| } Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с |
| /p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p |
| А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери |
| ли.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, |
| у га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки |
| и ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n |
| >— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па до |
| едан коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>За |
| кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се |
| мче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхта |
| /p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло! |
| и ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p |
| д урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би т |
| е светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Ша |
| О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци |
| /p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци ша |
| ред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, погл |
| ори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги. |
| 2" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватр |
| био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који |
| надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио пр |
| па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим |
| нин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и рук |
| S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мр |
| баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути ба |
| у Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, р |
| ова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав ова |
| ржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред н |
| њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <p |
| изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се |
| ="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу. |
| е поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а к |
| стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ник |
| главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул |
| b n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и х |
| чи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, ј |
| у му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога |
| егове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен с |
| иње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — од |
| <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да |
| стити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај |
| плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се |
| као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држал |
| ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљ |
| ујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде |
| рвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, |
| .{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што |
| га смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гл |
| овечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана п |
| — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Зна |
| си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p> |
| али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра бук |
| домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док ј |
| али-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> |
| е обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну ма |
| којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа |
| мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се н |
| се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год |
| /p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, г |
| ажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно |
| машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуј |
| све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено |
| цупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p |
| пропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта |
| ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S |
| а исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уве |
| м.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још је |
| ко, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Би |
| тво, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што |
| ико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, о |
| ало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> |
| би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га |
| Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је |
| лобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак тр |
| и, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, |
| ка устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се н |
| е сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младиц |
| најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су |
| имо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и |
| учен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свеште |
| у сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у |
| сити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да |
| га Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по |
| потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, к |
| /p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова ста |
| ер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више п |
| нутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти |
| свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p |
| арод и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело |
| и никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb |
| наде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо ос |
| до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме |
| ајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и |
| удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглав |
| p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“ |
| напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило |
| у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скориј |
| дмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му неприја |
| а Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето |
| } А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</ |
| цније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" |
| а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међ |
| обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је |
| номе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о ов |
| ко га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S |
| има, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и |
| родила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род н |
| а Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И |
| еки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, |
| прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка |
| илике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се |
| то се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстр |
| тове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и о |
| о се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, |
| ашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с |
| укавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо |
| аде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на он |
| ика и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се |
| е орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде |
| че, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане ов |
| Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> < |
| кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb |
| ркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, |
| ати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{ |
| између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да о |
| p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и |
| један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p |
| а по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је на |
| урци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по н |
| у ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништ |
| дило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић |
| </p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је |
| а рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игу |
| ву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви |
| а зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над њег |
| и, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, т |
| села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци |
| е овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пр |
| ама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, |
| азноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише р |
| , него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p> |
| мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из д |
| његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, |
| к.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као |
| ао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само д |
| ажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, при |
| > <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака |
| о очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је |
| вом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица у |
| оји часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомињ |
| Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целив |
| бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p> |
| } Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи |
| Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се са |
| поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају |
| ем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, ч |
| је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову миш |
| о ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли |
| отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати |
| ош шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честит |
| /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би |
| је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и нар |
| еда по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} |
| ла је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери |
| де други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, |
| су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује и |
| и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш л |
| ку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, мож |
| а одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дот |
| о.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} |
| о заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво ста |
| у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуд |
| али-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре свато |
| 2" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А |
| види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека х |
| тив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом |
| дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, да |
| бере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора кло |
| гибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са |
| е није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, су |
| жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> |
| је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме р |
| {S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна неп |
| и и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колен |
| на да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још нек |
| отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p> |
| одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамот |
| ћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сам |
| на не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуш |
| о, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је по |
| е растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забу |
| о је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала |
| и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче ли |
| у имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Ниј |
| лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молит |
| једаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И |
| ељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по кој |
| улост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао |
| ире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} |
| и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и п |
| ед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми |
| жној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} З |
| е чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и |
| је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мо |
| .</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и |
| /p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, |
| ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не |
| никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него |
| шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што |
| никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се |
| ећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде п |
| е тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка |
| е грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и њег |
| те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најма |
| е младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чист |
| оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду н |
| већи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на |
| леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздах |
| омешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а |
| у.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера ј |
| ријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p |
| морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је |
| м.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> |
| и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ |
| — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> |
| вратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и |
| мисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много ј |
| за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, к |
| , како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се да |
| тну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом рук |
| Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устраше |
| у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игу |
| </p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, а |
| Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе |
| о, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутиш |
| ање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа |
| ићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сач |
| ма и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Мил |
| ра већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно |
| ци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно пошт |
| кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све ш |
| на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и |
| ћ испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше |
| гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, кој |
| се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазна |
| зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику к |
| и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој ик |
| запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, |
| паљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељ |
| ашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напре |
| проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром узд |
| епи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом |
| трму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{ |
| лахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала по |
| ере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодо |
| {S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ |
| у обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов ко |
| и ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да пр |
| иру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па м |
| еда у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути |
| ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, че |
| <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од ве |
| у очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, |
| е и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</ |
| да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило |
| гао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.< |
| а себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријат |
| ви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жр |
| ед ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па |
| очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па |
| исоке куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је неста |
| оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке сино |
| и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем |
| </p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па ко |
| ни пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама |
| чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскак |
| Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да |
| ко трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеш |
| мах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, к |
| равите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} |
| че, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето |
| Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> |
| већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан |
| а ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај би |
| ас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоче |
| нако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.< |
| јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да по |
| и по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини |
| <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он ј |
| Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори |
| поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај |
| па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату и |
| рема себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба о |
| о врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољу |
| несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог |
| где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив |
| бару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири бра |
| аквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше |
| доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Тура |
| о.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клон |
| су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко |
| грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљен |
| ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и от |
| едаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносил |
| „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, н |
| ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин погле |
| <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— |
| кле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма как |
| тати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико с |
| и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке бе |
| у, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати и |
| ако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо |
| едрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и |
| њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у |
| и и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у как |
| , али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, |
| и ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздр |
| дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор |
| .{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута по |
| и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она |
| какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у |
| се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сам |
| а иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише |
| не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче с |
| ановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата |
| и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и |
| нуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, ра |
| ава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из |
| ога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило |
| екну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгала |
| х планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пу |
| несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone |
| хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већм |
| је Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између вис |
| у сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му |
| <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода |
| , отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена |
| а и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, |
| оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га са |
| ласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори ман |
| /p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао ј |
| p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, шт |
| полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Ка |
| а убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које с |
| и, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што |
| ивају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као устала |
| разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Т |
| Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> |
| на.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, п |
| .{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозо |
| зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршев |
| на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се сапле |
| и, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране ха |
| ш боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужу |
| ло час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, у |
| лико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста |
| тра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по цело |
| се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се не |
| ла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> < |
| а.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milesto |
| ети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела |
| 8" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за св |
| Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га |
| била сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад |
| ри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, п |
| аху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био |
| Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које |
| >— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту |
| рпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да в |
| ћа.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и за |
| и беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ре |
| p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знам |
| ори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Ду |
| ула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није |
| а манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у |
| не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или с |
| нице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле |
| ојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти |
| ши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три д |
| ћ, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја. |
| сић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали |
| лавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропушта |
| овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> < |
| ско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за |
| Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бат |
| ра, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, г |
| о црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, |
| уно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} |
| иступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је б |
| лаве на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И ј |
| слу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} |
| Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа |
| <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо |
| игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно де |
| осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дуб |
| дати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог |
| , па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џи |
| да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљ |
| Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир |
| сле неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све |
| а, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео |
| с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако |
| одигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до м |
| повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела |
| котура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина ј |
| } Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једи |
| се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножј |
| поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светит |
| олута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над |
| уј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на к |
| итно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n=" |
| >— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава |
| — Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те ист |
| оји часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пе |
| и потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гаги |
| осла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа |
| ко му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Р |
| рани трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на |
| суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људ |
| ини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> |
| у испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчи |
| на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор проле |
| је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лел |
| те, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене х |
| малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и |
| бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разг |
| е се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Су |
| ије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста |
| е више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа |
| че у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобани |
| уби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, к |
| капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене |
| ву главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, |
| на.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, чест |
| игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га |
| ико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова |
| е једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен с |
| отражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искуш |
| ка, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна моли |
| >— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима |
| ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, |
| приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи |
| га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из |
| ка улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива |
| оме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и |
| авноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који |
| ало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и дад |
| струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се |
| облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад |
| оше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће в |
| жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>С |
| ше,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окрет |
| у, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те |
| ем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мрат |
| се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприч |
| клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S |
| зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са |
| места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд пре |
| правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочек |
| Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери |
| ам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, |
| само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, |
| Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад сп |
| гнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, п |
| о гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја |
| .{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо |
| и, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецал |
| с вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа |
| листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамо |
| а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући н |
| ели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавш |
| а цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља |
| вде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала м |
| анесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно л |
| нац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Ра |
| дне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> |
| , али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну п |
| ти по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојнико |
| то обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби |
| ина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помис |
| и да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличј |
| т и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да иг |
| .{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни к |
| од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је р |
| авратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Ми |
| глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала о |
| да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Ру |
| о никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, |
| е осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан |
| Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуд |
| и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све |
| илан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепот |
| Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лак |
| 165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што ј |
| ше с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, до |
| Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S |
| рцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— |
| одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнич |
| да у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче ру |
| >Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и |
| анојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно иза |
| га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним в |
| није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да |
| без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у |
| гом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савиј |
| ти селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше |
| онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нест |
| асно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни п |
| мео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози м |
| бро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са ос |
| ерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојни |
| <pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа ко |
| чезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу |
| анин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, сам |
| р докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини з |
| од кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></ |
| да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, ко |
| тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мрат |
| спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који |
| кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из ма |
| гледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу ла |
| у се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скач |
| тки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити |
| од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила |
| ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</ |
| ту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату |
| мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињ |
| није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на вра |
| , — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу т |
| n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а нар |
| и бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе |
| кнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— П |
| есно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type |
| гао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S |
| } Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст |
| дби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да |
| се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се з |
| жасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће би |
| вати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће |
| ша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела |
| о себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава в |
| гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему |
| да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше |
| а поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напре |
| уди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S |
| е од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степена |
| поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трж |
| едан последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} На |
| а време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених гл |
| икну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже беж |
| постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сун |
| га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и у |
| не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила с |
| спе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији |
| Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, |
| танојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману |
| лију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на у |
| Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} |
| Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана |
| ику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало |
| дно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај |
| ве главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпет |
| > <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковић |
| усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пр |
| , густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Св |
| никова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји |
| не зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у |
| тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је споп |
| двођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала |
| по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па |
| послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе п |
| а је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мр |
| коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао |
| прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те |
| напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала |
| а у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, М |
| лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се ук |
| о, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног |
| се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога |
| о што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</ |
| ерастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гра |
| омешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се ист |
| <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема |
| жја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха |
| је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, |
| остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица муј |
| енима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Мора |
| весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а мест |
| е духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n |
| , разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — ви |
| ајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не |
| омишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p |
| тирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молит |
| је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало освет |
| свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и з |
| у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жиж |
| шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учи |
| , паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапут |
| тано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати |
| обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па |
| а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић и |
| ослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих гр |
| ле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом н |
| и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на |
| остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, п |
| теље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, |
| иступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за си |
| му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило |
| вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> |
| погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и |
| ме Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца |
| а жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега ј |
| есило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</ |
| p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се |
| љно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, с |
| у, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за п |
| разито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметил |
| рцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашо |
| борило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве св |
| ман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врат |
| авађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то |
| Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже |
| рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он |
| га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распињ |
| едрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало гор |
| м, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорност |
| е, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријате |
| е и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, мор |
| трепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></ |
| им неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег р |
| очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањац |
| у око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапућ |
| потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, |
| тници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запи |
| , па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачит |
| а ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже м |
| т, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Бил |
| мо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на ком |
| себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом |
| н се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунил |
| овуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што |
| зивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко п |
| Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита аг |
| ерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али за |
| адоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблажива |
| азва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као |
| ио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Т |
| урци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не |
| је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овд |
| о, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове |
| о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други м |
| збави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови суба |
| је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју |
| али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себ |
| > <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна ж |
| обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију не |
| састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуко |
| у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чин |
| а уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је ма |
| оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне г |
| а нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена |
| ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи |
| исао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њи |
| се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Р |
| > ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и |
| народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и |
| умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу д |
| за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи |
| а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђ |
| ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази о |
| а крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње румен |
| чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путн |
| , којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} С |
| али.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — про |
| Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то |
| за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, |
| крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и оса |
| ијатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} |
| ад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Х |
| ="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово |
| мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше |
| ав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекл |
| се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> |
| асна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак |
| нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и |
| оклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на шт |
| то се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака |
| тискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, |
| је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близ |
| е, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Ту |
| да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су так |
| } Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игу |
| ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пов |
| ају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском |
| кама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглуш |
| а! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? |
| уцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помис |
| ог весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ак |
| више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ћ |
| е, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи |
| сећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} |
| ш није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, |
| е исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим |
| ку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друг |
| тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</ |
| је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више ра |
| његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се в |
| /p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала ск |
| пред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на ко |
| , чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њих |
| >— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глоб |
| </p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да у |
| ађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар |
| са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа пр |
| Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежа |
| </p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку |
| т бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћир |
| ди.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегн |
| а гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега. |
| наш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју |
| умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање. |
| ко мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са остал |
| и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост п |
| ека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих хр |
| а, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дре |
| , тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пусти |
| и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њ |
| се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између к |
| ежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.< |
| запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{ |
| радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказив |
| </p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— |
| ало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју стр |
| ли када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа н |
| е међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станк |
| им је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обаз |
| е ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских |
| .</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали |
| и су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно буни |
| ујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечер |
| јатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна г |
| ише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман |
| > <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам има |
| тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џини |
| ихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојиц |
| иже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџ |
| учаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> < |
| већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова |
| чу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пре |
| дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и |
| ева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатов |
| колико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, гору |
| ме часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S |
| е и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину |
| це.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће о |
| ла и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар не |
| ено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! |
| за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и по |
| ред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова ч |
| ити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико |
| сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њо |
| етренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <p |
| га, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му С |
| чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи ст |
| м, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ши |
| чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што в |
| p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и н |
| иља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да д |
| њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима иг |
| лази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао раза |
| м утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао |
| } Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим |
| ме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропасти |
| ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на ово |
| су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонил |
| дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љ |
| воју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није |
| о ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се у |
| у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га |
| више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и |
| ато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито |
| варати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је от |
| естрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се |
| ва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је |
| сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглављ |
| ог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се |
| ља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, о |
| гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад |
| ешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Зам |
| , како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, |
| е коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игума |
| га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} |
| ћан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нек |
| га ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман |
| } Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини |
| су Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди такв |
| евојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже з |
| ош мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побож |
| S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а т |
| ко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што на |
| а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече |
| ише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади |
| на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само |
| а покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао вите |
| га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као |
| оследње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико годин |
| > <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џи |
| ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је |
| њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p> |
| а те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се |
| није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у гру |
| а није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него |
| а те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубок |
| .</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p |
| асао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, как |
| енео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — зас |
| и нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— |
| не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци г |
| ен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изне |
| ри Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак |
| ко су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када с |
| а није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у к |
| ала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико |
| огоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е |
| ћеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, то |
| помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко распо |
| ом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти ј |
| ним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична |
| рвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb |
| рата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</ |
| сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али до |
| и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их разв |
| — Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} |
| у обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chap |
| узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад |
| без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај с |
| асност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и он |
| чинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, п |
| ао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p |
| а легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и по |
| пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које |
| као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — з |
| не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он јед |
| ву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та сам |
| сле осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се |
| трицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће о |
| азиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено |
| шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчан |
| џи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући |
| ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да саче |
| <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаш |
| н не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се |
| а и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гнев |
| околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу |
| p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А з |
| ну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{ |
| ја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девој |
| пљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и |
| у са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изе |
| азева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се затал |
| као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се ниха |
| би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бит |
| немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било |
| мо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро пр |
| .</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка |
| жњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно су |
| и опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас бе |
| — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљан |
| е, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је |
| , кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учин |
| S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну |
| а њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ј |
| нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им |
| p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно |
| о на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и т |
| овори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само |
| куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Ша |
| и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман с |
| Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шип |
| гариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се |
| сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се н |
| стави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом |
| ед њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је виси |
| за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђави |
| игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче! |
| њом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори |
| пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми |
| де баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из к |
| роду.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у |
| аки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао |
| ћ, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — |
| овода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца |
| н ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа б |
| , шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко |
| .</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</ |
| што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренут |
| тарица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p |
| аму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на пот |
| како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он |
| ек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци пој |
| ала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јав |
| {S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у |
| шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, |
| > <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше |
| ad>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи |
| је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила |
| у Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, кој |
| као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која |
| но лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера |
| тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза см |
| срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене |
| плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по |
| и. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свет |
| Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, кум |
| сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— У |
| оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и |
| а се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа |
| чна тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Н |
| наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се ули |
| дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} |
| тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p |
| ко поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, ста |
| таповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Сми |
| Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно |
| S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год |
| ди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи п |
| ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на ј |
| ?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то там |
| змеђу неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пења |
| ина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли би |
| када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p |
| е смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено |
| емуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с |
| S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро з |
| ође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког |
| p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, |
| и почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори. |
| од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето при |
| били, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, нег |
| гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скру |
| рино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је с |
| лава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неко |
| аром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпе |
| у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, |
| крете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Пр |
| умом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом |
| } Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан се |
| — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у ку |
| жи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убије |
| ђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу |
| , честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, |
| четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше леш |
| Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонуло |
| о, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забра |
| кше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познав |
| у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо |
| како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође |
| ражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим |
| о, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће |
| притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја |
| ти коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сј |
| риказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па та |
| и кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело |
| р, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако ост |
| у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркиј |
| х људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће |
| , тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио пла |
| је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима |
| Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који ча |
| шчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156 |
| — Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — од |
| ене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми |
| лим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— |
| </p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко глед |
| те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда т |
| <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p |
| је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мрати |
| ете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа исп |
| брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све |
| х хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре |
| оме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долаз |
| имо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди |
| засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p |
| е главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер г |
| елина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јо |
| а коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу |
| то савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, |
| више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.< |
| н га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> < |
| , што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра |
| амах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман |
| к.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза ко |
| е познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најс |
| но тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У дв |
| као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из простра |
| рва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало |
| не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонуло |
| ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан од |
| за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је мног |
| уни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави о |
| подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја н |
| си извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у груд |
| /p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у о |
| е болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и ка |
| о је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг |
| су заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на с |
| у, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огле |
| прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом по |
| а, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак |
| ој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</ |
| кавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p |
| к, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и |
| м пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њ |
| е, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, |
| се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су м |
| ка чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што нап |
| једно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ва |
| дисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пут |
| еда крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није |
| е знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— |
| а вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врат |
| Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb |
| а путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станој |
| него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутр |
| ткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гос |
| што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, |
| гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p |
| е губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена |
| и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p |
| ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим п |
| d="SRP19040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кука |
| кну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери с |
| е, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама |
| а вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на сво |
| не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се |
| {S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако г |
| снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да иде |
| да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, кој |
| p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ет |
| и народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све |
| момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" />< |
| види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплет |
| ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с тр |
| и из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духов |
| .{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену |
| ли бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана у |
| незове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи м |
| звели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђен |
| ољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!< |
| уну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, |
| ире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи |
| ено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу |
| {S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну не |
| ј не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи канд |
| /p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, ка |
| а жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље |
| , а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето при |
| а се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type=" |
| што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Зава |
| у права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивал |
| ка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одго |
| блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, |
| у, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, к |
| аћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Ка |
| — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они са |
| сови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу |
| изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш се |
| ка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рун |
| ливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије суви |
| рад твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче си |
| њујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> |
| ђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, гд |
| оје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p> |
| ткрави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павл |
| а Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те ј |
| ић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом |
| по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао |
| пасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић |
| лост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне |
| што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило |
| аје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму па |
| Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг |
| вој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наи |
| му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци на |
| а се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и р |
| оћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корац |
| рло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па с |
| јзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и на |
| з подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везан |
| се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хо |
| се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се |
| .</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха |
| колико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком мук |
| етио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуб |
| ако степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у т |
| здах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала |
| ије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше. |
| збавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девој |
| емишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Бр |
| и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи |
| о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклиња |
| на језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренут |
| к сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Т |
| о је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освест |
| ртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренута |
| вај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помоз |
| јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је та |
| ијатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у њ |
| је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогаче |
| } Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рука |
| Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спуст |
| н речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија |
| му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све ј |
| утра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је |
| у Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је им |
| се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лиц |
| ескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини ш |
| еше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те |
| на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од |
| а њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглук |
| S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу |
| наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичк |
| вало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна |
| брањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као |
| На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који |
| ога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили |
| ео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још ч |
| робница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман |
| е велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања ни |
| емена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна бели |
| и-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где |
| га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само по |
| у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема слу |
| ле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} О |
| p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше о |
| асу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече саста |
| ривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Г |
| а соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља д |
| и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S |
| збира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је |
| није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуд |
| } Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може оно |
| тница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и брат |
| !{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неко |
| никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и дол |
| е у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севда |
| , кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не х |
| устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна |
| сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што |
| е, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него |
| сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне к |
| b n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна труло |
| амењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} О |
| одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи |
| — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропас |
| е не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу глав |
| а, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала нек |
| цу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица |
| рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста |
| ма закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће |
| олико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотин |
| добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете |
| се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на |
| ; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А |
| и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске ос |
| нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да изми |
| па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, кој |
| да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ |
| у гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим |
| илан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чи |
| њу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној ру |
| подар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да |
| и Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и |
| Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешањ |
| витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облик |
| оја га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгле |
| лучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до |
| а колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачув |
| ој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" / |
| } Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и при |
| ме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" / |
| самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, |
| од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Стариц |
| {S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и |
| аласа му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се |
| рамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра |
| и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су с |
| није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога к |
| ше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, д |
| да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари |
| смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Бр |
| е силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрд |
| се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме |
| дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика |
| поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> ле |
| , као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер о |
| сна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати |
| ед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени погле |
| само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки |
| и, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хла |
| P19040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је |
| Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што |
| ође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они зна |
| а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је |
| .“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно |
| ти само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није мо |
| ања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак |
| бијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у јед |
| девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији |
| е дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти руме |
| као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, |
| ше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и |
| чеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је |
| ва мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, т |
| пањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да |
| ата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном |
| Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе р |
| кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, |
| и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и |
| сти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| , нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наи |
| -Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим |
| та, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова ма |
| о мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовник |
| ћа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно |
| љана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути |
| е у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао |
| она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између < |
| .{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију. |
| " /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их |
| отраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и мн |
| тити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, |
| ео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарај |
| асположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак. |
| ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће д |
| падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупиће |
| е посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмла |
| ло?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопшт |
| што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, |
| о га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у М |
| сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имал |
| ледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> |
| је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да |
| ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све о |
| како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што |
| чепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, д |
| гићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</ |
| се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, ме |
| мни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који |
| ога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је за |
| ва крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то. |
| слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} |
| ења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> |
| а, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је пол |
| и чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко пада |
| неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши |
| <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, |
| етлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватр |
| исли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи у |
| што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали |
| снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грознич |
| амничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива пра |
| си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, |
| ине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепт |
| то шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S |
| којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недо |
| орђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од дру |
| они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајду |
| оз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју чел |
| свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће |
| исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се |
| пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што |
| камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, |
| оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш |
| си.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почива |
| на.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене талас |
| — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSec |
| х жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и све |
| девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну |
| рча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се |
| час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те |
| ниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а |
| ="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате. |
| } Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак |
| погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једн |
| p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз |
| огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте обл |
| о само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не у |
| да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Т |
| ежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се н |
| нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о др |
| жним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем г |
| д уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ов |
| Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви |
| лас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше |
| а малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, по |
| а у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, п |
| тлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — узд |
| рововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечино |
| т, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тет |
| нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен |
| оновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пи |
| и да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико и |
| ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове |
| гледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по ко |
| ила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пе |
| се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска |
| је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и разд |
| и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромн |
| икну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи- |
| {S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двор |
| ло се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју н |
| ше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати |
| Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у о |
| ет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану |
| само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз раз |
| >Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да |
| суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваљ |
| ни, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пи |
| из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пр |
| ћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад |
| Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да виш |
| .{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико м |
| пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом гла |
| западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, |
| ег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби п |
| сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма |
| алеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Ал |
| аше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S |
| рана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепер |
| јући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целог |
| ико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчез |
| а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику |
| у, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе |
| м белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; |
| S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге гла |
| еколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пре |
| <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, ниј |
| оказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у |
| <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи х |
| страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као зал |
| као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изн |
| ште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разг |
| ј одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је |
| мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или усту |
| а старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана |
| сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучни |
| купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић |
| е зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јо |
| и и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с њ |
| гић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Ст |
| у га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећа |
| онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутал |
| ћ.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p> |
| дала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради |
| ељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> < |
| а к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јо |
| е, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јач |
| ом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово брат |
| .{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо до |
| е.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је |
| на.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тре |
| ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне |
| ије ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више |
| да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао |
| тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, |
| вори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владат |
| и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{ |
| дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима |
| а врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, кој |
| ико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било пос |
| а то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не м |
| и-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. |
| га дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И |
| хом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он ј |
| адате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, |
| н ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало |
| ахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} По |
| еме.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их ви |
| е и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела о |
| ивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше |
| ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> |
| отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како запли |
| : престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или |
| </p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само сле |
| ћеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није испри |
| ок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допа |
| ом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све |
| е!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, по |
| ери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на паме |
| {S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека |
| па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз |
| то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, |
| p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу |
| Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао |
| ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двиј |
| </p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш ж |
| зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се з |
| ра и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћел |
| о се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место |
| nit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад с |
| а пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с нек |
| амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, |
| је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком ис |
| 95" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна |
| ић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осе |
| воја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оруж |
| исам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окрета |
| ледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено поглед |
| те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једн |
| ну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир- |
| па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те |
| , — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословит |
| ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе ч |
| кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Ру |
| јом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Мило |
| фу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу а |
| чеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим |
| уда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута |
| ава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвиј |
| чу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица |
| S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мисли |
| војку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Рудни |
| аји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже |
| лаве један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва |
| авачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и прем |
| чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно |
| ше јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остан |
| Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све д |
| ју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога вре |
| едала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао д |
| ! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, в |
| мирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек од |
| уо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је о |
| олену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је |
| укама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слуш |
| ежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те |
| на, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише ла |
| је, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се л |
| удио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако |
| изао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно |
| аса нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У ис |
| пићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /> |
| ан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, |
| а и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео |
| цем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста |
| сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с |
| да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњан |
| род ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — |
| полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче нек |
| је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, шт |
| естрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Милан |
| а сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу за |
| само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му |
| тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе пал |
| што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се |
| — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа |
| ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут кот |
| а јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, |
| провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колик |
| лико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да уста |
| и сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову ду |
| чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да ј |
| ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети |
| немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се сле |
| чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како н |
| ио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опом |
| оме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе ј |
| као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште |
| али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела пр |
| ега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугл |
| мучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде |
| <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однес |
| розор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а п |
| сле неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које ј |
| у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она пот |
| спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S |
| ца разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата. |
| ве, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Ал |
| брекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држа |
| ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— |
| још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Ру |
| аџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме |
| Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од м |
| у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p |
| аџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опа |
| а промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних оч |
| се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раск |
| шњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу о |
| могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четво |
| жак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осе |
| је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврш |
| че гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лаган |
| , па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се пр |
| о наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око |
| а притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{ |
| исто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнут |
| ић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S |
| обу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} |
| и до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и |
| и, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је |
| а се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мисли |
| ице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} |
| елији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што |
| p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац ниј |
| ељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма |
| ње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше чит |
| њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ва |
| набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека |
| ир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово |
| ном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није изба |
| ао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град т |
| рске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје суна |
| оју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ва |
| ељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно пре |
| е.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сан |
| ахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте |
| и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења |
| ца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трепт |
| ком, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Оп |
| па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био мира |
| поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како |
| p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, заг |
| /p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им |
| махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Дру |
| </p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме |
| о лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падах |
| пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуц |
| дну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомил |
| па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку глав |
| су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је |
| то причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манаст |
| пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше |
| сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и |
| курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно узди |
| цима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га вод |
| киње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво |
| и, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из је |
| </p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Ша |
| рикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прили |
| подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити |
| али су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога |
| е чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио ј |
| није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе |
| /p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране |
| Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је суб |
| еветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускив |
| еза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено пр |
| собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, |
| ори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали |
| олико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом д |
| како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су |
| ћа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> < |
| е опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>П |
| е беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>П |
| Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Ту |
| ине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опаснос |
| осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су с |
| ма.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то |
| шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним |
| их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ |
| и, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме осл |
| Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више ут |
| у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез |
| лазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагиће |
| це, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати гр |
| урњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас с |
| Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од д |
| азили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" |
| да ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је с |
| S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица |
| као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n= |
| а клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лоз |
| глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни |
| е ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се |
| за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Т |
| очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихват |
| а се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога М |
| из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали |
| а јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе |
| вори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Попови |
| ђале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски с |
| е!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Гр |
| ђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, ма |
| сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, |
| се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један |
| е, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све об |
| {S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Офици |
| сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<p |
| људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а |
| чин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један |
| <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хај |
| и!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим п |
| јући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако |
| ало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уз |
| " /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређ |
| снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> < |
| те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто |
| не у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То |
| душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и |
| ка улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су с |
| ак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она и |
| Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по ханов |
| ису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој с |
| ко манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник как |
| е у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данаш |
| убаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распи |
| е свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почел |
| љавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један у |
| о зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже погле |
| хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанин |
| ају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пр |
| <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је |
| заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћ |
| _C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђе |
| n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећ |
| но оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила |
| н, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све |
| о су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само д |
| лећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође м |
| де му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</ |
| лим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Д |
| иру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не |
| бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога р |
| да била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечн |
| што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђав |
| ик с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда |
| а.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће |
| џо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, би |
| итве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио ос |
| нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто |
| да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не п |
| ахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка хра |
| сла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Ка |
| ушу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се |
| p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који к |
| нати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> < |
| о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачу |
| а?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто ура |
| ва дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима ш |
| емоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уз |
| во поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је М |
| га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе |
| у и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој |
| вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а |
| би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је в |
| сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажн |
| рећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — ја |
| ="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је |
| одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све |
| трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је бо |
| оћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати |
| а, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад |
| м! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, |
| ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је |
| ад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала |
| дахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај п |
| ио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пусти |
| после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свако |
| оћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасано |
| , најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох |
| ну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како с |
| дара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда |
| х ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} |
| љоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме |
| два дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко |
| а чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свет |
| ?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Св |
| да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али м |
| се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да закл |
| узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају р |
| склапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна ко |
| 7" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побр |
| во писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n=" |
| е.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храс |
| о у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — |
| дала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност |
| лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од д |
| и у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре у |
| <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине м |
| ољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Ту |
| ало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, |
| на птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се оду |
| а, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се |
| ти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи |
| ила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога |
| несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља |
| ир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто из |
| часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које |
| грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, |
| — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне |
| учен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају |
| спречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трепта |
| -духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете гла |
| га је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом |
| поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сал |
| ој, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету |
| а нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци о |
| ицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, |
| /p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, глед |
| већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим |
| оче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту при |
| >Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи с |
| сти, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре |
| } Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога |
| наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком др |
| ави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њ |
| болску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек |
| инић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке |
| твари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски са |
| дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и гу |
| који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова |
| ној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко располож |
| се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је бил |
| У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и |
| азао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.< |
| /p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је гот |
| зва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених ру |
| — Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, |
| а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулос |
| гуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору |
| за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач мо |
| че!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних љ |
| иша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни пос |
| Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога |
| ма рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па уко |
| осле се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбија |
| кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? |
| е, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад |
| <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет |
| .</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме |
| и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахну |
| ахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе |
| е, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је |
| ића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупи |
| ћа овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за си |
| постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу |
| гуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Сп |
| ва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не |
| Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказ |
| шту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена. |
| лазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да ј |
| ица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубљ |
| <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, п |
| недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p> |
| векрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замиш |
| нојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, |
| је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.< |
| ве: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па ј |
| Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И |
| роду сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто раз |
| н пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова |
| Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта |
| шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је |
| обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене |
| авиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцим |
| рао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хан |
| , аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај г |
| а манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао |
| <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} М |
| ву.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се |
| ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљен |
| </p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, уда |
| ће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио А |
| а хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, |
| убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоме |
| је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Мило |
| о је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи прове |
| к и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговор |
| адица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа |
| лед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као |
| а, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, М |
| и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана |
| зекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На послед |
| с они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он д |
| из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи- |
| и, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то |
| и су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборе |
| вори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Нап |
| е врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата |
| p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматр |
| о! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гаги |
| ушу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесн |
| шу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта |
| уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с гу |
| у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, |
| дговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера с |
| Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, |
| д на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у на |
| ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" / |
| његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чин |
| крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу с |
| о ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вра |
| виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио п |
| е видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био |
| ићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> |
| еју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је о |
| устио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је |
| проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Свр |
| рептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек |
| угачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их за |
| /p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n=" |
| ле тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали |
| } Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога на |
| ожили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="5 |
| те, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из ко |
| ше никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликова |
| акоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају те |
| ином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од раз |
| о оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{ |
| крвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да |
| Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуч |
| , да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да |
| десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хај |
| ве докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе м |
| и овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде |
| само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад |
| је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и |
| пићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то |
| о сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у р |
| и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси каз |
| у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срб |
| а мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсад |
| а песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве |
| им зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу де |
| д у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахир |
| е, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лес |
| када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_C |
| исним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— |
| све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p> |
| ова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су |
| и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се |
| војче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре не |
| и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихв |
| > <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам |
| S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{ |
| унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се об |
| ило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена с |
| pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и |
| гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дић |
| још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратов |
| уо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђениј |
| то се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у |
| главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, как |
| ца и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке гло |
| оред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма |
| аховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је |
| на ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана |
| да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвнико |
| се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која с |
| дати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb |
| тару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — пр |
| ле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишл |
| </p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У |
| каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад с |
| честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћу |
| ко му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} |
| субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" |
| а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег |
| самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џи |
| Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толи |
| ан да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — |
| с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мо |
| о жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука пр |
| тра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се цр |
| /p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S |
| еши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снах |
| е један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога ве |
| а, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, д |
| турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Ка |
| е је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, п |
| о моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и |
| о.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} |
| игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је |
| оји му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани у |
| ша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатир |
| и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Г |
| е Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује н |
| ва рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, |
| о.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им ку |
| могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан |
| } Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> |
| и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника |
| и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Мор |
| Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се н |
| е знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за с |
| гоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и |
| .{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудни |
| је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћ |
| е најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува т |
| ир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и |
| пита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко |
| се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; |
| усте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" / |
| силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали |
| како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игуманово |
| , не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руљ |
| речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Ша |
| дног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који с |
| , да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а |
| нели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гос |
| тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом |
| здеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни јед |
| беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше о |
| ичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру ту |
| нило необичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога |
| ве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке |
| у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још |
| обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носи |
| , што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кн |
| а ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћ |
| жили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „п |
| аш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора |
| ак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради си |
| вао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије |
| уку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, |
| Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Ст |
| е да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз до |
| се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно снос |
| ио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева |
| се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекуј |
| ко је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су дал |
| га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чи |
| плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да ч |
| е сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића некол |
| на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турч |
| ву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, как |
| ри сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога |
| ајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само ја |
| него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима т |
| а оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их |
| него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет би |
| >Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p |
| <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га ј |
| као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, |
| ед уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну |
| иште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не |
| колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у |
| има? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а ор |
| помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио |
| атру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупиш |
| е.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — др |
| Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стот |
| смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш |
| а.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а |
| чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Бо |
| као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупи |
| оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио |
| тежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омота |
| вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомил |
| да.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и пр |
| корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жу |
| за палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сен |
| и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зуби |
| тар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што |
| те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепас |
| ас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чу |
| и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога |
| се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да |
| и! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, је |
| ало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јес |
| тражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га ј |
| > <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му н |
| с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене неб |
| да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња |
| е, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше |
| е: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с |
| од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не |
| ломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од п |
| и се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— |
| Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава |
| м сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред |
| зи како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да пр |
| убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове |
| ери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, |
| ико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У к |
| p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> |
| че распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољ |
| <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одг |
| воре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на суба |
| омшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ов |
| ош мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, |
| ини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из |
| асалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају исп |
| па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да |
| и су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешт |
| асплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.< |
| ским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако з |
| д му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <p |
| лини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се |
| и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> |
| у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да од |
| ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мра |
| тио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село п |
| рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто |
| бе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити |
| а све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас по |
| га по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико ко |
| То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре |
| арница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јова |
| вио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, |
| а у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако ре |
| бе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш са |
| да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а ова |
| кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гн |
| ћу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да |
| у некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он |
| ић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити |
| , да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{ |
| би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога за |
| а и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас з |
| та, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си |
| сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад |
| рсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слу |
| како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, с |
| и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а |
| Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао о |
| се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све ј |
| Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала м |
| ека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p |
| и су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре |
| н Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{ |
| ј диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно |
| свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} |
| о, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео |
| >- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је у |
| наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао |
| а је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? |
| из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То д |
| о што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула з |
| беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по сви |
| се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали изму |
| ањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а ср |
| ља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудни |
| — А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још |
| Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> |
| азило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа нат |
| настирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.< |
| S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, ог |
| пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унака |
| и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У |
| литву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава |
| l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од т |
| <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко |
| се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, п |
| ју, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла с |
| јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомил |
| у.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово |
| седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Ст |
| Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас р |
| стир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш ја |
| пић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> < |
| с!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p |
| уњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Ми |
| чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си |
| >— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бив |
| бразе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} |
| Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвни |
| </p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе |
| је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не ост |
| о ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од |
| <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> < |
| — Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> |
| приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну. |
| њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим |
| исто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да |
| о њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка гото |
| е с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупи |
| ку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.< |
| е поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наго |
| ете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, ко |
| ји се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговор |
| на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслог |
| А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида |
| цу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! |
| шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође н |
| ше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хат |
| ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одг |
| , како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свим |
| му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прост |
| д, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић п |
| ри, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје д |
| ш сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ик |
| раш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> |
| д пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чис |
| прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, |
| </p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам мо |
| , ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да |
| га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вр |
| Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупи |
| ли да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла |
| ман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо |
| е отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и |
| но окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Мил |
| измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n= |
| !{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те |
| . — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p |
| нско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва |
| аса савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим г |
| рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и к |
| грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па ми |
| наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да |
| его да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак |
| је.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових |
| а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSecti |
| као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само д |
| а не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Ба |
| ку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> |
| једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед м |
| морно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђ |
| Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} |
| јао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза |
| се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затвор |
| и стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси |
| уровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакр |
| е мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумад |
| наче? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго л |
| у, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се |
| га! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, н |
| поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спрем |
| црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, |
| посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља д |
| нојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје |
| благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што |
| к утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као ник |
| и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и |
| Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваш |
| ово дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада |
| да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су мора |
| рчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници |
| часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са |
| еним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима |
| ећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— |
| милу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста |
| гићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали. |
| духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их |
| али не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, је |
| утра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, по |
| и позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је |
| оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p |
| оследњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.< |
| ао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, ко |
| се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није и |
| екрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и п |
| , кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Са |
| говори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> |
| о, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури измеђ |
| о пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турци |
| чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ |
| есницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је с |
| ју!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирски |
| ркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе |
| {S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женс |
| и таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог из |
| ало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времен |
| и у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у |
| обичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осет |
| трашне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена |
| уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема |
| оји се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S |
| нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их |
| <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и н |
| да она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је |
| сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: |
| место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> |
| рао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек п |
| попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /> |
| апита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прож |
| р, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити |
| ед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда ут |
| р, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је |
| Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час с |
| ја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мал |
| , и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто |
| само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> |
| е.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне |
| е мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се |
| селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоско |
| > <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тр |
| е надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се св |
| их осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> < |
| поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, по |
| {S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом |
| и.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један |
| 169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадн |
| рене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Га |
| ерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одах |
| им покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није и |
| p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде д |
| а се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и |
| треља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркаст |
| ком.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине |
| ше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати гл |
| еву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукам |
| орелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на |
| овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастир |
| јку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, |
| ајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак |
| ти часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало |
| и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се |
| је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S |
| н песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова пе |
| све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха |
| а, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не б |
| о све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу уп |
| још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе. |
| велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> |
| танковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто |
| p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, пол |
| ма поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да |
| прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш |
| од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се лист |
| а и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали јед |
| им коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Не |
| лу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме |
| о их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} |
| ну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У т |
| ветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се и |
| глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа |
| је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, ш |
| , што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час раз |
| сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} |
| најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи с |
| ну говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, |
| ога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да |
| игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта б |
| се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и го |
| на, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају ма |
| а као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њо |
| љу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претури |
| на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо з |
| је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој ре |
| овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.< |
| ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76 |
| је до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе д |
| кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, ка |
| аде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> < |
| >Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Д |
| одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита с |
| <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А з |
| га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да |
| нако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим |
| ьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима |
| би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb |
| ве покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби г |
| ву, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одгов |
| снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи |
| {S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мир |
| је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај најв |
| она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих гла |
| , старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом |
| у запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помиса |
| Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Ста |
| Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, к |
| ознао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто нес |
| ораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад |
| о аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} З |
| аш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га |
| ће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у ис |
| довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Ха |
| а је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али |
| непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку |
| p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из |
| , а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна |
| и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамни |
| та, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти |
| p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" |
| оза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта з |
| ’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала |
| руди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашен |
| ли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се н |
| а и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана и |
| кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и |
| че.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — у |
| евоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод |
| је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у глав |
| стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу с |
| о је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо |
| чка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ће |
| била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило бо |
| оће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака |
| е, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман с |
| старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p> |
| љачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, |
| цу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе |
| ијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њези |
| н никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњ |
| ња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиш |
| и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} |
| ај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио о |
| /p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна см |
| калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку н |
| ед калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно |
| нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте! |
| и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у |
| је, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учи |
| ица.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није н |
| а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој |
| у на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљун |
| пут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да пр |
| ник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обр |
| ца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одго |
| о је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се |
| и изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобича |
| који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са |
| гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у |
| ада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, ра |
| осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био |
| к у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обе |
| пре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом |
| Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на |
| ају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаин |
| ође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе |
| 39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале |
| е и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега |
| оликом дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у т |
| цеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посмат |
| p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у |
| а него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> < |
| руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, |
| прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која |
| снице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb |
| е изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, |
| Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, кој |
| одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетил |
| ако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у нез |
| <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викн |
| ма, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соб |
| о влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу |
| њују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, п |
| Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да ј |
| Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори |
| запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори |
| се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигн |
| ану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> |
| јао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи |
| ји вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одгов |
| средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовн |
| ?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.< |
| ајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А |
| ла ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> |
| да је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци |
| таде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и |
| — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То не |
| к почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдат |
| аџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, ч |
| ним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових |
| али хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи |
| кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а г |
| тојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички |
| тегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја ни |
| Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче |
| им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Ша |
| ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за |
| а.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у |
| на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео |
| а је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> < |
| и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њ |
| , па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су |
| е сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да |
| и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку |
| а и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, ни |
| према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — п |
| о Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но |
| и-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вр |
| , а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића |
| кса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађ |
| хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно |
| се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашн |
| тво.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом исп |
| </p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља |
| p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по кој |
| очину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа к |
| сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако |
| и из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђер |
| наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконо |
| и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно о |
| лија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p> |
| ла, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је ка |
| морније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сен |
| , као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и |
| Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта |
| ом пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао д |
| Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и |
| не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали |
| а но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да от |
| сном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Ми |
| оздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља |
| у падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} |
| тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пеш |
| леда Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренута |
| .{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христи |
| езумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци |
| на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раски |
| их!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто ј |
| ајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и у |
| цо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која |
| " /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше јо |
| у зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати |
| едер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, по |
| клети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му с |
| мути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубим |
| ути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави |
| и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, б |
| и!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су |
| трука.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећ |
| ове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша |
| дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе |
| осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посу |
| и све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан нар |
| је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Р |
| оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова |
| шљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да |
| мири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ло |
| енути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео |
| д Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{ |
| а бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је н |
| гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па |
| емишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, |
| веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћи |
| се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи све |
| ирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај ма |
| њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна |
| а и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њо |
| руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у о |
| е озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није |
| } Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у |
| орну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| осподе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва |
| то јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, |
| сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један |
| {S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>О |
| рашљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зр |
| ижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратић |
| ни дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, р |
| гљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој п |
| амо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их из |
| и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових |
| у.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељ |
| ек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче |
| Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, |
| руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и |
| прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он |
| мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Ли |
| ма му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чох |
| о, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, о |
| ући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи |
| је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је јед |
| ац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да с |
| о упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотур |
| кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседа |
| <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекри |
| отвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличен |
| о размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти р |
| то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на |
| помичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измир |
| си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако |
| " /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву ви |
| с гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило |
| ћи дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу д |
| ри и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је иску |
| ји.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме н |
| пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Ко |
| и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{ |
| ати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да |
| мала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у |
| како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, |
| е имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и |
| > <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, |
| е заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> |
| који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плаши |
| потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњани |
| удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кр |
| ли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и |
| њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих при |
| ="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, |
| ељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на |
| навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесе |
| дњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спас |
| ери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће |
| убота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се н |
| и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема зако |
| и се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића |
| учерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и ј |
| плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми |
| у не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p |
| па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак ниј |
| , да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не |
| борених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> |
| којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких пле |
| е можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала |
| ић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се та |
| <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мал |
| <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута |
| о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} М |
| а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце |
| но, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p> |
| био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Га |
| ан не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек кол |
| ећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — |
| ни светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају |
| е од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувиш |
| вишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом |
| /p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово |
| ци одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита |
| од стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! |
| ко прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да ув |
| знао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закр |
| — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони. |
| кле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не |
| га, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће поги |
| ажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p |
| ове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, как |
| с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу |
| е, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред |
| о, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се |
| из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако жив |
| .{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама |
| нутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезер |
| ноћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мал |
| асртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза узд |
| ожда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и од |
| био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то |
| с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му |
| е свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом |
| ед Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали |
| и су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред ку |
| заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стра |
| на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издаје |
| том у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе к |
| ити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на бран |
| и-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књ |
| е вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више глож |
| спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и ве |
| нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена се |
| ако нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давим |
| жња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би дан |
| који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S |
| о добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше |
| се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице |
| га друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који |
| не воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога к |
| аноју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је |
| да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунов |
| ве стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за |
| ву и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљени |
| муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде |
| сам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> |
| коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођи |
| љско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она |
| се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а о |
| о крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика |
| љиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је ве |
| т слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас |
| Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у ру |
| — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, д |
| а се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево гд |
| рити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем |
| а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и |
| ови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, |
| се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чист |
| у кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег зн |
| немирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да |
| је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему с |
| > <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом двориш |
| је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајн |
| У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а |
| с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју на |
| свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопр |
| p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше |
| у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p |
| .{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, к |
| немири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не |
| ања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све |
| а од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат |
| ући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу |
| е, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићко |
| утала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули? |
| S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстари |
| е обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе ј |
| и целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови б |
| p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нар |
| а.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Е |
| — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупић |
| т’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па С |
| и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи |
| ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, |
| еде око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милети |
| удима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запи |
| избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли |
| Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, ка |
| и.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над |
| еобична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлега |
| његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на |
| говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи п |
| нђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је |
| </p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли си |
| рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху |
| време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколи |
| певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко |
| ала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма к |
| ћи успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му у |
| ин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадес |
| туштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, |
| ко говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како једа |
| куша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресн |
| пић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и њег |
| је жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „ |
| ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још по |
| их? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Па |
| чина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас |
| к. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме вр |
| p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих |
| подари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице |
| а живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Удар |
| загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија |
| кратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необич |
| у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало |
| Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага |
| ма људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... тр |
| Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} |
| учког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од стр |
| полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и црк |
| а, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, т |
| занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Мил |
| на.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p> |
| рко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — |
| у, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под |
| што је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоче |
| усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуц |
| ну.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва леж |
| и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> пре |
| /p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одат |
| бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклања |
| осом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог |
| S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извија |
| је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на |
| <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и в |
| гађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јавља |
| је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зат |
| н све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сић |
| {S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је |
| прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати о |
| гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гла |
| нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена су |
| ле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако |
| ли су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да |
| сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју м |
| ?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир пр |
| само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се де |
| бро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто |
| >На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} |
| нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи |
| ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Си |
| ше ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би би |
| <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.< |
| <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, |
| спред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима |
| изини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина |
| змеђу њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, |
| кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о сво |
| ако би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, |
| зли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако |
| ман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p |
| те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђер |
| у ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S |
| положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /> |
| ја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта |
| нуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ ја |
| " /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свег |
| стицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања |
| — А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је о |
| родужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у то |
| уча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено |
| и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то о |
| т био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по |
| аћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајд |
| га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А |
| Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p |
| хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизива |
| ’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево |
| риведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудн |
| ао невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо |
| е с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао |
| а се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче зама |
| кар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само г |
| ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> < |
| развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, п |
| ући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Дос |
| ? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!< |
| , амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је |
| јет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“. |
| — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их |
| ад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p |
| пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам |
| <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у |
| кне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед |
| , чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је |
| је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, |
| побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рук |
| њено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у |
| мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг |
| оро, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише |
| лова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> |
| S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је |
| и.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> < |
| агом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ве |
| } Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да ј |
| ру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, |
| јдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић пон |
| опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање нав |
| м.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опаж |
| еш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /> |
| </p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не |
| крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину |
| атити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милој |
| неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово уб |
| абука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, к |
| ма Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обу |
| га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" />< |
| ви Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила т |
| е се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије с |
| а пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све |
| одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи просло |
| мо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} |
| у, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и нато |
| да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она |
| у Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи те |
| вати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад |
| ва доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, |
| даној гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се |
| /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор |
| ошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да ј |
| знан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала |
| несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не зат |
| ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарњ |
| ша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна |
| а све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навик |
| ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили |
| јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се |
| литва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена |
| на потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га ун |
| како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису |
| је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да ј |
| м Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти |
| кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана |
| е већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниј |
| подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци |
| у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови |
| е је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и ка |
| , Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно |
| тно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девој |
| уд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души ост |
| пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни |
| ио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се ве |
| ађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако |
| ватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна с |
| и се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се |
| у до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешћ |
| нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав го |
| утање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разуме |
| да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што с |
| ом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и |
| од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао |
| сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа с |
| по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p |
| ш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морал |
| Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест го |
| убаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради |
| баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали |
| шчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу б |
| је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Ту |
| — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни гл |
| окаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слага |
| анин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S |
| оворио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми |
| S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла б |
| аца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, |
| р на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под г |
| ржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста |
| , па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам с |
| га и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игума |
| ростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао п |
| Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, |
| било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од р |
| рише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n=" |
| ло све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, |
| мци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир н |
| да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а |
| на два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за |
| /p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p> |
| </p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђе |
| омогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— |
| >— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> |
| од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — о |
| више слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини |
| глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време |
| упићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашт |
| ом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и |
| е, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчи |
| ругога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</ |
| с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> |
| прли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како д |
| вати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Ал |
| и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле |
| моме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учи |
| завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су г |
| рчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с дв |
| Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{ |
| мо, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је ов |
| ијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други |
| је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на |
| х застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман те |
| ши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан |
| ји је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је |
| амљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и ду |
| шким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигл |
| ло час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над |
| о да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Ру |
| настир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма |
| у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да |
| о мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на п |
| азу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по ч |
| ко свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Л |
| огледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну |
| братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша м |
| зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</ |
| ја прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибира |
| S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и ох |
| ати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Сва |
| е погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос |
| ву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским сла |
| сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи диса |
| где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</ |
| , па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже куб |
| ију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зв |
| и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— |
| утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што |
| турала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име |
| он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са |
| обуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, неср |
| е овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у |
| На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани |
| е као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом |
| Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, |
| је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као п |
| се, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчи |
| е јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је |
| иче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p |
| крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, |
| се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су |
| рунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, |
| асно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгор |
| п, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би поку |
| а песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из суба |
| луја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на |
| тле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати по |
| ше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме |
| нину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, |
| атерино срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{ |
| н, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић |
| ке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађен |
| жна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, к |
| {S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезош |
| нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплаше |
| остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све неда |
| Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Е |
| е необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи |
| ити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је т |
| вачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња н |
| омисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и |
| ћ је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи п |
| се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца |
| топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслањ |
| Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n= |
| очекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на н |
| га осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бива |
| тара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па о |
| ик и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је |
| о ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати |
| м Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни о |
| и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се из |
| м, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо разви |
| а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман о |
| улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која |
| сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче |
| мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше о |
| , већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, |
| е ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је ве |
| е Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њ |
| естру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p |
| е.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, |
| ајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико |
| све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен |
| мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рек |
| не! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збо |
| седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре дол |
| се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чује |
| домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пр |
| а се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, н |
| е јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да |
| {S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb |
| ном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му |
| Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не б |
| пуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом |
| стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одгов |
| </p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!< |
| же срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се о |
| немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехот |
| га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S |
| ца. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p |
| ј руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку |
| видно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n |
| она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није ш |
| на ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мо |
| ламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој гла |
| > <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се |
| помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је би |
| S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали- |
| цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гле |
| тише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> |
| атле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> < |
| неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која |
| уши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом |
| аредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да |
| бацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако дру |
| ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта д |
| ђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одгово |
| едела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</ |
| аш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, |
| бе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се |
| а, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радо |
| , да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. |
| му, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неп |
| о их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђат |
| остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја зн |
| како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога суб |
| о те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари к |
| је помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола |
| опила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га с |
| а, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разле |
| га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко |
| > <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слеп |
| земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене |
| обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} |
| ене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жар |
| јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на стр |
| потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим |
| што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} |
| роз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Д |
| 40_C1"> <head>1.</head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а сне |
| тресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се |
| едњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђер |
| колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види не |
| онесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За к |
| е — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су |
| .{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере |
| змишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јагл |
| ина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазе |
| ра Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од |
| у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p |
| та.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а са |
| како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у |
| трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које |
| итоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пе |
| ичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи |
| нилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сур |
| о угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блеш |
| ић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" |
| } Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим |
| а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, шт |
| ену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око па |
| длете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка ч |
| а се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрмен |
| ептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не рас |
| у се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова |
| што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су |
| ва честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене з |
| светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрин |
| ростаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чији |
| томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се |
| Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чуд |
| ево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоск |
| врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, н |
| у, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на |
| менило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао. |
| равцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави г |
| ледњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом |
| па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка |
| ази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад |
| <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Скл |
| а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад наро |
| уманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка зап |
| у децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној |
| > <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушно |
| и су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав б |
| п, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у сво |
| е метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су с |
| /p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша мож |
| рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> |
| {S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а сра |
| то свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегл |
| ним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред х |
| разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом |
| час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндер |
| Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџ |
| од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатл |
| да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: |
| осила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се |
| кретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p |
| ку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један к |
| е, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од |
| каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад |
| чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових кол |
| сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали |
| јдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, |
| опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули зад |
| е није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта |
| усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је |
| а, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Д |
| неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва |
| и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако |
| су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p |
| ако се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању д |
| ирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће |
| м некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> |
| а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и т |
| ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који |
| а срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи |
| /p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак |
| ати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слу |
| е у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, к |
| е поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевен |
| оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изаш |
| је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, о |
| p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту |
| ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може п |
| } Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крвав |
| ђеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед п |
| /l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> |
| пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаш |
| је, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је ост |
| ски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit |
| ј, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — о |
| села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња |
| ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрва |
| паса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању са |
| исте образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} |
| а тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче |
| ка још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела |
| /p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — у |
| unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији б |
| ву наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује пот |
| је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво за |
| ик могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игум |
| е с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда ниј |
| њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити |
| ашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуш |
| во њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, п |
| } У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брз |
| ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом о |
| ати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти |
| сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се |
| о изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађ |
| и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шт |
| > <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, |
| сец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледа |
| заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са |
| дмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо |
| S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћ |
| куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Р |
| очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — |
| е! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шуп |
| је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше п |
| е, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — И |
| а, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би? |
| што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на |
| и дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и уб |
| вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> < |
| он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар |
| убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам з |
| , да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим у |
| на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу т |
| је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана маш |
| удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омра |
| </p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну |
| е криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Р |
| јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види. |
| клопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитри |
| и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, д |
| и чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од веч |
| кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од с |
| игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још |
| глити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премери |
| ква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш в |
| је, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шт |
| Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни |
| д сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете |
| па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{ |
| глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго н |
| лоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, н |
| ети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га |
| чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на триде |
| м, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненад |
| му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се ду |
| репио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што ј |
| S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све |
| , похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> |
| којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у к |
| светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој |
| је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу ов |
| и игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и |
| утала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече |
| ни главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гв |
| лица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњо |
| странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а к |
| уман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>М |
| ага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> |
| — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи у |
| су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух бољ |
| ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни |
| се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су |
| ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибе |
| стило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако |
| ли не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потм |
| њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тог |
| з дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— |
| спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали |
| е пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у ког |
| да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отиш |
| и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до прол |
| у, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче и |
| лоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњ |
| , него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га |
| осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и ј |
| Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ов |
| ој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милој |
| и мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Сп |
| а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — ре |
| b n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији с |
| утим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p |
| ој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, но |
| , а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељац |
| ир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем који |
| а се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> |
| вде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни |
| е брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Погле |
| stone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Поро |
| ких нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве |
| које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред |
| манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпаст |
| еза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.< |
| коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се |
| нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па о |
| вио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци |
| ан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврд |
| жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче н |
| јат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начиниш |
| и.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, з |
| — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну стариц |
| кавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изи |
| > <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид. |
| ек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуман |
| ен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем |
| ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прека |
| ао тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло |
| шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти |
| ио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размиш |
| ко близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је зава |
| енима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у т |
| , а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових бр |
| а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није на |
| а извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и п |
| е, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се ла |
| ко трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у |
| .{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{ |
| некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су г |
| е исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му миса |
| пне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га зб |
| образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривал |
| Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе д |
| неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је м |
| у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не ода |
| у и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Ал |
| , бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, ш |
| , у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му д |
| па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелода |
| е, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па |
| смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни по |
| тићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час сла |
| ! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Бог |
| ени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене н |
| ник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, д |
| не.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши |
| је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, |
| главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је јед |
| чину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман |
| аборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблу |
| и.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде |
| {S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши |
| ад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда жив |
| Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и |
| ину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће р |
| ују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најп |
| , како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је |
| заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне |
| еко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хај |
| услама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао |
| Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже |
| “, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце |
| илана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику |
| Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад |
| ори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по |
| о.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини з |
| асној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред о |
| и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зр |
| олико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — |
| штао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана ка |
| е сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горост |
| манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни |
| горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као |
| на месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као је |
| на, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости |
| би са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнут |
| раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p |
| , у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него |
| p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило |
| о се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталаса |
| Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре з |
| одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их |
| Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за поја |
| један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име |
| о коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих |
| о широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову п |
| да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђ |
| ле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— |
| их, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најсит |
| ош мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те по |
| у и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — |
| !</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод шт |
| ји пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласо |
| ази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— М |
| нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— |
| ало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благ |
| ху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога г |
| , па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнут |
| прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За не |
| астирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако |
| ода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>А |
| ијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, |
| /p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заје |
| </p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је |
| од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из рас |
| едао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита |
| ји је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа |
| а одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, |
| шом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена |
| , за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— |
| , коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! |
| 4" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набиј |
| се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена |
| у оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну п |
| урака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи |
| чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли |
| изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јури |
| ош већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој мор |
| ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се н |
| ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падин |
| "> <front> <div type="titlepage"> <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПР |
| е, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није |
| над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трп |
| p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену бр |
| ови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си |
| проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала о |
| ти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште |
| д собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_ |
| о, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпа |
| ђени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрс |
| олена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка |
| а мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p |
| о је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му |
| е не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке |
| ти, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака |
| и Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, к |
| м село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна |
| опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храб |
| штри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пу |
| вараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма |
| олинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невид |
| ј виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није д |
| ла да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подо |
| ишта, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из који |
| у спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло доб |
| аћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудни |
| у капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене бра |
| се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <p |
| леко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и |
| овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се |
| под очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа |
| најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снах |
| носи даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, г |
| ломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена пти |
| нда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> |
| је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му |
| , а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p |
| храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Т |
| .{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опо |
| а и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила |
| било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p |
| ма напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чиб |
| аљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишин |
| о о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Ср |
| Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у ње |
| ела, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p |
| непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне |
| е бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјада |
| ине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па |
| ила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, пла |
| > <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, р |
| ричестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите кле |
| где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче јо |
| примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.< |
| се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p |
| су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, |
| ласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребр |
| о, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута |
| у после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама з |
| незовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико д |
| гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта |
| ницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове цркви |
| рханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је це |
| и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Пом |
| д, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их |
| ош мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави |
| њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, ј |
| и је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно к |
| и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну |
| сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> |
| па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна |
| и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље |
| иду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа |
| ња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову ст |
| бра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину М |
| <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p |
| тојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуш |
| и зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била с |
| а јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта |
| </p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не |
| иђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман |
| еш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш |
| , сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У |
| p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} |
| ј, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — ил |
| нио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а |
| па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча боле |
| и у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.< |
| свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би поремети |
| слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с |
| нички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје и |
| облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блеш |
| а, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни ов |
| адоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се |
| х горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n=" |
| Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну |
| , јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— |
| >— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p |
| је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује. |
| везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, |
| слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће |
| ко је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим муче |
| Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад з |
| е одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши |
| полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Ка |
| на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата |
| праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погле |
| ге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џини |
| емног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа. |
| ће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> < |
| и Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби тра |
| и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злуради |
| уњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у н |
| белу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ст |
| е зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући оч |
| е ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна с |
| рча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвор |
| ишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S |
| ећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрв |
| ређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— |
| ађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их откр |
| неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су |
| у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али до |
| , па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило м |
| се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застид |
| за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне |
| ом.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, ка |
| у, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> |
| ју, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица |
| паљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} |
| озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима м |
| ну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао |
| он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма кој |
| раз сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је ис |
| али то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расеј |
| аћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да ј |
| а!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја р |
| и да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин |
| и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице |
| аша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која |
| > <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе |
| ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то |
| у.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, она |
| ожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони |
| опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p> |
| игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не п |
| речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни |
| мо дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га рас |
| епих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под нога |
| узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p |
| само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџиј |
| </p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче |
| кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за д |
| езиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га |
| ти ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хвата |
| ла би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и сп |
| у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то. |
| те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да ј |
| и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску |
| е шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шар |
| правише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посут |
| ожан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и |
| се јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> |
| потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз |
| , која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p |
| сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.< |
| е.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на по |
| ре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па а |
| еторице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одме |
| , докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за |
| д њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита з |
| ection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића |
| итија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, из |
| {S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту |
| .{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем |
| ковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици б |
| остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кри |
| љаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо л |
| година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића |
| лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори |
| а да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу п |
| То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној би |
| , ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећем |
| је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да |
| ића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због си |
| ов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје де |
| метови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се з |
| јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва ку |
| мцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{ |
| нику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио |
| , рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према ни |
| догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирс |
| уша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, |
| ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{ |
| И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу веј |
| ље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се с |
| годило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће |
| аше.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није нау |
| оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{ |
| не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Ту |
| ки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за |
| да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је |
| те и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничко |
| је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у |
| ло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} |
| есело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвал |
| ричало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{ |
| тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— |
| ноћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје ни |
| ана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придр |
| анојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида |
| ечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на |
| "96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала |
| </p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су с |
| <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> |
| ајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> |
| друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, |
| скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи |
| ог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме |
| а, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у све |
| Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му |
| невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p |
| и-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, |
| ета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла |
| ну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревет |
| страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Ш |
| и је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвор |
| наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — |
| и од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p> |
| Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, ш |
| p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних |
| зде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се |
| ubSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међ |
| и?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="2 |
| снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми |
| о је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type="c |
| но претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на св |
| разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> р |
| пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну |
| томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, обор |
| запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> < |
| доше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће |
| Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што |
| ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши а |
| а.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага |
| >— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти |
| ="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене рук |
| време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни с |
| и и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишља |
| од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа н |
| .</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрв |
| гу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша |
| не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад |
| p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти савет |
| јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, |
| ојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, |
| та да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово нов |
| е, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обем |
| рождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и успла |
| се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да с |
| .</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је |
| рише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен по |
| ох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук. |
| а још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто |
| о сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за |
| е руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толик |
| е из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у л |
| , па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, иск |
| Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па ј |
| е и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а |
| нахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се |
| сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да м |
| који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, |
| е миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} О |
| стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, |
| дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо мој |
| /p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезин |
| другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о њего |
| ена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој с |
| сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог ра |
| о о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му за |
| с на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стре |
| а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише с |
| навек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилик |
| S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазил |
| це својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Ст |
| се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Ст |
| , али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем |
| е, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни |
| е Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си нагово |
| је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га |
| пело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше |
| е ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и |
| тисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице |
| неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је л |
| бори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онака |
| !{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до |
| слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, |
| запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му ск |
| села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и уз |
| сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</ |
| лико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме |
| амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога |
| брих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује д |
| ај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља ш |
| S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, кој |
| , слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли |
| очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му |
| на измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Руд |
| оленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек |
| бе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</ |
| у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова |
| b n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора глед |
| би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу |
| то им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бур |
| шчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно оча |
| ="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети д |
| е два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута ос |
| дног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му ј |
| ик, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и тамани |
| шао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч ра |
| а могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у |
| ћавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва |
| неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи |
| /p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише |
| бе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на в |
| з Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћи |
| свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скр |
| холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Руп |
| това на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одгов |
| ажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат п |
| да ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па ј |
| о класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише нео |
| у.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до |
| елима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили |
| баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сест |
| асмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра изма |
| еру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа с |
| висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им |
| о земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и |
| јака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" |
| тим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, м |
| светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, теш |
| гуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> |
| стављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, д |
| а снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са с |
| атлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> |
| шилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила су |
| емоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је ти |
| ије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, |
| на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и м |
| >— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити |
| селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки |
| главих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је |
| огибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу |
| и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у ли |
| > <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пишто |
| >— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се поту |
| Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како с |
| н круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицат |
| ени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па |
| е чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим н |
| >— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише |
| столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и |
| — Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да п |
| едо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман |
| одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> |
| о не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те |
| у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</ |
| као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она са |
| н не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао С |
| Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно развед |
| — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је |
| храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је п |
| иној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да с |
| еже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смр |
| продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако |
| алосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређат |
| заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је д |
| и.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p |
| о, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове раз |
| којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир н |
| оклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити |
| и.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекош |
| наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па |
| ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Р |
| а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мор |
| онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као |
| у господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, н |
| што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још |
| оше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и |
| лонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров |
| Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} |
| рмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас т |
| рао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велик |
| о он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не рече |
| > <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш |
| нез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — |
| о је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена ч |
| покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је св |
| Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Мож |
| , да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! |
| опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у се |
| како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њ |
| о је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Са |
| чувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али |
| Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и |
| ре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толи |
| ло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и об |
| шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда заста |
| , да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини к |
| га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подст |
| у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џ |
| на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то |
| ога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, т |
| пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена |
| али-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме |
| слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гро |
| ко сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је |
| асвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснул |
| хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао гу |
| а су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродн |
| Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, вел |
| аша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не |
| ци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што х |
| приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи об |
| ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; |
| ебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је |
| или сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, |
| ош тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p |
| , ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископат |
| грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А док |
| кочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.< |
| о су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је сасп |
| ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појаха |
| ритискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} |
| апови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброј |
| /p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Г |
| ађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо |
| на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час облива |
| која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у пра |
| ј.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше |
| га полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{ |
| амењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је ј |
| ост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није виш |
| игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце |
| хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра |
| ледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар так |
| са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са |
| и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> |
| уче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шт |
| а да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такође |
| главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени |
| је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати |
| епеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећ |
| чи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози |
| грме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија |
| т од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је |
| вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, ка |
| део ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, |
| м, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје њег |
| даред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџ |
| изи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница исп |
| ниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улази |
| ера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одго |
| а у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што |
| а путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путу |
| а Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <di |
| једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> |
| уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравач |
| Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га у |
| ош није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n=" |
| ђења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, ста |
| зицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи там |
| алима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахо |
| е лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад у |
| ло бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="16 |
| и.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало |
| шао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те |
| ну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грл |
| о није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може |
| а планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни ука |
| сматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p |
| ма измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене измеђ |
| нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати |
| стогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаш |
| ом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљив |
| иже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кр |
| шти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а |
| ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и с |
| „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух ст |
| ти и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да |
| </p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб о |
| ад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљат |
| ајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, с |
| да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, |
| је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— |
| е се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, |
| могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше |
| рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је бил |
| сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењ |
| оликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и |
| ми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, так |
| з краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвозд |
| а прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да с |
| it="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Ста |
| бише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за |
| у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове љу |
| нић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица |
| , лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Б |
| претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, |
| и на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом див |
| и игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једн |
| .{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одб |
| троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита |
| Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сес |
| па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покр |
| горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће ста |
| би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у |
| Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу оп |
| гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна ра |
| та подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као |
| и гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова бра |
| тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му нас |
| а стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога нас |
| извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткива |
| па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Јед |
| амо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљ |
| — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча о |
| одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа |
| џи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А кад |
| еђу њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, кој |
| сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти |
| а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гав |
| каса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну јед |
| тио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p |
| је је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је те |
| дило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и ди |
| Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p> |
| су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су м |
| тити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхук |
| и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <milestone unit="subSection" /> |
| е с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде |
| ију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула |
| ати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као уз |
| тер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго т |
| све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци |
| али, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у |
| у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавич |
| е су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клону |
| кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо прв |
| ом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно |
| и са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир на |
| да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и |
| онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у о |
| лета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што с |
| хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, |
| матрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нем |
| ? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново са |
| раго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, |
| дука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — зап |
| х тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су у |
| {S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није мо |
| те ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, з |
| у, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по |
| да више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, |
| врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са с |
| ао једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише |
| ути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина влад |
| квој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била |
| егова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву ис |
| па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруци |
| њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било |
| тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За |
| није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на |
| и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смир |
| {S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веј |
| с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згар |
| бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је до |
| девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину |
| к, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину |
| за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округл |
| тови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што с |
| леда у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезин |
| образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Зна |
| кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропа |
| ова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала |
| главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — |
| оји су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непос |
| ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било п |
| окле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули з |
| очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали |
| леда престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p |
| ном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а |
| мед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p> |
| ћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни гл |
| као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до |
| ико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни х |
| и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој ма |
| ве, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био |
| ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак бр |
| нска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете |
| су очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветињ |
| та, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик прес |
| исли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме мест |
| p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало ра |
| више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велик |
| пасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разу |
| гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци |
| пић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — уп |
| >Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударц |
| е до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — |
| нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те |
| — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену |
| у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зуб |
| у раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — |
| пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пош |
| — А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?! |
| у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше |
| Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као |
| кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станој |
| лоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује. |
| анојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом сн |
| мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласов |
| е, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се |
| е! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> |
| лоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — |
| понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у про |
| стио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса |
| јем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те |
| камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, ука |
| ари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> < |
| и више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, си |
| p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огле |
| м, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје |
| оји само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> < |
| p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb |
| на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не |
| нику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови на |
| да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно ј |
| клонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао зго |
| и закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још |
| ом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ов |
| И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; о |
| укама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико ј |
| <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахиј |
| ћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није сла |
| х дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме при |
| > <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од |
| ац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из о |
| ако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се |
| дне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Ру |
| болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе прет |
| е смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узаја |
| овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхта |
| све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не |
| занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци |
| ! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита |
| к.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S |
| а да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потвар |
| рошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још |
| Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је примет |
| еником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{ |
| ном, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније по |
| штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити |
| S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се о |
| ш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де! |
| те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла |
| у поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жр |
| кле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, ка |
| а и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је нан |
| /p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стар |
| — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи |
| мад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино |
| <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те мо |
| Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи |
| о Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див |
| поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а прес |
| p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже рам |
| ву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</ |
| вих речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запа |
| естију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— О |
| ?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли п |
| де учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад о |
| p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у јед |
| ала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би там |
| гледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, к |
| а ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Д |
| остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и миса |
| дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Та |
| Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p |
| оче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић |
| н! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</ |
| да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p> |
| ице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час |
| је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није преш |
| ћ седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окр |
| говори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало о |
| чаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове доли |
| риво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле |
| тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео |
| ној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, |
| о.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p> |
| <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p |
| и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долаз |
| о разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини нек |
| ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћел |
| и су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у |
| језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку |
| S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеж |
| има и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она за |
| продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окре |
| .{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} Посл |
| у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала |
| пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећ |
| оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је дон |
| дговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p |
| отицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну с |
| олинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче |
| ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговим |
| комка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— |
| не душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ |
| а искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S |
| мрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n= |
| а низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у п |
| ди, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџи |
| тргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се на |
| одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице. |
| так преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Те |
| и што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега |
| клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну и |
| ко се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га за |
| жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с трон |
| кнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме |
| момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је дваде |
| е шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је пос |
| му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} |
| е и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу |
| да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се |
| као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се у |
| а поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Т |
| то једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо гр |
| /p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра об |
| ци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пла |
| да.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате п |
| аџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игума |
| борене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омален |
| м донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним |
| и, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук |
| рмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће |
| ју над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те ч |
| чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као по |
| оста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не |
| н часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и |
| пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с |
| љем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— |
| ј је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи м |
| и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, |
| о прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глух |
| гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове прати |
| а ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила |
| што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> |
| силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да |
| што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти |
| јано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена па |
| ај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима |
| аше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи |
| селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити. |
| бину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како |
| змеђу листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле ј |
| у. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, |
| } Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта |
| дао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћур |
| е напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише то |
| S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се п |
| уни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На |
| једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из го |
| да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а уз |
| p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Мо |
| дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са иск |
| ке, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку г |
| орумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убил |
| S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" |
| то су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала |
| вити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком |
| а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Мила |
| свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око ман |
| а, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактис |
| а оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек |
| ло пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, крето |
| ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за обра |
| ђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно у |
| брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га |
| жица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испо |
| о нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве |
| кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све с |
| и дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми |
| упић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с в |
| су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, д |
| у се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потај |
| енскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљи |
| ином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, кој |
| кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајај |
| е алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече сл |
| руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи от |
| доснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести |
| рата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, |
| Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је јед |
| љете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а |
| ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из |
| p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке |
| ђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} |
| у ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина |
| аже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни пом |
| илике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази ман |
| ј Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" / |
| нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да |
| а прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Пр |
| су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глоби |
| ти јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим о |
| , па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са |
| мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Ту |
| ћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један друг |
| ићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу |
| е да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би |
| седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља м |
| их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развал |
| ути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више |
| је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се н |
| хирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p |
| е у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, |
| месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да пос |
| рчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у х |
| нак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а |
| оказа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите |
| пенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумл |
| врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> |
| тити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</ |
| оји пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које |
| ћ им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незго |
| лонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпун |
| ри она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Х |
| иште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пусти |
| аман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе пох |
| n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је о |
| ису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је |
| ледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — |
| а је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се м |
| ко да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сум |
| м је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђе |
| ној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је |
| та није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле с |
| а.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су з |
| а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{ |
| , али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубур |
| и.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стр |
| {S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је |
| афу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, к |
| а не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени |
| нагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> |
| ра.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану |
| полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с к |
| д деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљус |
| ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала |
| е се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> |
| ркнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено |
| ред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећа |
| ура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он |
| спунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдел |
| говори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завирив |
| оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за ман |
| утовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мис |
| milestone unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој |
| кретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостин |
| о колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њо |
| ли, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци |
| места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час |
| троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађу |
| ио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокот |
| иде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликов |
| домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха дом |
| жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који с |
| една за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала |
| {S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прил |
| кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p |
| ђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад |
| овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чист |
| испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} К |
| ао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, кој |
| ашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима с |
| није опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> < |
| год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убиј |
| , Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алекс |
| аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се |
| асови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у гро |
| је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Ст |
| ва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те |
| ића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то |
| у не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> < |
| чио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А |
| зговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Ми |
| ао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тад |
| даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби он |
| ћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p |
| ом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — ре |
| p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију |
| ке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} |
| ало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што |
| војем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мус |
| <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на |
| маћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опас |
| ост) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти рец |
| абије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њем |
| атекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да |
| еђу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Ст |
| лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламен |
| S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више |
| бока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало м |
| ку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, |
| тињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза н |
| апи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, с |
| из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо с |
| ељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли |
| дне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијан |
| би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је на |
| кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, о |
| ка на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима |
| е, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је пох |
| тића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије |
| имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима би |
| Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу |
| се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога |
| чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме |
| аји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушала |
| еву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више |
| ало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кн |
| Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зу |
| о су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу с |
| и!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S |
| пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гаг |
| ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати |
| еру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати с |
| ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква опр |
| мњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарал |
| ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила. |
| јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком |
| е заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар од |
| а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштит |
| је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући |
| х је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла |
| лед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати н |
| жили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на |
| нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно боле |
| и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђер |
| узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, |
| к тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке виш |
| кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи гла |
| вала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две |
| S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један о |
| сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано ч |
| ста дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и |
| /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводни |
| овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, |
| м, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и м |
| зилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="2 |
| дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била ј |
| у.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или млад |
| пели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их |
| ло као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb |
| ојој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дан |
| нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову |
| јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојк |
| а Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако ни |
| оли глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} |
| цима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остал |
| доше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да |
| обу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше так |
| а још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али |
| ри за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S |
| ура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прих |
| S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у |
| запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> < |
| и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, |
| .{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно ос |
| ла што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џ |
| .{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — о |
| н из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парче |
| , да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдског |
| отиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, |
| ена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма из |
| та обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шар |
| >Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му |
| е, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тог |
| едати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у |
| ш заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је на |
| је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— |
| так из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабир |
| вом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, по |
| лио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како |
| о за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде го |
| отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поп |
| јали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици |
| Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пат |
| ком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је дома |
| мађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клони |
| зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; |
| мо слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“. |
| ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирск |
| ји него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишт |
| е.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи м |
| е.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Д |
| све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p |
| алуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, |
| ли духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколици |
| имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, |
| , што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јури |
| ао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и |
| губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обич |
| урчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћал |
| а иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаш |
| ени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачим |
| као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би н |
| едајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако |
| су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да је |
| сеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све |
| аше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана све |
| тела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S |
| цу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Оф |
| бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као тво |
| дан сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану |
| је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле |
| Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђе |
| ала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад |
| јана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није би |
| вест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма |
| и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се пла |
| наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира в |
| а, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} |
| о да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати |
| о двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те |
| се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле |
| а, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и |
| им људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознат |
| амо да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом п |
| и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао к |
| у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> |
| начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или јед |
| до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; |
| гне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — |
| p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне |
| ној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово |
| {S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} А |
| арли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с ти |
| што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Ди |
| лази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао |
| звија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему пр |
| цима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, |
| едајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао ник |
| зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.< |
| по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље |
| вао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања з |
| давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу |
| е, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала |
| дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала с |
| а због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Ру |
| , из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија |
| "90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, п |
| војче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала с |
| то у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили |
| у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сеља |
| надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око о |
| ипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада д |
| е, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на врем |
| ејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламе |
| о и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p |
| ма, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Неш |
| блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} |
| ва душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкам |
| ало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за |
| Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да дру |
| у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан ста |
| <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и не |
| могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{ |
| згледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, ш |
| дника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били с |
| Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала он |
| аселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да ч |
| head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових |
| или Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по ха |
| сподством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве. |
| е нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јо |
| јима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их |
| остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем вид |
| Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази с |
| S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајду |
| што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне м |
| ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створ |
| p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" |
| и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су |
| чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — |
| се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против ос |
| ег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да |
| к је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког па |
| е била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопи |
| е слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и на |
| е око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник |
| ста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пи |
| и да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S |
| силнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— |
| ађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скр |
| ну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да у |
| даше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџ |
| .</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лиц |
| ом?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да ра |
| а и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} З |
| и су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, |
| причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станој |
| свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је то |
| сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа |
| је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта гу |
| ан између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не би |
| ран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на |
| се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само |
| Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У ра |
| <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар н |
| </p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ. |
| довати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти прија |
| ар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ћ |
| му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џ |
| оравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а С |
| трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се он |
| твенија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, |
| е за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у к |
| очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја |
| ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам |
| — Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечер |
| та, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчит |
| д, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спрем |
| сећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га п |
| ашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бо |
| а му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не зна |
| снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, п |
| кога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње |
| оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи |
| коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да |
| </p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А |
| p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, к |
| снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, |
| </p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Р |
| и у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пр |
| смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља |
| у, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно |
| и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија |
| ата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај погле |
| исли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четир |
| о што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p> |
| ло тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потај |
| е то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игуман |
| лан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у |
| авачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, п |
| да Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што с |
| сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је по |
| како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао би |
| гуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — пр |
| ђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још с |
| месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на |
| на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су |
| анову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турч |
| а лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао |
| све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, |
| кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, |
| Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, |
| осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве мило |
| се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човек |
| а се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} |
| о га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му ис |
| или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је за |
| дити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им |
| жљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p> |
| — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, |
| приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чу |
| овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и у |
| {S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад кал |
| ије ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да |
| већма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме |
| то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Он |
| мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руко |
| јахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио где |
| ли чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> |
| ла клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала |
| д, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама |
| Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, и |
| нојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила |
| да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учини |
| и.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што |
| зви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Си |
| лом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију |
| ако тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долази |
| унци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око |
| па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у |
| > <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како г |
| оје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би г |
| не речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало |
| p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изв |
| а изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које |
| урци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да рад |
| ицу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну |
| е се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонил |
| трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које |
| ибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је |
| н гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је |
| а пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али н |
| ћ. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на н |
| р-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људ |
| ћ.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа т |
| времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несре |
| ева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамото |
| свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Си |
| у је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као г |
| бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није м |
| зи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, з |
| е наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што с |
| да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узр |
| дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура дола |
| је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана |
| црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Ст |
| по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо изд |
| р човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, |
| шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајт |
| ђем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи |
| о! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на каме |
| ећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се С |
| којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p |
| и се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Ар |
| веним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: п |
| тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што |
| и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дет |
| ри изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, к |
| кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунц |
| он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би мала |
| искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна |
| {S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак п |
| благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагић |
| > <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.< |
| дговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> < |
| притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} |
| се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче с |
| ојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још јед |
| грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена јез |
| о никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Стан |
| одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} |
| ајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да |
| молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.< |
| јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију |
| јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из |
| обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто глед |
| /p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле |
| ка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда иза |
| Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у |
| ше. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пу |
| а не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметал |
| "73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начи |
| агрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној н |
| еда у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене обл |
| се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге |
| аше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до да |
| дника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се шт |
| у.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки |
| узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да |
| ао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рам |
| аваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око се |
| се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јеца |
| делу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} |
| /p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па ду |
| е јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса |
| е до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се т |
| лете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p |
| <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако |
| их колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у |
| а, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се у |
| један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од д |
| у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним к |
| тране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разве |
| b n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту см |
| јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме раз |
| верале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у |
| и сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што |
| су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога об |
| ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћ |
| оме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат < |
| мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а ме |
| не пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски |
| етало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лу |
| о гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p |
| га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, сра |
| девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корача |
| з! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</ |
| Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао виде |
| не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — з |
| аса не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, про |
| >— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шезд |
| ка, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и |
| а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престан |
| да нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајк |
| коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} М |
| <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти ј |
| , зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, са |
| излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и |
| а седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о је |
| вај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом |
| раг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збиј |
| ш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам |
| то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији си |
| стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци гла |
| д? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{ |
| њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у ди |
| с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао д |
| а. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за |
| агушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p |
| њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, |
| Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара ке |
| се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Ш |
| и!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и |
| крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера. |
| не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" |
| а, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> |
| се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p |
| ка изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати |
| а уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— вик |
| та, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред со |
| тпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Мил |
| потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S |
| /p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипраг |
| е већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Дос |
| лави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трк |
| махнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велик |
| е из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто др |
| би Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио |
| е драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да |
| си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> |
| {S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке |
| Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе п |
| га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— П |
| Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао сте |
| има странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго |
| и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души |
| ић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Нећ |
| утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи |
| , а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није |
| пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што с |
| .{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву ма |
| ишта пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевс |
| 35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је обор |
| ле последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</ |
| слова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Р |
| неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n |
| {S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазил |
| ека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, |
| је било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што |
| ече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у не |
| у сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје о |
| амо познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p |
| а напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гроб |
| јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S |
| вота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће |
| спод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој |
| ерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сал |
| ипитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, |
| е није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> < |
| је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи- |
| се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији |
| бу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Суб |
| и додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе помож |
| потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је |
| нералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети |
| а њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био ј |
| и, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове прос |
| субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гле |
| стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је с |
| ћи.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како |
| к очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамни |
| око, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умот |
| рак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме д |
| <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p |
| ика.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе |
| пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, к |
| полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.< |
| {S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, |
| ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењ |
| страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу устала |
| осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев по |
| по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као се |
| ствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у |
| алеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p> |
| аде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само м |
| елдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђе |
| их планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— |
| ја је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за по |
| још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са оч |
| оја се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли |
| ице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено мол |
| ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и прост |
| </p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; с |
| т, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изр |
| ни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухв |
| овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диж |
| лати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједно |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и |
| <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по ма |
| озлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и |
| го снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога |
| гледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, |
| ји једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и тр |
| ела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{ |
| к сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ ув |
| <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, над |
| није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па ј |
| у.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата |
| енути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише |
| pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстови |
| ји био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до |
| рљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним |
| а црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хл |
| амо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, |
| свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше са |
| да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља са |
| ло по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено |
| усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбур |
| слагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бр |
| погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по г |
| и облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђ |
| па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, |
| /p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаљ |
| и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била |
| сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p |
| надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и в |
| кле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада в |
| а и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је би |
| да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из |
| опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се гу |
| > <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <p |
| а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешал |
| тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, |
| а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> завати |
| .{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе |
| <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје |
| ржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој |
| смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је ра |
| тао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма к |
| стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, |
| сположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане с |
| журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="14 |
| аго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, ко |
| ривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна |
| рати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир |
| !{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, кал |
| пасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја |
| ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, п |
| да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> |
| ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погл |
| ала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запа |
| , да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га |
| Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе |
| дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И шт |
| ан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу |
| ебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, ка |
| ићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети д |
| ио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Ј |
| шио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па |
| м девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који да |
| је је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметов |
| онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га |
| ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, |
| веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо у |
| ша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан чо |
| ђе путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, |
| се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ак |
| о?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> |
| а му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он у |
| ио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> |
| Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао |
| он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужаса |
| мо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} |
| :id="SRP19040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{ |
| ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозот |
| челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снаг |
| иковима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у м |
| зла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди цел |
| збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница |
| а и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза се |
| штен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</ |
| хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта вел |
| северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасал |
| овни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем у |
| честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају |
| аћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише |
| би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика к |
| ичност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели д |
| азведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рука |
| ом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија с |
| о угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као не |
| друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, б |
| у.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже |
| на и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, п |
| од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар ни |
| дбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезини |
| де субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} |
| есвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, |
| но погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде гла |
| Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који ку |
| {S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува сво |
| кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирит |
| /p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака |
| он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="11 |
| да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза |
| онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p> |
| угих трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.< |
| — Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за он |
| ред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под |
| је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је ба |
| која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима |
| а, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девој |
| олико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршу |
| цима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога |
| им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао мал |
| зи Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину д |
| гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од не |
| народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше |
| гуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, |
| n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сил |
| чајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу из |
| убашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмич |
| напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једн |
| му сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно ј |
| са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и млад |
| или све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „прав |
| урчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, мо |
| ше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва |
| у Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севд |
| аче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажн |
| а се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, |
| ни и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прил |
| и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Так |
| па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакажен |
| је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па |
| ељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше |
| чаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече |
| да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119 |
| и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.< |
| у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Св |
| нијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из |
| врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставит |
| томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио |
| ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче |
| у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћа |
| оји је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са свој |
| низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> < |
| па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову |
| е опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био позн |
| , Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа |
| џи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> |
| да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други |
| {S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, кој |
| варена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кн |
| е у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад нас |
| даред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу |
| робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му г |
| аџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рај |
| је ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n= |
| снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, |
| да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме |
| да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> |
| о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се |
| светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, |
| пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве. |
| , поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбант |
| а гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је |
| главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха? |
| је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око кој |
| <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, п |
| Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајду |
| предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта |
| гић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад у |
| и, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мич |
| исто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје |
| рић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, |
| ето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикн |
| ји, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша из |
| одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних п |
| дала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће с |
| розорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, |
| вала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је |
| } Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— |
| гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њем |
| ло Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мр |
| е стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао |
| ети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачув |
| ју, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.< |
| оведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловн |
| {S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачу |
| чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је |
| м мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што ј |
| а ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу о |
| леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали с |
| јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешава |
| од оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Б |
| ко завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голи |
| и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану |
| је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређ |
| дука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили ј |
| упић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то шт |
| е, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинут |
| мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не |
| едан израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помиш |
| длазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> < |
| S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако |
| но.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи |
| </p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> < |
| челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игумано |
| } Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p |
| и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, п |
| главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти |
| ш дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасно |
| девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, |
| не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још ј |
| рмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, |
| ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља |
| p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С |
| “ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издр |
| заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> < |
| чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како |
| као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мисли |
| етених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удов |
| ала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам |
| у, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, шт |
| нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> |
| е субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је См |
| а се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S |
| његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и |
| е задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио |
| као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стањ |
| ао свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свог |
| на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су м |
| је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— П |
| ице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, п |
| у препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су |
| а, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бист |
| и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} У |
| тује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су с |
| . — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастир |
| ника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ |
| аја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи |
| па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује пес |
| је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није пи |
| рсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти |
| ћи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успе |
| нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, |
| нио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по |
| , дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети доб |
| дала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где |
| ати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дел |
| е, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога |
| а за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна |
| аклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш к |
| је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељац |
| му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада |
| у, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, д |
| е, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још д |
| кли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто п |
| — Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јо |
| кћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чист |
| оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зра |
| из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом. |
| ћ.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пре |
| исли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све т |
| ојас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетк |
| ме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко |
| устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци |
| ко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="chapte |
| <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем кум |
| све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је |
| ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> < |
| ћ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо |
| а.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисањ |
| титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га ј |
| тина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове де |
| га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном неста |
| > </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му |
| што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах |
| осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи |
| адио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак ха |
| да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним о |
| пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, |
| олазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново стан |
| неше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околи |
| и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, ро |
| по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је при |
| ка, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја н |
| заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли |
| унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с руше |
| е чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није |
| b n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са |
| свестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала не |
| а је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, шт |
| ешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни |
| лушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком сти |
| сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљи |
| је хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама |
| та у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да |
| мана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, |
| а, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, п |
| ју недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и зами |
| тане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, поди |
| баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага п |
| Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек |
| погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S |
| овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опомену |
| тво сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је ч |
| поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини |
| н, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним |
| добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице |
| поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени |
| а је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За |
| ави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак |
| чић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у г |
| д је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања |
| ћи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се за |
| то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> |
| ли грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умор |
| у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свог |
| пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа |
| јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестил |
| их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу |
| се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, и |
| ину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој |
| е на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага |
| {S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен п |
| d="SRP19040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђер |
| е га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манаст |
| енуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, ал |
| тле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступ |
| а се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не суко |
| па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснаж |
| ала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне реч |
| p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је св |
| већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је д |
| .{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ ј |
| звао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца |
| их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> < |
| .{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица |
| це на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и |
| ла је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Не |
| нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, н |
| ртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњ |
| е ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о |
| и је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из о |
| ли још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је једа |
| и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у |
| ји каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није каз |
| одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те |
| орској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „ |
| — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се вид |
| ужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала |
| ргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> |
| остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним глас |
| у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомеш |
| ко лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га тол |
| се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрве |
| ка, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} |
| у је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче |
| ) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци а |
| че је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са у |
| тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна |
| /p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати |
| /p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што |
| ину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи к |
| о у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да |
| о је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му |
| аветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Руп |
| на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прил |
| ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су он |
| удник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, изми |
| т остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле |
| м, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не в |
| , а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} А |
| ог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до |
| ницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и т |
| у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђ |
| су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћ |
| у, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора |
| ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али к |
| јени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави |
| с, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке |
| ца из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. го |
| с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онд |
| покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва син |
| цаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја к |
| и.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, < |
| астио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Њ |
| хвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Игра |
| м и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које с |
| лагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изна |
| теза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{ |
| риве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче ру |
| иже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} |
| се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као |
| буну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је |
| , што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и |
| нао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало |
| срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи. |
| висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око ма |
| ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита с |
| обиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако |
| а, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу раз |
| ака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасно |
| S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у |
| Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а сам |
| ва сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, |
| зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега |
| враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како пр |
| а јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега |
| Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} |
| ред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> |
| према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? |
| частоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз |
| сак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} |
| беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па |
| ке собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени вет |
| у коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицам |
| оз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p |
| о корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадес |
| ка, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и |
| јој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шум |
| и на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он |
| {S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај л |
| нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <p |
| мрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планин |
| онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне план |
| ним решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тв |
| а, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{ |
| остију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар хо |
| их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, ни |
| и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини за |
| докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долаз |
| замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остал |
| росеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" |
| вици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духов |
| бро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{ |
| ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та над |
| јакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била |
| е мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се дого |
| p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала м |
| жи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се лом |
| целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игум |
| с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да ј |
| скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном. |
| ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, н |
| ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а оч |
| ицама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала ра |
| Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа |
| лед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са изб |
| ростасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што |
| к у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитв |
| вио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више ст |
| ђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе |
| опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим из |
| ећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва |
| други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, ил |
| да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им ка |
| е скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из лу |
| ишта сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, |
| вима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе траж |
| је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненад |
| ини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све док |
| за Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те ј |
| p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен |
| о је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, |
| нија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекуј |
| таће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у груд |
| арац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа |
| {S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари ч |
| пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећа |
| и једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина б |
| ве га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— |
| исли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Ми |
| јем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рука |
| ланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</ |
| ека мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одг |
| се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, |
| х, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му с |
| о да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одг |
| и је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} |
| их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако |
| ј ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото |
| ко ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да с |
| ро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до пој |
| вају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе |
| чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Ша |
| ера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је |
| крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица те |
| Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p |
| уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како |
| која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одгов |
| аркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} |
| би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Т |
| е обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака |
| в поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пр |
| пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, ка |
| лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори |
| да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зим |
| ма, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стар |
| в дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором н |
| и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то в |
| радовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али |
| жна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она в |
| /p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гро |
| ељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</ |
| аме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој |
| <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџак |
| <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човек |
| пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из |
| ... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед |
| а се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Р |
| е дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, шт |
| тоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратим |
| и таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решм |
| ама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим по |
| по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој |
| м, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре н |
| , као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек |
| па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} А |
| ива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, |
| роз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим дух |
| , онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p> |
| >Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — |
| упић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, |
| ! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једно |
| ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи н |
| диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су сам |
| Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али |
| ала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Ст |
| све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут з |
| ада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који с |
| гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као |
| аду и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудни |
| пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а |
| ахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носић |
| веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушк |
| Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухв |
| нене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна |
| прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и гр |
| у, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а |
| и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед |
| ислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи |
| посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш |
| а загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е о |
| да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти |
| <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, д |
| у се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам ником |
| ирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих с |
| ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— |
| <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Стано |
| учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побо |
| па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас сов |
| те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаме |
| боко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђ |
| и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одго |
| !{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи р |
| <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи |
| ећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Руп |
| ак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></ |
| же, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, он |
| м је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави |
| кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам р |
| ци.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији. |
| S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али з |
| толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није |
| и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота ј |
| би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, |
| ове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на куб |
| гуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узн |
| орака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен |
| ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки иг |
| својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, |
| је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> < |
| ио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кум |
| од, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да |
| игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учи |
| S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљ |
| о ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра у |
| одило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, |
| где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман |
| етиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте |
| мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом |
| још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је |
| винама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају |
| јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га |
| S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се |
| а.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расип |
| и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно к |
| " /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за ова |
| оше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</ |
| н тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Руд |
| ци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној стран |
| У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; |
| а <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, |
| пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме угл |
| одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути. |
| ди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђер |
| абија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Стан |
| А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага |
| а теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марк |
| на рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган и |
| S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита |
| снице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада |
| ољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао ј |
| </p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки по |
| жда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судб |
| а стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепо |
| ио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плахо |
| и-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али |
| истадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаж |
| епрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{ |
| уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим з |
| то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руд |
| Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем. |
| авио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много су |
| т, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, |
| дбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља |
| пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затек |
| је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се |
| гледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице. |
| изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао к |
| убун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црве |
| честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше |
| носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S |
| није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје нов |
| климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међу |
| ћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у |
| и, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те бе |
| но: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао |
| ти добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније л |
| на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на |
| уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} |
| неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> |
| т постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би |
| Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога ску |
| ју.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе к |
| } Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се |
| ше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откас |
| це му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко н |
| ће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи |
| ад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти |
| отказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје |
| олико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника |
| вати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад |
| оказивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупир |
| има, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, |
| мти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око тр |
| му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има т |
| му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је |
| у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи |
| то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не п |
| плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршкан |
| ких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини. |
| 96" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p |
| >Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и |
| бију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није с |
| мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необу |
| орио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише длан |
| у они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— |
| планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљ |
| има о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Друг |
| пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— М |
| вао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубље |
| о двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> |
| <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла |
| p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јах |
| говори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом о |
| о исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају |
| часимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Ве |
| су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова |
| они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена |
| има, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> |
| би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихо |
| учицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубим |
| слетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији о |
| х Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околин |
| им било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових |
| а је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе |
| део!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме |
| чекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико |
| ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија намест |
| ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо окли |
| ватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник |
| , да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игума |
| ива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, |
| "115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас |
| ог ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од |
| м сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на |
| које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовит |
| спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукош |
| и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах |
| сли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се |
| Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, |
| а избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови с |
| " /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у на |
| гла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у сво |
| била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p |
| алеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван |
| S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај |
| ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна |
| глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који ч |
| зорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и |
| ма, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око |
| ламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама |
| а девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} |
| елико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао к |
| трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" / |
| о да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и д |
| и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— |
| , као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се заустав |
| е, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу |
| д.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и |
| које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мо |
| се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више гл |
| годније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— |
| </p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позн |
| о краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум. |
| њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</ |
| н ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упро |
| <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спу |
| </p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприлично |
| ње обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију |
| вио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајд |
| о убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p> |
| , — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти ј |
| кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не прикла |
| црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из |
| им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се к |
| умана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји |
| <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође. |
| е око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако |
| аталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске реч |
| овићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се |
| ада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, |
| све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да ода |
| руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми |
| око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију |
| овника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај |
| ни у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је |
| лан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.< |
| ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори |
| иш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" / |
| ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је с |
| а; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ни |
| а тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, |
| ори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</ |
| 171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не дола |
| лоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је |
| обро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете н |
| воме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће тр |
| {S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S |
| атељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у т |
| што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта пле |
| Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узја |
| сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупа |
| екивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промук |
| манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледа |
| 6" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, |
| би као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима |
| ="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем он |
| о, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали. |
| уби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И сна |
| се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклон |
| але, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што |
| м ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљ |
| p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p> |
| а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупић |
| икну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p> |
| ја у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојк |
| т агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојк |
| Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се неће |
| асом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија и |
| решену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око |
| моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда |
| ас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа |
| ућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у че |
| <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се |
| ло већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, |
| l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два со |
| ту ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера поди |
| му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем з |
| му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој ви |
| ћан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече |
| мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Б |
| нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— |
| шима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не о |
| хташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима к |
| еца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, жен |
| питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми |
| ања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Р |
| ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А |
| , дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" |
| е бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљи |
| знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све |
| и што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сир |
| ој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуч |
| атић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе? |
| овде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним |
| ори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд |
| грли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године |
| ило да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па |
| наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни |
| азио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха ок |
| помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} |
| Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> |
| особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <p |
| >— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта в |
| снило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> |
| њен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него |
| ек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то р |
| Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или |
| време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник |
| Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, глед |
| га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — |
| пљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долаз |
| <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи П |
| /p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто с |
| у све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни |
| <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l |
| њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необи |
| де!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју ц |
| Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори о |
| ема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Нег |
| добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати |
| елим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну иг |
| вијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небес |
| <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кне |
| духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелиј |
| ебе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради је |
| и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе ча |
| Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је т |
| /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одаз |
| S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти е |
| коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p> |
| и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, т |
| p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину и |
| још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњ |
| Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би |
| сто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, |
| а се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, бо |
| ти брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађе |
| људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни нем |
| наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружа |
| лаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изра |
| ке мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и |
| до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Руп |
| тић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; |
| осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Мило |
| у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Ми |
| а чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећа |
| атире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} |
| S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци с |
| к; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни |
| це у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти н |
| а сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још ниј |
| има представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну |
| p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад |
| оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе при |
| тајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као н |
| зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па |
| ла, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зараст |
| али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели замен |
| .{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше си |
| <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира |
| Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се к |
| те јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Ка |
| е уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу |
| еш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га поз |
| лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад ост |
| га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не ма |
| уђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам |
| е тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни |
| ати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући |
| траха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један |
| p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно |
| пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из с |
| о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Руп |
| овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се |
| ишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше |
| а изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у дол |
| орали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна пад |
| овљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће |
| до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, к |
| о је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче |
| кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се м |
| <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облач |
| рилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао |
| ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> |
| > <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} |
| ело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, |
| атељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељ |
| у.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.< |
| ушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефт |
| песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, |
| даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко д |
| је нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у гру |
| да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека |
| у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мр |
| ед да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћ |
| тране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> |
| чујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак на |
| , а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, до |
| није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степени |
| од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био д |
| и; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка |
| које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако |
| чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напоми |
| у, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> |
| о час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне |
| љена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" |
| оћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" |
| не била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> |
| путати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те |
| ена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсе |
| ивала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А ниј |
| вођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> |
| се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога изб |
| душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да |
| ао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч |
| планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме ч |
| на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то та |
| послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је |
| ману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом |
| ру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онак |
| реко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут |
| е, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у иг |
| амену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, п |
| днику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му ј |
| од калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S |
| а није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати |
| ичким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Он |
| цели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице |
| е братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да |
| } Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамни |
| ове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: ка |
| ула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих ур |
| стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди г |
| Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за је |
| тно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се ч |
| е, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он |
| је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи. |
| бријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} |
| нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима |
| ча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па с |
| отурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила |
| а свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Н |
| них руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на трон |
| су осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душ |
| p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! |
| се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће проб |
| акао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане ц |
| Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, шт |
| обанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, ма |
| је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад |
| лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нак |
| а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о ча |
| едставља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} Д |
| ља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали |
| јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та ве |
| е могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те |
| ом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја н |
| украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што |
| b n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па |
| опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, |
| ом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају |
| ка и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба |
| угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове поја |
| } Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, |
| чи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Ша |
| и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један |
| Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те |
| ароду и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна з |
| друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манасти |
| аиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло |
| ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнез |
| узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још у |
| асалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле јо |
| само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за |
| хватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се |
| ете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха про |
| у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, |
| в притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мр |
| јала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како |
| рчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху у |
| ну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, ни |
| на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала гл |
| рете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од н |
| у избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их ј |
| о се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висо |
| ети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, |
| оме часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челич |
| А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, јед |
| лушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада |
| м путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искуш |
| братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на |
| е Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У о |
| де главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душ |
| који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запи |
| <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год |
| зневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> |
| иле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— |
| ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно т |
| ада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} З |
| ритезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштов |
| упић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> |
| и успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага |
| Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа |
| , наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окр |
| ј вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, њег |
| њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више тр |
| никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему |
| Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мо |
| обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јад |
| у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да ј |
| енадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати |
| инићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година |
| зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се |
| Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном гл |
| је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мора |
| ml:id="SRP19040_C2"> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово |
| па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{ |
| S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, кл |
| ува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и |
| скорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камени |
| рмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође |
| а очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S |
| узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум в |
| бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне |
| ри Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад |
| че му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Пр |
| сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупи |
| ту да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној ма |
| S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир нап |
| асти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у с |
| хватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Из |
| исто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не |
| кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и свој |
| е теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљи |
| још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него |
| ресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уход |
| жи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— |
| мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</ |
| плаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>М |
| хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — |
| на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, |
| доше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим |
| ! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја! |
| упић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је прико |
| а сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p |
| а од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му |
| ратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; |
| То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— |
| шје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало |
| е умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си |
| што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припе |
| радили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у |
| рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> |
| те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p> |
| на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или м |
| нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па |
| уне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш с |
| у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалит |
| ведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p |
| војише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</ |
| , да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми |
| Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећ |
| мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман ви |
| ела ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али |
| ену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо |
| претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да |
| има прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аг |
| нуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је |
| у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам боле |
| , да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погле |
| аваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по |
| {S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> |
| лоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну |
| — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</ |
| ио главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, |
| могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шт |
| а.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да |
| ше да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — |
| прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те |
| а бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а |
| идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудни |
| ћ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је |
| не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да |
| p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p> |
| аше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оруж |
| н да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђер |
| ост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у |
| вле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери |
| . — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболе |
| И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S |
| <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео |
| ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одгово |
| ате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Б |
| {S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> |
| кав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те |
| било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, |
| а.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара М |
| p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећа |
| шта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остал |
| ницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те |
| м викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо |
| о, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћ |
| обична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S |
| незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јес |
| /p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, м |
| собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под бе |
| <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?< |
| отпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; |
| да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла |
| пић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — дов |
| , где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка препл |
| ле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође до |
| главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— О |
| ишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и с |
| у!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да |
| p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави |
| — Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је з |
| , да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је прив |
| одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мог |
| ер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, |
| чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а ост |
| , куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у |
| да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... |
| Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! |
| боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је о |
| pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дин |
| ора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира |
| то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што |
| већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а |
| у.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у пр |
| ић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се |
| лежја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза па |
| огове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије |
| дсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и |
| послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n=" |
| /p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> < |
| остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо п |
| да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први у |
| ла си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, ал |
| атић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш бе |
| ћа.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам |
| под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да |
| за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде. |
| Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину |
| Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за т |
| ј руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојников |
| <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша |
| ош се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом |
| и? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згре |
| — Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и |
| {S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} |
| и знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очи |
| у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! |
| је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој с |
| џија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повеч |
| си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занем |
| још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због је |
| ог крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} |
| на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре |
| полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, глед |
| иво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игум |
| таган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до ору |
| кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> |
| ио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p |
| и, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Аг |
| азна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне |
| ема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. |
| , онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, ка |
| омогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! |
| Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> < |
| о.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва др |
| о? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ј |
| погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на |
| о, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду в |
| истом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p |
| вате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.< |
| о дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много |
| еплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На |
| мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добав |
| " /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у |
| ао да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у |
| на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије. |
| како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, |
| м штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је |
| кну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Си |
| p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех |
| смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рам |
| е?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што |
| Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер |
| , ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџ |
| е браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је |
| у, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глоб |
| урњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — в |
| ита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је с |
| а вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени |
| рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!< |
| устићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или ни |
| ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаре |
| кчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај по |
| чекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском |
| ио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} М |
| <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Н |
| дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни т |
| енадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражар |
| ик, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — пла |
| Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити. |
| ох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Кри |
| оже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — у |
| делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини д |
| идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле |
| гну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш ам |
| нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко |
| ућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страш |
| гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, |
| олико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, |
| инићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ урад |
| раз невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p |
| отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већ |
| какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред кал |
| вља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! |
| неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — с |
| > <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од м |
| ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само пре |
| — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек |
| да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" |
| еда.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S |
| немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сут |
| </p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости |
| од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, |
| а Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад |
| <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, к |
| и благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. |
| ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море |
| ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши |
| рости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси у |
| м прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно |
| јући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — |
| у.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се |
| чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> < |
| /p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде |
| ечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и поглед |
| <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква м |
| } Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— |
| о ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудри |
| </p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, |
| оше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати. |
| уме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић |
| ?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А шт |
| Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам у |
| и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не |
| снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака |
| ом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пр |
| а нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Р |
| ницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></ |
| или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага |
| сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Мил |
| овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи |
| пом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда из |
| ужи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни по |
| у је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојк |
| из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужн |
| говори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, с |
| страше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би |
| говори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> < |
| , даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора |
| су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је |
| ачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћели |
| Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао кр |
| ше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се |
| закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — |
| ута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, |
| p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он |
| што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник |
| та:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек |
| сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују |
| о га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Су |
| и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе |
| вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} |
| га.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} |
| али су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турц |
| Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отро |
| њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А гр |
| анастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епи |
| е, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, к |
| Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро позн |
| зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, по |
| е.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милој |
| а Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса |
| и му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали |
| >— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с |
| а се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како |
| <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати |
| зити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније |
| } Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, п |
| estone unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним |
| ло утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег. |
| м светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави |
| тарица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одго |
| и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у |
| p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је |
| еде око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочеки |
| же преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.< |
| ишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он прев |
| те, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата. |
| уци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на кој |
| и смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, |
| ла да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њен |
| /p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћива |
| , и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, г |
| ло по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја за |
| пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, |
| спаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одм |
| ићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје |
| избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авде |
| оче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање |
| у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и ње |
| е овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред |
| убише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен |
| жаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зим |
| х обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову |
| штила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца |
| } У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} |
| аје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с |
| иње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запев |
| ла, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пр |
| у, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чу |
| дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, к |
| ту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати |
| би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је чест |
| грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје |
| оје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна |
| S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, |
| днео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медв |
| Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен |
| елиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лаж |
| па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час |
| зотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затр |
| час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, шт |
| а нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева |
| ћ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, би |
| би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао |
| м Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ у |
| ено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанств |
| ше тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образ |
| а што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима |
| — Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p |
| ; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У |
| ошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— |
| ; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пр |
| ад којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у н |
| у измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да с |
| е, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спава |
| м Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш |
| ма Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, н |
| Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико с |
| /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера |
| тељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених о |
| ланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се о |
| х и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирн |
| ине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би |
| а дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p |
| S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим |
| јдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И ш |
| ицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ нав |
| рађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од |
| орио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му |
| на душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његови |
| .{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ јед |
| образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> |
| г зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ посл |
| има авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p |
| јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p |
| лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Мил |
| изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Ру |
| ебу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забун |
| да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка |
| сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама |
| ојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, н |
| пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души |
| морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чист |
| пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, т |
| вим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дак |
| овора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p |
| осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из к |
| дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчит |
| то над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвет |
| а у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање |
| долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана мо |
| ек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских |
| о ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги |
| е трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао |
| де слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето |
| ада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији |
| поља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљо |
| пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, му |
| е, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је |
| /p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, |
| то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у у |
| Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинић |
| рију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, ка |
| {S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и |
| удили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гаги |
| с извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему |
| одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смисл |
| дишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и |
| јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерн |
| је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, |
| литви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, д |
| ику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— |
| са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, |
| ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Д |
| а притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље д |
| одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затв |
| му старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у с |
| е не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Рад |
| е море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Ту |
| да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те ба |
| и, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малак |
| сао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и с |
| >, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па |
| је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, к |
| Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb |
| иком поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чи |
| а стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и м |
| амо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни |
| о тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p |
| о могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се оп |
| на и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Мил |
| а их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а |
| задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Р |
| ч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још м |
| помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да ј |
| а на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим т |
| овори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох |
| остите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај прав |
| две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, |
| ране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим об |
| а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и п |
| кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а дру |
| ве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народ |
| чезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се ка |
| није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих |
| ас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак б |
| .{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш та |
| у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста сво |
| е.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" />< |
| што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па |
| измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је |
| да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у |
| ду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сад |
| и и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га |
| оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из пота |
| а и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све |
| <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да |
| а сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више |
| је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на |
| амо га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у з |
| , кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> јед |
| није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном праг |
| ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао |
| није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женс |
| р да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и с |
| S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамо |
| а, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим |
| лепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајд |
| астира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, ово |
| неже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, |
| м обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену ма |
| е Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу. |
| нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Ал |
| ша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић ј |
| бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не из |
| ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика и |
| } Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми |
| е узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> < |
| ти врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београ |
| Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима до |
| синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да |
| а шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убис |
| проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци. |
| рло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које в |
| да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар |
| ћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у |
| луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Ос |
| удник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у зас |
| , с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ пос |
| била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, |
| могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад |
| ћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је би |
| ло с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло |
| како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакр |
| Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је исп |
| уће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невин |
| откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас |
| освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвни |
| ке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Мило |
| н, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по |
| да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на |
| ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну р |
| руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова |
| који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није |
| зе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи ха |
| крити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана |
| чуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они |
| на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће д |
| што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу д |
| лости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада |
| уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису |
| у, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред |
| нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Н |
| <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џ |
| за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер |
| ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мра |
| ица.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дуб |
| ао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберу |
| нуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива |
| толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа раз |
| оже заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између |
| а се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="1 |
| ђу јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} |
| ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ћ |
| кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју |
| подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан |
| ји би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумња |
| уморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, |
| ао супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера |
| — Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са |
| еклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом |
| p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми |
| о ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи |
| ћ и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао |
| се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дин |
| обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и |
| и су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој с |
| ево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> |
| равцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницал |
| де Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нес |
| ли изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и ниј |
| а, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошап |
| <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, |
| буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да на |
| али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита |
| бине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, |
| ћ стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вра |
| отни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред р |
| рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим |
| га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Не |
| утим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пр |
| <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па |
| се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хв |
| адовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само |
| огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су |
| само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још |
| ћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, о |
| а Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђ |
| Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке |
| знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у |
| је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне х |
| езана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је |
| milestone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где |
| урно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да |
| д куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним поглед |
| ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како |
| енуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом дево |
| а?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, шт |
| {S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у |
| мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годин |
| гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти с |
| и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Моравац |
| ти мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је м |
| ему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли |
| овори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, |
| Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и |
| нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Р |
| ахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од тур |
| прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и |
| на, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнез |
| а и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то |
| о је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чу |
| више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превар |
| то, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устрај |
| те, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се |
| , то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не м |
| н не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио |
| ема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не вра |
| н сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за н |
| е.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та пос |
| ушу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — вик |
| баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина ср |
| ићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где |
| p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од моји |
| цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек ор |
| ала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се |
| еко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гаг |
| ра у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир |
| оравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима |
| а, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде п |
| х се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се |
| борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што уби |
| једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа н |
| ватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом |
| је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје зб |
| тале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, з |
| би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом зб |
| мене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? |
| им вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? |
| агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И т |
| :id="SRP19040_C13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору си |
| уховник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је нар |
| де се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слега |
| ме Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинск |
| ву лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да |
| кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џини |
| је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је |
| ишћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и |
| да!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио |
| ећ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> |
| уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Мар |
| је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} |
| да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове пла |
| Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких |
| џију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као г |
| мота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Са |
| тио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се пода |
| хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} О |
| Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ |
| к њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мр |
| тао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>А |
| угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше М |
| >Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија |
| е времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај |
| не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и |
| знао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него как |
| .</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да |
| з њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S |
| пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} |
| слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од оста |
| ешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако јо |
| тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у |
| инио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријате |
| из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер |
| p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загле |
| у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јава |
| селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које св |
| ижи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би дови |
| камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бу |
| Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— |
| је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву за |
| и, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S |
| — Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држ |
| поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује с |
| брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</ |
| згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> |
| о више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па |
| оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ си |
| е враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освеж |
| на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самом |
| девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта |
| е, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да < |
| есе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели |
| ер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно |
| у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад |
| спословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо |
| уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше дец |
| .{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што ј |
| чкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито л |
| један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње |
| прављати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, |
| је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толик |
| о је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само |
| ко кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слет |
| још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђер |
| ани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због |
| о га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније с |
| а обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила с |
| >Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасат |
| згали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамич |
| црње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису једа |
| ина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи |
| сти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима ле |
| е когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као |
| одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић п |
| о хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није про |
| воме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, |
| ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито |
| ко му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манас |
| амете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтел |
| омишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се |
| ако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако |
| на ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, кој |
| <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се |
| <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="1 |
| олико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и о |
| але су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, |
| што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао б |
| а је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} |
| а су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму |
| уж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{ |
| з ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на |
| ма.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па |
| адрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узруја |
| ад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвни |
| с чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти р |
| в на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледат |
| решку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, бор |
| помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето |
| кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате об |
| тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле |
| и су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, |
| та о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлиц |
| убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар ниј |
| слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јова |
| оћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао ра |
| а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да повра |
| клони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала |
| збуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан повод |
| потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, |
| спаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад углед |
| трану, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама. |
| {S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{ |
| .{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— |
| вати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, |
| гуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га р |
| узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, ка |
| д светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прико |
| Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а пре |
| убима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није из |
| се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сре |
| и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што ј |
| хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се заце |
| оплином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, |
| /p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} |
| и, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у |
| ини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него |
| осу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у стр |
| ва врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захв |
| оже, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Т |
| неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се гор |
| само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се б |
| чи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомили |
| ш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око |
| гађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим |
| прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелиј |
| теља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина |
| само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепа |
| ло ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ов |
| на загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим с |
| ихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и |
| џак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута |
| та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учин |
| тепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} М |
| мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је |
| } Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином |
| Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се |
| ма тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће |
| зго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекуј |
| p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касај |
| тапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са |
| питрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и |
| кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког ко |
| S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове |
| Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мал |
| и, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ух |
| е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек |
| , једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што |
| кој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко до |
| д жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости |
| и је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</ |
| а сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{ |
| девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља |
| бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, пр |
| субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да |
| Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио |
| та, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ов |
| о, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање |
| и и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, |
| му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио |
| субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кука |
| те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомиња |
| /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, |
| игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђе |
| е у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен исп |
| д по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш |
| уштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <milestone u |
| <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још је |
| терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави ра |
| о су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за о |
| , па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, к |
| зови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је |
| м ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га |
| шали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игум |
| пић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је ра |
| ом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, |
| ну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, |
| м се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапе |
| ине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су |
| к.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је |
| од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером ск |
| па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда |
| тири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се п |
| где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и |
| ну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отв |
| кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: |
| ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ов |
| и су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Ш |
| о ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не бра |
| а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем леп |
| је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружин |
| е већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> |
| , да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не и |
| лату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око ши |
| вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла ј |
| >На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије |
| p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, к |
| а поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с |
| г приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа |
| отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамо |
| е чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало |
| је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала |
| друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење г |
| другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео |
| судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као ол |
| за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхват |
| влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милој |
| ен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.< |
| па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљив |
| осно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво осл |
| егову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави |
| гледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезн |
| рено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овог |
| за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он |
| шу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала |
| ама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он ост |
| мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохва |
| .{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} По |
| ву јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку уну |
| владаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па ка |
| ма, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу |
| а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, |
| роки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним |
| то га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, ру |
| ва у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као |
| жно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промач |
| је сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају пути |
| /p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стол |
| <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, сед |
| пољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубод |
| ли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и |
| их мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирк |
| ку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што |
| а ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво прост |
| </p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, д |
| ш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам |
| рст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако |
| Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} |
| ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и леп |
| гачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> < |
| што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазн |
| а се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на |
| <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истр |
| а и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није дера |
| следња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући |
| На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је о |
| над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму |
| глед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заб |
| чеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </di |
| Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном светлошћу; об |
| по одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше |
| да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{ |
| , па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> < |
| асу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром шт |
| чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе час |
| руди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца |
| словити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико |
| а.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној |
| кочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се |
| та.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној |
| амљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто при |
| , уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет |
| и Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај |
| ега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено |
| игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S |
| , честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих |
| Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних |
| .{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила |
| шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Ст |
| p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним |
| ило је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна |
| хватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — пом |
| ; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и н |
| руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према друг |
| n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале |
| себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете |
| едном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се б |
| Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кн |
| коби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села. |
| ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај |
| гледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и |
| једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му госпо |
| беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке |
| ошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватрени |
| р даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад г |
| >— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам |
| мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео |
| очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен |
| Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога |
| ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да |
| шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, |
| вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут о |
| икну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам |
| ву крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнин |
| ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих |
| екрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да опер |
| ред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља |
| {S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му |
| А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и пок |
| зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око |
| пелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше |
| {S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд |
| где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на |
| ка пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време |
| оравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогл |
| /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, |
| плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, |
| тнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи |
| као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се |
| је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, |
| триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку |
| ћ. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узви |
| м летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ов |
| ин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан |
| а клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и пр |
| ај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним |
| на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све ви |
| ало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још та |
| вамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо |
| прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунче |
| вит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких п |
| то су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих о |
| је песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мир |
| ати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман |
| уће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога с |
| над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S |
| манова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче д |
| >Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о |
| аста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњ |
| прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Р |
| е овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника п |
| од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведо |
| <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерн |
| p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице |
| , и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те б |
| говарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склон |
| е игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? |
| осе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово н |
| вато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> д |
| где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игу |
| а, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, ш |
| сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, к |
| е затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса стари |
| анине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазила |
| ости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и н |
| гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта |
| крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </d |
| ! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p |
| рпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а л |
| есно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а |
| ркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се покло |
| } Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игума |
| " /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пу |
| се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашико |
| ветлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У ч |
| је покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну во |
| склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div t |
| ратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па св |
| осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на |
| .{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очеки |
| већи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузи |
| ли да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулу |
| а трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их јед |
| дити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго ос |
| ала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми д |
| х, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу |
| шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Тур |
| купише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравч |
| на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан |
| помињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у |
| аревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се ова |
| ао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи |
| ате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву |
| осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жи |
| нам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или не |
| за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја |
| лавама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, к |
| чан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују теш |
| јим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као |
| се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им |
| остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир прах |
| {S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао за |
| ак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар ил |
| о је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, шт |
| њој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међути |
| ан још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни п |
| нула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања у |
| аџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо о |
| ору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу |
| све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ по |
| ив Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} По |
| учељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као једа |
| ао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отро |
| а игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако с |
| S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети р |
| ега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} |
| Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потра |
| крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава |
| да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кр |
| У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешн |
| на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и не |
| је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да дру |
| је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују ј |
| њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и |
| који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим о |
| овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто н |
| шене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притис |
| у ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му т |
| сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка |
| и и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што |
| аћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста |
| , било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уто |
| елију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа |
| уше, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи |
| , било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p |
| ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, |
| д старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у |
| догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, д |
| , то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разли |
| ини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му |
| це су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше |
| мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари морав |
| костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На |
| више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би би |
| стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њим |
| </p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је суба |
| ова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака |
| је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га н |
| патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они |
| зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да |
| !{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — дод |
| жи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сест |
| Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, |
| у, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и М |
| није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци |
| ад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао ј |
| ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p> |
| ?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за с |
| ка! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабил |
| сније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> < |
| тим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Ст |
| <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђе |
| дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако сту |
| а приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве |
| дамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто |
| {S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као с |
| у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и ма |
| .{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се ог |
| ри, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српс |
| сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, |
| ломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, оч |
| не, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли д |
| } Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастир |
| цима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет ј |
| а и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си ура |
| о, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим |
| као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно |
| три горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је |
| о не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивал |
| витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце |
| е се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткрат |
| ></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете ч |
| >Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба |
| ече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише |
| стре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да |
| а Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избр |
| о је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али |
| и.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око ко |
| ротиву насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред |
| д угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно л |
| се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џини |
| пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око с |
| м.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их |
| вати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту |
| ма за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се |
| ра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одго |
| ним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те |
| <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{ |
| је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{ |
| оше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шал |
| е сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће |
| /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у сво |
| ла испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернији |
| рио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створи |
| за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у стра |
| му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се |
| манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо! |
| дале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку б |
| светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову са |
| кли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што |
| не прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и с |
| Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену |
| , што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас к |
| ић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са оста |
| и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седе |
| е, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва |
| нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Ид |
| ирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не |
| у, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где |
| </p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, |
| че.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Ш |
| ептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> |
| ојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша неб |
| збери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијен |
| мо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледа |
| о, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај в |
| а једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још |
| кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве при |
| сти Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и тол |
| , кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи |
| <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно |
| га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратил |
| чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А |
| Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио сва |
| ани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој расп |
| рва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост |
| и испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У и |
| /p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда ра |
| Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им ј |
| да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те |
| р не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао |
| ре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хо |
| помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, пор |
| само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пе |
| ћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђ |
| же у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше |
| убав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} |
| е помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, мом |
| е га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246 |
| ен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метн |
| то, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица |
| о је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га |
| то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће |
| овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли х |
| одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је о |
| срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као |
| е кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није ј |
| Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у |
| 41" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, с |
| ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратим |
| чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш |
| е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хв |
| јбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су |
| } Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кне |
| зло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, |
| ром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Ста |
| тијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, |
| Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гла |
| Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајду |
| ује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићк |
| раз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купит |
| чани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети |
| пише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже |
| е да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког |
| главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидн |
| етује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буд |
| Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле |
| у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" |
| да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњал |
| евајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манаст |
| estone unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ће |
| ога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни |
| он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нем |
| d>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шак |
| вади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права |
| , кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити а |
| а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађош |
| ли Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и про |
| је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слу |
| е свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала к |
| је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недел |
| иније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сет |
| узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико |
| што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза |
| го онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а ка |
| а ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га за |
| јдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или |
| која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама |
| вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи |
| воме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, бил |
| } И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутра |
| ко.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, |
| коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила о |
| су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је |
| } Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле |
| гићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што ј |
| рио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да н |
| с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола |
| ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати |
| <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наић |
| у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p |
| као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли |
| </p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана |
| и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага |
| пчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије |
| је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на висок |
| и Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодниј |
| е раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођ |
| мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе |
| ћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} |
| трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче |
| е чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p |
| лаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај |
| овима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе |
| ашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима |
| и.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је |
| оред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стран |
| која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, с |
| пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, по |
| , него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво. |
| рала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се нанов |
| му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом |
| ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио |
| о запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је к |
| знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све б |
| његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом |
| есту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турч |
| воме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло |
| уд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред |
| лика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној влас |
| е ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвни |
| век оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, пома |
| о се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи |
| у је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на |
| е до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћи |
| а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а |
| Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори су |
| насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се |
| -агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а |
| е Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума |
| ди пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба |
| вима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје се |
| би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко уме |
| руги му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с др |
| хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, |
| лагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фере |
| ош једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што м |
| се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S |
| даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у |
| е избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се ш |
| е целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>С |
| {S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} С |
| {S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потега |
| м казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — |
| а долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати ви |
| га!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне ник |
| ри Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје ру |
| кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и |
| е покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Бог |
| притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила сне |
| ко било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптуж |
| ло добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседн |
| па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв |
| ло пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склони |
| ра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пођ |
| n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити св |
| измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан по |
| и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не зна |
| неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе |
| тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се в |
| као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, |
| — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљи |
| и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке гл |
| су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него д |
| ове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а |
| епријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{ |
| да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће сви |
| света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потур |
| А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> < |
| крет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Стан |
| Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко |
| рио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!< |
| b n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је |
| на свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је д |
| гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове ку |
| ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе це |
| се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, ш |
| обичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркв |
| он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало |
| за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те |
| три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — |
| име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руко |
| стриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је |
| обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза |
| ира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, ш |
| ише.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони ли |
| еде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не |
| ш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скор |
| глед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу. |
| } Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, |
| ћа! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, к |
| све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину гл |
| жање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо извр |
| ки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него |
| мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој |
| почне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чи |
| м Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути |
| горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, баци |
| акса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потај |
| к и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад не |
| без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јова |
| и су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у сво |
| орђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер м |
| вљеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишч |
| ад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик свак |
| се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, |
| не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грун |
| накав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима дон |
| , да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га ј |
| а.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороно |
| ћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.< |
| трава, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Ова |
| ајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на вре |
| нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, ч |
| {S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где |
| с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до п |
| узе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се |
| адрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благо |
| та камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао |
| јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за бр |
| , и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји спл |
| Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити о |
| да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> < |
| ићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скр |
| оравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми ве |
| угима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p |
| ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пр |
| А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио. |
| ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахн |
| м одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Ого |
| се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Об |
| изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</ |
| а више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се в |
| а одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом |
| кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрс |
| почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у т |
| е могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога п |
| p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се н |
| даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати |
| уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је |
| у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} |
| ењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужас |
| тир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати |
| а честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па |
| и тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја дола |
| .{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је |
| евојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам |
| и.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не |
| му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође |
| у поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на |
| прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле |
| е која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио |
| је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и |
| </p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира |
| ратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присет |
| чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Тура |
| невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему |
| равцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове а |
| оја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p> |
| /p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> < |
| притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јао |
| вати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде му |
| га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој б |
| а стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцим |
| руги; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одго |
| ; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Ха |
| акле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим |
| часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гле |
| на, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зај |
| у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помис |
| како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни |
| на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су |
| дничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у јед |
| ај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени по |
| оследњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуман |
| села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слобод |
| на на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан ниј |
| та послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb |
| .{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са |
| м ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га |
| оји ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати |
| {S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеж |
| ши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, |
| варају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војс |
| е науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до ма |
| не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па |
| У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом кр |
| Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, |
| о и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме |
| у.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она с |
| ре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се поглед |
| о уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио м |
| ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина |
| ас био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово с |
| себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, ни |
| ли луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p |
| мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти ог |
| ле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су |
| Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогачени |
| теван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код |
| игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроб |
| осла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Заш |
| ба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А ст |
| у.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Б |
| о јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S |
| м и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче с |
| три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, ка |
| м.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p |
| ицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате г |
| ђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не о |
| састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, к |
| појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, |
| и не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, п |
| к, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми |
| над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће с |
| по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослу |
| а!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче |
| а Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у |
| је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се усп |
| е куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на по |
| ичког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} |
| Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S |
| је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да л |
| ахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага еса |
| к осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{ |
| ише помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст з |
| и и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не б |
| > <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Г |
| још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто б |
| ги него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити |
| ини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу |
| исао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно ос |
| је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа |
| ов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омач |
| а чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, к |
| више исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за |
| се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Ту |
| Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откак |
| мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би |
| му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учи |
| Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али |
| е врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из в |
| ничку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила д |
| ао да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори |
| у остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и с |
| аве прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сук |
| д онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Мил |
| равио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S |
| ђу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А |
| ад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и |
| гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избиј |
| он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.< |
| у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу |
| ра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p |
| ика, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто с |
| ше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око |
| а!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима г |
| мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и |
| ш мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — у |
| а, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, уде |
| ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, п |
| па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко пи |
| тајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако |
| ији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи |
| навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око к |
| ушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у |
| говори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је и |
| Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрч |
| рисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p |
| зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе |
| мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није м |
| ера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било |
| ела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје |
| , Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око д |
| че на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама |
| ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, |
| м ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету та |
| вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало |
| доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p> |
| вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Жити |
| у.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић |
| уће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајан |
| уће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Т |
| ери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа м |
| Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори М |
| ни и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фе |
| ко двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман и |
| ја се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, |
| ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване гос |
| настирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Г |
| на посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овак |
| орне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме т |
| о час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!< |
| >— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>И |
| <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом |
| д очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче |
| ка.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао нику |
| ако је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султ |
| игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће |
| не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он |
| > <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разгов |
| би у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју. |
| ује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, |
| лико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вје |
| , Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у ха |
| тедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, |
| оре.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли |
| је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете врати |
| ка овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} На |
| илоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, |
| сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — п |
| кну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</ |
| <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од си |
| тарим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише с |
| стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћ |
| ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> |
| Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима |
| и и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци. |
| ају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухват |
| е пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, прев |
| 41" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу слу |
| ога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима |
| па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече пол |
| овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења |
| а ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар |
| ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио |
| ајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи |
| злаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти |
| окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се на |
| ати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред изл |
| — Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, виде |
| то, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљ |
| нихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њи |
| } Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од |
| лић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Ми |
| натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да п |
| су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — з |
| ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Ту |
| умлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизам |
| ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не |
| све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први угра |
| си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ћ |
| честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага н |
| све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с |
| ше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си м |
| ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио! |
| p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун ( |
| и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још |
| онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} |
| чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> |
| S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> |
| да живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између |
| руге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чво |
| јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вра |
| ако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— |
| ио предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну с |
| > <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Ка |
| .{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се |
| еш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти зн |
| и даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто |
| ма.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу |
| од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирча |
| аспутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p> |
| тању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још |
| ремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави |
| p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто |
| ! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и |
| нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад |
| мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Ал |
| <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шт |
| беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</ |
| амењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава н |
| } Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али з |
| вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако |
| .</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке |
| шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p |
| на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} |
| о тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад т |
| ка погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>О |
| и.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер нем |
| одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и пог |
| таче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p |
| Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не до |
| јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајч |
| /p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: такв |
| тар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} |
| е и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила |
| /p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што |
| оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додад |
| мни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> |
| а у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну дл |
| каше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гоми |
| че над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се пола |
| Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубил |
| <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу |
| ура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{ |
| у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{ |
| астиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевид |
| ашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казн |
| е, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Ру |
| просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече |
| ихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врз |
| опали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p> |
| кну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је |
| зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву |
| одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата |
| p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мањ |
| Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредел |
| е.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке п |
| у, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако дале |
| је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по ко |
| бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> |
| остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, |
| че, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако г |
| , што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло |
| оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— У |
| ј хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</ |
| и.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић и |
| овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче |
| о?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи |
| оли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе |
| д је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Мил |
| Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле и |
| уштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, |
| p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му н |
| а.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак |
| а сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души |
| учи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати |
| е му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у стра |
| девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p> |
| а би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да с |
| било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима какво |
| p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и изви |
| склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевен |
| у и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и неви |
| опастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} |
| ина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светит |
| раха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање |
| своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати |
| /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала чести |
| орокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, и |
| завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саон |
| да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хлад |
| е Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} И |
| бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте |
| е, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, н |
| ни?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" |
| .</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети. |
| је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, |
| не милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, |
| оју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде |
| ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су р |
| ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене б |
| еном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један прист |
| изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је да |
| стрели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.< |
| ита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије |
| се.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} |
| него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> пр |
| лико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио ман |
| и уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обреди |
| ди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче |
| мисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажа |
| о.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, |
| е сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ. |
| у на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида п |
| змири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, св |
| те ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћ |
| сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све и |
| ресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два тр |
| испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угл |
| еко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, |
| емена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Оси |
| и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им |
| /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се на |
| аз и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута б |
| -Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди. |
| намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хт |
| , седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико |
| помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би с |
| душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одгово |
| на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је |
| оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се м |
| ле су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У |
| блаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он за |
| овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откак |
| мена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, к |
| >— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; |
| ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, |
| на, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из к |
| нем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету |
| p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће |
| и.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеск |
| оје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целуј |
| и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="cha |
| адашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио |
| } Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле |
| аста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пр |
| неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили |
| оворио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтев |
| поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели |
| иса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дв |
| </head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа пост |
| > <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n= |
| о, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p> |
| јка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О с |
| ори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, |
| упић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћута |
| тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су о |
| колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и |
| ешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и |
| о га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и преда |
| илале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако |
| виснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Б |
| ер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе |
| да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи |
| а хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с |
| е у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је |
| ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне н |
| ви игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више |
| јана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више лом |
| ња била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџ |
| ланину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу |
| просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200 |
| агловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне д |
| ве ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто ј |
| омисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крв |
| невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, |
| не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан |
| ах и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из |
| ки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је је |
| ad>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођ |
| <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више |
| огао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још |
| , Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је не |
| игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у |
| упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена гру |
| ашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана д |
| а не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Руд |
| њево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањен |
| те, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје |
| у вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нима |
| устафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили |
| а да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учи |
| сак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игу |
| а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, а |
| арње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; з |
| лета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се к |
| еднако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како |
| колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности |
| силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она к |
| е навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и пор |
| ика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не |
| ше ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гом |
| , а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како |
| да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао |
| едео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред соб |
| е угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која с |
| да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево |
| е пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—И |
| решка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и оба |
| сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено кор |
| ога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="24 |
| као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску цркви |
| лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен |
| помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, д |
| и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре углед |
| Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Цел |
| мало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак |
| ању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, |
| вори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје |
| о сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један |
| на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде |
| пића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коњ |
| Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема ни |
| ади које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам и |
| .{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али |
| дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учин |
| А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажи |
| че кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Кап |
| риш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — ху |
| е Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир |
| мо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па ј |
| е је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим |
| кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p |
| ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће |
| што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} |
| } Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је |
| о тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се |
| страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијам |
| ре.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи др |
| к.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци |
| ала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу |
| евидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрача |
| ао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли |
| p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздив |
| е као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој |
| у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко |
| у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног час |
| ио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p |
| ихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче |
| Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га |
| <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај те |
| на ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ |
| ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа |
| > <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све у |
| размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито г |
| , знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је |
| та су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете |
| оји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у о |
| очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утис |
| под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мем |
| е узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, |
| глити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више под |
| ерао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да |
| ред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила при |
| ознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угле |
| те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женс |
| ели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га |
| који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани |
| >— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини х |
| тпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{ |
| ну кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње су |
| ше, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој |
| ! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа пре |
| трану, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и п |
| оше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, |
| ман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је |
| је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми |
| ело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија |
| ви Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а п |
| тиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери т |
| нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p |
| ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, бил |
| није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом |
| а нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахн |
| у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људс |
| овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} |
| /p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више н |
| совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо се |
| , који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Са |
| се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише з |
| ли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на са |
| трала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станој |
| И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, оч |
| ј ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, |
| тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео н |
| који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гла |
| , везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасви |
| ршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знат |
| лико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га т |
| бима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакри |
| свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— |
| ћев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на том |
| расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала ј |
| даред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} |
| у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова но |
| и вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери |
| збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако д |
| не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светите |
| упу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! |
| кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми по |
| камењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, |
| — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, н |
| ић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, п |
| сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у ваја |
| низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у |
| се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред |
| у реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и с |
| ћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву |
| а на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидан |
| ици назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, |
| о ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта |
| а расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакр |
| х.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изн |
| Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одго |
| ницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе с |
| p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш |
| га.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Ст |
| граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, по |
| крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Р |
| м погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време з |
| а?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав гла |
| ажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази |
| јче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално |
| етрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кр |
| Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у |
| подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар н |
| гуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за |
| кох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као |
| говори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, он |
| ко боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, ка |
| ако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пост |
| зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш о |
| и у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова тв |
| и урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ са |
| знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрин |
| макнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његови |
| оручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</ |
| >— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин погле |
| га запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, |
| ијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је |
| С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— |
| с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p |
| пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разил |
| ви, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у |
| настир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци |
| раци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о м |
| девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојк |
| звадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S |
| /p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на |
| p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, |
| е, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме |
| осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није |
| јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим на |
| ст и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он |
| <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и увед |
| да би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је ти |
| роша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сат |
| о од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а ода |
| се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па |
| овића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-А |
| {S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде |
| е когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се п |
| а не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица ба |
| то с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, |
| оту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, о |
| непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога да |
| вонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дуб |
| утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у тра |
| м ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n |
| јно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се р |
| кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме и |
| а је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широ |
| > <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, |
| ве погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови аг |
| остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлега |
| на овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну |
| седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она. |
| ка, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући |
| дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} До |
| S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, нег |
| убаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама |
| потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборав |
| ћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе |
| вако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p> |
| .{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, к |
| се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како М |
| миље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе. |
| не од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p> |
| и трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из ман |
| а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> |
| остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно |
| , да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нече |
| лој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се по |
| рва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— |
| у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговар |
| ћала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде не |
| е истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па |
| је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма за |
| ена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима |
| Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, |
| до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага |
| ну вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шу |
| шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече |
| викну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут |
| , и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради |
| ије Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује |
| нићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још |
| ни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, |
| више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>С |
| олико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски |
| о је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне |
| е поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била |
| харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало |
| га и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно |
| а и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у |
| запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толи |
| епо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно |
| тре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остал |
| и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и |
| Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београд |
| е манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе |
| оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика |
| Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, п |
| <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брав |
| } Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њих |
| улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се ов |
| нојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Е |
| .{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и ис |
| ио сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пре |
| Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће |
| тране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обузда |
| крвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, |
| ранама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питањ |
| гла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је |
| за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одго |
| <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен уга |
| кота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живо |
| </head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом |
| уморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове. |
| , да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана исп |
| ој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на он |
| етови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао оти |
| Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не |
| р голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубур |
| х трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> |
| ечи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљан |
| ак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад |
| >Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском см |
| дна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађош |
| /p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао с |
| и ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване г |
| амих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} |
| разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, |
| женити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас зале |
| лива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се вр |
| д Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, доду |
| има, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже |
| . — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су он |
| S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као |
| то се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — реч |
| ауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред оч |
| сноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом тре |
| аџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то г |
| се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула В |
| ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшн |
| ај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је в |
| е у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењава |
| аласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама |
| } Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу ка |
| е непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети б |
| о погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чис |
| ић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио с |
| омилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А отк |
| то скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до п |
| , па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка |
| али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Вис |
| па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Стан |
| Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целуј |
| окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А от |
| а примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је ч |
| о сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један |
| уман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се спле |
| Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збун |
| или, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих г |
| војчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути |
| > <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p |
| {S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак з |
| су викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и |
| да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не < |
| ерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуман |
| ужила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити вр |
| >— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам |
| p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљ |
| својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и не |
| а јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на с |
| и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са остали |
| .</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један мома |
| n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} С |
| еве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли |
| поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао и |
| ти коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш |
| Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, на |
| манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до |
| чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и ст |
| о пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и п |
| ости пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико о |
| Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од стр |
| њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да у |
| зна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се на |
| маче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{ |
| ој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и |
| а у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву |
| кле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у |
| д жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.< |
| рани кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и сна |
| овић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он ниј |
| ако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је |
| мљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али |
| умем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је |
| рага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај в |
| небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред аг |
| ај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, |
| убашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезо |
| рса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет |
| у, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, д |
| очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p |
| Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, об |
| ућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — од |
| слећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво |
| p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибер |
| е Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чин |
| мета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p> |
| а распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде |
| , што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се с |
| трану.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрет |
| у се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, а |
| х се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у гр |
| ра на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хат |
| инском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа мал |
| користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желе |
| аше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на запо |
| је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — за |
| ас мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен п |
| о журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за с |
| .{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао |
| ела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то |
| Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада С |
| укоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Х |
| га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не |
| и бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучеља |
| нио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих же |
| гао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им |
| <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </tex |
| еше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и рас |
| уци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпун |
| кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад |
| /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу |
| убњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осе |
| ренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида |
| зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није |
| с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него ш |
| ушу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за |
| з распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p> |
| 136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докл |
| е у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, |
| пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар |
| у могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претрес |
| их људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.< |
| и над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> |
| ло се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из с |
| једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који |
| асе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, к |
| а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио! |
| зује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет м |
| н, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати гото |
| > <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег мес |
| с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички ж |
| к, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} М |
| > <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и по |
| нух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" |
| у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или |
| ним храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљ |
| ра прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре мо |
| мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са св |
| и игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако ис |
| одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној стр |
| наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу |
| много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад |
| ја би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, о |
| дземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} П |
| 27" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за о |
| у му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да |
| на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрси |
| ну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред |
| ица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за |
| доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колик |
| е, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и к |
| чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучј |
| му, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо |
| и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима м |
| рцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже |
| разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио |
| ја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што |
| уњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Закл |
| мтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну |
| или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одат |
| даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми с |
| лоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лиц |
| але мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се до |
| идржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су ов |
| гледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби чове |
| што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу |
| а играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао |
| о мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се зава |
| } Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— П |
| вори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуш |
| {S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p |
| ватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поч |
| мњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавал |
| S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, |
| на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматр |
| ме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А |
| у ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</ |
| ковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> |
| есиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисал |
| ица, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. |
| Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села |
| е угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он ј |
| оз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још су |
| , што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали н |
| урио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма ш |
| е Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, |
| та, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја вели |
| ао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод |
| е он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграб |
| оруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, |
| кавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, дух |
| о, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на н |
| несе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На ше |
| јдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у |
| Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско |
| азастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко |
| во потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио |
| {S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опр |
| ћ.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игума |
| дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турци |
| ка страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред шир |
| задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колик |
| ј чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> |
| али и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на при |
| ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога п |
| ве очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седе |
| н и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеник |
| јми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сме |
| его да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— М |
| ита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па |
| ебе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи |
| онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, |
| срећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пр |
| мова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено г |
| одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, |
| и о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико свој |
| има чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и за |
| м, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S |
| и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока |
| лугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као с |
| на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана |
| еће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни |
| као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао |
| тепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчев |
| је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му |
| пљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} |
| ико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука |
| одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу |
| ати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда |
| оњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманов |
| Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом |
| Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући пог |
| На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, |
| е хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се за |
| и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака |
| а спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> < |
| левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који па |
| гуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога |
| тане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна ви |
| ним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до ма |
| и ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као |
| ало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев о |
| а до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Мора |
| суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне с |
| ојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и |
| .{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају |
| номе погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одјед |
| о кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно ос |
| -Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали. |
| топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио |
| <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли |
| тнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали |
| а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху |
| ака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севд |
| ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само |
| везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад ј |
| своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се ср |
| ест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.< |
| и тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да |
| , која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да |
| ј у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за т |
| а би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом |
| с с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село |
| а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у |
| м мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Глас |
| зите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри |
| мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би д |
| едаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који из |
| и-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави |
| не разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чисто |
| камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао пор |
| и, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није |
| па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</ |
| лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тих |
| очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! |
| и.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p> |
| ? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p |
| е само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле |
| ост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао |
| тароме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима. |
| још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Мо |
| њаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране |
| шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћели |
| кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупић |
| га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</ |
| она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у п |
| .{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, |
| они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га п |
| и сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се |
| а, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти |
| ан мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га. |
| невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће |
| дници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, |
| Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у простран |
| индерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? |
| аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, поглед |
| јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у с |
| она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Р |
| 03" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, п |
| мци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко з |
| оше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</ |
| ци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу |
| ељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још св |
| коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је уве |
| себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа. |
| маглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше |
| ењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за ког |
| о му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба |
| их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше < |
| о доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> < |
| хватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи |
| о вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла |
| лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како |
| дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С пла |
| ика изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај призе |
| и и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разуз |
| е и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред ц |
| ви би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остал |
| <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Не |
| е мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S |
| , да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у |
| ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, |
| воју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слик |
| он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера д |
| е и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и н |
| уднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљано |
| рчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пиј |
| авши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Ра |
| о у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и д |
| S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу |
| стирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што |
| несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је изб |
| а радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу С |
| а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.< |
| а, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио |
| ва сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S |
| ивео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник |
| прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и ра |
| омом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачув |
| — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, |
| имања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто |
| борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из п |
| х пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу |
| Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну ди |
| азгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, к |
| змерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога |
| ава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху |
| ста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Мор |
| Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Е |
| га и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим |
| ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху |
| масте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узви |
| амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо |
| у врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, |
| лоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, |
| јко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му за |
| не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си |
| јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дам |
| покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по вл |
| аста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а |
| да и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у М |
| званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, п |
| на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити |
| ра.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде д |
| ушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му н |
| ’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, |
| ао и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако ми |
| {S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар |
| ле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и |
| ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова ба |
| о мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља с |
| м часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p> |
| шмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко |
| тре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишават |
| игу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао |
| естоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> |
| .</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S |
| д није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Некол |
| а!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудни |
| > <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, |
| сти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше |
| ена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им при |
| отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, |
| учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост не |
| Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{ |
| га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва |
| пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрса |
| у, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом |
| војке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сло |
| аносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у с |
| с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се |
| е жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала в |
| уђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше |
| уто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Ту |
| .{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платис |
| ети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турц |
| небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међ |
| кну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани се |
| ви догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је |
| И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игума |
| више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подн |
| а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула |
| ?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је г |
| на суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, т |
| у и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{ |
| е прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ов |
| познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која |
| азвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, |
| ћи, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прођ |
| у ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, |
| ижила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском |
| сао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титра |
| и неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је |
| аћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што вид |
| p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види |
| омињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало |
| 218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Сми |
| пада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, шт |
| лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништ |
| ајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од наси |
| је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, о |
| у овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико |
| рачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у |
| се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, к |
| S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и с |
| о о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма |
| у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једно |
| агићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом к |
| дано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни пом |
| дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представљ |
| окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од |
| а, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш о |
| још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стрес |
| скоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од мало |
| еше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застад |
| и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме пе |
| му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједн |
| кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, |
| уте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуц |
| бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и |
| лика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза |
| сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се |
| аче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте |
| у јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p> |
| ш ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једно |
| д испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p> |
| е надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стаб |
| ма.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим |
| зу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како |
| е се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу |
| расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести |
| — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се |
| Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђени |
| удна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и ов |
| би из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па с |
| г.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и |
| у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не с |
| се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за |
| } И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак |
| е, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним ис |
| е у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопи |
| мо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ов |
| а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калу |
| ман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онд |
| игоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опрост |
| Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> |
| ћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвал |
| даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан |
| вде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рун |
| драга по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако |
| изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; |
| е из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} З |
| <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плави |
| Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и |
| овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, к |
| је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На пу |
| рста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо |
| егових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могућ |
| — Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је |
| ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву |
| ћи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као не |
| би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учин |
| ала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n |
| е је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је |
| озници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није и |
| пић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си |
| јмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иек |
| је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свеж |
| сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зуби |
| иљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се |
| и га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за |
| а кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, прин |
| b n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану г |
| ем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — ви |
| лобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, бори |
| ут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила |
| га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} |
| ћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси м |
| о ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од с |
| старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који |
| кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</ |
| Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено |
| пеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с |
| м делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико ме |
| о онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} |
| и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, |
| е Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је |
| ићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, |
| ља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомиња |
| ди иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убије |
| ена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као |
| га“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до |
| ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, ка |
| острадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он ник |
| у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; |
| нову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, |
| е и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци |
| ијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од лит |
| ски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не сам |
| е држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то ба |
| камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игуман |
| у плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па он |
| Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и н |
| иде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</ |
| а позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала |
| аша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору |
| сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник |
| ош за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети |
| ајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} |
| на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p> |
| b n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти каж |
| p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оруж |
| , медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њ |
| у? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, |
| у ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам |
| е Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њи |
| уморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме |
| ша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пр |
| у свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи прене |
| Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифо |
| бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{ |
| и спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се вр |
| време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, п |
| кујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја |
| а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од ср |
| прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, изм |
| тоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целуј |
| цима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као п |
| дио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, |
| ако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи м |
| одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајд |
| кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити |
| ></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући. |
| а дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било је |
| коше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко з |
| провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га |
| уст дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамо |
| " /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, д |
| .</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало. |
| ивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запиш |
| ало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане |
| темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет годи |
| између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, д |
| шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас |
| ој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање |
| гова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га за |
| ом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему св |
| о слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда му |
| Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад |
| ! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и о |
| уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p> |
| мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезов |
| азнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га |
| прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, прик |
| S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга поле |
| места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста |
| Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. |
| на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа |
| ешметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији |
| утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња сукта |
| стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило |
| као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави |
| 3" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови од |
| >Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на сила |
| е горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испр |
| мо женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко |
| ати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да п |
| не на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдат |
| а дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" / |
| ници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуч |
| илазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи |
| не у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ о |
| је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу |
| скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Гд |
| но за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто са |
| и ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" |
| ? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> |
| нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки ч |
| викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир дад |
| е су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене |
| угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она |
| Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} О |
| а, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским |
| а <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из |
| које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тв |
| } Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све г |
| е више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна н |
| ежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што го |
| едао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Р |
| {S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-а |
| ко субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој ку |
| љу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опоми |
| о се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а |
| длати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски с |
| > <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, д |
| <pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали до |
| е забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} |
| ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (прок |
| S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде с |
| атић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу |
| } Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му |
| није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као пре |
| <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гл |
| могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче |
| } Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на ка |
| оме разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не мож |
| укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве ч |
| лоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га |
| а крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гаги |
| ва за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих |
| обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, |
| је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар |
| а убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, |
| вих момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се ми |
| змиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз кој |
| шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним злато |
| ајвећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чим |
| може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није |
| мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, |
| га гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо |
| е велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој б |
| га! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из о |
| драсли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и п |
| > <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљ |
| <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете |
| ламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију. |
| >— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори и |
| оје је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе час |
| у помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по |
| > <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недић |
| и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој |
| с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у п |
| пустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пс |
| је.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Руд |
| е пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, с |
| е отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, |
| д је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки дом |
| се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, |
| лижио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на мес |
| наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Ме |
| </p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо н |
| ></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, |
| узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало пром |
| да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него ка |
| ати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао |
| зненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу |
| анима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове |
| аку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато б |
| S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био |
| ковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало пе |
| олазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха |
| ексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је мно |
| амуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори |
| се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува |
| у.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир п |
| елим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, он |
| омисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме ме |
| украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошт |
| — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд зн |
| Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> < |
| ="SRP19040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, |
| је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све |
| не појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао |
| одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга ч |
| крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки д |
| осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој ку |
| вим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лаган |
| Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Дале |
| {S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Н |
| "SRP19040_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S |
| их очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жми |
| чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта |
| гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени |
| т ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n=" |
| м поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем |
| тоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрач |
| } Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако |
| S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> |
| чић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима догов |
| изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није б |
| уће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом |
| често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да |
| но обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи |
| мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до кост |
| ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана |
| p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа |
| само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида о |
| о је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, |
| те па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и на |
| а, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, у |
| з његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овд |
| то је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ст |
| оје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове поко |
| кве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и ка |
| то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је зар |
| шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет с |
| гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки |
| ш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — |
| н син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} |
| не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћи |
| шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да м |
| есницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /> |
| а зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго приче |
| јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој |
| ји још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић- |
| зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, у |
| у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза ру |
| једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини |
| на и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта гус |
| о, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit=" |
| гослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да с |
| тво за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада ни |
| цима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам ск |
| аћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак |
| па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кул |
| месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гле |
| ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодо |
| удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> |
| мљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необич |
| грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кљ |
| ати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, |
| <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу ог |
| фу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничко |
| јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирс |
| ева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку и |
| е сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, |
| ке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачн |
| , пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, |
| сну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојк |
| , докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око х |
| лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном |
| довуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{ |
| осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку не |
| и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онак |
| p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у ку |
| ло иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и сне |
| и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна ср |
| p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико гус |
| ори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очи |
| Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа |
| Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на дв |
| овановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невес |
| ико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикн |
| џијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— |
| </p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, |
| пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, п |
| сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чис |
| запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци |
| о.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нароч |
| Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић |
| ирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва |
| од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, мет |
| ха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништ |
| их очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{ |
| ки Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онак |
| а.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, ку |
| узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменије |
| .{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, |
| ску бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, |
| заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха се |
| , кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу |
| вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешк |
| овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне |
| е, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уст |
| само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с по |
| и, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на крев |
| у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мире |
| ојих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједна |
| борених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чим |
| , коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у и |
| али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похват |
| во комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{ |
| дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гла |
| т, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да |
| о би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме час |
| ао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одл |
| га дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам ма |
| .{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S |
| ија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахи |
| се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} М |
| и у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кне |
| у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гне |
| {S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио |
| груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена пад |
| дао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишље |
| "149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налб |
| , у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у с |
| оћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, |
| а неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се г |
| а само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се |
| очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гоми |
| риш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком ок |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, г |
| догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за ти |
| н, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — од |
| м.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је су |
| ју.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их |
| крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџа |
| ачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага |
| ужана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мра |
| м вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Жи |
| ака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећ |
| Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула |
| у је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџ |
| се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознат |
| е беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{ |
| на и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топл |
| да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је |
| врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискоч |
| замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из |
| а, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у плат |
| журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, д |
| е прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћел |
| рате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p |
| чно диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петор |
| пну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p> |
| е, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. |
| ближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено канд |
| нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она |
| че и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић |
| кови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцка |
| , да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, |
| е из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чис |
| о у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у |
| широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што |
| вљао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећ |
| ом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у |
| Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се |
| Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одго |
| у један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — |
| , носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколици |
| наш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је аг |
| оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па |
| глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу |
| нио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за глав |
| p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Ам |
| да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето т |
| ! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, |
| ео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Ста |
| је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, С |
| била, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још |
| о да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p |
| син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара... |
| ме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село |
| , луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа |
| нео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру |
| а, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умак |
| и да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећ |
| морани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако ниј |
| ко глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о |
| ег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине |
| S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчи |
| није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Ха |
| тров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви О |
| о га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадил |
| да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и об |
| а је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! |
| акрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невољ |
| ом Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S |
| и ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; |
| могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега ве |
| , који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца |
| ао да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом |
| х толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него |
| и добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море |
| ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — |
| Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, са |
| нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцим |
| тником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су пла |
| b n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила. |
| крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је разм |
| едном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе о |
| то, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— |
| ного, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић |
| не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуш |
| е плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> < |
| шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није ра |
| га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разу |
| уку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај в |
| , који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, |
| да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни он |
| а Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза |
| дан другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном |
| летницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих |
| е. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто з |
| на ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову по |
| , дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире |
| рчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу нас |
| упићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво |
| ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S |
| е из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну |
| у дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.< |
| равога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће |
| он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да |
| оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оруж |
| и?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, п |
| збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговор |
| а.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{ |
| само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би |
| г њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда од |
| мана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрек |
| убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ј |
| убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убиц |
| о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње иза |
| га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> |
| бице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — је |
| е дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни ду |
| сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, кој |
| ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар |
| леп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, н |
| — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш д |
| нути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв. |
| не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једно |
| слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, ш |
| ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — о |
| ирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је п |
| уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убист |
| Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је |
| смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могл |
| и ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. |
| ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићев |
| учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од ко |
| едним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милој |
| као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржа |
| сле пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је пос |
| ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнов |
| до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као не |
| ећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног |
| S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатан |
| {S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште з |
| веж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже |
| због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, о |
| и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И с |
| на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока. |
| сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољ |
| се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако |
| блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него св |
| га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свисну |
| и; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговор |
| огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагић |
| <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— |
| Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седи |
| олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чиј |
| ићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђи |
| авцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стај |
| уме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, д |
| молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест |
| ћа ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с н |
| и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. |
| — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се п |
| Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а уб |
| ину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче с |
| али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га |
| лушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па док |
| тру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, |
| знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била об |
| и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико |
| не недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањ |
| манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то в |
| ових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на њего |
| .</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, су |
| стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо |
| етим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство |
| ћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе |
| срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не |
| у Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих река |
| није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко |
| ћа.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњиш |
| иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Д |
| ди међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! |
| ир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, ме |
| усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одак |
| г човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини зг |
| а, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска гл |
| ога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима прича |
| е из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм ул |
| отину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди |
| га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли т |
| овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Госп |
| , метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да у |
| с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, |
| о легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S |
| <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирн |
| зи у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва дово |
| уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спас |
| она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости |
| вим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако |
| вдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавиш |
| >А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да с |
| замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити и |
| ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за оног |
| а извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— До |
| но, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О |
| лоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из |
| јка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе. |
| м?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га од |
| сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, |
| ко му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поч |
| рдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, |
| амијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љући |
| и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ов |
| м утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по ко |
| а, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у |
| му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уп |
| уће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Мило |
| мишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, |
| у Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабор |
| p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже |
| уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се стра |
| га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је |
| алуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема н |
| ао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клиз |
| е смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} |
| ижи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху в |
| Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па |
| е хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле |
| } Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је |
| " /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећа |
| /p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну |
| >— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и |
| окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, к |
| и на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и с |
| е Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна саблас |
| а.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место |
| екују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, мед |
| а је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окр |
| ену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је п |
| </p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен аги |
| отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p> |
| умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девој |
| ај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и |
| стара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова. |
| мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— |
| азнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, |
| ја, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се |
| ену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Ст |
| , да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, а |
| е могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођ |
| ца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, |
| елу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удо |
| упи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p |
| спаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а |
| колних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио к |
| на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао |
| је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејан |
| обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и за |
| непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у њего |
| — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну наза |
| буди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у |
| у, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама |
| ања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, узди |
| извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрж |
| му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће нај |
| иле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} |
| ће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно |
| ка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени н |
| кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у гру |
| вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време р |
| ла мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако дале |
| уховник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од рад |
| чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устрем |
| асмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је |
| хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} К |
| нај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} |
| азва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепе |
| љена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се |
| е тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, ка |
| там те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Рудни |
| су, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људ |
| је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.< |
| ске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадош |
| шина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{ |
| нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова |
| таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S |
| о су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада и |
| екали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори |
| то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана р |
| и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, шт |
| апају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, |
| ило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше н |
| и набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући |
| и!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> < |
| ! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Н |
| са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, н |
| а здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуч |
| од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој |
| рам, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и см |
| нутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да |
| а издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, о |
| кивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до |
| толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини |
| -агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле упра |
| му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, |
| они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, |
| Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, |
| ој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма |
| шилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S |
| вора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали т |
| ацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је |
| ва пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више бл |
| уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и |
| заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га пог |
| слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} У |
| лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук |
| му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовн |
| браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и с |
| н, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — уз |
| будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи |
| а сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рука |
| е, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрв |
| а бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стра |
| њу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> < |
| равали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али |
| ојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој ј |
| ију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну |
| уша.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах и |
| продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гла |
| не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану сп |
| оњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цур |
| из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце |
| ас заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сло |
| ад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где |
| ље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{ |
| ви Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, к |
| ко дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобеља |
| , колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још б |
| ај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на |
| аџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку б |
| ш цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од |
| , — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, д |
| леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</ |
| и ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој пост |
| </p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дох |
| ше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватр |
| А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш |
| собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насл |
| Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, а |
| ети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једар |
| ар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толик |
| га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз |
| асплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита |
| а вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S |
| њала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговор |
| , веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје |
| јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру |
| .</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у |
| е Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p |
| тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p |
| гом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блаж |
| ђе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није |
| ко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други кр |
| а у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пре |
| д овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубур |
| ри субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не иш |
| на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до |
| него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти д |
| стиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чини |
| упића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се |
| ати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" / |
| замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и приг |
| Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа |
| >— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! |
| е мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљ |
| p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се пр |
| и.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема нико |
| и све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, |
| у намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> |
| те да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не см |
| _C2"> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кр |
| ника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад |
| разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџ |
| ш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад на |
| ну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено о |
| и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пр |
| чинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише |
| едељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} |
| а путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај |
| у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се |
| су дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце |
| лију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе ша |
| дати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрат |
| : „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцр |
| вана, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часо |
| о уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div |
| ци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> |
| тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се је |
| лед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманов |
| и он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео д |
| одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кр |
| и Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако от |
| овима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избиј |
| д овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима |
| о стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> |
| а, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светл |
| н без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена |
| очића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз воч |
| а цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></ |
| игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој |
| е прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их во |
| је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољ |
| ди и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и н |
| ије могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, к |
| хо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— |
| p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта |
| ђутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, |
| ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p |
| а му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао по |
| оја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одб |
| е у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу нар |
| ојим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кће |
| враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је |
| ли Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземн |
| и оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и зам |
| слари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини с |
| облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже |
| , — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка пр |
| настирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут с |
| ажњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби |
| одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> < |
| > <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жера |
| д тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зја |
| еда у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај |
| Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже ру |
| ти према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као |
| за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топли |
| ед ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, |
| ке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времен |
| као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гл |
| пери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, |
| о, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се на |
| иснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, кој |
| о лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало |
| ири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину |
| заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетура |
| зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма |
| ље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамо |
| да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њ |
| тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, |
| пљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га |
| ен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— |
| збавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба у |
| пљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега |
| твора или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра. |
| , коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из го |
| а зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, |
| ршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он б |
| но осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту |
| све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села д |
| ао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени |
| се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хват |
| бе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и |
| нички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, |
| исај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се |
| морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачај |
| неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебе |
| ле још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази мана |
| а, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те так |
| Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада о |
| есно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај мален |
| -Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од |
| едала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле с |
| еш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјер |
| вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах ниј |
| стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујно |
| тили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нис |
| ри машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па |
| >Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је пор |
| овниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад он |
| боко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја т |
| них очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му |
| запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпо |
| ешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чи |
| Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде |
| 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире з |
| помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало |
| о сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућу |
| {S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о пот |
| уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је |
| ево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> < |
| гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! |
| се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак н |
| кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго |
| а поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не мо |
| та да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри |
| а.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је |
| ту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У ње |
| ам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва ра |
| етлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим |
| <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, |
| едведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и кр |
| то кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Д |
| сада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти |
| шене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, д |
| ош и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Гус |
| Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Мил |
| м преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> < |
| <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као гла |
| ш који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви |
| и, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p |
| олаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с |
| ими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрет |
| бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у |
| ни зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с |
| скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али |
| ора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да |
| страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо |
| > <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањ |
| а притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p |
| <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице заз |
| у раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, п |
| Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче уд |
| да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капах |
| иш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо пр |
| камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— |
| то си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{ |
| је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако |
| око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се |
| а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, |
| не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, ко |
| свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рука |
| губи под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом |
| /head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке д |
| ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто тр |
| — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за |
| је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зл |
| ера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у |
| од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу |
| атаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да |
| да у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак в |
| заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар п |
| а је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" |
| p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манас |
| се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут |
| узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху |
| n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнез |
| , нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле |
| ју а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и зб |
| ни, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? |
| " /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешт |
| — Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе |
| растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога |
| >— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брук |
| над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густ |
| же више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни |
| > <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас |
| тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Гос |
| Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда. |
| у глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не в |
| лосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p> |
| живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не |
| види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она |
| превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>З |
| а, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође ни |
| а дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као н |
| ањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже оч |
| је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p> |
| во седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и |
| нањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, |
| ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, |
| хвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о ко |
| мо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p |
| сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше глав |
| ве и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу тере |
| ибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Теш |
| емљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зау |
| прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупи |
| овор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове о |
| излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— На |
| ругом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, |
| танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало |
| се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина кам |
| из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осет |
| ија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као ра |
| ти уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је |
| и куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коња |
| о витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматра |
| шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно п |
| ичких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлат |
| рам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с в |
| еколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огром |
| , прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути |
| мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојц |
| ила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> |
| ни, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе |
| ца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налаз |
| време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, |
| Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лиц |
| кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, д |
| да бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, |
| му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуна |
| виком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да |
| се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листов |
| о један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>До |
| ела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа |
| и.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњишт |
| ћем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се |
| а живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче |
| казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе |
| ле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао запове |
| и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не |
| ирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су |
| , кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је |
| кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо о |
| ам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се не |
| измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Мора |
| е и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути ли |
| у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је и |
| пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман |
| Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која |
| ту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с ме |
| </p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и |
| На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пре |
| онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од сам |
| Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, а |
| о бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још |
| .{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџа |
| то га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Ха |
| ма, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купај |
| , космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно |
| ека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо |
| наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Р |
| агића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страш |
| та велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче |
| би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће |
| ба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било д |
| е у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, ка |
| е.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седи |
| оте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са сед |
| раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, к |
| остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен см |
| сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле |
| ежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узруја |
| рце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а |
| ко нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се |
| ј души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави |
| евка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са з |
| да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром сев |
| ић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n=" |
| да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} До |
| огао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онак |
| елије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је |
| у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само |
| оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и |
| им по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наме |
| људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању |
| !</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нар |
| <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се по |
| дари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у ког |
| а погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упо |
| рст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, |
| апљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије |
| а тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрси |
| ејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се |
| и то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као |
| се, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи См |
| акла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунил |
| гњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли |
| х испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му л |
| а, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала с |
| прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на т |
| мен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Ни |
| ад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крај |
| чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи |
| <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Ж |
| Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он уби |
| ила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — |
| е више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нис |
| А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем л |
| у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не глед |
| састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста |
| нковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао д |
| ад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњ |
| Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда пр |
| — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправ |
| носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђе |
| и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао ку |
| а, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се из |
| склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Н |
| је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што |
| p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Руп |
| и угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђер |
| мо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разро |
| n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче |
| х! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као п |
| , што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је |
| да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржа |
| а.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа он |
| је.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече |
| биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се ба |
| <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, |
| ђу њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити |
| ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаш |
| ан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да |
| поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p |
| та.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</ |
| p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} |
| они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај |
| е по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну маши |
| перио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-д |
| разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумња |
| затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb |
| та, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић |
| 183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутак |
| тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје |
| дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Г |
| >Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S |
| творише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од |
| горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих |
| месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и |
| ли.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније |
| од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У с |
| ачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и |
| ну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, |
| а путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са |
| иња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве |
| 4" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту сми |
| овња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Ру |
| и зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не |
| Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, д |
| м стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — од |
| не па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно куку |
| ађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако |
| остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="5 |
| S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му |
| мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неп |
| аблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао |
| S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p |
| ратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у |
| Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} К |
| онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се |
| ам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој с |
| ући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласн |
| оћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А |
| И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало дру |
| рај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љу |
| мишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Стан |
| а склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега збо |
| езаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и |
| ање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђ |
| колачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше |
| итеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је |
| овори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Стан |
| езина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јец |
| ђену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може |
| ње, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке не |
| ру одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је |
| ора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен му |
| зане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљан |
| ура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једв |
| тити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Ми |
| опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, д |
| у троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима |
| ла уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме |
| извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима |
| <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, г |
| покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S |
| чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љ |
| анински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па т |
| ним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без гл |
| е запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу |
| ра побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Ру |
| му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је |
| <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако по |
| присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и ув |
| уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе и |
| гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени јез |
| био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други |
| /p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори |
| уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично ос |
| p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p |
| се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и о |
| родире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одгов |
| а у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже |
| дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу |
| ећ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговар |
| <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и |
| ци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили из |
| , постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин |
| жи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по ч |
| ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је ста |
| едали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњиш |
| — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљ |
| уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вр |
| еде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо |
| p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној т |
| е гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња |
| шу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико н |
| з дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама с |
| ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игу |
| жити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђе |
| } Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумс |
| > <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи |
| S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поч |
| ко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук з |
| а.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> |
| ико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као |
| има.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није мо |
| више.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S |
| почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да |
| то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран |
| говориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово |
| те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> |
| Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учи |
| ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и пр |
| људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се |
| а ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такн |
| та, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што |
| сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни б |
| } На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то ј |
| т.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друг |
| већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, |
| , који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мај |
| у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чис |
| х, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми |
| ш Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који пр |
| >Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуње |
| ложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да ш |
| пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— |
| p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност сво |
| а одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скри |
| ину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како |
| ечио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је |
| већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, как |
| их очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, |
| о је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу |
| овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потп |
| чи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа |
| и, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неко |
| пази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма |
| n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Ха |
| иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано |
| , нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; а |
| Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што ва |
| опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да |
| е све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем |
| заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, |
| д умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући |
| е о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше |
| пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи |
| м га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслон |
| p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} |
| тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и н |
| номе од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завл |
| ничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одо |
| е ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, |
| , двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џ |
| жу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опана |
| пољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а |
| и су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Ми |
| о је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а |
| Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — |
| де би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p> |
| рицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о ч |
| андила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се о |
| b n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарак |
| тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из |
| че калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време |
| је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче |
| у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире з |
| чин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p |
| је улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само |
| ане.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим и |
| p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и ос |
| ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Ч |
| лио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али с |
| b n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к с |
| е је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је изби |
| у сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњан |
| у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити |
| p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" / |
| им погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да |
| беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га ј |
| S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим з |
| енађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И |
| етом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве вл |
| ност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће |
| д хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза. |
| } Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била н |
| n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толи |
| , а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и |
| ше повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, п |
| ико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се |
| и, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, упл |
| рате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погл |
| алуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Т |
| </p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Су |
| на, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казат |
| ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти |
| од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успу |
| дговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p |
| е гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима |
| — Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не! |
| о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Једа |
| у. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру |
| м отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Ов |
| роћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића |
| лекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на |
| овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да |
| удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрж |
| ић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Стано |
| еда.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очи |
| и.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — о |
| , молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> |
| , само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— |
| гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, ч |
| ежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се ш |
| да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— К |
| и.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш |
| " /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огл |
| шио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори |
| озелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети |
| ола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, |
| на човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу ј |
| а!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина |
| ></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, то |
| ети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год мо |
| нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што б |
| на слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S |
| које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси да |
| чи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p |
| з.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задо |
| н се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи. |
| живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је нај |
| га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да изб |
| и-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник р |
| путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мрт |
| што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гоми |
| стила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место о |
| једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискива |
| јају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупи |
| стрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе |
| еше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић ни |
| нити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје? |
| ао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме слу |
| игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само |
| као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, б |
| чи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица |
| се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгин |
| точиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге ко |
| , изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби |
| , плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла |
| во засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику те |
| мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно |
| јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно |
| тедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу криви |
| рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и памет |
| хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џи |
| <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Морав |
| меха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељ |
| — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић |
| S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену |
| о је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би |
| на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> |
| у овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован |
| е свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако све |
| олико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравча |
| и.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све он |
| ?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са |
| ита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p> |
| он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} |
| , она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим |
| зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш |
| настирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњи |
| тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си |
| нојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и с |
| потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној рас |
| азастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После |
| е сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим то |
| Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан д |
| их недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном |
| атње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у |
| а угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и гр |
| омовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушен |
| <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, шт |
| обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида се |
| ли један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гом |
| до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао б |
| са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретош |
| ом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на |
| а игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну по |
| се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му |
| дничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, |
| високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђ |
| оз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манас |
| трићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико дав |
| ака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу сила |
| ледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити |
| о.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори |
| жу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и и |
| } Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне |
| и младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јаст |
| ерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, а |
| пуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето ја |
| клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву |
| ега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће д |
| ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, |
| .{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то м |
| дигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провируј |
| .{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Ок |
| речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гуш |
| актова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се н |
| за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и гр |
| Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву |
| да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцим |
| окавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише п |
| Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; |
| Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе |
| истини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а ос |
| нио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се |
| ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и п |
| , што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које |
| џи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мо |
| загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узн |
| врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викн |
| , који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, |
| во храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турч |
| а прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, он |
| е одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p> |
| оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила |
| нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним |
| p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше д |
| а прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S |
| у њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, |
| ина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца |
| пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Или |
| бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од боло |
| нику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S |
| {S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покорава |
| висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На поло |
| гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао м |
| , — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљев |
| испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор отка |
| што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крченико |
| хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и дока |
| приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури |
| сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека |
| е примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и |
| рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се ниј |
| ће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам ки |
| /p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану |
| саше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном |
| е.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Бл |
| ; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, о |
| ружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико ј |
| згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине |
| кога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрил |
| трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /> |
| снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам каз |
| ила прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен |
| ојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не пита |
| етитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S |
| Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад |
| по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан. |
| чешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло |
| добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви п |
| /p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распал |
| кле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отво |
| а молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прил |
| еколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распут |
| противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} О |
| ера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, има |
| <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престанит |
| ије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех |
| егови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекат |
| оћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико |
| се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разл |
| зе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, бра |
| учност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га пошто |
| а.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скам |
| <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, ка |
| уру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку |
| би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће с |
| плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало |
| /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позла |
| .{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите с |
| м месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа |
| розничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, ул |
| рање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди |
| стркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над |
| ст разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлос |
| ла са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гаг |
| е га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га |
| размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шу |
| одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева оч |
| није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугла |
| евачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас п |
| ћи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, вл |
| ђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трп |
| и Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с мест |
| ем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, ли |
| води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, |
| S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угл |
| кне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га све |
| га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире |
| а у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> < |
| </p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>- |
| ри Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Р |
| потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помо |
| а су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђер |
| вши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко в |
| преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p |
| би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p> |
| на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући |
| пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко остави |
| /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> |
| стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му шт |
| b n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати |
| еђу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџ |
| био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пре |
| бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Са |
| ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко т |
| ажили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко |
| >— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слуш |
| /p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половин |
| дреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачун |
| ш не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па |
| ли у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестр |
| чиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.< |
| и грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на по |
| , силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над |
| један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, п |
| 5" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био |
| лине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све |
| их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаж |
| и, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад С |
| осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страх |
| >Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и кол |
| препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, суб |
| да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче |
| мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Те |
| е настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је д |
| знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} |
| е.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада тр |
| укама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман |
| е више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, с |
| <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за |
| ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царе |
| е и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а суз |
| не разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све |
| искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага у |
| , Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним по |
| је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати |
| >— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} |
| што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је полива |
| мо да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче |
| екинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле |
| ане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пу |
| адни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поч |
| а.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, диза |
| о си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} На |
| часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе т |
| , прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, су |
| почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га о |
| ужи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Ста |
| ише утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па јед |
| > <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, е |
| е успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застал |
| четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубок |
| сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једног |
| ногима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дет |
| ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb |
| ња и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни |
| етеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> |
| оме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато |
| је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа на |
| ло, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављени |
| ма помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="1 |
| воме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу мог |
| смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке |
| епи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пла |
| е; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати закл |
| а сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају ка |
| кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада |
| е имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.< |
| бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега по |
| гуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе |
| аха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S |
| атић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба |
| необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која |
| ене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, пос |
| {S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном |
| Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p> |
| а зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му зап |
| иру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву |
| назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо |
| суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, |
| А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо |
| ђу гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је |
| је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна |
| ила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж в |
| </p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p |
| саше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прози |
| е долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала |
| а и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, |
| некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?< |
| ао осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- |
| — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А ко |
| ра је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необич |
| ајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Ша |
| о, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њ |
| јевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци пот |
| > <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а и |
| <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса |
| ће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па о |
| {S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, пис |
| м дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — про |
| ић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда |
| еч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га углед |
| тиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем ш |
| дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p> |
| манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне |
| их усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозниц |
| .</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну с |
| ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колеб |
| само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња з |
| је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио дв |
| рошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар остав |
| а много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта с |
| е тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаст |
| душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим о |
| беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После н |
| белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упи |
| овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{ |
| " /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина |
| че кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам пр |
| , али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојч |
| .{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S |
| ањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено в |
| .</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> |
| S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Сте |
| Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан |
| пи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обу |
| , као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету |
| хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, |
| д у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа |
| ко снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина син |
| и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на нек |
| да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како ј |
| гу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p |
| нили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} О |
| , и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајн |
| е бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> |
| крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није оти |
| че бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо |
| мњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кне |
| ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До |
| рићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове |
| грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој |
| је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљал |
| амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по уг |
| ко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви |
| е нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија |
| екако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те д |
| евојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад |
| браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— |
| жен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те |
| астаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата |
| неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{ |
| ујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека уст |
| глед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и ј |
| и и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} |
| азрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад |
| о, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би |
| та ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — |
| вако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завад |
| ачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пр |
| огло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече |
| ак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на |
| и он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игу |
| о Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му |
| ги!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, |
| Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог уч |
| о, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, док |
| коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с |
| о и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до гр |
| о ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и нај |
| упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад с |
| и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у ли |
| а прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако |
| снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То |
| траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетк |
| жно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под |
| Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињ |
| их врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша |
| а Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се |
| тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишт |
| ше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастир |
| а.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и ре |
| ости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, оста |
| фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга л |
| сто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /> |
| а рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине |
| ропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} |
| срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних |
| планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој с |
| викну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем |
| еђу жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вр |
| " /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светите |
| испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, до |
| помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и |
| ама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, |
| аборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се |
| } Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не з |
| тани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријан |
| вечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, п |
| оје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми |
| ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угле |
| е, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркв |
| њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао |
| {S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове сева |
| че игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он и |
| усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гл |
| ти, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је |
| стих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва с |
| те димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, |
| одни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то |
| Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране |
| уселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако ору |
| нији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том |
| спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну иг |
| имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-аго |
| ким дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београ |
| тио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су |
| да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Ц |
| ј запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, |
| ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— |
| ршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, шт |
| ође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> |
| дан брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека м |
| {S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, к |
| ом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пра |
| те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Стано |
| ака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама |
| гледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} |
| рема себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> |
| и, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; а |
| амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На двор |
| ребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div |
| <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо |
| о му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој рук |
| дсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али |
| ца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам по |
| смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде д |
| — Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, ва |
| — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речен |
| аву.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— |
| ана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ће |
| али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи |
| ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да н |
| еваше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{ |
| ић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградит |
| ошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече и |
| поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво по |
| амичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју |
| на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човеч |
| ли Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не |
| куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак |
| </p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све |
| народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, |
| ш нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те |
| ом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> |
| у грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса |
| о носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу |
| ! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ј |
| ћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по |
| ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је |
| нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — узд |
| Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ ов |
| еника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново |
| ни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба па |
| и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Пут |
| > <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и доч |
| да кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и |
| Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи |
| је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али |
| а шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много |
| били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И |
| ако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p |
| и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и н |
| да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод |
| он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић |
| више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад |
| сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не сам |
| губио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; ј |
| његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде. |
| е поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре |
| ојим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које |
| и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући и |
| у јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка |
| нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рам |
| и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе п |
| ји дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у |
| силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајду |
| ије крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, кри |
| </p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p |
| еднако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па на |
| оше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци ста |
| , гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом н |
| м Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крм |
| усте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џ |
| о се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста су |
| зјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угара |
| ио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> |
| о се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда |
| или, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</ |
| адни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути ов |
| о врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су |
| похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгре |
| све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видој |
| где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо |
| /p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима |
| уго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у ко |
| р вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чи |
| враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима |
| аквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на |
| и хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонити |
| S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножи |
| Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта |
| заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву |
| е, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга |
| апоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном пониз |
| одужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, |
| стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим сн |
| а избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде. |
| ткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином |
| у, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на |
| бо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом |
| ашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше |
| инић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обаз |
| е моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на запове |
| о дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Тура |
| место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од |
| тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека |
| b n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле |
| ођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки ј |
| > <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb |
| е још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пре |
| њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи сам |
| прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека |
| стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео по |
| о су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n |
| /p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићк |
| корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две |
| ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има не |
| а, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати д |
| обична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених |
| <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на |
| е два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{ |
| хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, |
| ала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад у |
| имњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из п |
| ељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана изме |
| хукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време |
| рдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски |
| је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњ |
| о и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у гр |
| х грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шатор |
| е цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у |
| Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, ка |
| тхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бо |
| {S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком |
| упићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и ју |
| устизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио |
| глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанк |
| а својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо |
| већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да с |
| стир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци д |
| забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Ба |
| 49" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбан |
| ео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га так |
| е би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао |
| е се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га |
| е са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишља |
| /p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли к |
| p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хо |
| сет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећ |
| о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На н |
| у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљуј |
| екако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери м |
| опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па |
| уцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не |
| е спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш |
| приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па мес |
| о дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, п |
| ри Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да |
| ји је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, |
| аког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се прот |
| о у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш |
| "63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним р |
| не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те пр |
| е.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>М |
| -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, |
| часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с м |
| ле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су д |
| талим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и с |
| аше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељ |
| ња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те |
| ад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> |
| посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то вре |
| ута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи |
| иње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу |
| могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо |
| , да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја |
| погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог |
| обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе. |
| > <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је сви |
| увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису |
| сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Ру |
| лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи- |
| bSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и з |
| Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде. |
| > <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степо |
| p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође и |
| и летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игума |
| очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг |
| Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с п |
| да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је |
| Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који час |
| рибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви п |
| но, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи уби |
| чна лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној вошта |
| били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, д |
| махну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одм |
| асу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што |
| ега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори. |
| ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што |
| рао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиљ |
| догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему са |
| иже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био ј |
| ном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро ос |
| ведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назов |
| ти, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p> |
| ако кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шле |
| поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на |
| д радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и |
| ђутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио |
| дели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у |
| S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је |
| Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду д |
| истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} |
| ицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери из |
| ри Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он о |
| на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" / |
| руги него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окрета |
| је могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их м |
| <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.< |
| е фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се |
| кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђен |
| ке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на дворишт |
| о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, к |
| на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и з |
| ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овом |
| сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да р |
| ејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долин |
| мишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кр |
| } Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у |
| , Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангал |
| збира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубин |
| игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</ |
| "19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духов |
| /p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... |
| черњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, |
| жној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Га |
| и опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{ |
| а побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> |
| препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њем |
| аман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њи |
| с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око |
| > <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратко |
| ма, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, |
| овао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске |
| а.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Га |
| по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</ |
| </p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто п |
| о му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! |
| > <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо. |
| што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетки |
| ућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и при |
| то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао |
| јеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне ма |
| о његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао |
| мој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му н |
| џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, |
| ој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило |
| љан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снах |
| војим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у сво |
| по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то з |
| ше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! |
| егала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помач |
| ана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што го |
| ао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико да |
| у се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме |
| /p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, |
| агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну |
| н израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, п |
| -Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — |
| сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се д |
| што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима |
| ико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је |
| ам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манасти |
| <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Ув |
| писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле |
| .</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у твр |
| не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада |
| от и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али в |
| о га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојеви |
| — Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони. |
| </p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} |
| људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, |
| ђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ра |
| џија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час |
| , снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати оном |
| е ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све план |
| глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души коме |
| ватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је |
| астирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешт |
| онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам нај |
| ити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало п |
| дигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога да |
| овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе |
| екај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује |
| шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то |
| .</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а |
| е разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада д |
| како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако би |
| Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у |
| раваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо |
| ко желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек |
| радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином? |
| сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дот |
| е кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко |
| оше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p |
| </p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позо |
| да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса н |
| тиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n=" |
| е нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, |
| по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па |
| ао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долаз |
| води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напре |
| ох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је |
| без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} По |
| па?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похи |
| а?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је |
| учених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се успл |
| а и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, |
| олупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весељ |
| погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} |
| а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах приб |
| на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољу |
| шапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахи |
| е, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаган |
| о, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропа |
| илика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, ко |
| ни у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и |
| азили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхт |
| и Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јова |
| аре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S |
| — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устук |
| и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p> |
| акне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} |
| шу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p> |
| који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и с |
| мо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ |
| омила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти с |
| ре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима |
| ече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</ |
| на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, |
| ти православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера зако |
| је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима с |
| <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Дра |
| тиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? |
| ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрн |
| и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, би |
| ман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p |
| одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — За |
| га чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до су |
| и уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа сумо |
| сте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад г |
| је је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зј |
| у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обе |
| ли да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен |
| е наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. |
| сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{ |
| зати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али д |
| > <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више |
| Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> |
| S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуш |
| е, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчи |
| о, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би |
| а питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо ор |
| ћ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино р |
| ји се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше |
| мирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уст |
| и су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, |
| ле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га нес |
| знао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, т |
| путало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом |
| тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> < |
| дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је |
| /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га |
| — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина п |
| и се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> |
| лило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било |
| се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније |
| , али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, |
| ку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених но |
| се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у се |
| е много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Т |
| <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> |
| ету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила. |
| а места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одго |
| " /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и |
| хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољ |
| а, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли млад |
| ео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p> |
| то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам |
| стити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш |
| дина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и |
| Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над |
| да, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељак |
| пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" |
| ђење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да |
| д би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месе |
| вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољем |
| потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> < |
| учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снеж |
| е у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="subSectio |
| с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гне |
| ection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупиш |
| о саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило изм |
| </p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, |
| кви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташ |
| зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Ру |
| и!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у тава |
| урише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окре |
| о, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео |
| ћу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а зми |
| ргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у |
| /p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе |
| и, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда |
| му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и с |
| некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се п |
| нада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири |
| о суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестр |
| за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу. |
| ко задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муњ |
| хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хан |
| својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снег |
| у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} |
| а наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му |
| олину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати к |
| и по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необично |
| вна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захват |
| n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је |
| е га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу |
| ла га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p> |
| , да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камен |
| о, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Н |
| <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се прико |
| ра гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако ст |
| које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати вла |
| ни заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та дв |
| увај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milest |
| душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него |
| — Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам |
| веном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен к |
| S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо |
| хе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срц |
| } И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врат |
| игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно ос |
| је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у |
| њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто |
| </p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му |
| започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је |
| Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ов |
| има џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није |
| хо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман |
| мљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од |
| ,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је |
| ћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли |
| били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је |
| или облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више бл |
| Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Ха |
| аул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капи |
| агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка от |
| ник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да |
| и и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— |
| , а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} |
| " /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да |
| као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све |
| p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намрш |
| тавио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама в |
| а му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати г |
| ачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p |
| овити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли см |
| ма, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило |
| надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој |
| цајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну |
| мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и |
| ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну |
| казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је |
| уни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зач |
| дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за |
| нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, полож |
| што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца |
| уман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуман |
| ратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хај |
| е и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, д |
| ам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болн |
| p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, |
| Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана. |
| у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узв |
| уче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче |
| а, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа |
| ! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Прокл |
| смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, |
| Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти |
| не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас н |
| а ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, |
| о, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да саз |
| ушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — ц |
| Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђе |
| у дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас |
| ера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину |
| твар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не |
| инић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтет |
| и посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде зап |
| ?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али ко |
| аве!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, е |
| поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче ј |
| оме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе |
| ?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пусто |
| стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она |
| о чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb |
| и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила |
| оглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, н |
| те се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама б |
| ного ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад ј |
| то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, |
| рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не запл |
| се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведрији |
| с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја |
| ти се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на св |
| ећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрха |
| уке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Н |
| зини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој ба |
| штати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред |
| светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{ |
| о куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхта |
| ана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега о |
| и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јек |
| кон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — |
| ом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гаг |
| ајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењ |
| душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, |
| што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је |
| е и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} П |
| збуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено та |
| упићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— П |
| Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запој |
| - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па |
| вони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по дв |
| тском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет |
| ј светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролете |
| и Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим при |
| раћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, |
| p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је ис |
| гати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима |
| знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — по |
| Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију |
| учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса до |
| же, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испре |
| ка, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћуте |
| ујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе ку |
| а се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења |
| око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли |
| .</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцк |
| але, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за г |
| зговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршив |
| н тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим |
| о ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разго |
| То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима с |
| ри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те |
| друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој |
| старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Нећ |
| на, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и |
| олико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржа |
| , што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да с |
| село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати |
| збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, ура |
| лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов за |
| ој жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би |
| ко га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од неми |
| ње, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах |
| га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p |
| рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато |
| ри?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није |
| > <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кр |
| </p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти |
| ћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} |
| е бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупи |
| буни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> |
| н се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му |
| е цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га изму |
| црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно н |
| облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином. |
| упајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S |
| стајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и р |
| алија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере |
| зговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији |
| е видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропада |
| ве чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико |
| сле свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле поз |
| ој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га уз |
| није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је |
| о, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас |
| мо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га уз |
| ељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} З |
| ро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо ку |
| тоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} |
| исли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, |
| е брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од |
| стијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> |
| но погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепот |
| и и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{ |
| а, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{ |
| е часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими |
| p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> |
| а дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих |
| , прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у рук |
| абрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за ти |
| ад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина |
| ви! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не |
| па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А о |
| на се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога св |
| е одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу прома |
| и, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и |
| он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у ду |
| ј онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не све |
| Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, |
| утници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на о |
| оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{ |
| ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало |
| !{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, |
| ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, |
| стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осм |
| е.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца |
| и навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — пр |
| је осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S |
| и хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одов |
| > <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само |
| н један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— И |
| ути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у |
| з земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечна |
| еко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шак |
| к и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулос |
| у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили с |
| ита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати |
| ад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од с |
| хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није ост |
| тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вап |
| већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта. |
| Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себ |
| и лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSecti |
| е! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А |
| за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене |
| на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— |
| једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по |
| е.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на м |
| ео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и муче |
| {S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би |
| гибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта прогов |
| оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много в |
| амо преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учин |
| ке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, |
| Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, |
| е их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одгов |
| љено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђе |
| кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу д |
| е. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S |
| рамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало шт |
| к самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очи |
| га чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</ |
| али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{ |
| ем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси м |
| жите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна |
| а да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, |
| а, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама о |
| поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервоз |
| ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n=" |
| нас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толи |
| S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више |
| S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђа |
| зовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног |
| њи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ић |
| ри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она п |
| ш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода на |
| ај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене |
| по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, оч |
| ћ или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одг |
| ко пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумим |
| да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Ха |
| вих општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су |
| и, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а н |
| лоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу. |
| же: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да св |
| а! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А т |
| чио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама |
| а ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовни |
| баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранч |
| спети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст |
| спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен |
| } Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је на |
| ра сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљ |
| а не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом |
| м смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти |
| умима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате |
| и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не |
| комешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни |
| кама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет сле |
| аш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џ |
| хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно |
| х јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресал |
| ве из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и сумор |
| вари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те |
| е чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и приве |
| и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона |
| сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над праз |
| у игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, |
| } Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађе |
| За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере |
| е доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распе |
| спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p> |
| и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред цар |
| а оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Ха |
| еме, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, при |
| <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да |
| репи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве час |
| о плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и расп |
| ељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите |
| , а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидо |
| иство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да |
| ?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, |
| и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним гру |
| } Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини к |
| отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под у |
| че шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрн |
| баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павл |
| иротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни |
| изини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод в |
| о час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, |
| тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испрепле |
| е са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе д |
| оња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвис |
| . <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и по |
| о год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се сва |
| убље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио теж |
| етише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толи |
| исоки деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише наус |
| Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?< |
| а, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Пог |
| ик.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А т |
| а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса злат |
| ужи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Дев |
| че и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Сми |
| мо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n= |
| пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна |
| е очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у |
| и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла |
| ује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо |
| ви на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као пок |
| к, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Једа |
| >— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, С |
| има, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање |
| а као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему |
| Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, |
| клони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје ни |
| е молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути |
| јим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се |
| Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мрати |
| ђу неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања |
| едан <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} |
| ело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетен |
| д Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, |
| да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е т |
| ћ, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врат |
| на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним |
| лави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} |
| одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто |
| тране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није до |
| појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удр |
| пољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним гол |
| последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевај |
| аном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, к |
| е у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори |
| с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљев |
| не, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у |
| отку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костиј |
| естално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано узд |
| е знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је |
| а земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне пре |
| е, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на м |
| а да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвра |
| биваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учи |
| вај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселн |
| е му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далек |
| на извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раз |
| </p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су пр |
| ле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби сед |
| елије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура г |
| срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, |
| ли сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи |
| браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грм |
| се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Т |
| да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, кој |
| у.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шум |
| омукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, ш |
| ија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана |
| омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, |
| је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч |
| е уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити |
| ој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога |
| ве очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера п |
| у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци |
| чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.< |
| је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и сра |
| нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— |
| ћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио рук |
| у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђ |
| /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни |
| с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Ал |
| еплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе ос |
| ца.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме |
| љама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да |
| едан мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говор |
| ти на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медв |
| оми онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се |
| поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се |
| ти све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, |
| та криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, д |
| .{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен чо |
| што плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека |
| осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу к |
| и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се ов |
| ајцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним |
| авила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да р |
| и <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцк |
| , стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме в |
| е сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је |
| ло у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, ш |
| го није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би мога |
| > <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није |
| а, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично |
| ибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни |
| мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је си |
| сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, |
| ури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби |
| ћниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p |
| p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још си |
| ни гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, |
| атима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — уп |
| е на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, |
| е у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> |
| нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и |
| да од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те |
| .</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на по |
| и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрм |
| у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> |
| труштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, |
| покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак |
| издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, д |
| какве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у гру |
| о, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру ј |
| рви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нер |
| : или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зид |
| дови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели град |
| рло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широ |
| римиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су |
| но. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује с |
| није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколик |
| русом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</ |
| е, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, |
| ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не |
| је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко с |
| ржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивал |
| n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке ва |
| стом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грл |
| кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу поло |
| у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му |
| ком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хла |
| шина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је рудн |
| витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег румен |
| е сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз бели |
| она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан. |
| Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, д |
| кати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све те |
| ице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је про |
| е под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окре |
| на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, ка |
| одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олу |
| аштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да |
| га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче иг |
| о с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепо |
| а и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуко |
| S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање зат |
| а испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из |
| лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и |
| само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек с |
| ћ био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час |
| гледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен |
| не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену де |
| гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из |
| тати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа |
| а га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што |
| онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га |
| из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше в |
| , па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Т |
| а овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Ха |
| душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тај |
| тим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за |
| ћ.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко ши |
| коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледа |
| твори пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна |
| гића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шап |
| он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, |
| ом, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и |
| p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаш |
| агослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву |
| аже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и |
| ата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и |
| рпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив |
| очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били р |
| очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица љу |
| запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса |
| прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља |
| очише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије иза |
| м и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дах |
| засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за |
| сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се |
| ајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задрж |
| о крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, п |
| има од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, |
| нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодил |
| куштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучиц |
| живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гри |
| него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турак |
| положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, ко |
| челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Тура |
| нину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу ис |
| ина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана дог |
| олена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, |
| она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи |
| о све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља |
| над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p |
| ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, по |
| у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у ста |
| е ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, м |
| вога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још |
| да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одг |
| лужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо т |
| искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерл |
| ија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шал |
| га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{ |
| Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И т |
| мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на |
| ити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољ |
| има него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између прија |
| је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— |
| онопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаш |
| дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грањ |
| степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе |
| ца изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} |
| гледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не |
| Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и от |
| у га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Ру |
| м неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Усплам |
| ној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу п |
| је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила |
| ећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се |
| што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука |
| заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" |
| имо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све с |
| испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу |
| ов листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> < |
| {S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створи |
| о да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије |
| иља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, заг |
| и над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу |
| се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена пог |
| дала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, |
| очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чу |
| ком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом не |
| Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са |
| набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић по |
| звери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше ова |
| амо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић |
| аде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што на |
| сред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић |
| вале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела |
| <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко |
| то не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у гос |
| а!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе и |
| кве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у о |
| ам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без те |
| страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза |
| Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна |
| још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, о |
| једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од о |
| х утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите |
| авно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћир |
| > <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила? |
| он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо н |
| иси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну гла |
| богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, о |
| а одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради? |
| шању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао ди |
| хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, |
| слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време ст |
| илицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необи |
| ну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пр |
| , тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И |
| хну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опаж |
| па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави |
| дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја в |
| здраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске доли |
| .{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толи |
| о! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш |
| их пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који ј |
| оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога |
| Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То ш |
| оки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смр |
| који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић |
| само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке н |
| ци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о миш |
| ојим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела д |
| ес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена |
| <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро |
| му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе |
| на, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле |
| али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <p |
| лавама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, |
| чини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{ |
| којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну |
| о се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећа |
| а, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли |
| ајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена с |
| н, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је о |
| ју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, к |
| е мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си до |
| ој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамља |
| — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону |
| а мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе |
| } Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев и |
| алупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као |
| десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече а |
| , који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — |
| ј икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се покл |
| како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно |
| , оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је н |
| и, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага |
| Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петна |
| рислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно ок |
| е те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с |
| заноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења |
| та и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p |
| ко не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је с |
| ори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, д |
| де је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} |
| у се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> пр |
| ој крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ |
| } Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке при |
| рата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се скл |
| о ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као |
| димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако |
| ма зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједно |
| ашна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукаст |
| n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудн |
| ти, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити к |
| ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Проп |
| а сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</ |
| љиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста |
| е меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати. |
| и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а |
| {S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, п |
| има.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже к |
| p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Р |
| да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девој |
| е у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја |
| и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се а |
| т дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом? |
| <pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли |
| тарчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено је |
| ма тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отис |
| — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити |
| /p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="1 |
| ставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да моли |
| ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на |
| {S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да |
| А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим сл |
| крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај |
| </p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, п |
| убурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к те |
| и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље зна |
| чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни |
| буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу |
| гледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; |
| се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се из |
| убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати ата |
| зи Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку по |
| ом до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p> |
| е и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком |
| реко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном |
| разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курта |
| , да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију. |
| p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Е |
| убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да |
| ише што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, |
| рачка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се |
| по је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред |
| орко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, |
| му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>А |
| држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни |
| , која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га |
| лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које виси |
| је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била |
| се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога |
| ника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Ди |
| S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и по |
| је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто п |
| атића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<p |
| ковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давн |
| најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} М |
| <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се |
| и у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се |
| ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па јед |
| икну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи ско |
| Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао гор |
| за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била |
| им миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у |
| ла Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога во |
| 99" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу вис |
| Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а в |
| гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје |
| Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове м |
| д, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навик |
| ло унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се |
| прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а |
| да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико гу |
| ађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> |
| </p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А при |
| ко и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де ов |
| ша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало ч |
| га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземно |
| густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и |
| сти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то б |
| ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав зн |
| и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и ман |
| ворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{ |
| на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрз |
| отона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — у |
| узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме |
| а једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угл |
| ашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто нам |
| још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S |
| тајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном с |
| о оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над друго |
| замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује о |
| дети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред о |
| пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, шт |
| > <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина неве |
| ји су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима. |
| више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али сум |
| ви јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> < |
| плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу п |
| е очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.< |
| окута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, исп |
| , да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и ова |
| се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е |
| утим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што |
| та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио |
| пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку |
| , из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећ |
| а Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које |
| Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крово |
| ковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по м |
| вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, |
| } А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чу |
| зуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига |
| равиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбри |
| и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић |
| овину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао. |
| дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира |
| ој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипа |
| е мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику |
| учана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и |
| ижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се |
| до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом ил |
| а се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по |
| е заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, коли |
| ота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе. |
| а били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан |
| а их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Т |
| брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати д |
| ану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупић |
| е Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.< |
| лима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћ |
| рују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово |
| Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радос |
| наш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који |
| ако јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</ |
| и око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— К |
| вести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва ј |
| огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала ј |
| смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Ту |
| у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћа |
| ан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна осв |
| Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загр |
| ладице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто з |
| и њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{ |
| ме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћир |
| тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не ч |
| дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа |
| ло, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све |
| што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни б |
| побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девој |
| амтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да за |
| вој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у ов |
| , јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} |
| , где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта ј |
| толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непој |
| е врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим пре |
| и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које |
| на поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој с |
| савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, по |
| елетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почив |
| јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у |
| ла му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да с |
| сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни |
| <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, |
| Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Рас |
| није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Гра |
| утника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка |
| така, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> < |
| — продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме |
| <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убил |
| ушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p |
| има се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> < |
| у, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Са |
| га.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у вазду |
| асти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слу |
| жбу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одрж |
| упић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар |
| се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, |
| ј оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином а |
| ла, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени п |
| храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и сн |
| оше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није мог |
| екнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S |
| преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у њег |
| њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако |
| а, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у |
| планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене |
| а се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњ |
| они у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па д |
| одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су с |
| уђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> |
| поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — пон |
| Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па |
| срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином д |
| тисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њег |
| дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могл |
| Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв |
| осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица |
| а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћућ |
| узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка |
| оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако |
| е намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ак |
| ече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице иг |
| нић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Ј |
| p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Т |
| осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благ |
| анос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, |
| ска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога |
| во се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Х |
| опадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Да |
| p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p> |
| пита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује |
| уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саре |
| а брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" / |
| бивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више н |
| и.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, ал |
| рала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабе |
| } Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их куп |
| да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи |
| ачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игум |
| ених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте ниј |
| аласалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене по |
| pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, п |
| ешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И |
| а сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагош |
| лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених |
| му невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да |
| а глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје. |
| сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више |
| естрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић |
| ја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у по |
| p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — уп |
| и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му к |
| је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман |
| Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — ре |
| едом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута б |
| звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо неб |
| а белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамо |
| рвишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit=" |
| сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи т |
| јанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум п |
| <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Нас |
| у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. < |
| , који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потр |
| двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због |
| а и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{ |
| хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; |
| зговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо пла |
| то је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми л |
| свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је вел |
| болела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влаш |
| , па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћал |
| разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле |
| жак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, к |
| оштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих б |
| ош у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с вош |
| из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се све |
| го времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и |
| вали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да |
| рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испр |
| поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећ |
| </p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко раме |
| а села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пр |
| шни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуд |
| како ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће |
| ну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ет |
| дер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима гр |
| — Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен ја |
| пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> |
| олико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, уби |
| азумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капиј |
| ај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{ |
| огата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да |
| ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама? |
| јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојч |
| нао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако превар |
| а и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, кој |
| ма овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, а |
| евати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита |
| им оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, до |
| а упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сат |
| доше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, |
| — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио |
| м свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани |
| азирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то |
| и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p |
| нија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} |
| е сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови |
| асника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И |
| Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори |
| ! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори |
| оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхт |
| ра светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, а |
| едао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом |
| ш ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећак |
| па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, |
| о само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина чов |
| ју у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро в |
| к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кме |
| неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подру |
| је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да св |
| уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе ча |
| , да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала из |
| јала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенк |
| се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ћ |
| неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама |
| <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који кршт |
| опште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истиц |
| тето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на |
| , посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога приј |
| о слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p |
| Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици ода |
| , али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се |
| ну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је пок |
| дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— |
| о, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко |
| нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— |
| е таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, |
| справи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва |
| крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица |
| ајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да |
| кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у ст |
| спод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногам |
| е па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — |
| а трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек ка |
| Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдј |
| мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори |
| во. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из |
| у Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Н |
| око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког |
| ре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој н |
| 040_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи |
| <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод за |
| Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао ј |
| вај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да прона |
| лев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од те |
| издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} |
| лагослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, |
| ако им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко |
| кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду |
| пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, |
| ма, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена. |
| Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечиц |
| успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаж |
| и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха |
| инић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето ва |
| аше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уб |
| , бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, |
| ти ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — |
| оје му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули вла |
| на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му |
| ти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, |
| аља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па |
| не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, |
| сти, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у груди |
| лагослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У |
| војку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, |
| <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, |
| крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад |
| а му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога |
| , само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам |
| ва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, сна |
| разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема |
| за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како проле |
| мљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} |
| у је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укор |
| живају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију< |
| а кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, ко |
| <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239 |
| па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и поне |
| еда, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњ |
| да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову пом |
| азао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Стан |
| је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу |
| њи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, |
| лоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као ц |
| ше осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру |
| аше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} |
| тви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, |
| тавила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима |
| глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову |
| кве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је |
| све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим |
| , да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — |
| како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме по |
| и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, с |
| .</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћ |
| рстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада вид |
| својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси |
| и, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— |
| асу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — дос |
| ме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{ |
| .{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са |
| </p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За ов |
| } Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку ч |
| запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, |
| S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто о |
| Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника |
| зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробуди |
| с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повил |
| пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на |
| села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ |
| ве мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном хра |
| авраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у п |
| уби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова у |
| туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{ |
| станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— |
| само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p> |
| бдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. < |
| осао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n |
| ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће т |
| је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао |
| ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишт |
| S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попал |
| Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните јед |
| изно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродаје |
| однети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Мила |
| а га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село п |
| се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине |
| градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана |
| ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} |
| скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој с |
| еш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново ј |
| гледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у |
| ујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота |
| Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељ |
| дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је |
| {S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренут |
| лада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара п |
| свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће ва |
| лушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује прита |
| . — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру ск |
| молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити |
| са, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и врат |
| то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово она |
| запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они шт |
| угог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако |
| уте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдук |
| и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник? |
| } Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао |
| е!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} |
| аком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери |
| Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мр |
| чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирен |
| аронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен |
| су од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад |
| поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> |
| нуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што зас |
| чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него |
| ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих но |
| ост.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и |
| би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек р |
| ласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодич |
| .</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека ч |
| таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколи |
| огачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се вра |
| рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину н |
| па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>Посл |
| ју.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> < |
| јату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци |
| спод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраш |
| ји облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А |
| pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — в |
| те више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри н |
| ак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко ру |
| отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо |
| страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да о |
| новату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</ |
| ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, |
| мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она |
| е дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово пис |
| клијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, |
| ко, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја са |
| иша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави |
| убаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p |
| момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: |
| рже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, п |
| угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и |
| осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет г |
| и, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — |
| Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога |
| д погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао |
| а је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који |
| ајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, |
| .{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Ал |
| о појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Ка |
| у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које |
| <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од |
| е он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега. |
| човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џи |
| дан између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па |
| ></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега |
| нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>С |
| На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Са |
| га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципље |
| било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравц |
| и.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз вра |
| покојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још ник |
| рв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће пока |
| а заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — |
| ић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер ј |
| ркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је |
| ајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко |
| од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у |
| /p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се |
| рив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива |
| Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се |
| ео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири с |
| <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гаг |
| ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разго |
| р-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије од |
| исто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помо |
| ићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> |
| иру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на т |
| <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај |
| бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а пе |
| p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога х |
| е, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па |
| јима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на |
| у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним п |
| авала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узму |
| и, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Стан |
| Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато |
| .</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну |
| .</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити |
| расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, |
| , куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па мака |
| > <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си |
| и падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у то |
| рат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка пос |
| . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом ру |
| а напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на в |
| > <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два бр |
| помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој |
| ве дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је |
| рви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер |
| p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе |
| тишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази ш |
| ворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, т |
| Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да |
| — Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липов |
| е!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да |
| е као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са с |
| d>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у |
| нда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву ли |
| под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, |
| еђутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо |
| сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој |
| брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похита |
| ћа <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није н |
| ашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећ |
| стао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му |
| степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и срка |
| после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас |
| >— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, |
| камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмо |
| је, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјева |
| ешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; |
| у запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" / |
| чинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — |
| имове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много к |
| е субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, н |
| е дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, |
| ановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су |
| {S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском |
| > <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у х |
| па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је би |
| ли ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја |
| да, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, |
| p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> < |
| проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зуб |
| . — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Бог |
| радај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јес |
| а и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо п |
| окле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успу |
| народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и |
| тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао |
| е игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше о |
| јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" |
| ив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А |
| ом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p> |
| {S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} |
| ом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахи |
| ло, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и тр |
| меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да г |
| е речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао ј |
| и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има |
| е! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе |
| да личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом сн |
| раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда изме |
| срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује з |
| па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type |
| гуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бог |
| а Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, |
| ла, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несв |
| ен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан |
| розници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ |
| рисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну нек |
| ћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Док |
| Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој |
| си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си о |
| ав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање дос |
| ном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан г |
| слови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи |
| евојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, ко |
| у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата заје |
| иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена |
| ред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честит |
| се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} |
| У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— |
| а девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с |
| р не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја |
| да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p> |
| је.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очи |
| се, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по ма |
| иге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, |
| дело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско д |
| ротивних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, |
| и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се |
| ривуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> < |
| хвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза ок |
| је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која м |
| ошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену |
| шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Љ |
| плетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћели |
| се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је ж |
| злегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао са |
| а од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана |
| га пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је ч |
| титеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да |
| ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с |
| гли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену |
| вено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско про |
| олитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! |
| ветлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећ |
| молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} |
| аве, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /> |
| а па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије |
| и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи |
| приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према |
| н седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, по |
| тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири |
| n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на |
| под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" />< |
| загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао тр |
| тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разл |
| и, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> |
| иниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узв |
| ољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Ш |
| расак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је пока |
| стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера |
| — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полуза |
| нежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели |
| у.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове |
| хнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да |
| а.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јеч |
| ећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p |
| о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећава |
| а кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А шт |
| се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Руднич |
| кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по неми |
| увши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још |
| а између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним |
| <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну н |
| S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити |
| ије се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер з |
| ад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претњ |
| >— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да ве |
| лао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са сво |
| Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља доп |
| p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крвав |
| и зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположењ |
| оше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, чест |
| ју.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још |
| <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до |
| .</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована. |
| .</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан |
| head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, |
| и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове |
| кивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{ |
| ва згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одв |
| да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубо |
| о баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на |
| још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и |
| каше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто |
| авали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда зах |
| ан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора |
| чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Стр |
| највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> |
| /p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трб |
| .</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Ма |
| а узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цв |
| рока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, |
| ћи чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и рас |
| у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџ |
| се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, чести |
| </p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити |
| <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фал |
| ни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго |
| у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замач |
| рептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што |
| него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</ |
| о на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам р |
| сак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, |
| /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него ре |
| е покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хато |
| е пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<p |
| ље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, |
| p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Ах |
| а ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне |
| > <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, т |
| кар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како |
| нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у кас |
| Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић к |
| рци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S |
| -агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још |
| станак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву ра |
| где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p |
| ур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суљ |
| , него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред |
| е баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само уст |
| ди?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађ |
| e> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и |
| имати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева |
| шаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.< |
| е.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић |
| мо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђ |
| аво весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се поја |
| ка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу пони |
| p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта |
| уставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи з |
| е се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> < |
| олази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, з |
| /p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш нов |
| сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна бесни |
| , честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па нас |
| ку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај зн |
| ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима |
| p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Г |
| ду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећ |
| и, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви иза |
| е Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p> |
| , честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> |
| у се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше |
| и никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као з |
| код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу. |
| а време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео ни |
| на нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа с |
| во чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и мома |
| ле два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном дев |
| ну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче |
| де смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема нико |
| {S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да |
| та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још |
| <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за |
| Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, д |
| и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, д |
| да, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће |
| га једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она |
| како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p |
| , да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима поб |
| р-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се ви |
| колико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, ко |
| едаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере |
| их и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу се |
| на филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко с |
| /p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p |
| и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети |
| да, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послат |
| онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Ко |
| око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, ка |
| > <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с луча |
| Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваље |
| ми!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недић |
| да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их ј |
| ад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила |
| каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли как |
| у, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одра |
| сталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слав |
| одиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> |
| и га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад |
| > <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише с |
| </p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага поп |
| ао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравч |
| сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се ни |
| ерови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, |
| их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— ид |
| и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је |
| ту биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени |
| .{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напо |
| видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, как |
| у и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље |
| pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако ми |
| зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улаз |
| покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком |
| га ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине |
| ао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна |
| ор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео |
| а за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици не |
| ију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави |
| ли неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, |
| ао заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави ди |
| пије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођено |
| ца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по су |
| На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно п |
| ини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд |
| осила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида |
| .{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепо |
| екивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па ш |
| уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема ста |
| а види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што |
| бојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој |
| ију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кес |
| м кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у |
| последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n= |
| че Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко л |
| оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S |
| Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разгов |
| пију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се л |
| уто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа |
| Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да се |
| а и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саће |
| ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газим |
| ник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а о |
| очи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију |
| p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктим |
| еме седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p |
| p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — |
| аци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вел |
| воздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> |
| о да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем |
| си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити |
| , — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момц |
| укну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље |
| /p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болест |
| ак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави |
| бу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече |
| е радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу прич |
| рвишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док |
| Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошт |
| ила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква |
| бину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимо |
| чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и по |
| нако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеж |
| у, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као |
| уђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред |
| поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. |
| ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њези |
| ица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стањ |
| чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка |
| миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, |
| ери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, ис |
| ити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, |
| толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да М |
| ршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p |
| да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не п |
| су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати н |
| уркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је сева |
| жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> |
| и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у гла |
| дносе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако на |
| се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу вран |
| ецо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па |
| нити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу |
| где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд |
| е на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из го |
| е.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; а |
| есе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— М |
| ојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> |
| ни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си |
| е Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — |
| не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> |
| једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мис |
| страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли |
| чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је |
| ан мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно |
| преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагић |
| о му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина |
| е с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва д |
| неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, |
| > <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45 |
| а све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му с |
| <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и |
| звикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам за |
| ни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико |
| , кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста |
| звикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, св |
| устити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> < |
| и делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запит |
| — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чу |
| урци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се |
| сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Ка |
| духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти н |
| вета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка п |
| гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дођ |
| изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p |
| та, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни ото |
| >И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?< |
| налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку |
| естављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа |
| замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли |
| ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одгов |
| ала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме з |
| алише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Муч |
| јаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи поса |
| касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље |
| састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало |
| па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера зад |
| још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, н |
| онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватру |
| То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин |
| вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</ |
| аха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Милано |
| <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му тре |
| ве и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио |
| > <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само б |
| јао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос |
| атићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. |
| бро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...< |
| крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу. |
| јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето |
| и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</ |
| авађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цр |
| ати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — |
| — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биогр |
| и, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> |
| Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовн |
| ош оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Д |
| Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, |
| кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p |
| а је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга не |
| болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало |
| мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху |
| х се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} |
| на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, |
| рака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да с |
| чио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа п |
| то шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Р |
| д је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, |
| да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лаган |
| ме.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Из |
| >— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— |
| <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић |
| имова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?< |
| у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — |
| стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је |
| пак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џини |
| га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али |
| толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко |
| p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, ка |
| та мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или |
| а, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу п |
| они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није. |
| е је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се |
| т са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не прис |
| ијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута су |
| да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару |
| се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турч |
| > <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство! |
| ити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћ |
| му Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут пр |
| огао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, п |
| увише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, |
| лазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са ов |
| да сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— |
| ошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овог |
| <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> |
| едер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми |
| е освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекр |
| ва згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међути |
| рати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премешта |
| у се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани |
| и као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска |
| , ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу ј |
| "100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, |
| {S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповест |
| је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да по |
| о.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с к |
| тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да от |
| арод, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само м |
| је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове во |
| снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је д |
| Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, |
| ка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од |
| <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Ш |
| ти брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе бр |
| некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од |
| тој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’ |
| егове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са |
| >Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> |
| . Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </f |
| гледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад |
| врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамење |
| у! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, |
| ма истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам к |
| чина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше |
| а дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без ика |
| .{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, д |
| у, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ |
| ичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез |
| ковца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не |
| потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера |
| а, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> |
| n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да |
| ране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и а |
| крвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало |
| и.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и |
| е је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада м |
| е, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, |
| не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је |
| до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> < |
| ј се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрес |
| ило и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао ка |
| ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећаје |
| несе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се те |
| само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем |
| , утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, тр |
| напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с м |
| <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца |
| на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је |
| сумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није мар |
| метоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као г |
| ља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је ка |
| уше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а ме |
| метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђел |
| pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чув |
| а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, оти |
| ш је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, вес |
| е!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као к |
| ебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пења |
| ањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила |
| ј распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</ |
| у блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и |
| /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом |
| вати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте |
| е био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али |
| прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико ј |
| Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова |
| да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња до |
| родица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се она |
| лиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас |
| тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и осло |
| људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{ |
| а им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — р |
| , снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле |
| е с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, |
| све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе |
| би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што |
| му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао го |
| је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, |
| снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењ |
| ајзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И св |
| на се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе и |
| стак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, |
| је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажа |
| неза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} Т |
| њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџ |
| са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је |
| неженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се свет |
| чију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас изв |
| е! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p |
| их девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је |
| он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га |
| млука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је |
| н талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блес |
| b n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестриће |
| погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је до |
| већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку |
| и у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу п |
| био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, о |
| му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме пла |
| а постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица |
| места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као цр |
| нине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао ј |
| ега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи. |
| мних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао |
| } Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спушта |
| з котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — |
| могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окр |
| новато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губ |
| гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјап |
| им крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месе |
| само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да |
| недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једар |
| е чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit=" |
| е зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да |
| јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овом |
| а пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово |
| ха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разг |
| аџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— О |
| бало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива. |
| бу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од |
| свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара ис |
| леда, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те |
| од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала о |
| ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што |
| да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао |
| о под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој |
| а просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери п |
| коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p |
| немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић ис |
| од ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњач |
| укну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пут |
| се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како |
| рати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја |
| ећ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што ј |
| ном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли о |
| : али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толи |
| ћи у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магл |
| тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како д |
| њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну некол |
| а.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а н |
| ћ, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и г |
| и ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама н |
| Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рог |
| "200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену |
| м погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако п |
| ав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него са |
| омамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највиш |
| оље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говор |
| } Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у |
| а душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о г |
| оме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, |
| вају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топов |
| а и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поу |
| лео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и |
| али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да од |
| није и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као ог |
| абије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на |
| т добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — |
| узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Х |
| расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као п |
| ињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних се |
| окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S |
| би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђ |
| ати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско |
| тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг |
| лости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још |
| ласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, ко |
| ије могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају |
| знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све |
| да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана |
| е није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није |
| ариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да |
| плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су м |
| аплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} Т |
| ита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, б |
| е, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> < |
| .{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе |
| зива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гне |
| на поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био |
| и, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подно |
| па зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број |
| рунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p |
| а је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између п |
| е ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно |
| а опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново сас |
| ено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега |
| несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као оч |
| лоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз |
| одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима |
| у чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака |
| гова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, кој |
| себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шум |
| в ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губ |
| ду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, кој |
| > <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, ка |
| ипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре |
| а провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} |
| мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, г |
| /p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мр |
| ушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало |
| и жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним ху |
| p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају пр |
| ватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти |
| ај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити ни |
| астових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута |
| рану.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговор |
| ан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и |
| раз, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subS |
| а стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једн |
| душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био ј |
| .{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да |
| ом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, |
| данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог |
| учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнак |
| оше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагов |
| се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан |
| поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука |
| м молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p |
| погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душ |
| топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме |
| посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, |
| ебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у еп |
| њао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да |
| а Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девоја |
| , па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли с |
| лију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толи |
| ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, |
| и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је д |
| у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За |
| , шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> < |
| неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, |
| као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом |
| кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} |
| на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у вис |
| џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој к |
| а снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгу |
| мрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је пе |
| S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког |
| ећ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S |
| /p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није ч |
| гледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рам |
| ло његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујн |
| ли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже |
| аздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, тр |
| ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и мол |
| кађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко ц |
| дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзал |
| ак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би |
| шта падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао спле |
| бе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а не |
| кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога мана |
| га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, |
| га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винул |
| ари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири |
| колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што и |
| бе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу там |
| то их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме зати |
| е још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и |
| рчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и с |
| </p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви |
| , да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, |
| асају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овес |
| ажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ниш |
| рше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемогл |
| овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај р |
| ио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних крово |
| поте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је закло |
| овек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, са |
| ри.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге |
| им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико приј |
| ну, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових |
| од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у |
| сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, о |
| месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> |
| га неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан |
| /p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, |
| асе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, б |
| ло, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игум |
| ца.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као |
| у, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S |
| ера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то |
| ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни |
| аној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му са |
| а захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се |
| к и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се нан |
| стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној п |
| тарицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу. |
| ре доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци |
| њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога |
| се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зази |
| га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довел |
| /p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да ку |
| капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту ка |
| лони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакос |
| Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њ |
| агићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може зак |
| , једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад |
| чи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од он |
| А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га |
| његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако пр |
| p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце |
| и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издр |
| дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамн |
| у, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чел |
| дегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко |
| ва глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и кл |
| у у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као |
| гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више з |
| да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној |
| ојом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће |
| аса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови |
| у је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и ове |
| е ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је ви |
| вориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га |
| у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапућ |
| помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Е |
| о јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да |
| ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслим |
| х нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му |
| до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или |
| ла се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан |
| премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се о |
| аласа старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових у |
| n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам м |
| его сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још м |
| грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Р |
| оља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку гл |
| да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудн |
| , па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је н |
| у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио в |
| сака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружа |
| разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расв |
| ојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу ко |
| лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, т |
| p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се |
| ше; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></ |
| ветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није |
| и Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удар |
| ле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље о |
| н, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћ |
| нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игу |
| е по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од |
| шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло < |
| претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, д |
| а његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изглед |
| во изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрам |
| злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака |
| ди лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ив |
| на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, |
| анојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну? |
| у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> |
| {S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, пору |
| лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Кати |
| е кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће |
| атио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, погл |
| од у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздиз |
| ст бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А |
| од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од с |
| нога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} |
| рење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само от |
| оље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи |
| ке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је |
| а суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Ха |
| стио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" |
| p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомил |
| лу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поб |
| му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код |
| ио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав ц |
| ја укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну |
| ари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би р |
| и, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у |
| х руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад |
| д зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ет |
| .{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вук |
| уши јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лиц |
| а ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама би |
| ли сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</ |
| <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадал |
| -ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на кој |
| што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир |
| а, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања би |
| а“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа |
| ори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу |
| ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она |
| склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала ј |
| еднога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је |
| кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, св |
| де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се |
| ешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џ |
| е главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — |
| стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо к |
| е се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па |
| г писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му ј |
| миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отп |
| ни и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад |
| прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у ста |
| е ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат |
| дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуч |
| ео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало са |
| {S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недр |
| ата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед м |
| јку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У С |
| ути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се с |
| у, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу |
| пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх |
| а софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуште |
| орило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о М |
| е она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да |
| му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источ |
| десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Мило |
| века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p> |
| у се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и |
| црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="1 |
| главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и |
| о Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, д |
| сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем а |
| <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливе |
| појев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, иде |
| менима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се са |
| је, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га у |
| које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S |
| усак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћу |
| } Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се |
| де куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му с |
| p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и с |
| наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно |
| у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово |
| да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа кор |
| , онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити |
| покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, |
| упић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлац |
| унца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овам |
| нога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне |
| ри Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме |
| и, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде |
| p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се ов |
| и су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, |
| — Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n |
| ако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са |
| ао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама |
| мично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" / |
| ура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ће |
| , а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило |
| и кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} У |
| Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па |
| д и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чуд |
| , већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном |
| ручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на |
| едва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p |
| оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од сел |
| дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде |
| зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све |
| ован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер ни |
| није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо |
| идела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво п |
| , па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И т |
| ве клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то и |
| ам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него |
| што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагић |
| лињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све |
| да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не |
| сити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње п |
| уја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом г |
| и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и р |
| а све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведош |
| ај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, за |
| , није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, |
| је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и гд |
| , мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та |
| "> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихо |
| ме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му ра |
| тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни |
| увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пу |
| ри Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нек |
| едаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани к |
| одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чи |
| мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замр |
| ан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је в |
| се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притиски |
| у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не сни |
| р-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p |
| радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака п |
| вороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га |
| створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и |
| Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Р |
| да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ре |
| сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаш |
| аш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже |
| сало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад |
| веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дет |
| .{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једи |
| који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које |
| одједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних ос |
| оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео |
| ле на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, |
| мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што |
| на под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све |
| и покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко о |
| одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни вл |
| јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у |
| ала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S |
| зорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се к |
| ују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из ко |
| , кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога |
| она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемл |
| и ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће за |
| м господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне пој |
| ње у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{ |
| есет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очува |
| змахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необич |
| т и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везо |
| ва браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики на |
| } Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорил |
| и, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Ов |
| ењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком |
| у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара |
| а учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару |
| ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: |
| на, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са ос |
| а Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама. |
| н, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после |
| била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, |
| ала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није мог |
| па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити |
| модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно звер |
| а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његов |
| се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам |
| не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{ |
| е спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што сто |
| еколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било |
| <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прил |
| стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Мил |
| е, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више ни |
| сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Оч |
| међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст |
| p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин т |
| шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац раз |
| Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су о |
| у се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, нег |
| ије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао |
| сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није |
| ), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он |
| , није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на |
| >— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p |
| Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уни |
| нула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" / |
| овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{ |
| снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, |
| љем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама жел |
| е свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бив |
| ам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> < |
| , па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, |
| слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам |
| </p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујак |
| у, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад ј |
| својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што |
| у му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ства |
| мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучи |
| овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па о |
| с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хте |
| ја му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме де |
| за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у сне |
| лушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на |
| Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; де |
| дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који н |
| гледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и б |
| /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и нар |
| ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна |
| , да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се посл |
| е, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одгов |
| између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрача |
| и. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, |
| страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћут |
| е? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> |
| један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче ку |
| уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S |
| а се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — зап |
| ледњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} |
| м снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени обла |
| ину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвес |
| у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, ко |
| елече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала |
| се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, кази |
| шта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S |
| времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час п |
| и, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причини |
| огу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му покл |
| аш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао |
| жно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, гра |
| ти да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манас |
| плеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни |
| ву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, н |
| е притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку |
| хне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а о |
| над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна с |
| и.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш |
| да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвија |
| дноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а ка |
| елије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топ |
| да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца |
| ко је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне зад |
| че час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од вр |
| ише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може |
| хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом ч |
| рачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођа |
| угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манаст |
| ле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> |
| ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Преск |
| мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља сво |
| е обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шума |
| гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј о |
| е наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди |
| гу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио |
| ви му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од с |
| леда око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом |
| стовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вук |
| а копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежино |
| томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опр |
| n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо гр |
| а чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> < |
| а се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb |
| е као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Х |
| > <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са |
| ама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника |
| ања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио М |
| кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као |
| ни згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, кој |
| едали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапу |
| ља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те |
| е грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, |
| уке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} |
| м ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је неп |
| </l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Обо |
| и колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже |
| у... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала |
| разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте доче |
| азвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> |
| ло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека |