• oчекује 1
  • pа 1
  • quote 6
  • А 177
  • а 556
  • Авај 1
  • авдес 2
  • авдеса 1
  • аветињску 1
  • авлији 1
  • авлију 1
  • Ага 16
  • ага 160
  • агама 4
  • аге 17
  • Аги 1
  • аги 20
  • агин 2
  • агина 6
  • агини 1
  • агиним 2
  • агиних 1
  • агино 1
  • агиној 1
  • агинских 1
  • агом 10
  • Агу 1
  • агу 15
  • аждаје 1
  • Азне 1
  • Азни 3
  • Азну 1
  • Ако 14
  • ако 72
  • алакање 1
  • Алах 6
  • Алаха 1
  • алев 1
  • Алекса 11
  • Алексе 2
  • Алексину 1
  • Алексом 1
  • Алексу 2
  • али 158
  • Али 96
  • алком 1
  • Ама 22
  • ама 6
  • Аман 10
  • амана 2
  • аманет 1
  • амбиз 1
  • амбиси 1
  • амин 1
  • Амин 1
  • амо 23
  • амодете 1
  • ана 2
  • Анђа 39
  • анђела 1
  • анђео 1
  • Анђина 1
  • Анђо 2
  • Анђом 1
  • Анђу 4
  • апсанџија 1
  • апсанџије 1
  • апсанџији 1
  • аргатовали 1
  • арију 1
  • арр 1
  • Арханђела 2
  • атар 1
  • атара 1
  • атари 1
  • атару 7
  • атеш 1
  • Атеш 1
  • аустријским 1
  • аустријског 1
  • Аустрију 1
  • Ах 1
  • Аха 2
  • ахара 1
  • ахаре 2
  • Ач 1
  • Баба 2
  • баба 4
  • бавио 1
  • багрила 1
  • бајалица 1
  • бакарна 1
  • балије 1
  • банак 1
  • бану 3
  • бануше 2
  • Бар 2
  • бар 28
  • барјам 1
  • бат 1
  • Батали 1
  • бато 3
  • бауљати 1
  • бацају 1
  • бацали 1
  • бацало 1
  • бацао 1
  • баци 4
  • бацили 1
  • бацио 3
  • бацити 2
  • бацише 1
  • баџа 1
  • Баш 12
  • баш 59
  • баше 2
  • баши 1
  • башка 1
  • башта 1
  • баште 1
  • башти 2
  • башту 1
  • бдиш 1
  • бе 1
  • бега 4
  • бегао 2
  • бегати 1
  • бегови 1
  • Бегунце 1
  • бегунце 2
  • бегунци 1
  • бегунцима 1
  • беда 1
  • беде 3
  • бедема 3
  • бедеми 1
  • беду 2
  • бежати 2
  • без 31
  • безбрижно 1
  • бејаху 1
  • бела 3
  • белаја 1
  • беласкала 1
  • беласкати 1
  • беле 2
  • бели 5
  • белим 2
  • белина 1
  • белини 4
  • белином 3
  • белину 1
  • белих 1
  • беличаста 1
  • беличасте 1
  • беличастоме 1
  • белом 1
  • беломе 1
  • белу 1
  • бео 1
  • Београд 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београда 2
  • београдске 1
  • београдским 1
  • Београдскога 1
  • београдскога 2
  • београдском 1
  • Београду 4
  • беочузи 1
  • бер 1
  • бес 1
  • бесвесно 1
  • бесмо 1
  • беснело 1
  • беснео 2
  • бесни 1
  • беснила 1
  • беснило 2
  • бесно 2
  • беспослен 1
  • беута 1
  • беуту 2
  • беху 10
  • Беч 1
  • Беше 1
  • беше 30
  • би 196
  • Би 2
  • бива 32
  • бивало 2
  • бивао 2
  • бивати 5
  • бије 1
  • Бик 1
  • биком 1
  • Била 2
  • била 53
  • биле 5
  • били 19
  • Било 1
  • било 77
  • Био 5
  • био 62
  • Биоград 1
  • Биограду 3
  • бирај 1
  • Бирај 1
  • бирања 1
  • биров 1
  • бирова 1
  • Бирчанин 6
  • Бирчанина 3
  • Бирчанинову 1
  • Бирчанином 1
  • бисага 1
  • бисазима 1
  • бисмо 3
  • бистра 1
  • бистре 1
  • Бистре 1
  • бистри 1
  • бистрило 1
  • бит 2
  • бити 25
  • битисало 1
  • битци 1
  • Биће 3
  • биће 6
  • Бићеш 2
  • бих 19
  • бичева 1
  • благо 5
  • благом 1
  • благослов 2
  • благословена 1
  • благословено 1
  • Благослови 5
  • благослови 7
  • благословио 4
  • благословити 1
  • благост 1
  • блаже 1
  • блаженство 1
  • блажила 1
  • блату 1
  • Блед 1
  • блед 2
  • Бледа 1
  • бледа 2
  • бледео 1
  • бледи 1
  • бледило 2
  • бледо 1
  • бледу 1
  • блеђе 2
  • блене 3
  • бленеш 1
  • блену 1
  • бленула 1
  • бленуо 5
  • блеском 1
  • блесну 2
  • блеснуше 2
  • блештала 1
  • блешти 1
  • ближе 4
  • ближи 2
  • ближила 1
  • ближиле 1
  • ближили 1
  • ближио 3
  • ближњима 1
  • близини 5
  • близину 1
  • близу 3
  • блиста 2
  • блистаху 1
  • бљуну 1
  • Бог 43
  • Бога 21
  • богата 1
  • богато 2
  • Боговађе 3
  • Боговађи 1
  • Богом 2
  • богомоље 1
  • богоради 1
  • Богу 17
  • Боже 6
  • Божја 1
  • Божје 6
  • Божјег 1
  • Божјега 1
  • Божји 1
  • Божјим 1
  • Божјих 1
  • Бој 5
  • бој 9
  • бојажљиво 4
  • Бојала 1
  • бојашљиво 1
  • боје 1
  • бојева 2
  • бојите 1
  • боју 1
  • Бок 1
  • бол 5
  • бола 4
  • Болан 1
  • болан 9
  • болели 1
  • болесна 1
  • болесница 2
  • болеснице 1
  • болесници 1
  • болесницу 1
  • болесну 1
  • болестан 1
  • боли 2
  • болно 3
  • болова 2
  • болове 1
  • боловима 1
  • болом 1
  • боље 18
  • Боље 4
  • боно 1
  • борачкога 2
  • борбе 3
  • борби 1
  • борећи 1
  • борила 2
  • борили 1
  • борити 1
  • борме 1
  • босански 1
  • Боца 8
  • Боцу 1
  • бочи 1
  • брава 2
  • брада 1
  • Брада 1
  • браде 2
  • брадом 4
  • браду 5
  • брани 2
  • браник 1
  • бранила 1
  • бранимо 2
  • браниоца 1
  • бранити 2
  • Бранчића 1
  • брањаше 2
  • брат 11
  • брата 24
  • брате 3
  • братњево 1
  • брато 1
  • братовљев 1
  • братовљеве 2
  • братовљеву 1
  • братом 1
  • братске 3
  • братски 1
  • братској 1
  • братском 2
  • братску 1
  • брату 3
  • браћа 7
  • браће 6
  • браћи 3
  • браћо 7
  • браћу 7
  • брвана 1
  • брвна 1
  • брда 1
  • брдима 2
  • брдо 1
  • бре 8
  • брежуљак 1
  • брежуљка 1
  • бреста 1
  • бржи 1
  • брзајући 1
  • Брзим 1
  • брзини 1
  • брзином 2
  • брзо 19
  • Брзо 6
  • брзу 1
  • Брига 1
  • брижан 2
  • брижни 1
  • брижно 3
  • бризну 1
  • брине 1
  • брини 6
  • брисаше 1
  • брк 1
  • брка 1
  • бркова 1
  • брковима 1
  • брком 1
  • бродове 1
  • Број 3
  • бројаница 1
  • брујало 1
  • брујање 1
  • брујао 1
  • Брука 1
  • бруке 2
  • бруку 1
  • брцима 1
  • бубњало 1
  • буд 1
  • будало 1
  • буде 5
  • Буди 1
  • будило 1
  • будни 1
  • будноћи 1
  • буду 1
  • будуће 2
  • бујала 1
  • бујао 1
  • бујица 5
  • бујице 1
  • бујна 1
  • Бујна 2
  • бујне 1
  • бујни 1
  • бујности 1
  • букну 3
  • букнула 2
  • букнути 1
  • буктиња 1
  • буле 1
  • буљук 1
  • бунар 1
  • буни 2
  • бунили 1
  • бунило 2
  • буним 1
  • буниш 1
  • Буниш 1
  • бунован 1
  • буновна 1
  • бунтовничког 1
  • бунцање 1
  • бунџија 1
  • Бура 1
  • бурно 1
  • Бурно 1
  • буром 1
  • буру 2
  • буса 1
  • бусена 1
  • бусену 1
  • бучала 1
  • вадао 1
  • ваздух 4
  • ваздуха 3
  • ваздуху 2
  • ваздушаста 1
  • Вајат 1
  • вајат 13
  • вајата 8
  • вајату 7
  • вајкања 1
  • вал 1
  • Вала 5
  • вала 6
  • валах 1
  • ваља 19
  • Ваља 3
  • Ваљада 1
  • ваљада 2
  • ваљају 1
  • ваљале 1
  • Ваљало 1
  • ваљало 8
  • ваљати 1
  • Ваљда 2
  • Ваљева 3
  • Ваљево 6
  • ваљевски 2
  • Ваљеву 8
  • ваљкаста 1
  • вам 36
  • вама 2
  • ван 6
  • вапијућега 1
  • варница 2
  • Вас 1
  • вас 14
  • ватара 1
  • Ватра 1
  • ватра 9
  • ватрама 1
  • ватре 9
  • ватрени 1
  • ватреним 1
  • ватри 5
  • ватрица 1
  • ватрици 1
  • ватром 3
  • Ватру 1
  • ватру 5
  • ватруштина 1
  • ватруштине 1
  • ваша 5
  • ваше 2
  • вашем 2
  • вашу 1
  • ведра 2
  • ведријим 1
  • ведрим 1
  • ведрина 5
  • ведрином 1
  • ведро 4
  • ведром 1
  • веђама 1
  • веже 1
  • вежу 1
  • веза 1
  • Везана 2
  • везана 9
  • везане 3
  • везани 1
  • везаним 1
  • везаних 2
  • везаноме 1
  • везаше 3
  • везе 1
  • везене 1
  • везену 1
  • везира 2
  • везла 1
  • везовима 1
  • Везујте 2
  • везују 1
  • вејавице 1
  • вејавици 3
  • вејавицу 3
  • вејао 1
  • веје 3
  • веју 1
  • века 2
  • вековати 1
  • веку 1
  • веле 2
  • Веле 2
  • вели 12
  • Вели 6
  • велика 5
  • велике 3
  • великим 1
  • велико 9
  • Великомучениче 1
  • велику 1
  • Велим 1
  • велим 11
  • Велимо 1
  • величао 1
  • величини 1
  • велиш 13
  • Велиш 2
  • венча 1
  • вео 2
  • вера 2
  • веран 1
  • вере 2
  • веригама 1
  • верне 1
  • вернијега 1
  • веровала 2
  • веровао 5
  • веровати 1
  • веру 5
  • веруј 1
  • верује 2
  • Веселнице 1
  • Веселниче 1
  • весело 7
  • веселог 1
  • веселом 1
  • весеља 4
  • весеље 6
  • весео 1
  • Весео 1
  • вест 1
  • Ветар 1
  • ветар 2
  • ветра 1
  • ветрић 5
  • ветрова 1
  • ветру 1
  • већ 121
  • Већ 4
  • већа 1
  • већи 7
  • већих 1
  • већма 12
  • вече 4
  • вечер 2
  • вечера 3
  • вечерају 1
  • вечерас 1
  • вечерати 1
  • вечере 2
  • вечери 4
  • вечерњу 1
  • Вечерњу 1
  • вечеру 1
  • вечито 1
  • Вечнаја 1
  • вечне 1
  • вечност 2
  • вечности 1
  • вешају 1
  • вешала 3
  • Ви 1
  • ви 17
  • вид 1
  • видају 1
  • виде 6
  • видела 3
  • видело 1
  • видео 14
  • Видео 2
  • Видети 1
  • видети 6
  • видеће 1
  • види 13
  • видим 4
  • видите 1
  • Видиш 1
  • видиш 8
  • видовне 1
  • Видојевици 1
  • виду 1
  • виђао 1
  • виђена 2
  • виђене 1
  • виђеније 2
  • виђенијег 1
  • виђенијих 3
  • виђенију 1
  • Виђећеш 1
  • вијају 1
  • вијао 1
  • вијем 1
  • викао 1
  • викати 1
  • викне 2
  • викну 43
  • викнуо 1
  • викнуше 1
  • вилајету 2
  • вилица 2
  • вилице 2
  • вина 2
  • вино 1
  • винову 1
  • винску 1
  • вину 1
  • винула 2
  • вири 2
  • вис 2
  • висе 1
  • висећи 4
  • виси 3
  • висила 2
  • висим 1
  • висина 1
  • Висина 1
  • висине 3
  • висином 1
  • висину 3
  • висио 2
  • Висока 1
  • висока 3
  • високе 1
  • Високи 1
  • високи 3
  • високим 3
  • високих 2
  • Високо 1
  • високо 6
  • високу 2
  • вису 1
  • вита 4
  • Витаваре 1
  • витез 1
  • Витез 1
  • витеза 3
  • витих 1
  • Витковића 3
  • витла 2
  • витлају 1
  • вихар 2
  • вихор 2
  • виче 1
  • вичи 1
  • виш 1
  • вишаше 1
  • Више 1
  • више 146
  • Вишњега 2
  • вјера 1
  • вјере 3
  • Вјечнаја 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • влагу 1
  • влада 1
  • владала 5
  • владати 1
  • владом 1
  • влажан 2
  • влажна 1
  • влажним 1
  • влажно 1
  • влажној 1
  • влажну 1
  • влас 1
  • власт 3
  • властеле 1
  • власти 2
  • Влахињице 1
  • Влаше 1
  • влаше 4
  • влашка 3
  • влашки 1
  • Вога 1
  • воде 6
  • воденица 1
  • води 6
  • водила 1
  • водио 4
  • Водите 1
  • водом 2
  • вођа 2
  • вођевина 1
  • вођевину 1
  • вођице 2
  • војвода 1
  • војводе 1
  • војводом 1
  • војводу 1
  • Војковац 1
  • Војковаца 1
  • војна 1
  • војске 1
  • војском 1
  • вола 1
  • волела 3
  • волели 1
  • волео 2
  • воља 4
  • вољан 1
  • воље 3
  • вољи 1
  • вољу 3
  • восак 1
  • воску 2
  • вочића 1
  • вочиће 2
  • вочићу 1
  • воштанице 1
  • воштаници 2
  • воштану 1
  • враголасто 1
  • вране 1
  • Вранића 1
  • врану 1
  • врат 7
  • Врата 2
  • врата 32
  • вратаоца 2
  • Врати 1
  • врати 16
  • вратила 1
  • вратима 18
  • вратио 5
  • вратити 7
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • вратне 1
  • вратница 1
  • вратницама 2
  • вратове 1
  • врату 2
  • враћа 1
  • Враћајте 1
  • враћала 1
  • враћали 2
  • Враћао 1
  • враћао 4
  • враћати 2
  • вредело 1
  • вреди 2
  • вређати 1
  • врела 3
  • вреле 1
  • врелина 1
  • врелину 1
  • врелом 1
  • врелу 2
  • време 29
  • Времена 1
  • времена 16
  • времену 3
  • врзао 1
  • врзле 2
  • ври 1
  • вријеме 2
  • врило 1
  • Врисак 1
  • врисак 3
  • врисну 10
  • вриснула 1
  • вриснуше 1
  • врло 20
  • вртлоге 2
  • вртоглавицом 1
  • врх 4
  • врхове 2
  • врхови 2
  • врховима 2
  • врху 1
  • врхунца 3
  • вршио 1
  • вршњаке 1
  • Вука 1
  • вукао 2
  • вукла 1
  • вукле 1
  • вукло 1
  • вукова 1
  • вукове 1
  • вуку 1
  • вући 2
  • Вуци 1
  • вуци 6
  • Вуците 1
  • вучицу 1
  • вучје 1
  • вучјих 1
  • вучке 1
  • га 452
  • гаваза 4
  • гавазе 1
  • гаврани 1
  • гавранима 1
  • гавранова 1
  • Гагић 30
  • Гагића 32
  • Гагиће 4
  • Гагићев 2
  • Гагићева 9
  • Гагићеве 6
  • Гагићеви 1
  • Гагићевих 3
  • Гагићеву 9
  • Гагићем 2
  • Гагићи 12
  • Гагићима 10
  • Гагићка 14
  • Гагићком 1
  • Гагићку 7
  • Гагићу 11
  • гадно 1
  • газе 1
  • газећи 1
  • гази 1
  • газија 1
  • газила 1
  • газимо 2
  • газио 1
  • гаје 1
  • гајтаном 1
  • гамиже 1
  • гањан 1
  • гаси 2
  • гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • гвоздени 1
  • гвозденим 2
  • Где 11
  • где 90
  • гдегде 1
  • гдегод 3
  • Гдје 2
  • гелди 1
  • гибају 1
  • гибало 1
  • гиздаваца 1
  • Глава 1
  • глава 24
  • главама 8
  • главе 36
  • глави 15
  • главицом 1
  • главицу 1
  • главна 1
  • Главно 1
  • главо 1
  • главом 23
  • главу 62
  • гламња 1
  • гламње 1
  • Глас 1
  • глас 29
  • гласа 8
  • гласак 1
  • гласније 2
  • гласно 4
  • гласова 3
  • гласове 3
  • Гласови 1
  • гласови 7
  • гласом 19
  • гласу 1
  • гле 1
  • гледа 31
  • гледај 1
  • гледају 6
  • Гледајући 1
  • гледајући 16
  • гледала 7
  • гледале 1
  • гледали 1
  • гледам 2
  • гледамо 1
  • Гледао 1
  • гледао 20
  • гледате 1
  • Гледате 1
  • гледати 7
  • гледаш 3
  • гледаше 3
  • глоба 1
  • глобаџија 1
  • глобе 12
  • глобити 1
  • глобу 6
  • гложе 2
  • гложити 1
  • глуха 1
  • гнев 5
  • гнева 4
  • Гневним 1
  • гневно 4
  • гнездо 1
  • гнецавој 1
  • гнијездо 1
  • гнусни 1
  • гнушање 2
  • гнушањем 2
  • гњечи 2
  • го 2
  • говор 2
  • говоре 2
  • говорећи 1
  • Говори 1
  • говори 3
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говорило 2
  • говорим 1
  • говорио 11
  • говориш 2
  • год 24
  • годила 1
  • годиле 1
  • годило 2
  • година 20
  • годинама 3
  • године 4
  • гођ 2
  • голе 1
  • големом 1
  • голи 1
  • голим 2
  • гологлав 2
  • гологлава 1
  • Гологлави 1
  • гологлавих 1
  • голом 1
  • Гомила 4
  • гомила 7
  • гомилале 1
  • гомилао 1
  • гомиле 8
  • гомили 2
  • гомилица 2
  • гомилицама 1
  • гомилице 1
  • гомилицом 1
  • гомилицу 4
  • гомилу 12
  • гоне 4
  • гонила 2
  • гонилаца 1
  • гониоци 1
  • гора 12
  • горама 7
  • горе 23
  • горела 1
  • гореле 1
  • горело 2
  • Гори 4
  • гори 7
  • гориш 1
  • горке 1
  • Горко 1
  • горко 2
  • горком 1
  • горку 1
  • горњи 1
  • горовити 1
  • горостас 1
  • горостаси 1
  • горостасно 1
  • горостасног 1
  • горска 1
  • горске 1
  • горским 1
  • горских 2
  • горскога 1
  • горској 1
  • гору 5
  • горука 1
  • горчина 2
  • Господ 1
  • Господа 3
  • господар 2
  • господара 1
  • господарем 1
  • господари 2
  • господе 1
  • Господе 6
  • господством 1
  • госте 6
  • Гости 1
  • гости 2
  • гостију 1
  • гостима 2
  • гостинске 1
  • гостинској 1
  • гостинску 2
  • готова 1
  • готово 10
  • грабила 2
  • град 2
  • града 1
  • граде 1
  • градили 1
  • градић 2
  • градића 1
  • градићу 1
  • граду 1
  • граја 3
  • Граја 3
  • гракнуше 1
  • грана 1
  • гранала 1
  • гране 1
  • граница 1
  • грану 2
  • гранчица 2
  • гранчице 2
  • гранчицу 1
  • грања 2
  • грање 7
  • грању 1
  • Грахова 2
  • грахорасте 1
  • Граца 1
  • грашке 2
  • грбине 1
  • грдне 1
  • грђи 1
  • гредици 1
  • грејали 1
  • греју 1
  • грепсти 1
  • грех 3
  • грехота 2
  • Грехота 2
  • греху 1
  • греши 2
  • грешно 4
  • гриве 1
  • гризао 1
  • гризе 1
  • гризла 2
  • гризло 1
  • грла 7
  • грлећи 1
  • грли 2
  • грло 6
  • грлу 5
  • грмљавину 1
  • грмну 5
  • грмова 3
  • грмове 2
  • гроб 6
  • гроба 4
  • гробља 1
  • Гробна 1
  • гробница 4
  • гробнице 1
  • гробници 2
  • гробницу 1
  • гробова 2
  • гробове 3
  • гробови 1
  • гробом 2
  • гробу 2
  • грозница 1
  • грозници 6
  • грозничавији 1
  • грозничаво 3
  • грозничавој 1
  • грозничавом 1
  • грозоте 1
  • гром 3
  • громовит 1
  • Громовит 1
  • громовити 1
  • громом 1
  • гротлом 1
  • гроша 1
  • грубих 1
  • грубо 1
  • грубом 1
  • грудвом 1
  • груди 18
  • грудима 15
  • груну 3
  • грунуше 7
  • грца 1
  • грцаше 1
  • губер 3
  • губером 2
  • губи 6
  • губили 2
  • губимо 1
  • губио 1
  • губиш 1
  • гуди 1
  • гудио 1
  • гужвом 1
  • гужву 1
  • гуја 1
  • Гукош 1
  • Гукоша 2
  • Гукошу 1
  • гунђати 1
  • гуњац 1
  • гуњеви 1
  • гуњић 2
  • гуњића 1
  • гурбетлук 1
  • гурбетлуку 1
  • гурну 1
  • гурнуше 1
  • гусала 2
  • гуслају 1
  • гуслама 2
  • гуслара 1
  • гуслари 2
  • гусле 2
  • Густ 1
  • густ 4
  • густа 3
  • Густа 3
  • густе 11
  • густи 2
  • густим 4
  • густих 6
  • Густиш 1
  • густиша 1
  • густишу 1
  • густо 5
  • густој 2
  • густу 3
  • гутала 1
  • гуши 2
  • гушила 1
  • гушиле 1
  • гушило 1
  • гушио 2
  • гушити 2
  • гушу 2
  • Д 1
  • да 1312
  • Да 44
  • давали 1
  • давало 5
  • Давидовој 1
  • давимо 1
  • давио 2
  • давите 1
  • давнина 1
  • давно 2
  • даде 9
  • дажда 2
  • дај 1
  • Дај 2
  • Дајдер 1
  • Дакле 4
  • дакле 8
  • дала 2
  • Далек 1
  • далеких 1
  • далеко 13
  • даље 8
  • даљем 1
  • даљи 1
  • даљине 3
  • даљину 2
  • дам 1
  • Дамљан 15
  • Дамљана 5
  • Дамљанових 1
  • Дамљаном 2
  • Дан 3
  • дан 31
  • дана 45
  • данас 18
  • Данас 2
  • данашње 1
  • данашњих 1
  • дане 2
  • Дани 1
  • дани 4
  • данима 1
  • дањи 1
  • дао 5
  • дара 1
  • Даргелди 1
  • дарова 1
  • дати 4
  • Даћа 1
  • даће 1
  • даћи 1
  • даћу 4
  • дах 2
  • дахија 2
  • дахијама 1
  • Дахије 1
  • дахије 11
  • дахијом 1
  • дахијске 1
  • Дахијски 1
  • дахијски 5
  • дахијског 1
  • дахилуком 1
  • дахне 1
  • дахнути 3
  • дахом 3
  • два 36
  • Два 6
  • Двадесет 1
  • двадесет 4
  • дваестак 1
  • дванаестину 1
  • две 13
  • Две 3
  • двеју 1
  • двема 1
  • двери 4
  • дверима 2
  • двије 1
  • дводневног 1
  • двоје 7
  • двојином 1
  • двојица 3
  • двојице 2
  • двојици 1
  • двојицу 2
  • двојно 1
  • двори 1
  • дворишта 3
  • двориште 11
  • дворишту 4
  • двоспратни 1
  • двоумећи 1
  • де 6
  • дебела 1
  • дебеле 1
  • дебелим 1
  • дебелих 3
  • дебеломе 1
  • дебелу 1
  • девер 1
  • девера 1
  • деверовој 1
  • деверу 1
  • деветнаест 2
  • деветнаесте 1
  • деветнаестог 1
  • деветнаестогодишњи 1
  • девојака 8
  • девојачким 1
  • девојачко 1
  • девојачког 1
  • Девојка 5
  • девојка 8
  • девојке 9
  • девојком 4
  • девојку 13
  • девојци 3
  • девојче 17
  • Девојче 6
  • девојчета 3
  • девојчетом 1
  • девојчету 1
  • девојчина 1
  • девојчине 1
  • девојчуру 2
  • деда 1
  • деде 1
  • Деде 3
  • дедер 1
  • Дедер 3
  • дедова 1
  • дедовима 1
  • дела 2
  • дели 2
  • Дели 2
  • делима 1
  • делић 1
  • дело 5
  • делу 2
  • део 2
  • деран 1
  • дерао 1
  • дервиш 2
  • дервиша 3
  • дервишу 7
  • дере 1
  • дереш 1
  • десет 1
  • Десет 2
  • десети 1
  • десетину 1
  • Десетину 1
  • десило 3
  • десио 1
  • десити 6
  • Десна 1
  • десна 2
  • десним 1
  • десницом 1
  • десницу 1
  • Десно 1
  • десно 5
  • десном 1
  • дете 8
  • детету 3
  • детиње 1
  • детињске 1
  • детињскога 1
  • деца 5
  • деце 4
  • децо 4
  • децу 4
  • дечака 1
  • дечицу 1
  • дешава 1
  • дешавало 3
  • див 1
  • дивљачка 1
  • дивљачки 1
  • дивље 1
  • дивљом 1
  • дивна 1
  • Дивно 1
  • дивно 4
  • дивном 1
  • дивну 1
  • дивокоза 1
  • дигла 2
  • дигне 3
  • дигоше 1
  • диже 16
  • дижи 1
  • Дижи 1
  • дижу 3
  • дижући 3
  • дизала 2
  • дизао 1
  • дизати 2
  • дизгинима 1
  • дика 1
  • дику 1
  • дим 7
  • дима 2
  • дими 2
  • димили 1
  • Димитрије 2
  • Димитријевића 1
  • димњак 2
  • димњака 1
  • димова 5
  • димове 7
  • димом 1
  • Дина 2
  • дина 3
  • дирај 1
  • дирала 1
  • дирнуле 1
  • дисај 1
  • дисања 1
  • дисање 1
  • дисао 3
  • Дић 12
  • Дића 4
  • Дићани 3
  • Дићанима 3
  • дићки 1
  • дићког 1
  • дићском 1
  • Дићу 8
  • Дише 1
  • дише 3
  • Дишери 1
  • дишући 1
  • дјевојка 1
  • дјевојку 1
  • длан 6
  • дланове 2
  • длановима 1
  • дланом 1
  • дна 1
  • дне 1
  • дно 3
  • до 109
  • До 9
  • доба 11
  • добаве 1
  • добар 6
  • добивати 1
  • добиваше 1
  • добивеним 1
  • добио 2
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 3
  • добри 3
  • добријех 1
  • добрим 1
  • добрима 1
  • добрих 2
  • добро 33
  • Добро 9
  • добром 1
  • довде 3
  • доведе 7
  • доведоше 3
  • доведу 3
  • довела 1
  • довели 3
  • довео 2
  • довикала 1
  • довикну 2
  • довољан 2
  • довољна 1
  • довољни 1
  • довољно 8
  • довратак 1
  • довратницу 1
  • довршивао 1
  • довршила 1
  • довршио 1
  • довукли 1
  • довуче 2
  • догађа 2
  • догађај 6
  • догађаја 5
  • догађаје 1
  • догађаји 1
  • Догађаји 1
  • догађајима 1
  • догађало 1
  • договарају 1
  • договарао 1
  • договор 2
  • догоди 2
  • догодило 8
  • догодити 2
  • догоревала 1
  • дограби 1
  • догрдело 1
  • догрдили 1
  • додавши 1
  • додаде 5
  • додворио 1
  • Додијало 1
  • додијало 2
  • додијао 1
  • додир 1
  • додуше 3
  • Дође 2
  • дође 27
  • дођем 2
  • дођеш 1
  • дођи 2
  • дођох 2
  • Дођох 2
  • дођу 3
  • доживим 1
  • доживљавао 1
  • доживљаја 1
  • дозвах 1
  • дозна 1
  • дознао 6
  • дознати 1
  • дозовем 1
  • доима 1
  • доимала 2
  • дојури 1
  • док 15
  • Док 6
  • доказати 1
  • докаса 2
  • Докле 20
  • докле 64
  • докопа 2
  • докопаше 1
  • докотура 1
  • докрада 1
  • доксата 1
  • доксатом 1
  • долажаше 1
  • долаже 1
  • долазак 3
  • долазе 1
  • долази 6
  • долазили 1
  • долазило 2
  • Долазим 1
  • долазио 5
  • долазите 2
  • доласка 2
  • Доле 2
  • доле 5
  • долетаху 1
  • доликовало 1
  • доликује 2
  • долина 2
  • долинама 2
  • долине 6
  • долини 1
  • долину 4
  • долова 1
  • дољи 1
  • домак 2
  • домаку 1
  • домами 1
  • домаћа 1
  • домаћин 2
  • домаћине 6
  • домаћини 1
  • домаћинова 1
  • домаћином 1
  • домаћину 2
  • Домаћица 1
  • домишљао 1
  • домуз 2
  • домузи 1
  • донекле 3
  • донела 2
  • донели 1
  • донео 3
  • донесе 6
  • донесеш 1
  • Донесеш 1
  • донеше 1
  • доноси 2
  • доносим 1
  • доносити 1
  • доносиш 1
  • доњи 1
  • допаде 1
  • допадох 2
  • допала 1
  • допао 1
  • допираше 1
  • допире 2
  • допиру 1
  • Досада 4
  • досада 6
  • досаде 1
  • досежу 1
  • досезала 1
  • досле 2
  • доспело 1
  • доспео 2
  • доспеше 1
  • доста 10
  • Доста 3
  • дотакне 2
  • дотаче 1
  • дотерују 1
  • дотетурала 1
  • дотицаше 1
  • дотиче 2
  • дотле 16
  • дотрчаше 2
  • дотурише 1
  • Доћи 1
  • доћи 11
  • дохвати 14
  • дохватио 1
  • дохватити 1
  • дохватише 1
  • доцкан 4
  • доцније 2
  • дочека 6
  • дочекала 2
  • дочекали 2
  • дочекамо 2
  • дочекао 3
  • дочекати 2
  • дочекаће 1
  • дочекаше 1
  • Дочекивала 1
  • дочекивао 1
  • дочекујем 1
  • дочекујеш 1
  • дочепа 4
  • дочепали 1
  • дочух 2
  • дошао 17
  • Дошао 2
  • дошаптавали 2
  • дошла 4
  • дошли 2
  • дошло 5
  • драго 6
  • Драгутин 1
  • Драм 1
  • дрвена 1
  • дрвене 3
  • дрвени 2
  • дрвенога 1
  • дрвеном 2
  • дрвену 1
  • дрвету 1
  • дрвље 1
  • дрво 2
  • дрекну 12
  • дрема 1
  • дреновим 1
  • држале 1
  • држали 1
  • држања 1
  • држање 2
  • држао 1
  • Држао 1
  • држаше 2
  • држе 1
  • Држећи 1
  • држећи 3
  • држи 6
  • Дрину 1
  • дрмање 1
  • дрмати 1
  • дробили 1
  • дрске 1
  • дрско 1
  • дрскошћу 1
  • дрску 1
  • друг 1
  • друга 8
  • друге 15
  • Други 2
  • други 28
  • другијех 1
  • другим 4
  • другима 3
  • других 2
  • Друго 1
  • друго 15
  • друговима 2
  • другог 1
  • другога 9
  • другој 2
  • другом 14
  • другоме 6
  • другу 3
  • дружином 1
  • дружину 3
  • друкчије 5
  • друкчији 2
  • друм 2
  • друма 1
  • друмовима 1
  • друмом 1
  • дрхтавим 1
  • дрхтавица 1
  • дрхтала 4
  • дрхтало 1
  • дрхтати 1
  • дрхташе 5
  • дрхти 3
  • дрхће 1
  • дрхћеш 1
  • дршћући 2
  • дубина 1
  • дубине 2
  • дубини 2
  • дубину 2
  • дубље 10
  • дубљих 1
  • дубодолинама 1
  • дубодолине 1
  • дубодолину 2
  • Дубок 1
  • Дубока 1
  • дубока 2
  • дубоке 2
  • Дубоки 1
  • дубоки 5
  • Дубоко 1
  • дубоко 22
  • дувана 1
  • дуванкесе 1
  • дуг 2
  • дуга 3
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачким 1
  • дугим 2
  • дуго 14
  • дугог 1
  • дугом 2
  • дугуљасто 1
  • дуж 1
  • дужа 1
  • дужан 1
  • дуже 1
  • дупље 1
  • Дур 2
  • дух 8
  • духа 1
  • духнуло 1
  • духовати 1
  • духовник 14
  • Духовник 3
  • духовника 8
  • духовнику 3
  • Духовниче 1
  • духовниче 19
  • духом 1
  • Душа 1
  • душа 16
  • Душе 1
  • душе 27
  • душевна 1
  • души 16
  • душу 32
  • ђе 5
  • Ђе 6
  • ђенералима 1
  • ЂЕРА 1
  • Ђера 123
  • Ђере 1
  • Ђери 14
  • Ђерин 2
  • Ђериним 1
  • Ђерино 1
  • Ђерину 3
  • Ђером 1
  • Ђеру 8
  • ђипи 1
  • Ђит 1
  • ђоновима 1
  • Ђорђа 1
  • Ђорђе 5
  • Ђорђем 1
  • Ђорђу 4
  • ђувегијом 1
  • Ђура 11
  • Ђуро 1
  • Ђуром 1
  • е 17
  • Е 25
  • Евала 1
  • ево 14
  • Ево 7
  • Еј 1
  • Ен 1
  • ен 4
  • Ене 1
  • Енеде 1
  • ено 1
  • Ено 6
  • еп 1
  • епитимије 1
  • епитимију 1
  • епитрахиљ 1
  • епитрахиљем 1
  • епитрахиљу 3
  • есапи 1
  • ето 23
  • Ето 31
  • Ех 8
  • жали 1
  • Жалимо 1
  • жалити 1
  • жалоснику 1
  • жалосним 1
  • жалосно 1
  • жалост 3
  • жар 1
  • жарио 1
  • жаркасте 1
  • жаркасто 1
  • жаркастоме 1
  • жаром 1
  • жвале 1
  • Жедан 1
  • жежену 1
  • желели 1
  • Желео 2
  • желео 3
  • жели 2
  • Жеља 1
  • жеља 4
  • жељама 1
  • жеље 1
  • жељи 1
  • жељни 1
  • жељно 1
  • жељом 1
  • Жена 1
  • жена 17
  • женама 2
  • Жене 2
  • жене 9
  • жени 1
  • женом 2
  • женска 4
  • женске 2
  • женски 1
  • женскиње 2
  • женско 4
  • женску 1
  • жену 8
  • жепа 1
  • жеравица 1
  • жеравице 4
  • жеравицом 1
  • жеравицу 1
  • жестина 1
  • жестином 1
  • жив 7
  • жива 7
  • живахан 1
  • живахна 1
  • живе 5
  • живела 1
  • живео 2
  • живети 2
  • живи 2
  • живим 1
  • живите 1
  • живиш 1
  • живљи 3
  • живо 4
  • живога 1
  • живот 13
  • живота 7
  • живу 2
  • жиг 1
  • Жижак 1
  • жила 1
  • жиле 1
  • жилица 1
  • жилице 1
  • жилицу 1
  • Житија 1
  • жицама 1
  • жице 2
  • жишка 1
  • жмиркају 1
  • жмирне 1
  • жмурило 1
  • жрвња 1
  • жртва 1
  • жртве 2
  • жртвом 1
  • жртву 5
  • жуборе 1
  • жуборити 1
  • жудно 3
  • жудња 1
  • жудњом 1
  • жури 1
  • журио 1
  • журиш 1
  • журише 1
  • журнија 1
  • журније 1
  • журно 3
  • Жута 1
  • жуте 1
  • з 1
  • за 288
  • За 32
  • забатрга 1
  • забаци 1
  • забаченији 1
  • Забезекнута 1
  • забезекнути 1
  • Забезекнуто 1
  • забезекнуто 3
  • заби 1
  • забио 1
  • заблену 2
  • забленуто 2
  • заболети 1
  • заболи 2
  • заборави 4
  • Заборавиће 1
  • заборавља 1
  • заборављао 2
  • забран 2
  • забрана 2
  • забраном 1
  • забрану 2
  • забрањује 1
  • забринуле 1
  • забринута 1
  • забринуто 3
  • забуне 1
  • забуну 3
  • завада 1
  • заваде 1
  • завади 3
  • завадили 1
  • Завадили 1
  • завадише 1
  • заваду 3
  • завађам 1
  • Завађате 1
  • завађена 2
  • завађене 2
  • завађени 1
  • завађеним 1
  • завађених 3
  • завађену 1
  • завали 1
  • заваљена 1
  • заваљени 1
  • завапи 3
  • завапише 1
  • заватине 1
  • заведе 1
  • завејаним 1
  • завејаној 1
  • завет 1
  • завидети 1
  • завијање 1
  • завијати 1
  • завио 1
  • завиривали 1
  • зависи 1
  • завитла 1
  • завлада 1
  • завладаше 1
  • завлачити 1
  • заволео 1
  • заврже 1
  • завршивао 1
  • завуче 1
  • загази 1
  • загледа 10
  • загледала 1
  • загледаше 2
  • загонетки 1
  • загонетно 1
  • заграјала 1
  • загрева 1
  • загревало 1
  • загреја 1
  • загрејане 1
  • загрли 11
  • загрливши 2
  • загрлила 1
  • загрлио 1
  • загрљај 1
  • загрљаја 5
  • загрљају 2
  • загрме 2
  • загуди 1
  • загушен 1
  • загушеним 4
  • загуши 1
  • загушити 1
  • загушише 2
  • загушљив 1
  • зададоше 1
  • задајем 1
  • задах 2
  • задаха 1
  • заде 1
  • задевицу 1
  • задену 3
  • заденута 1
  • задими 1
  • задимљени 1
  • задиханости 1
  • задобије 1
  • задовољство 2
  • задржа 5
  • задржали 1
  • задржао 1
  • задржати 1
  • задржаше 1
  • ЗАДРУГА 1
  • задруге 1
  • задрхта 7
  • задрхти 1
  • задубљен 1
  • задубљени 1
  • задубљеним 1
  • задуго 1
  • задужи 1
  • задужио 1
  • зађе 1
  • зажелели 1
  • зажелео 1
  • Зажелео 1
  • зажмури 3
  • зажубори 1
  • зазвеча 1
  • зазвони 2
  • зазвонише 1
  • зазидан 2
  • зазидани 1
  • зазирали 1
  • зазирао 1
  • зазире 1
  • зазиру 2
  • зазнала 1
  • зазора 2
  • заигра 1
  • заиска 1
  • зајапарило 1
  • зајаука 1
  • заједничкој 1
  • заједно 6
  • зајеца 11
  • зајеча 2
  • заказао 1
  • заклањао 1
  • заклањаше 1
  • заклапају 1
  • заклапало 1
  • заклаше 1
  • закле 1
  • заклетву 2
  • заклети 1
  • заклијети 1
  • заклињао 2
  • заклиње 1
  • Заклињем 2
  • заклоне 1
  • заклони 3
  • заклонио 2
  • заклонити 3
  • Заклониће 1
  • заклоњена 1
  • заклопи 2
  • закључана 1
  • Закон 1
  • закон 6
  • закона 4
  • законик 1
  • законоша 1
  • законоше 1
  • законоши 1
  • законошу 1
  • закопао 1
  • закрвавио 1
  • закрвавише 2
  • Закрвављен 1
  • закрвављене 2
  • закрвављених 1
  • закрви 1
  • закрвили 1
  • Закрвљена 1
  • закрвљена 2
  • закрвљених 1
  • закрива 2
  • закривала 1
  • закрпа 1
  • закунете 1
  • закуца 2
  • закуцаше 1
  • залаже 1
  • залази 1
  • залазило 2
  • залајаше 1
  • заласка 1
  • залегла 1
  • залегло 1
  • Залегло 1
  • залелека 1
  • залелуја 1
  • залепрша 1
  • залетала 1
  • залете 2
  • заливен 4
  • заливена 1
  • заливени 2
  • заложи 1
  • залудна 1
  • залупа 1
  • замагли 1
  • замаглише 2
  • замагљен 1
  • замакло 1
  • замало 3
  • Замало 3
  • замандаљена 1
  • замаче 10
  • заменити 1
  • замењује 1
  • замерити 1
  • заметаху 1
  • заметну 1
  • замисли 3
  • замислити 1
  • замичу 1
  • замишљано 1
  • Замишљао 1
  • замишљаше 1
  • замишљен 5
  • замишљени 1
  • Замишљени 1
  • замишљено 13
  • замишљености 1
  • замке 2
  • замку 2
  • замоли 1
  • замолим 1
  • замота 1
  • замрачени 1
  • замрежила 1
  • замрзле 1
  • замрзли 1
  • замрзлим 1
  • замрсио 1
  • замршаје 1
  • замућен 1
  • занавек 4
  • занела 3
  • занеме 2
  • Занемио 1
  • занесе 6
  • занесен 1
  • Занесен 1
  • занета 1
  • занети 1
  • занеше 1
  • занија 1
  • занијала 1
  • заниха 2
  • занихане 1
  • занихаше 1
  • Занос 1
  • заноса 1
  • заноси 1
  • заносио 1
  • заносу 4
  • заноћи 1
  • заноћимо 1
  • заноћио 1
  • заноћити 1
  • заноћише 1
  • заошија 2
  • западној 1
  • западу 2
  • запали 3
  • запалили 2
  • запалио 2
  • запалити 1
  • запалиће 1
  • запаљеној 1
  • запамти 1
  • запањени 1
  • запањено 1
  • запао 1
  • запахну 1
  • запе 2
  • запева 2
  • запевале 1
  • запевка 3
  • запевке 1
  • запевку 5
  • запело 1
  • запенуши 1
  • запиње 1
  • запита 59
  • запитају 1
  • запитати 2
  • запитах 1
  • запиткивали 1
  • запишта 1
  • заплака 1
  • заплакале 1
  • заплакао 1
  • заплакати 1
  • запламтелих 1
  • запламти 1
  • заплаче 2
  • заплашена 1
  • заплашити 1
  • заплетао 1
  • заплете 1
  • Заплете 1
  • заплетенија 1
  • заплива 1
  • запливати 1
  • запљускивала 1
  • запљускивали 1
  • запљускивало 1
  • запљусну 3
  • заповедник 1
  • заповедником 1
  • заповест 4
  • заповести 1
  • запојио 1
  • запомагала 1
  • запомаже 1
  • запомажу 1
  • започе 4
  • започели 3
  • започео 1
  • започети 1
  • започне 4
  • запрашћено 1
  • запрепастио 1
  • запрепашћена 1
  • Запрепашћена 1
  • запрепашћено 2
  • запрепашћења 1
  • запрети 1
  • запречио 1
  • запрли 1
  • зар 34
  • Зар 46
  • зарана 1
  • заранака 1
  • зарасти 1
  • зареди 1
  • заређала 1
  • зареже 1
  • зарекао 1
  • зари 1
  • зарише 1
  • заробљен 1
  • зародила 1
  • зарони 7
  • заронила 1
  • заронио 1
  • зарумене 1
  • заруменела 1
  • зарумени 1
  • засвођени 1
  • засвођеној 1
  • заседа 1
  • заседе 1
  • заседу 4
  • засејано 1
  • заселак 1
  • заселака 3
  • засени 2
  • засенка 1
  • засењаваше 1
  • засеоке 1
  • засјаше 1
  • заслепео 1
  • заслужим 1
  • заслужио 1
  • засмеја 1
  • Засмеја 1
  • заспа 1
  • заспати 1
  • заспаше 1
  • заста 15
  • застаде 7
  • застајала 1
  • застаје 1
  • застала 1
  • застао 1
  • застати 1
  • засташе 2
  • застења 2
  • застидео 1
  • застиђен 1
  • застиђено 1
  • застиђео 1
  • застирала 1
  • застраше 1
  • застрашени 1
  • застраши 1
  • засуканим 1
  • засуле 1
  • засуо 1
  • затаја 1
  • заталаса 7
  • заталасале 1
  • заталасало 1
  • заталасана 1
  • заталасао 1
  • заталасаше 1
  • затварати 1
  • затворен 1
  • затворене 1
  • затворенике 1
  • затвори 1
  • затворио 1
  • затворити 1
  • затвориш 1
  • затегнути 1
  • затекао 1
  • затекла 1
  • затекох 2
  • затећи 2
  • Затим 1
  • затим 3
  • затискује 1
  • затисну 1
  • зато 18
  • Зато 6
  • заточеник 1
  • заточенички 1
  • затрепери 3
  • затрепта 7
  • затрептало 1
  • затресе 1
  • затрешташе 1
  • затро 1
  • затрпати 1
  • затрти 1
  • заћута 2
  • заудара 1
  • заузданом 1
  • заузеше 1
  • заузме 2
  • заустави 4
  • зауставила 1
  • зауставити 2
  • зауставише 2
  • заустављаше 1
  • Заустио 1
  • Захвали 1
  • Захвалимо 2
  • Захвалите 1
  • захвалности 1
  • захвата 1
  • захватала 4
  • захватати 1
  • захвати 2
  • захватише 1
  • захода 1
  • заходила 1
  • заходу 1
  • захори 1
  • захтева 1
  • захтевао 4
  • захукта 1
  • зацакаше 1
  • зацело 6
  • заценише 1
  • зацерека 1
  • заципљен 2
  • Заципљена 1
  • заципљено 2
  • зацрвене 1
  • зацрне 1
  • заче 1
  • зачу 14
  • зачуђен 1
  • зачуђено 6
  • зачује 1
  • зачуше 3
  • зашкрипа 4
  • зашкрипаше 1
  • зашкрипну 1
  • зашта 1
  • заштите 5
  • заштити 3
  • заштитио 2
  • заштитник 2
  • заштиту 3
  • Зашто 10
  • зашто 9
  • зашуме 3
  • зашуми 1
  • зашушта 2
  • збацила 1
  • збег 3
  • збегове 1
  • збијену 2
  • збили 1
  • збиља 2
  • збирати 1
  • Због 1
  • због 23
  • Збогом 1
  • збогом 4
  • збратио 1
  • збрисати 1
  • збуни 6
  • збунила 1
  • збунио 1
  • Збуњен 2
  • збуњен 6
  • збуњена 1
  • збуњени 1
  • Збуњени 1
  • збуњено 10
  • збуњивали 1
  • збуњивао 1
  • збуњује 1
  • звала 1
  • звали 1
  • званице 3
  • Звао 1
  • звао 6
  • звати 1
  • звезда 1
  • звездама 1
  • звездани 1
  • звездано 1
  • звезде 1
  • звезди 1
  • звездица 1
  • звека 1
  • звер 2
  • звера 1
  • зверају 1
  • зверале 1
  • зверао 2
  • зверати 2
  • звизну 1
  • звизнуше 1
  • звона 1
  • звони 1
  • звонио 2
  • звоњаше 1
  • Зворник 1
  • звук 1
  • звука 1
  • звуке 1
  • Звуци 1
  • звуци 3
  • згаришта 2
  • згариште 3
  • згаришту 4
  • згледаше 2
  • згнушала 1
  • згода 1
  • згодих 1
  • згоднија 1
  • згодно 3
  • згодноме 1
  • згодну 4
  • Зграби 1
  • зграби 3
  • зграбише 1
  • зграде 2
  • згрешила 1
  • згрешио 1
  • згрте 1
  • згрудва 1
  • згужвао 1
  • зделица 1
  • здрав 1
  • здрава 1
  • здраве 1
  • здравио 1
  • здравља 1
  • Здраво 1
  • Зеба 1
  • зебе 1
  • зебица 1
  • зебла 1
  • зебњом 1
  • зебу 1
  • зејтињасте 1
  • зелена 1
  • зеленео 1
  • зеленим 1
  • земља 3
  • земљана 1
  • земље 4
  • земљи 12
  • земљица 1
  • земљицом 1
  • земљом 2
  • Земљу 1
  • земљу 12
  • Земун 1
  • земуница 1
  • зенице 1
  • зену 1
  • Зеоке 2
  • зепсти 1
  • Зид 1
  • зид 11
  • зида 8
  • зидинама 1
  • зидине 1
  • зидова 3
  • зидове 4
  • зидови 3
  • зидовима 1
  • зидом 1
  • зиду 3
  • зија 1
  • зијана 2
  • зима 3
  • зиме 5
  • зимовнике 1
  • зимско 1
  • зимског 1
  • Зини 1
  • зјапе 3
  • зјапи 1
  • зјапила 2
  • зјапом 1
  • зла 6
  • злата 1
  • златан 1
  • златним 1
  • златних 1
  • златну 3
  • златом 2
  • злату 1
  • злаћано 1
  • злехуда 1
  • зликовца 2
  • злих 1
  • Зло 2
  • зло 8
  • зловољно 1
  • злопате 1
  • злотвора 1
  • злотвори 1
  • злотвору 1
  • злурадим 1
  • змија 1
  • Зна 1
  • зна 35
  • Знадем 1
  • знадох 1
  • знај 2
  • знају 1
  • Знају 2
  • знајући 2
  • знак 8
  • знака 1
  • знала 2
  • знали 3
  • знало 2
  • Знам 2
  • знам 21
  • знаменијем 1
  • знамење 1
  • знамењем 2
  • Знамо 1
  • знамо 2
  • знања 1
  • Знао 2
  • знао 23
  • Знате 2
  • знате 5
  • знати 6
  • знатно 1
  • знаћеш 1
  • Знаћеш 1
  • значај 1
  • значајним 1
  • значи 1
  • значило 2
  • знаш 17
  • Знаш 5
  • зној 1
  • Зној 1
  • зноја 2
  • зове 1
  • зовем 2
  • зовемо 1
  • Зовемо 1
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зовнем 2
  • Зора 1
  • зоре 4
  • зорина 2
  • зорино 3
  • зором 3
  • зору 4
  • зраке 2
  • зраку 1
  • зраци 2
  • Зрачак 1
  • зрачак 6
  • зреле 1
  • зрна 2
  • зрно 4
  • зуба 4
  • зубе 2
  • зуби 1
  • Зубима 1
  • зубима 17
  • зубљом 1
  • зубун 1
  • зујало 2
  • зуји 1
  • зулум 1
  • зулума 2
  • зулумћар 1
  • зумбуле 1
  • зуцка 1
  • И 103
  • и 2007
  • ибрике 1
  • Ивановца 1
  • ивице 1
  • ивичи 1
  • игра 1
  • Играј 1
  • играју 2
  • играло 2
  • играчица 1
  • играчка 1
  • игрукала 1
  • Игуман 29
  • игуман 88
  • Игумана 1
  • игумана 31
  • игумане 10
  • Игуманов 1
  • игуманов 2
  • игуманова 6
  • игуманове 6
  • игумановим 2
  • игуманових 3
  • Игуманово 1
  • игуманово 6
  • игумановој 6
  • игумановом 1
  • игуманову 6
  • игуманом 7
  • Игуману 1
  • игуману 9
  • иде 9
  • идем 2
  • Идем 5
  • идемо 2
  • идете 1
  • Идеш 1
  • идеш 3
  • иди 4
  • Иди 7
  • Идите 1
  • идите 2
  • иду 3
  • иђаше 1
  • Иекајмбер 1
  • Иекајмбера 1
  • ижљубе 1
  • ижљубише 1
  • Из 14
  • из 200
  • Иза 1
  • иза 11
  • изађе 31
  • изађи 1
  • изађох 1
  • изађоше 7
  • изазва 2
  • изазвао 1
  • изашао 3
  • изашла 2
  • изашле 1
  • изашли 1
  • избави 2
  • избавило 1
  • избавим 1
  • избавио 6
  • избавитељу 1
  • избавити 2
  • избавиш 1
  • избавља 3
  • избављање 1
  • избављао 1
  • избегавала 1
  • избегавања 1
  • избегавати 2
  • избегаваху 1
  • избезумио 2
  • избезумљена 1
  • изби 1
  • избива 1
  • избија 2
  • избијала 2
  • избијали 1
  • избијао 2
  • избијаху 1
  • избијаше 3
  • избрежак 2
  • избрешка 3
  • избрешку 4
  • избријани 1
  • избријано 1
  • Извади 1
  • извади 3
  • извадио 3
  • изваљен 1
  • изваљени 1
  • изван 1
  • изведе 2
  • изведоше 1
  • извезен 1
  • извели 1
  • изви 9
  • извија 4
  • извијале 1
  • извијали 1
  • извијао 1
  • извијати 1
  • извије 2
  • извила 1
  • извило 1
  • извири 2
  • извиривале 1
  • извиривао 1
  • извирује 1
  • извлачити 1
  • изводи 1
  • Изволевај 1
  • изврше 1
  • изврши 6
  • извршио 2
  • извукао 2
  • извукли 1
  • извукоше 1
  • извуку 2
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • изгибе 1
  • изгинути 1
  • изглед 1
  • изгледа 2
  • изгледају 2
  • изгледала 7
  • изгледали 2
  • изгледало 7
  • изгледао 3
  • изгледаше 4
  • изговараху 1
  • изговори 1
  • Изгорећу 1
  • изгори 1
  • изгрева 1
  • изгубе 1
  • изгуби 10
  • изгубила 1
  • изгубили 1
  • изгубим 1
  • изгубио 4
  • изгубиш 1
  • изгубише 5
  • изгубљеним 1
  • изгубљеном 1
  • издаде 3
  • издаје 1
  • издајемо 1
  • издаји 1
  • издајника 1
  • издала 2
  • издале 1
  • издалека 1
  • издвајало 1
  • издвоји 2
  • издвојише 1
  • издера 2
  • издиже 1
  • издири 1
  • издишу 1
  • издржати 5
  • издржи 1
  • изедоше 1
  • изерио 1
  • изиђе 2
  • изиђоше 1
  • изишао 1
  • изјадати 1
  • изјалови 1
  • излаз 2
  • излаза 1
  • излазак 1
  • излазећи 1
  • излази 2
  • излазим 1
  • излазио 1
  • излазу 1
  • излетао 1
  • излете 2
  • излетети 1
  • излетеше 2
  • изли 1
  • излива 1
  • излуде 1
  • измакао 2
  • измакла 1
  • измакли 1
  • измакоше 1
  • измаћи 2
  • измаче 3
  • између 32
  • Између 4
  • измет 2
  • измећарити 1
  • измећариш 1
  • измећу 1
  • измешаше 1
  • измире 1
  • измирени 1
  • измиреној 1
  • измирену 1
  • измирење 1
  • измирењу 1
  • измири 13
  • измирим 1
  • измирио 1
  • измирите 2
  • измирити 6
  • измислио 1
  • измицала 1
  • измицао 1
  • измиче 1
  • измишљотину 1
  • измучена 1
  • измучили 1
  • изнад 5
  • изневери 1
  • изнемогла 1
  • изнемоглости 1
  • изнеможе 1
  • изненада 5
  • изненадан 1
  • изненадио 1
  • изненадише 1
  • изненадна 3
  • Изненадни 3
  • изненадним 1
  • изненађени 1
  • изненађено 1
  • изненађења 4
  • изнеше 1
  • износила 1
  • износити 1
  • изнутра 1
  • изнутрица 1
  • изражавале 1
  • Израз 1
  • израз 9
  • израза 3
  • изразити 1
  • изразито 1
  • изразу 1
  • израније 1
  • изрешетана 1
  • изродиће 1
  • изузимајући 2
  • изузме 1
  • изукрштан 1
  • изуме 1
  • изусти 3
  • изустити 1
  • изуше 1
  • изхерио 1
  • икаква 2
  • икакве 2
  • икаквога 1
  • икако 1
  • ико 5
  • икоме 1
  • икона 1
  • иконе 1
  • икони 3
  • иконици 1
  • иконом 5
  • икону 1
  • ил 2
  • Или 5
  • или 54
  • Илија 1
  • Илије 1
  • Илић 1
  • им 64
  • има 17
  • Има 2
  • имаде 1
  • имађаше 3
  • имају 1
  • имала 13
  • имали 1
  • имао 16
  • имати 1
  • имаћеш 1
  • имаш 1
  • име 15
  • имену 2
  • инако 1
  • Иначе 2
  • иночица 1
  • инстинктивно 1
  • интересе 1
  • Инџебели 1
  • иње 1
  • иоле 1
  • ипак 38
  • Иса 1
  • Исе 1
  • исекли 1
  • Исећи 1
  • исече 1
  • исечен 1
  • искаже 1
  • искалиће 1
  • искобељати 1
  • исколачене 1
  • исколаченим 2
  • исколачи 1
  • исколачише 1
  • ископа 1
  • ископаној 1
  • ископати 1
  • ископаше 1
  • ископча 1
  • искочи 2
  • искочити 2
  • искрвави 1
  • искрве 1
  • Искрвисте 1
  • искрено 1
  • искрећу 1
  • искрсавати 1
  • искрсну 2
  • искупи 1
  • искупила 1
  • искупише 3
  • искупљали 1
  • искупљени 1
  • искупљеноме 1
  • искушеник 6
  • искушеника 1
  • искушеником 1
  • искушења 2
  • испаде 5
  • испадоше 1
  • испали 1
  • испаљене 1
  • испаштања 1
  • испаштао 1
  • испаштаћемо 1
  • испијајући 1
  • испијена 1
  • испили 1
  • испише 1
  • испне 1
  • исповест 1
  • исповести 1
  • испод 35
  • испословасмо 1
  • исправи 1
  • исправља 1
  • испрати 4
  • испратили 1
  • испратио 1
  • испратише 1
  • испраћа 1
  • испребијао 1
  • испред 11
  • испредале 1
  • испрекидано 1
  • испреплетани 1
  • испреплетен 1
  • испреплетене 1
  • испречи 2
  • испречило 1
  • испречио 2
  • исприповедао 1
  • исприча 2
  • испричај 1
  • испричала 1
  • испричао 2
  • испродајем 1
  • испросио 1
  • испружити 1
  • испунила 1
  • испуњавала 1
  • испупчене 1
  • испусти 1
  • испустио 2
  • иста 2
  • иставили 1
  • Истамболда 1
  • истеже 1
  • истекла 1
  • истесана 2
  • исти 8
  • истим 2
  • Истина 1
  • истина 6
  • истини 3
  • Истину 1
  • истину 4
  • истицала 2
  • истицаху 1
  • исто 13
  • истога 2
  • исток 2
  • истока 1
  • истоку 2
  • истом 5
  • истоме 4
  • источног 1
  • источној 1
  • источном 1
  • истраге 1
  • истраје 1
  • истргне 2
  • истргнути 1
  • истресати 1
  • истрже 3
  • истрча 1
  • истрчи 1
  • истуреним 1
  • исука 1
  • исцели 1
  • ићи 3
  • Их 1
  • их 129
  • ич 2
  • ичијег 1
  • Ишао 1
  • ишао 7
  • ишла 2
  • ишли 1
  • ишло 2
  • ишта 1
  • ишту 1
  • ишчезава 2
  • ишчезавају 1
  • ишчезавале 1
  • ишчезавало 1
  • ишчезао 1
  • ишчезе 5
  • ишчезла 1
  • ишчезнуо 1
  • ишчезоше 4
  • ишчекивани 1
  • ишчупа 1
  • ишчупају 1
  • ишчупати 1
  • Ј 1
  • Ја 33
  • ја 56
  • јабука 3
  • јабуке 1
  • јабуку 3
  • јабуци 1
  • јаваш 1
  • Јаваш 1
  • јаве 3
  • јави 3
  • јавила 1
  • Јавила 1
  • јавим 1
  • јавио 4
  • јавити 1
  • јавише 1
  • јавља 1
  • Јављали 1
  • јављао 1
  • јавно 3
  • јаврум 2
  • јагањаца 2
  • јаглук 1
  • јаглуком 1
  • јагње 1
  • јагодице 1
  • Јад 1
  • јада 3
  • јадали 2
  • јадања 1
  • јадати 1
  • јаде 1
  • јади 2
  • јадика 1
  • јадиковање 1
  • јадикује 1
  • Јадна 1
  • јадна 3
  • јадница 1
  • јадницу 1
  • Јадно 1
  • јаз 1
  • јазбину 1
  • Јазук 2
  • Јакако 1
  • Јама 2
  • јама 3
  • јаме 1
  • Јами 4
  • јамицама 1
  • јамом 1
  • јаму 3
  • јаничара 1
  • јаничаре 2
  • јаничару 1
  • јање 1
  • Јаох 11
  • јаох 2
  • јапунџета 1
  • јара 1
  • јарам 2
  • јасан 1
  • Јасенице 1
  • Јасеници 1
  • јасика 1
  • јасиков 1
  • јаслима 2
  • јасна 1
  • јасније 1
  • јаснији 1
  • јасним 1
  • јасно 10
  • јасној 2
  • јастреба 1
  • јастуке 1
  • јата 1
  • јатаган 2
  • јатагана 1
  • јатак 3
  • јатака 4
  • јатаке 1
  • јатаковао 2
  • јатаци 2
  • Јатићи 1
  • јаук 6
  • јаука 1
  • јаукне 1
  • јаукну 8
  • јаукнувши 1
  • јаукнула 1
  • јаукнуо 1
  • јаукнуше 1
  • јауком 1
  • јауче 1
  • јахао 2
  • јахача 1
  • јахаче 1
  • јахачима 1
  • јахаше 1
  • јача 1
  • јаче 8
  • јачега 1
  • јачи 1
  • јачим 1
  • јашмак 1
  • јашу 1
  • је 1787
  • Је 8
  • Јевђенија 1
  • Јевтић 1
  • јед 4
  • једа 1
  • Једак 1
  • Један 10
  • један 84
  • једанпут 1
  • једаред 14
  • Једва 1
  • једва 21
  • једем 1
  • једене 1
  • једина 4
  • Једини 1
  • једини 9
  • једино 3
  • Једино 3
  • јединог 2
  • једину 1
  • Једна 2
  • једна 30
  • једнако 13
  • једнакоме 1
  • једне 14
  • Једни 1
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 15
  • једног 15
  • Једнога 2
  • једнога 22
  • једној 6
  • једном 16
  • Једном 2
  • једноме 7
  • једноока 1
  • једну 15
  • Једра 1
  • Језа 1
  • језа 3
  • језива 1
  • језик 2
  • језиком 1
  • језици 1
  • јекну 14
  • јекнула 1
  • јекнуо 1
  • јеку 1
  • јела 3
  • јелече 1
  • јелечића 1
  • јелом 1
  • јемек 1
  • јему 1
  • Јер 3
  • јер 33
  • Јесам 2
  • јеси 1
  • Јеси 7
  • Јесмо 2
  • јест 1
  • Јест 2
  • јесте 1
  • Јесте 7
  • јестива 1
  • јесу 1
  • јетким 1
  • јефтиније 1
  • Јефту 1
  • јеца 2
  • јецајући 1
  • јецала 6
  • јецања 2
  • јецање 3
  • јецао 1
  • јецати 3
  • јеци 1
  • јечала 1
  • јечао 1
  • Јован 10
  • Јована 11
  • Јоване 1
  • Јованом 1
  • јој 123
  • Јок 3
  • јолдаш 1
  • јолдаше 1
  • Још 13
  • још 178
  • ју 4
  • југовна 1
  • јунак 2
  • јуначе 3
  • јуначкој 2
  • јунаштва 1
  • јунаштву 1
  • јуре 1
  • јури 1
  • јурио 2
  • јурне 1
  • јутара 1
  • јутарња 1
  • јутарње 3
  • јутарњи 1
  • Јутарњу 1
  • јутра 2
  • Јутрењу 1
  • Јутро 1
  • јутро 5
  • Јутрос 1
  • јутрос 3
  • јуче 9
  • јучерањега 1
  • јучерањем 1
  • јучерањи 1
  • јучерашњицу 1
  • К 3
  • к 8
  • ка 1
  • кабајет 1
  • кабаницом 1
  • кабаницу 1
  • кавгу 1
  • кавезу 1
  • каву 2
  • кад 238
  • Кад 49
  • када 29
  • Када 3
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • кадији 1
  • кадијом 1
  • кадра 1
  • каже 6
  • кажем 5
  • кажеш 1
  • Кажи 1
  • кажи 3
  • кажите 1
  • каза 2
  • казала 1
  • казали 1
  • казало 1
  • казао 9
  • казати 4
  • казах 1
  • казивала 1
  • казивао 1
  • казиваше 1
  • казним 1
  • казнити 1
  • казује 1
  • кајиши 2
  • какав 9
  • Каква 1
  • каква 4
  • Какве 1
  • каквих 1
  • какво 1
  • каквог 1
  • Какву 1
  • какву 3
  • Како 16
  • како 197
  • какова 1
  • кале 1
  • калуђер 22
  • Калуђер 5
  • калуђера 12
  • калуђере 1
  • калуђереве 1
  • калуђерево 1
  • калуђери 4
  • калуђерово 1
  • калуђером 1
  • калуђеру 7
  • каљате 1
  • камен 8
  • камена 4
  • камени 1
  • каменим 2
  • каменита 1
  • камених 1
  • каменој 1
  • каменом 2
  • камену 5
  • камење 2
  • камилавку 2
  • камо 14
  • Камо 3
  • кандила 1
  • кандило 4
  • кандиоце 1
  • кандиоцету 1
  • канџама 1
  • Као 25
  • као 364
  • кап 1
  • капа 1
  • капале 2
  • капаху 2
  • капе 1
  • Капе 2
  • капи 2
  • капија 1
  • капије 3
  • капији 2
  • капију 2
  • капљицу 2
  • капљу 1
  • Карађорђа 2
  • Карађорђе 1
  • Караул 1
  • карли 1
  • касаби 2
  • касају 1
  • касали 1
  • Касно 1
  • касом 1
  • кастиле 2
  • касу 2
  • Катић 1
  • Катића 3
  • кафе 1
  • кафом 1
  • кафу 11
  • кахву 1
  • кашиком 1
  • каштигујеш 1
  • керови 1
  • Кесеџијом 1
  • кестењасте 1
  • кесу 1
  • кида 2
  • кидала 2
  • кидисала 1
  • ким 2
  • кипариса 1
  • кипело 1
  • кипео 1
  • кипети 1
  • кипи 1
  • кладенца 1
  • клала 1
  • клања 1
  • клањати 1
  • класје 1
  • клати 3
  • клео 1
  • клепала 2
  • клепетала 1
  • клетва 1
  • клетви 1
  • клетву 3
  • клеца 1
  • клецају 1
  • клецајући 1
  • Клецајући 1
  • клечао 1
  • клече 3
  • клизи 1
  • клизну 1
  • кликну 4
  • кликнуше 1
  • климањем 1
  • клин 1
  • клинчић 1
  • клице 1
  • кличе 2
  • клоне 2
  • клонила 1
  • клонили 2
  • клонити 3
  • Клониш 1
  • клону 4
  • клонула 1
  • Клонула 1
  • клонуле 1
  • клонули 1
  • клонуло 1
  • клонуломе 1
  • клонулост 4
  • клонуо 1
  • клопара 1
  • клупче 1
  • кљунић 2
  • кљуном 1
  • кључ 1
  • кметова 1
  • кметови 1
  • Кметови 2
  • кнеже 12
  • кнежева 1
  • кнежине 1
  • кнежини 1
  • кнежину 1
  • Кнез 1
  • кнез 11
  • кнеза 13
  • кнезова 9
  • кнезовати 1
  • кнезове 4
  • Кнезови 2
  • кнезови 7
  • кнезовима 2
  • кнезу 3
  • кнезује 1
  • књига 1
  • књиге 2
  • књигу 2
  • КЊИЖЕВНА 1
  • Ко 29
  • ко 68
  • коби 3
  • кобне 2
  • кобноме 1
  • кога 52
  • Кога 7
  • когод 5
  • Код 1
  • код 18
  • кожа 1
  • кожна 1
  • Козења 1
  • која 89
  • Које 2
  • које 97
  • којекуда 1
  • којешта 1
  • који 193
  • Који 3
  • којим 12
  • којима 25
  • којих 13
  • којој 18
  • којом 10
  • Коју 1
  • коју 25
  • кола 5
  • колан 1
  • колебало 1
  • колебица 1
  • колевком 1
  • Колена 1
  • колена 18
  • коленима 3
  • колено 2
  • колену 4
  • Колико 4
  • колико 43
  • коло 11
  • колу 1
  • Колубаре 1
  • Колубари 1
  • Колубару 1
  • колут 1
  • колута 1
  • коље 1
  • Коље 1
  • кољемо 1
  • кољена 1
  • кољете 4
  • кољу 2
  • комад 1
  • комаде 1
  • Коме 1
  • коме 48
  • комеша 1
  • комешали 1
  • комешање 2
  • комшије 1
  • комшилук 1
  • комшилука 1
  • конак 2
  • конаке 1
  • конаковао 1
  • конаком 1
  • конаку 1
  • конац 2
  • конђицу 1
  • конопцима 2
  • конца 1
  • коњ 1
  • коња 18
  • Коњаник 1
  • коњаник 2
  • коњаника 4
  • Коњанику 1
  • Коњаници 1
  • коњаници 2
  • Коњанички 1
  • Коње 1
  • коње 2
  • коњи 2
  • коњима 1
  • коњићу 2
  • коњски 1
  • коњскоме 1
  • коњу 2
  • коњушницу 1
  • копа 1
  • копита 1
  • копље 1
  • копљем 1
  • копњења 1
  • копоран 1
  • кора 1
  • корак 1
  • корака 4
  • кораке 2
  • коракну 1
  • кораци 2
  • корацима 4
  • корачаја 4
  • корачаји 1
  • корачање 1
  • корачаше 1
  • корачи 1
  • корачити 1
  • корена 1
  • корео 1
  • корист 2
  • користи 2
  • користило 2
  • кором 1
  • кору 2
  • коса 3
  • косе 3
  • коси 2
  • космата 2
  • космати 1
  • косну 1
  • косо 1
  • косовске 1
  • Косову 1
  • косој 1
  • кост 1
  • кости 1
  • костију 4
  • косу 1
  • котао 1
  • котлине 1
  • котрљао 1
  • коцем 2
  • коцка 1
  • коцкасти 1
  • кошпици 1
  • крај 13
  • краја 2
  • крајевима 2
  • крајем 1
  • крајњи 1
  • крају 3
  • красника 1
  • кратки 1
  • кратким 1
  • кратко 1
  • кратком 3
  • краткоме 1
  • кратку 1
  • краћи 1
  • Крв 1
  • крв 22
  • крвава 1
  • крвавим 1
  • крваво 2
  • крваву 2
  • крве 1
  • крви 14
  • Крвите 1
  • крвити 1
  • крвиће 1
  • крвљу 2
  • Крвна 2
  • крвна 3
  • крвник 1
  • крвника 3
  • крвнике 3
  • крвникове 1
  • крвником 1
  • крвнику 2
  • крвнине 2
  • крвнину 1
  • крвници 1
  • Крвници 2
  • крвницима 1
  • Крвничка 1
  • крвничке 1
  • крвнички 3
  • крвној 1
  • крвном 1
  • крвну 3
  • крвопије 1
  • кревет 3
  • кревета 1
  • кревету 2
  • крене 1
  • крену 1
  • кренути 1
  • крепила 1
  • крепости 1
  • кресну 2
  • кретоше 1
  • крив 9
  • Крива 1
  • крива 4
  • кривац 1
  • криве 1
  • криви 5
  • кривицу 2
  • криво 1
  • криву 1
  • кривуда 1
  • кривудало 1
  • кривца 1
  • кривцу 1
  • кријеш 1
  • крила 2
  • крило 3
  • крио 2
  • криоцима 1
  • кристали 1
  • кришом 5
  • крмак 1
  • крмка 3
  • крмку 4
  • крмци 4
  • кров 5
  • крова 3
  • кровињара 1
  • кровова 2
  • крововима 2
  • кровом 4
  • крову 1
  • Кроз 1
  • кроз 59
  • кроза 6
  • крочи 3
  • крпа 1
  • крпама 1
  • крсно 1
  • крст 10
  • крста 3
  • крстаре 1
  • крстари 1
  • крстарио 1
  • крстача 1
  • крстачом 1
  • крстачу 3
  • крсте 1
  • крсти 1
  • крстимо 1
  • крстио 1
  • крстић 2
  • крстова 1
  • крстови 1
  • крстом 4
  • крсту 3
  • круг 1
  • крунама 1
  • крунила 1
  • крупан 2
  • крупица 1
  • Крупне 1
  • крупне 5
  • Крупним 1
  • крупним 2
  • крчаг 1
  • крчага 1
  • крчеником 2
  • кршева 1
  • кршио 1
  • кршна 2
  • кршни 1
  • кршним 1
  • крштене 1
  • крштени 1
  • крштену 1
  • кћер 3
  • кћери 9
  • кћерин 1
  • кћерина 1
  • кћерину 1
  • кћи 2
  • кубурњак 13
  • кубурњака 6
  • кубурњаке 2
  • кубурњаком 1
  • кубурњаку 1
  • кубуру 2
  • Куд 1
  • куд 3
  • куда 10
  • Куда 9
  • кудгод 1
  • кузун 2
  • Куја 1
  • кују 1
  • кук 1
  • кука 1
  • Кукавица 1
  • кукавици 5
  • кукала 1
  • кукамо 1
  • кукање 1
  • кукастим 1
  • Куку 5
  • кукурекање 1
  • кула 4
  • кулама 1
  • куле 7
  • кули 6
  • кулом 3
  • кулу 4
  • кулук 2
  • кум 5
  • кума 6
  • куме 17
  • кумим 1
  • кумићу 1
  • Кумријо 1
  • кумство 2
  • куму 4
  • кумче 2
  • кундаком 1
  • Куп 1
  • купају 1
  • купи 2
  • купило 1
  • купите 1
  • купити 1
  • курјук 1
  • курјуке 1
  • курталишем 1
  • курталиши 1
  • куршумима 1
  • кут 3
  • кута 1
  • кутак 2
  • кутић 2
  • кутићу 1
  • Кутишанац 1
  • кутњој 1
  • кутовима 1
  • куту 2
  • Кућа 1
  • кућа 13
  • кућама 1
  • куће 34
  • Кући 1
  • кући 25
  • кућице 1
  • кућишта 1
  • кућко 1
  • кућку 1
  • кућни 1
  • кућним 1
  • кућном 1
  • кућо 1
  • Кућо 1
  • кућом 3
  • кућу 41
  • куца 1
  • куцало 5
  • куцање 1
  • куцати 1
  • куцкање 1
  • л 1
  • лабудастоме 1
  • лавеж 2
  • лавежом 1
  • лавинама 1
  • лавине 1
  • лаганим 2
  • лагано 14
  • Лагано 2
  • лаж 2
  • лаже 1
  • лажем 3
  • Лажеш 4
  • лажи 1
  • лажу 1
  • Лажу 2
  • Лазар 1
  • лазурно 1
  • лак 2
  • Лак 3
  • Лака 1
  • лакат 1
  • лаки 1
  • Лаки 1
  • лакну 2
  • лакнуло 3
  • лакнуће 1
  • Лако 6
  • лако 8
  • лакота 1
  • лактова 1
  • лактове 1
  • Лактови 1
  • лактовима 1
  • лактом 1
  • лаку 1
  • Лаку 4
  • лакше 4
  • ланаца 1
  • ланцима 1
  • ласно 2
  • латио 1
  • лебдела 2
  • лебделе 1
  • лебдео 1
  • лебди 1
  • леви 1
  • лево 4
  • левој 1
  • левом 1
  • леву 1
  • легала 1
  • легле 1
  • легло 1
  • легне 1
  • легну 1
  • лед 1
  • ледена 1
  • Ледена 2
  • ледене 1
  • леденица 1
  • леденице 1
  • ледену 1
  • ледину 1
  • ледну 1
  • леђа 6
  • леђима 1
  • лежала 4
  • лежало 1
  • лежао 3
  • лежи 4
  • лежући 1
  • Лези 1
  • лек 1
  • лека 1
  • лелече 1
  • лелечући 1
  • лелуја 2
  • леп 1
  • лепа 4
  • лепих 1
  • лепо 13
  • Лепо 2
  • лепог 1
  • лепоте 2
  • лепотицом 1
  • лепотицу 2
  • лепоту 2
  • лепрша 1
  • лепршања 1
  • лептирасте 1
  • лептирићи 1
  • лепчићем 1
  • лепша 1
  • лепше 1
  • леси 1
  • леске 1
  • лески 1
  • Лескова 1
  • лесковом 1
  • леску 2
  • лесу 4
  • лете 1
  • Летела 1
  • летеле 1
  • летело 1
  • летеше 1
  • лети 1
  • летка 1
  • лету 1
  • леш 1
  • лешеве 1
  • лешина 1
  • лешине 2
  • лешину 3
  • ли 147
  • ливаде 1
  • ливади 2
  • лиже 1
  • лижу 2
  • лизали 2
  • лијепа 1
  • лијепи 1
  • Лијепо 2
  • лијепо 3
  • ликовао 1
  • ликовати 1
  • ликове 1
  • ликовима 1
  • линуше 1
  • Липња 1
  • липовим 1
  • лист 1
  • листа 2
  • листак 1
  • листова 1
  • листовима 1
  • листом 5
  • литица 1
  • литре 1
  • лица 19
  • Лице 1
  • лице 60
  • лицем 3
  • лицу 23
  • личаше 2
  • личе 1
  • личила 1
  • Личила 1
  • личио 1
  • личну 2
  • ловачки 1
  • ловци 1
  • ложу 1
  • лозу 1
  • ломећи 1
  • ломи 4
  • ломила 2
  • ломим 1
  • ломио 1
  • ломише 1
  • лопила 1
  • лубњача 1
  • луговима 1
  • луда 2
  • луде 2
  • лудовати 1
  • лудорију 1
  • лукава 1
  • лукавим 1
  • луле 1
  • лулу 3
  • лупа 4
  • лупало 3
  • лупао 1
  • лупи 1
  • лута 1
  • лутала 2
  • луталичка 1
  • лутао 2
  • лутати 1
  • луташе 1
  • луч 1
  • лучастим 1
  • љевше 1
  • Љиг 3
  • Љига 3
  • Љигу 4
  • љишку 1
  • љубав 4
  • љубави 3
  • љубављу 1
  • љуби 3
  • љубити 2
  • љубу 1
  • људе 12
  • Људи 3
  • људи 32
  • људима 6
  • људма 1
  • људске 2
  • људски 1
  • љуља 1
  • љуљајући 1
  • љутим 1
  • љутина 1
  • љутине 2
  • љутито 1
  • Љутну 1
  • љуто 1
  • љутој 1
  • љућих 1
  • Ма 11
  • ма 51
  • магла 2
  • маглене 1
  • магли 1
  • маглице 1
  • магличасти 1
  • магловити 1
  • магловиту 1
  • маглу 1
  • Мада 1
  • мазбате 1
  • мазгалама 1
  • мајали 1
  • мајка 17
  • Мајка 2
  • мајкама 1
  • мајке 7
  • Мајкина 1
  • мајко 1
  • мајком 2
  • мајку 9
  • мајору 1
  • мајци 2
  • мајчин 2
  • Мајчина 1
  • мајчина 4
  • мајчини 1
  • мајчиним 1
  • мајчино 2
  • мајчиној 1
  • мајчину 4
  • мак 1
  • макао 2
  • макар 6
  • макне 1
  • макова 1
  • макоше 1
  • мала 1
  • малакса 1
  • малаксавати 1
  • малаксала 1
  • малаксалост 4
  • малаксао 2
  • мале 1
  • Малена 1
  • малене 1
  • малени 4
  • маленом 2
  • малену 1
  • малим 1
  • Мало 10
  • мало 137
  • малом 1
  • малопређашње 1
  • малопређашњи 1
  • малу 1
  • маље 2
  • мами 1
  • мамуран 1
  • Манастир 1
  • манастир 13
  • манастира 13
  • манастирима 1
  • манастиром 3
  • манастирске 5
  • Манастирски 1
  • манастирски 7
  • манастирским 5
  • манастирских 3
  • манастирско 5
  • манастирског 2
  • манастирскога 3
  • манастирској 1
  • манастирском 2
  • манастирскоме 1
  • манастирску 1
  • Манастиру 1
  • манастиру 15
  • мангалу 2
  • мантије 2
  • мантијом 1
  • Мањ 1
  • мањ 2
  • мања 2
  • мање 2
  • Мар 1
  • мараму 1
  • марвинче 1
  • мари 1
  • марим 1
  • марио 4
  • Марка 1
  • Марко 5
  • Марков 1
  • Марком 1
  • марно 1
  • масти 2
  • материна 1
  • материно 1
  • материнска 1
  • материнско 1
  • мати 17
  • Мати 4
  • мах 22
  • маха 2
  • махни 1
  • Махни 2
  • махнита 2
  • махнито 1
  • махнуо 1
  • махом 3
  • маче 1
  • мачка 1
  • Машала 1
  • машалах 1
  • Машалах 1
  • маши 2
  • машицама 3
  • машице 2
  • машта 3
  • маште 1
  • машти 2
  • маштом 1
  • машући 1
  • ме 40
  • Медведник 2
  • Медведника 2
  • меди 1
  • медним 1
  • међ 1
  • Међу 4
  • међу 40
  • међусобно 1
  • Међутим 16
  • Меки 2
  • мекота 1
  • мекуштво 1
  • мелодија 1
  • мелодије 1
  • мелодију 1
  • мелодично 1
  • мемла 2
  • мемли 1
  • мемљив 2
  • мемљивим 1
  • Мене 1
  • мене 7
  • мени 18
  • Мени 2
  • мењала 1
  • мењаше 1
  • мерак 1
  • мери 4
  • мерио 1
  • мерка 1
  • меркали 1
  • меркао 2
  • меру 2
  • мерџан 1
  • меса 1
  • месец 1
  • месеца 2
  • месечево 2
  • месечина 2
  • месечини 2
  • месечином 1
  • места 14
  • местанцета 1
  • местима 1
  • место 26
  • Место 3
  • месту 17
  • метак 1
  • метаниса 2
  • метати 1
  • мети 1
  • метну 4
  • метнувши 1
  • метнуо 1
  • метнуше 1
  • меће 1
  • мећете 1
  • мећући 1
  • Мехмед 3
  • мечју 1
  • меша 1
  • мешало 1
  • ми 109
  • Ми 2
  • миг 3
  • мигну 1
  • Милан 7
  • Милана 14
  • Миланов 3
  • Миланова 1
  • Миланове 1
  • Миланово 1
  • Милановој 1
  • миле 1
  • Миле 4
  • Милетин 1
  • Милетина 1
  • милије 2
  • милији 1
  • милина 1
  • милине 1
  • мило 2
  • миловати 1
  • Милоја 30
  • Милоје 107
  • Милојев 2
  • Милојева 5
  • Милојеве 1
  • Милојевих 1
  • Милојево 1
  • Милојеву 2
  • Милојем 3
  • Милоју 14
  • милост 1
  • милости 3
  • Милостивоме 1
  • милошта 1
  • милоште 1
  • милује 1
  • Милутиновић 2
  • мимо 4
  • минарета 3
  • миндерлука 1
  • миндерлуку 2
  • миндерлуцима 1
  • мину 1
  • мио 2
  • мир 2
  • Мир 4
  • Мира 1
  • мира 3
  • миран 1
  • мире 1
  • мирење 2
  • мирећи 1
  • мири 6
  • мирим 1
  • миримо 1
  • мирио 1
  • мирити 1
  • мириш 1
  • мирна 3
  • мирне 1
  • мирни 2
  • мирних 1
  • Мирно 1
  • мирно 11
  • мировати 1
  • миром 3
  • миру 2
  • мирује 1
  • мисао 15
  • мисле 1
  • мислећи 2
  • Мисли 1
  • мисли 25
  • мислила 1
  • Мислила 2
  • мислим 1
  • мислима 12
  • мислио 10
  • Мислио 2
  • мислите 1
  • мислити 6
  • Мислиш 2
  • мислиш 5
  • Митезеру 1
  • Митерезу 1
  • мицао 1
  • мицати 1
  • миче 6
  • мичем 1
  • мичу 2
  • мишице 1
  • мишици 1
  • мишицом 1
  • мишје 1
  • мишке 1
  • Мишљах 1
  • мишљењу 1
  • мишљу 2
  • мјесту 1
  • млавио 1
  • млад 2
  • млада 2
  • Младен 1
  • младенац 1
  • младина 1
  • младић 3
  • младићеве 1
  • младићем 1
  • младићске 1
  • младих 1
  • младица 3
  • младице 2
  • младицу 3
  • млађега 1
  • Млађи 1
  • млаза 1
  • млазева 1
  • млеко 1
  • многе 2
  • многи 1
  • Многи 2
  • многим 2
  • Многима 1
  • многих 1
  • много 23
  • Много 3
  • мном 3
  • мо 2
  • моба 1
  • мога 10
  • Могао 1
  • могао 52
  • могах 1
  • могаху 2
  • могла 8
  • могле 2
  • могли 4
  • могло 16
  • могоше 2
  • могу 8
  • могуће 1
  • модар 3
  • модрим 1
  • можда 13
  • Можда 4
  • Може 1
  • може 32
  • можемо 1
  • можете 1
  • Можете 1
  • Можеш 1
  • можеш 4
  • Мој 1
  • мој 13
  • Моја 1
  • моја 11
  • моје 8
  • мојих 1
  • мојој 2
  • моју 1
  • мокар 1
  • молбе 1
  • моли 3
  • молила 1
  • Молила 1
  • молим 5
  • молимо 3
  • молио 4
  • Молитва 1
  • молитва 9
  • молитве 3
  • молитви 3
  • молитвом 1
  • молитву 12
  • мољаше 1
  • момак 5
  • Момак 7
  • момака 5
  • момачких 1
  • моме 2
  • момка 3
  • момком 1
  • момку 1
  • момци 8
  • момцима 2
  • момче 2
  • мора 13
  • Мора 4
  • Мораваца 4
  • моравачке 2
  • моравачки 3
  • моравачким 1
  • моравачких 1
  • моравачког 1
  • моравачкога 1
  • моравачкој 2
  • моравачкоме 1
  • Моравћане 1
  • Моравце 4
  • Моравцима 14
  • Моравчана 1
  • Моравчане 1
  • Моравчани 6
  • Моравчанима 6
  • Моравчанин 1
  • мораде 1
  • морадох 1
  • морају 1
  • морала 7
  • морале 1
  • морали 1
  • морало 1
  • морам 2
  • морамо 2
  • морао 7
  • морати 1
  • мораће 1
  • Мораће 1
  • мораш 5
  • море 14
  • Море 8
  • моремо 1
  • морила 1
  • мост 2
  • моста 1
  • мотика 1
  • мотки 1
  • мотку 2
  • мотрио 1
  • моћ 1
  • моћи 4
  • мравци 1
  • мраза 1
  • мразних 1
  • мрак 12
  • Мрак 2
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мраморну 1
  • Мратић 39
  • Мратића 3
  • Мратићеве 1
  • Мратићевој 1
  • Мратићевом 1
  • Мратићу 2
  • Мрачан 1
  • мрачан 4
  • мрачна 3
  • мрачне 2
  • мрачни 1
  • мрачније 1
  • мрачним 1
  • мрачних 1
  • мрачно 3
  • мргодно 1
  • мрднуо 1
  • мрднути 1
  • мрднуше 1
  • мрети 2
  • мржња 11
  • мржње 3
  • мржњи 3
  • мржњом 2
  • мржњу 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • Мрзео 2
  • мрзети 1
  • мрзи 2
  • мрзне 1
  • мрк 1
  • мрка 1
  • Мрка 1
  • мрке 1
  • мрким 2
  • мрко 12
  • мрси 1
  • мрсити 1
  • мрски 1
  • Мртва 1
  • мртва 4
  • мртваца 2
  • мртвачки 2
  • мртвијем 1
  • мртвим 1
  • мрче 1
  • мршава 1
  • му 373
  • мудар 1
  • мудрији 1
  • муж 2
  • мужа 2
  • мужем 1
  • мујезин 2
  • мујезинова 1
  • мујезиново 1
  • мука 1
  • мукама 3
  • муке 9
  • муком 3
  • мумлао 1
  • муња 5
  • Муњевит 1
  • муњевитим 1
  • муњевито 1
  • муњом 1
  • Мус 2
  • муселим 4
  • муселима 2
  • муселимова 1
  • муселимову 1
  • муселиму 1
  • Мустај 2
  • Мустафа 5
  • Мустафи 1
  • Мустафу 1
  • мутан 1
  • мутесарифова 1
  • мути 1
  • мутила 1
  • мутити 1
  • мутна 2
  • Мутно 1
  • муцајући 1
  • мучаљиви 2
  • мучаљиво 1
  • Мучан 1
  • Мучен 1
  • мученик 2
  • мученице 1
  • мученичком 1
  • мученичку 1
  • мучеништвом 1
  • мучеништву 1
  • мучење 1
  • Мучи 2
  • мучи 3
  • мучила 5
  • мучило 1
  • мучио 3
  • мучитељем 1
  • мучити 1
  • мучне 1
  • мучније 1
  • мучној 1
  • мушкарце 2
  • Мушко 1
  • мушком 1
  • мушку 1
  • На 60
  • на 601
  • набаса 1
  • Набаса 1
  • набасају 1
  • набасали 1
  • набија 1
  • набијену 1
  • набили 1
  • набрајала 1
  • набрекоше 1
  • набујали 2
  • набусито 1
  • навала 2
  • навале 2
  • навали 4
  • навалише 1
  • навалу 1
  • наваљена 1
  • наваљују 1
  • навејаним 1
  • навек 1
  • навикава 1
  • навикао 1
  • навикли 1
  • навикло 1
  • навиком 1
  • навикоше 1
  • навлачи 2
  • навлачиш 1
  • наводнише 3
  • наврати 1
  • навратити 1
  • навраћао 1
  • наврела 1
  • навреше 1
  • навукао 1
  • навући 1
  • навуче 5
  • нагађали 1
  • нагађало 1
  • нагађања 1
  • нагло 6
  • Наговарао 1
  • наговори 1
  • наговорим 1
  • наговорио 3
  • наговорити 2
  • наговору 1
  • наградити 1
  • нагу 1
  • Над 5
  • над 53
  • нада 6
  • надај 1
  • надалеко 1
  • надали 2
  • надање 1
  • надао 4
  • надати 2
  • надвијају 3
  • надгриза 1
  • наде 4
  • нади 1
  • надмашавао 1
  • надмашило 1
  • надметали 1
  • надмећу 1
  • надне 1
  • наднели 1
  • наднело 1
  • наднео 2
  • наднесе 3
  • надносе 1
  • надом 1
  • надстрешницом 1
  • наду 2
  • нађе 11
  • нађем 1
  • нађемо 1
  • нађен 2
  • нађеш 1
  • Нађите 1
  • нађоше 6
  • нађу 4
  • наже 5
  • назад 2
  • назва 1
  • назвавши 1
  • назваше 1
  • називају 1
  • називао 1
  • назире 1
  • назове 1
  • наиђе 5
  • наиђосте 1
  • наилазио 1
  • Наиме 1
  • наићи 3
  • наишао 1
  • најбешњих 1
  • најближе 1
  • најближи 1
  • Најбоље 1
  • најбоље 3
  • најбољи 2
  • најбољих 1
  • највернијих 1
  • највеселију 1
  • највећи 3
  • највећим 1
  • највећма 1
  • највећом 1
  • највећу 1
  • највидније 1
  • највиђеније 2
  • највише 5
  • најглавнијих 1
  • најгоре 1
  • најдаље 1
  • наједанпут 1
  • Наједаред 1
  • најжешће 1
  • најзад 14
  • Најзад 5
  • најзгодније 2
  • најлепше 1
  • најљепши 1
  • најмање 3
  • најмањим 1
  • најмањој 1
  • најмилије 1
  • најмлађи 1
  • Најо 1
  • најо 14
  • најодабраније 1
  • најопасније 1
  • Најпосле 2
  • најпосле 5
  • најпре 2
  • најситнију 1
  • најсмелија 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 2
  • најстрашније 1
  • најтврђе 1
  • најтеже 1
  • најтежи 1
  • најтежим 1
  • нају 1
  • најужасније 1
  • најцрње 1
  • најцрњи 1
  • наки 2
  • нако 2
  • наку 1
  • налазе 1
  • налази 5
  • налазили 1
  • налазио 1
  • Налазио 1
  • налазиш 1
  • налакти 1
  • налбантин 1
  • налбантина 1
  • налбантином 1
  • налете 3
  • налетела 1
  • налетело 1
  • налетети 1
  • наложили 1
  • нам 36
  • Нама 2
  • нама 4
  • намах 1
  • намењен 1
  • намере 1
  • намеру 2
  • наместио 2
  • намет 1
  • намета 2
  • наметало 1
  • намете 2
  • наметнуте 1
  • намештаја 1
  • намештајући 1
  • Намешташ 1
  • намигну 1
  • намијенио 1
  • намирило 1
  • намножили 1
  • намргоди 1
  • намрштено 1
  • намршти 1
  • наново 16
  • наносе 1
  • Наопако 2
  • наопако 3
  • наоружа 1
  • наоружана 3
  • наоружаних 2
  • наочита 1
  • нападом 1
  • напакости 1
  • напао 1
  • напасти 3
  • наперен 1
  • наперене 2
  • наперено 1
  • напијем 1
  • напипа 4
  • напипаше 1
  • НАПИСАО 1
  • Наплатићемо 1
  • наплаћивали 1
  • напоље 13
  • напољу 9
  • напоменуо 1
  • Напомињали 1
  • напомињао 1
  • напомињати 1
  • напомињаше 1
  • напомиње 3
  • напора 1
  • напорна 1
  • напорни 1
  • напослетку 1
  • направе 1
  • напрасна 1
  • напрегнути 1
  • напрегнуто 1
  • напрегоше 1
  • Напред 1
  • напред 5
  • напреже 3
  • напрезања 2
  • напрезао 2
  • Напротив 1
  • напуни 3
  • напунити 1
  • напусти 1
  • напушта 1
  • нарав 2
  • нарави 1
  • Наргелди 1
  • Нареди 1
  • нареди 3
  • наредила 1
  • Наредили 1
  • наредио 3
  • наредити 1
  • наредно 1
  • наређује 1
  • нарицала 1
  • нарицања 1
  • нарицање 1
  • нарицати 4
  • нариче 3
  • наричући 1
  • народ 34
  • Народ 6
  • народа 3
  • народе 2
  • народне 1
  • народни 1
  • народом 5
  • народу 16
  • нарочито 7
  • нас 38
  • насадише 1
  • насатке 1
  • насекоше 1
  • Насиб 1
  • насилнику 1
  • насилницима 1
  • насилно 1
  • насиља 4
  • насиље 1
  • наскоро 1
  • Наскоро 2
  • наслагао 1
  • насладом 1
  • наслања 1
  • Наслони 1
  • наслони 5
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслужи 1
  • наслуживао 1
  • насмеја 2
  • насмејане 1
  • насмејано 1
  • насмеши 5
  • наспрам 1
  • насред 7
  • насрте 1
  • насртљивост 1
  • насртљивости 1
  • Наста 1
  • наста 2
  • настала 1
  • настало 1
  • Настао 1
  • настао 2
  • насташе 2
  • насумце 1
  • натапају 1
  • натоварена 1
  • натоварише 1
  • наточ 1
  • Натраг 1
  • натраг 2
  • натрља 1
  • натрунити 1
  • натуштен 2
  • натуштено 1
  • натуштеног 1
  • натуштенога 1
  • Наћи 1
  • наћи 11
  • науживају 1
  • наумила 2
  • науснице 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научио 1
  • нафору 2
  • нахватала 1
  • нахије 1
  • нахуди 2
  • начин 1
  • начина 1
  • начини 1
  • начинила 1
  • начинимо 1
  • начинио 1
  • начинише 1
  • начисто 1
  • наш 1
  • Наш 2
  • наша 1
  • нашао 4
  • наше 2
  • нашијех 1
  • нашли 4
  • нашло 1
  • нашој 1
  • Нашто 1
  • нашу 4
  • не 489
  • Не 53
  • неба 2
  • небесна 1
  • небесне 1
  • небесно 2
  • небо 12
  • небојша 1
  • небратска 3
  • небројени 1
  • небу 3
  • невесео 1
  • невеста 4
  • невесте 1
  • невестинске 1
  • невестом 1
  • невесту 1
  • невешт 2
  • невидовна 1
  • невидовни 1
  • невин 1
  • невина 4
  • невине 3
  • невиним 1
  • невино 1
  • невиној 1
  • невином 1
  • невину 3
  • невјеста 1
  • Невоља 1
  • невоља 2
  • невољама 1
  • невоље 4
  • невољи 1
  • невољу 3
  • негде 1
  • него 81
  • Него 9
  • недара 7
  • недаћа 1
  • недаће 1
  • недело 1
  • недеља 2
  • недељу 1
  • Недића 4
  • Недићеву 1
  • Недићима 1
  • недогледне 1
  • недогледној 1
  • недостајало 1
  • недоумица 1
  • недра 9
  • недрага 1
  • недрима 3
  • неђе 1
  • нежност 2
  • нежношћу 2
  • незадовољство 1
  • незване 1
  • незгодно 1
  • незгоду 1
  • незевенк 1
  • незнан 1
  • незнани 1
  • неизвесне 1
  • неизвесности 1
  • неизмерној 1
  • неискрпљено 1
  • нејасан 2
  • Нејасна 1
  • нејасна 2
  • нејасне 1
  • нејасних 1
  • Нејасно 1
  • нејасно 3
  • нејасном 1
  • нејасну 1
  • нек 1
  • Нека 18
  • нека 39
  • некадање 1
  • некадањег 1
  • некадањи 1
  • некадањих 1
  • некадањој 1
  • некакав 3
  • некаква 3
  • некаквим 1
  • некаквих 1
  • некаквог 1
  • некаквој 1
  • некакву 1
  • Некако 1
  • некако 4
  • неке 5
  • Неки 1
  • неки 11
  • неким 1
  • неких 1
  • неко 19
  • Неко 2
  • неког 4
  • некога 1
  • Неколико 11
  • неколико 55
  • Неколицина 1
  • неколицина 3
  • неколицини 1
  • неколицином 1
  • неколицину 2
  • неком 8
  • некрста 1
  • некрсти 1
  • некрсту 1
  • неку 8
  • некуд 1
  • некуда 1
  • Нелагодно 1
  • Нем 1
  • нем 2
  • нема 49
  • Нема 9
  • немаде 2
  • немам 1
  • Немам 1
  • немарно 2
  • Немаш 1
  • немаш 2
  • неме 1
  • неменљивошћу 1
  • неми 1
  • Неми 1
  • немила 2
  • немиле 1
  • немилих 1
  • немило 1
  • немилој 1
  • немилост 1
  • немир 1
  • немирна 1
  • немирно 1
  • немирноме 1
  • немо 7
  • Немој 5
  • немој 7
  • Немојте 1
  • Немоћ 1
  • немоћ 3
  • немоћан 1
  • немоћи 2
  • немоћна 1
  • немоћно 1
  • немоћну 2
  • ненадко 1
  • Ненадна 1
  • ненадна 3
  • ненадне 2
  • ненадни 2
  • ненадним 2
  • ненадно 4
  • необичан 3
  • Необична 3
  • необична 8
  • необичне 3
  • необични 1
  • необичним 2
  • необично 3
  • необичној 1
  • необичном 8
  • необичну 4
  • необуздана 1
  • неодољиво 1
  • неочекивано 1
  • неповерљиво 1
  • непознатога 1
  • непознату 1
  • непојамна 1
  • непојамнога 1
  • непокошене 1
  • непомично 2
  • непомичну 1
  • непосредној 1
  • непоуздано 1
  • неправда 2
  • Непрестана 1
  • непрестано 3
  • непријатан 1
  • непријатеља 1
  • непријатељи 1
  • Непријатељи 1
  • непријатељу 1
  • непријатна 1
  • Непријатно 1
  • непријатно 2
  • неприлици 1
  • неприличан 1
  • неприлична 1
  • неприлично 1
  • неприличност 1
  • неприметно 1
  • непробојна 1
  • непрозирној 1
  • непромишљено 1
  • непуних 1
  • нерадо 1
  • нервозно 1
  • нереду 2
  • нерешљива 1
  • нерешљиво 3
  • несанице 2
  • несвесно 5
  • несвест 1
  • несвести 2
  • несвестице 1
  • неслога 2
  • неслоге 2
  • несмислено 1
  • несносна 2
  • несносни 1
  • несноснија 1
  • несносно 2
  • несретници 1
  • несреће 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • Несрећни 1
  • несрећника 1
  • несрећнику 1
  • несрећници 1
  • несрећницу 1
  • несрећниче 1
  • Несрећниче 1
  • несрећног 1
  • несрећну 2
  • несрећом 1
  • несрећу 4
  • неста 1
  • нестаје 1
  • нестају 1
  • несталним 1
  • нестално 2
  • несталном 1
  • нестало 2
  • нестанак 1
  • нестане 2
  • нестрпељив 1
  • Нестрпељивији 1
  • нестрпељиво 7
  • нестрпљење 1
  • Нестрпљење 1
  • нете 1
  • Нетренимице 1
  • нетрпељивост 1
  • нећака 6
  • нећаку 2
  • нећаче 1
  • неће 32
  • Неће 5
  • нећемо 4
  • Нећеш 1
  • нећеш 7
  • нећу 11
  • Нећу 2
  • неузбунљива 1
  • неуспели 1
  • нехотице 3
  • нехотично 1
  • нехристијанима 1
  • нечег 1
  • нечега 1
  • нечему 1
  • нечије 1
  • нечијег 1
  • нечим 1
  • нечиста 1
  • нечисти 1
  • нечујно 3
  • Нешто 3
  • нешто 46
  • ни 198
  • Ни 9
  • нигде 1
  • Нигде 1
  • ниже 1
  • нижи 2
  • низ 10
  • низа 1
  • Није 19
  • није 242
  • Ниједан 1
  • ниједаред 1
  • ниједно 1
  • нијесам 1
  • нијесу 1
  • никад 2
  • Никада 1
  • никада 9
  • никаква 4
  • никакве 2
  • никаквим 1
  • никако 12
  • Нико 2
  • нико 23
  • никога 12
  • Никола 2
  • Николина 1
  • Николу 1
  • ником 2
  • Никоме 1
  • никоме 2
  • никуд 1
  • никуда 1
  • нимало 2
  • нисам 14
  • Нисам 3
  • ниси 10
  • ниски 1
  • ниских 1
  • ниско 2
  • нискоме 1
  • нисмо 3
  • Нисте 2
  • нису 28
  • Нису 4
  • Нити 3
  • нити 9
  • ниха 1
  • нихају 1
  • нихала 1
  • нихали 1
  • нихало 1
  • нихати 1
  • ницале 1
  • ничега 3
  • Ништа 4
  • ништа 53
  • ништавна 1
  • Но 1
  • но 4
  • нов 1
  • нова 1
  • новаца 1
  • нове 1
  • новембра 1
  • нови 1
  • новим 1
  • ново 2
  • новом 1
  • нову 1
  • новце 1
  • новцем 1
  • ногама 6
  • ноге 8
  • ногом 1
  • Ногу 1
  • ногу 12
  • нож 2
  • ножевима 1
  • ножем 1
  • ножи 1
  • ножићем 1
  • ножнице 1
  • ноктима 4
  • нос 1
  • носа 1
  • носе 2
  • носећи 2
  • носи 6
  • носио 1
  • Носиоци 1
  • носити 1
  • носићем 1
  • носише 1
  • носом 3
  • ноћ 17
  • ноћас 3
  • ноћашњег 1
  • ноћи 10
  • ноћишта 1
  • ноћној 1
  • нукао 1
  • нурија 1
  • нуто 2
  • Нуто 2
  • њ 6
  • ње 7
  • њега 78
  • његов 19
  • Његов 2
  • његова 22
  • Његова 3
  • његове 19
  • Његови 1
  • његови 3
  • његовим 14
  • његових 9
  • његово 10
  • Његово 3
  • његовој 6
  • његовом 6
  • његову 11
  • њезин 4
  • Њезина 1
  • њезина 11
  • њезине 3
  • њезиним 3
  • њезиних 4
  • њезино 2
  • њезиној 1
  • њезину 7
  • њему 44
  • Њему 8
  • њен 1
  • Њена 1
  • њена 2
  • њене 2
  • њеним 2
  • њено 4
  • њеном 2
  • њиве 2
  • њим 31
  • Њима 2
  • њима 30
  • њиме 2
  • Њих 3
  • њих 55
  • њихов 2
  • њихова 3
  • њихове 7
  • њихови 4
  • њиховим 2
  • њихових 4
  • Њихово 1
  • њихову 5
  • њој 9
  • њојзи 11
  • њом 23
  • њоме 2
  • њу 21
  • њушке 1
  • О 8
  • о 84
  • Оба 4
  • оба 9
  • обагрило 1
  • обазирао 1
  • обазире 1
  • обазиру 1
  • обазре 8
  • обазрив 1
  • обазрите 1
  • обале 3
  • обали 1
  • обалом 1
  • обара 1
  • обасја 1
  • обасјава 2
  • обасјавају 2
  • обасјала 1
  • Обасјана 1
  • обгрли 1
  • Обгрливши 1
  • обгрлио 1
  • обдари 1
  • обе 16
  • Обе 2
  • обедио 1
  • обезоружа 1
  • обележи 1
  • обележио 1
  • обележја 1
  • обелоданило 1
  • обема 8
  • оберучке 1
  • обесе 1
  • обесити 1
  • Обесиће 1
  • обећа 1
  • обећавао 2
  • обећао 1
  • обешчастили 1
  • обзирући 1
  • Обиграо 1
  • обиграти 1
  • обиђе 2
  • обиђу 1
  • обилази 1
  • обилазити 2
  • обио 1
  • обисну 2
  • обичају 2
  • обична 1
  • обичне 2
  • обично 2
  • обишла 1
  • објаснити 1
  • облагао 1
  • облажу 1
  • облак 2
  • облаке 6
  • облаци 4
  • облацима 2
  • облачак 1
  • облачке 2
  • облетала 1
  • облеће 2
  • облећу 1
  • обливало 1
  • обливао 1
  • обливена 1
  • оближњем 1
  • облик 1
  • облику 1
  • облине 1
  • облио 1
  • облицима 1
  • обличје 1
  • обневидела 1
  • обнезнањена 1
  • Обновљена 1
  • ободе 3
  • обоје 2
  • Обоје 3
  • обојица 1
  • Обојица 3
  • обојицу 3
  • Обор 1
  • обор 3
  • оборе 1
  • Оборене 1
  • оборене 3
  • обореним 1
  • Оборених 2
  • оборених 6
  • обореном 1
  • обори 7
  • оборила 1
  • оборило 1
  • оборио 4
  • оборише 2
  • оборкнез 2
  • оборкнеза 1
  • оборкнезом 1
  • обрадова 2
  • обрадовао 1
  • образ 21
  • образа 4
  • образе 3
  • обранили 1
  • обрањена 2
  • обраћао 1
  • обрашчиће 1
  • обрве 1
  • обредио 1
  • обредише 1
  • обрете 1
  • обретоше 1
  • обрлатити 1
  • обрт 1
  • обртан 1
  • обртом 1
  • обрукаш 1
  • обуздава 1
  • обуздати 1
  • обузе 6
  • обузела 1
  • обузео 1
  • обузимало 1
  • обузимао 1
  • обујми 5
  • обукли 1
  • обухватала 1
  • обухвати 2
  • обухватило 1
  • обучем 1
  • ова 39
  • Ова 5
  • Овај 12
  • овај 65
  • овакав 1
  • оваква 1
  • оваквим 2
  • оваквих 2
  • оваквоме 1
  • овакву 1
  • оваке 1
  • оваки 1
  • овако 27
  • Овако 4
  • овакога 2
  • оваку 1
  • овамо 17
  • овда 1
  • овде 33
  • Овде 5
  • овдје 1
  • овђе 2
  • овђекара 1
  • овђен 2
  • Ове 1
  • ове 49
  • овесели 1
  • овеселише 1
  • Ови 1
  • ови 11
  • овијем 1
  • овијех 2
  • овим 25
  • овима 2
  • ових 16
  • овлада 2
  • овладале 1
  • овладао 1
  • овлаш 1
  • овнове 1
  • Ово 7
  • ово 71
  • овог 5
  • Овога 2
  • овога 64
  • овој 20
  • оволика 1
  • оволике 1
  • оволиком 1
  • овом 13
  • овоме 38
  • ову 25
  • овуда 2
  • овце 1
  • огарише 1
  • огласи 1
  • огледа 5
  • огледала 4
  • огледао 1
  • огледне 1
  • оглушила 1
  • оглушити 1
  • огњишта 14
  • огњиште 6
  • огњишту 9
  • Огорело 1
  • огорелу 1
  • огреју 1
  • огрешим 1
  • огромна 3
  • Огромне 1
  • огромне 3
  • огромним 1
  • Од 24
  • од 304
  • ода 9
  • одаваху 1
  • Одавде 1
  • одавде 3
  • одавле 1
  • одавна 3
  • одавно 1
  • одагнала 1
  • одазва 17
  • одазвао 1
  • одазвати 1
  • одазваше 1
  • одазива 1
  • одазове 1
  • одај 1
  • одаје 3
  • одајеш 1
  • одаји 3
  • одају 1
  • одакле 5
  • одала 1
  • одалами 1
  • одам 1
  • одао 5
  • одасвуд 1
  • одати 5
  • одатле 3
  • Одаће 1
  • одахне 5
  • одахну 1
  • одахнуо 1
  • одахнути 1
  • одаш 1
  • одби 4
  • Одбиј 1
  • одбијај 1
  • одбијао 2
  • одбијати 2
  • одбије 2
  • одбио 1
  • одбране 1
  • одбранио 1
  • одброја 3
  • одважити 1
  • одважност 1
  • одвајају 1
  • одвајала 1
  • одвали 2
  • одведе 5
  • одведем 1
  • одведен 1
  • одведеним 1
  • одведеном 1
  • одведите 1
  • одведоше 1
  • одведу 1
  • одвели 1
  • одвео 3
  • одвести 2
  • одвешће 1
  • одви 1
  • одвлачила 1
  • одводи 1
  • одвођење 1
  • одвођењу 1
  • одвојена 1
  • одвоји 1
  • одвојим 1
  • одвојише 1
  • одвратили 1
  • одвукао 1
  • одвукоше 1
  • одвући 1
  • одгајио 1
  • одговара 10
  • одговарале 2
  • одговарао 1
  • одговарати 1
  • одговараш 1
  • одговор 7
  • одговора 2
  • одговоре 1
  • одговори 137
  • одговорим 1
  • одговорио 2
  • одговорити 1
  • одговориш 1
  • одговорише 6
  • одговорност 1
  • одговорности 1
  • одгоненути 1
  • одгони 1
  • одгрејеш 1
  • Оде 1
  • оде 18
  • одевен 1
  • Одевен 1
  • одевени 1
  • одевених 1
  • одежде 2
  • одела 2
  • оделило 1
  • одело 5
  • оделу 2
  • одем 1
  • одерани 1
  • одећом 1
  • одеш 1
  • Оди 3
  • Одиђи 1
  • одјаха 1
  • одјахаше 1
  • Одједаред 1
  • одједаред 2
  • Одједном 2
  • одједном 8
  • одјекивале 1
  • одјекивати 1
  • одјекне 1
  • одјекну 6
  • одјекују 2
  • одјуженим 1
  • одлазак 1
  • одлази 1
  • одлазио 1
  • Одлазите 1
  • одлазником 1
  • одлете 1
  • одлетеше 3
  • одлећу 1
  • одлучан 1
  • одлучна 2
  • одлучни 1
  • одлучним 2
  • одлучно 4
  • одлучност 2
  • одлучује 1
  • одмакли 3
  • Одмакни 1
  • одмакоше 1
  • одмах 24
  • Одмах 3
  • одмахну 5
  • одмахнуо 1
  • одмаче 1
  • одмерено 4
  • одмерити 1
  • одметањем 1
  • одметао 1
  • одметати 2
  • одметаху 1
  • одметник 1
  • одметниковој 1
  • одметником 1
  • одметници 1
  • одметну 3
  • одметнуо 1
  • одметнути 6
  • одметнуће 1
  • одметоше 1
  • одмеће 2
  • одмећем 1
  • одмећете 1
  • одмицао 1
  • одмицаше 1
  • одмиче 2
  • однела 2
  • однели 1
  • однео 3
  • однесе 2
  • однесемо 1
  • однети 1
  • односе 1
  • одобрава 1
  • одобравао 1
  • одобравати 1
  • одовуда 1
  • одозго 2
  • одоздо 2
  • одоле 1
  • одостраг 1
  • одох 1
  • одоцне 1
  • одоше 4
  • одрасли 1
  • одрасло 1
  • одредити 1
  • одрећи 1
  • одреши 1
  • одрешито 1
  • одрешише 2
  • одржавају 1
  • одржали 1
  • одржати 1
  • одрже 1
  • одржите 1
  • одрони 1
  • одсада 4
  • одсечен 1
  • одсечна 1
  • одсечно 1
  • одсјајиваху 1
  • одсјести 1
  • одскакало 1
  • одстојања 1
  • оду 1
  • одужити 1
  • одујмила 1
  • одумину 1
  • одупирања 1
  • одупирање 1
  • одупирао 1
  • одупирати 2
  • одупире 1
  • одупиру 2
  • одупре 8
  • одупрети 1
  • одупрт 1
  • одушке 1
  • одфикари 1
  • ожени 1
  • оженити 1
  • оживело 1
  • оживљава 1
  • озаравала 1
  • озари 3
  • озбиљно 2
  • озбиљношћу 1
  • озго 5
  • Оздо 1
  • озелени 1
  • озидан 1
  • озледе 1
  • означаваху 1
  • Ој 1
  • ојађени 1
  • ојађеној 1
  • ока 4
  • окади 1
  • оке 1
  • окитити 1
  • оклевајући 2
  • оклеваше 1
  • оклијевати 1
  • оклопника 1
  • оклопу 1
  • окнежили 1
  • окно 1
  • око 113
  • Око 3
  • околина 1
  • околини 3
  • околином 2
  • околину 2
  • околишења 1
  • околним 1
  • околних 1
  • окомка 1
  • окрвављене 1
  • окрвављеним 1
  • окрене 1
  • окренем 1
  • Окренуо 1
  • окренуо 3
  • окренути 2
  • окрепи 1
  • окретали 1
  • окретало 1
  • окретати 2
  • Окрете 2
  • окрете 24
  • окретоше 2
  • окрећу 1
  • окрећући 1
  • окрзнута 1
  • окривиће 1
  • округао 1
  • округла 1
  • округласта 1
  • округлу 3
  • окужени 1
  • окупио 1
  • окупља 1
  • окупљати 1
  • окупу 1
  • окушај 1
  • олако 1
  • олакша 1
  • оличени 1
  • оловна 2
  • олсун 1
  • олтару 1
  • олуја 3
  • олује 2
  • олујина 2
  • олују 1
  • омален 1
  • омалена 1
  • омаче 2
  • омекшали 1
  • омекшао 1
  • омиљеном 1
  • омотали 1
  • омотан 1
  • омотана 1
  • омрази 1
  • омразу 1
  • омрзао 1
  • он 170
  • Он 65
  • Она 25
  • она 98
  • онај 36
  • Онај 4
  • онакав 1
  • онакаженој 1
  • онакази 1
  • онаки 1
  • Онако 1
  • онако 26
  • онамо 4
  • Онда 3
  • онда 91
  • ондакара 2
  • Онде 1
  • онде 7
  • Оне 1
  • оне 25
  • онемела 1
  • онесвесло 2
  • онесвеслој 1
  • онесвеслу 1
  • онесвешћена 1
  • они 45
  • Они 9
  • онизак 1
  • онијем 1
  • оним 11
  • онима 3
  • ониску 1
  • Оних 1
  • оних 9
  • оно 57
  • Оно 9
  • оног 12
  • Онога 1
  • онога 26
  • оној 11
  • онолико 2
  • онолику 1
  • оном 7
  • ономад 1
  • Ономад 1
  • ономе 14
  • ону 11
  • опа 2
  • опада 1
  • опажа 1
  • опажала 2
  • опажало 2
  • опажао 5
  • опази 9
  • опазила 1
  • опазиле 1
  • Опазиле 1
  • опазио 5
  • опазити 1
  • опазише 1
  • опаки 1
  • опали 2
  • опаљене 1
  • опанака 2
  • опанке 2
  • опао 1
  • опарен 2
  • опасало 1
  • опасаној 1
  • опасност 3
  • опело 1
  • оперу 1
  • Опет 1
  • опет 15
  • опи 1
  • опије 1
  • опипа 2
  • опирати 1
  • опиреш 2
  • опколе 1
  • опколише 3
  • опкопи 1
  • оплача 1
  • опљачка 1
  • опомену 1
  • опоменула 1
  • опоменуло 1
  • опоменуо 3
  • опоменуше 1
  • опомињали 1
  • опомињао 1
  • опомињаху 1
  • опомињу 1
  • опоравила 1
  • опоро 1
  • оправдања 1
  • оправи 1
  • оправљати 1
  • опраштањем 1
  • Опре 1
  • опрезан 1
  • опремише 1
  • оприличити 1
  • опрљену 1
  • опросте 2
  • Опрости 11
  • опрости 4
  • Опростио 1
  • опростите 1
  • опростити 3
  • опроштај 1
  • опружи 1
  • опружила 1
  • оптоку 1
  • опточен 2
  • оптужба 1
  • оптужи 1
  • опусти 1
  • опуче 1
  • опхрва 1
  • опхрвало 1
  • опхрван 1
  • општега 1
  • општи 1
  • општих 1
  • општој 1
  • орило 1
  • орла 1
  • орози 1
  • ороси 1
  • орошавају 1
  • оружан 4
  • оружана 4
  • оружане 1
  • оружаних 2
  • оружану 1
  • оружја 5
  • оружје 17
  • оружјем 1
  • осам 4
  • Осванула 1
  • освежен 1
  • освежи 1
  • освести 1
  • освестим 1
  • освестити 1
  • освета 3
  • освете 6
  • освети 4
  • осветио 2
  • осветити 1
  • осветлао 1
  • осветљава 3
  • осветљавала 2
  • осветљен 1
  • осветљено 1
  • осветничко 1
  • осветничкој 1
  • освету 3
  • освит 1
  • освртати 1
  • осврте 2
  • осврће 1
  • осврћући 1
  • оседлана 1
  • осем 1
  • осети 21
  • осетила 1
  • осетио 4
  • осетише 2
  • осећа 5
  • осећај 2
  • осећаја 2
  • осећајем 1
  • осећајући 1
  • осећала 8
  • осећали 2
  • осећало 1
  • осећања 2
  • осећање 19
  • осећањем 1
  • осећању 1
  • Осећао 1
  • осећао 23
  • осећати 6
  • осећаше 1
  • осече 4
  • осим 15
  • Осим 4
  • осипало 1
  • осипати 2
  • ослави 1
  • ослободе 1
  • ослободи 2
  • ослови 3
  • ослонити 1
  • ослуху 1
  • ослушкивао 2
  • ослушкивати 1
  • ослушну 3
  • ослушнух 1
  • осмехивало 1
  • осмехну 3
  • осмехом 1
  • оснажи 2
  • оснажили 1
  • оснеженим 1
  • особито 1
  • осоколи 1
  • осрамоти 1
  • осрамотим 1
  • осрамоћене 1
  • оста 10
  • Остави 1
  • остави 17
  • оставила 2
  • оставимо 2
  • Оставио 1
  • оставио 4
  • Оставите 1
  • оставити 3
  • оставише 1
  • оставља 1
  • остављај 1
  • остављају 1
  • остављала 1
  • остављало 1
  • остављао 1
  • остављена 1
  • остаде 4
  • остадоше 2
  • остајала 2
  • остајало 3
  • остајао 1
  • остајаше 1
  • остаје 1
  • Остала 2
  • остала 9
  • остале 17
  • остали 15
  • Остали 2
  • осталим 10
  • осталима 6
  • осталих 9
  • остало 5
  • остане 8
  • остао 5
  • остати 5
  • Остаће 1
  • осташе 1
  • осу 1
  • осуда 1
  • осуђеник 1
  • осуле 1
  • осули 1
  • отарасити 1
  • отаре 1
  • Отац 1
  • отац 4
  • отаца 1
  • отварали 1
  • отвора 1
  • отворена 1
  • отвореним 1
  • отворених 1
  • Отвори 2
  • отвори 7
  • отворили 1
  • отворише 6
  • отвором 1
  • оте 1
  • отезало 1
  • отела 1
  • отера 1
  • отерао 1
  • отераш 1
  • отето 1
  • отиди 1
  • Отиди 1
  • отидоше 1
  • отима 5
  • отимала 2
  • отимања 2
  • отимао 1
  • отимати 1
  • отирати 1
  • отирући 1
  • отисну 2
  • отиснуо 1
  • отићи 9
  • Отиш 1
  • отишао 5
  • отишла 7
  • отишли 2
  • откад 1
  • откада 1
  • откако 2
  • Откако 5
  • откасали 1
  • откасаше 3
  • откида 1
  • отклањао 1
  • отклони 1
  • открави 1
  • откуда 16
  • Откуда 4
  • откупима 1
  • отме 5
  • отмете 1
  • отмичара 1
  • отму 1
  • отолен 1
  • отопљени 1
  • отпадни 1
  • отпао 2
  • отпасти 1
  • отпоја 1
  • отпор 1
  • отпочину 1
  • отпочне 1
  • отпочнемо 1
  • отприлике 1
  • отпусти 2
  • отпустио 1
  • отр 1
  • отргне 2
  • отргнем 1
  • отргну 1
  • отресетије 1
  • отрже 1
  • отров 1
  • отрова 2
  • Отуд 1
  • отуда 14
  • Отуда 2
  • отупела 1
  • отура 1
  • Отури 1
  • отури 4
  • отуривши 1
  • отхукне 1
  • отхукну 1
  • отшкрину 2
  • оћутао 1
  • Официре 1
  • ох 2
  • Ох 4
  • охрабрена 1
  • охрабри 1
  • оца 5
  • оцрта 1
  • очајан 1
  • Очајан 2
  • очајања 3
  • очајање 1
  • очајне 1
  • очајник 1
  • очајнику 1
  • очајних 1
  • очајничка 1
  • очајнички 1
  • очајно 5
  • очара 1
  • оче 25
  • Оче 3
  • очевидно 1
  • Очевидно 3
  • очекивала 3
  • очекивали 2
  • очекивања 2
  • очекивао 2
  • очекивати 1
  • очекиваше 1
  • очекне 1
  • очекнемо 1
  • очекни 1
  • очекује 4
  • очекују 6
  • Очи 4
  • очи 81
  • очиглед 1
  • очију 43
  • очима 46
  • очинске 1
  • очинско 1
  • очинском 1
  • очинску 1
  • очита 3
  • очицама 1
  • очњи 1
  • очувају 1
  • очувано 1
  • очувао 1
  • оџак 1
  • оџака 3
  • оџаклије 2
  • оџаклији 5
  • оџаклију 4
  • оџаку 1
  • ошђелдум 1
  • Ошђелдум 1
  • ошинут 1
  • ошкрину 1
  • оштар 2
  • оштети 1
  • оштре 1
  • оштри 1
  • оштрим 2
  • Оштро 1
  • оштро 3
  • оштру 1
  • Пa 1
  • па 521
  • Па 89
  • Павла 4
  • Павле 22
  • Павлом 2
  • пад 3
  • пада 3
  • падају 2
  • падале 1
  • падало 3
  • падаху 1
  • падаше 2
  • Паде 1
  • паде 10
  • падина 1
  • падину 1
  • падишах 1
  • падне 1
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 10
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пази 1
  • Пази 2
  • пазили 1
  • Пазио 1
  • пазите 1
  • пазиш 1
  • пајвани 1
  • Пак 1
  • пакла 2
  • пакленим 1
  • пакосно 1
  • пакост 1
  • пала 2
  • пале 1
  • палила 2
  • палио 1
  • палицу 3
  • палма 1
  • пало 2
  • палцем 1
  • Памет 2
  • памет 6
  • памети 4
  • паметнији 1
  • памјат 1
  • памтим 1
  • пањ 1
  • пањић 1
  • пао 2
  • паперастом 1
  • пар 1
  • пару 2
  • парчета 1
  • пас 3
  • паса 8
  • пасом 1
  • пастве 1
  • паству 1
  • пастира 1
  • пастиру 1
  • пати 2
  • патим 1
  • патња 1
  • патњама 1
  • патње 3
  • патњу 1
  • пахуљак 1
  • пахуљице 2
  • пачаш 1
  • пашалуку 2
  • паше 3
  • паши 1
  • паштили 1
  • пашћад 1
  • пашће 1
  • Пашу 1
  • пашу 3
  • Пе 1
  • пе 2
  • пева 1
  • певају 1
  • певајући 1
  • певање 1
  • певати 1
  • певач 2
  • певача 1
  • певачев 1
  • певачу 1
  • пего 1
  • педаљ 1
  • пеке 1
  • Пеки 1
  • пекло 3
  • пела 1
  • пеленгири 1
  • пеном 1
  • пентрала 1
  • пену 1
  • пенушило 1
  • пењања 2
  • пење 1
  • пењу 3
  • пепео 1
  • песама 1
  • Песма 1
  • песма 5
  • песмом 2
  • песму 3
  • песницама 3
  • песнице 1
  • песницом 5
  • песницу 1
  • Пет 1
  • пет 17
  • петама 1
  • пети 3
  • Петка 1
  • петка 2
  • петнаест 1
  • петорица 2
  • петорице 1
  • петорицом 1
  • петоро 1
  • Петра 1
  • Петрова 1
  • пећини 1
  • пећу 2
  • Пеци 1
  • пецкати 1
  • печат 1
  • печено 1
  • печење 2
  • печењем 1
  • пешке 1
  • пешкир 2
  • пешкирем 1
  • пешкиром 1
  • пи 2
  • пиј 1
  • пијан 3
  • пијане 1
  • пијаних 1
  • пијанке 1
  • пије 2
  • пијем 2
  • пију 1
  • пиле 1
  • пио 2
  • пипајући 1
  • пипати 2
  • пипкао 1
  • пирка 3
  • пиркао 1
  • пирну 2
  • писао 4
  • писма 5
  • писмена 1
  • писмо 7
  • пита 2
  • питај 1
  • Питај 1
  • питајући 2
  • питала 2
  • питам 4
  • питани 1
  • Питани 1
  • питање 4
  • питао 2
  • питаш 1
  • пити 1
  • питоме 1
  • питомији 1
  • пића 3
  • пише 2
  • пишти 2
  • пиштољ 3
  • пиштоља 7
  • пиштоље 1
  • пиштољи 1
  • пјевај 1
  • Пјевај 1
  • плаве 1
  • плавило 3
  • плавичаст 1
  • плаво 2
  • плакао 2
  • плакати 1
  • пламен 4
  • пламени 1
  • пламених 1
  • пламено 1
  • пламенове 1
  • пламеног 1
  • пламичке 2
  • пламичци 1
  • пламом 1
  • пламте 2
  • пламтела 2
  • пламтело 1
  • пламтео 3
  • пламтети 2
  • пламти 2
  • плане 1
  • планина 10
  • планинама 1
  • планине 13
  • планинске 2
  • планински 1
  • планинским 1
  • планинских 1
  • планинском 1
  • планину 3
  • плану 13
  • планула 2
  • плануло 1
  • плануо 1
  • плануше 2
  • пласт 1
  • пласта 1
  • платили 2
  • платисмо 1
  • платити 4
  • платно 1
  • плаћа 1
  • плаћали 2
  • плаћало 1
  • плаћамо 3
  • плаћате 1
  • плаћати 3
  • Плах 1
  • плахим 1
  • плахо 3
  • плаховите 1
  • Плаховити 1
  • плаховитије 1
  • плаховито 1
  • плаховиту 1
  • плахом 1
  • плахост 2
  • Плач 1
  • плач 5
  • плача 3
  • плаче 1
  • плачеш 1
  • плачна 1
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плаше 2
  • плаши 1
  • плашили 1
  • Плашили 1
  • плашио 1
  • плашити 2
  • плашљивим 1
  • плен 1
  • пленом 1
  • плео 1
  • плесан 1
  • плетеницу 1
  • плетеш 2
  • плећа 9
  • плећати 1
  • плећатим 1
  • плећима 2
  • плови 1
  • пловио 1
  • плодном 1
  • плоча 3
  • плочу 2
  • пљесну 5
  • пљоску 1
  • пљоштама 1
  • пљувати 1
  • пљује 1
  • пљују 2
  • пљун 1
  • пљунула 1
  • пљунусте 1
  • пљунуше 1
  • пљусак 1
  • по 179
  • По 9
  • побауљке 1
  • побегао 3
  • побегне 3
  • победа 1
  • победо 1
  • побеже 3
  • побећи 1
  • поби 1
  • побије 1
  • побијеним 1
  • побију 2
  • побили 2
  • побити 1
  • Побићемо 1
  • побледело 1
  • Побожна 2
  • побожно 7
  • побратим 4
  • побратимом 1
  • побратиму 1
  • побројиш 1
  • пове 1
  • поведе 4
  • поведоше 1
  • поверава 1
  • поверила 1
  • поверити 1
  • поверовах 1
  • повероваше 1
  • поветарац 3
  • повечерали 1
  • повија 1
  • повијају 1
  • повијали 2
  • повијараца 2
  • повијати 1
  • повикаше 2
  • повила 2
  • повиша 1
  • повише 2
  • поводећи 1
  • поводио 1
  • поврате 1
  • поврати 4
  • повратка 1
  • повратку 1
  • повукао 1
  • повуче 4
  • погазили 1
  • погана 1
  • погачу 2
  • погибе 3
  • Погибија 1
  • погибију 3
  • погибоше 1
  • погинем 1
  • погинути 3
  • поглади 1
  • Погле 1
  • Поглед 2
  • поглед 51
  • погледа 68
  • погледај 2
  • Погледајте 1
  • погледајући 3
  • погледам 1
  • погледате 1
  • погледати 5
  • погледаше 4
  • погледе 1
  • погледима 1
  • погледом 16
  • погледу 2
  • погну 1
  • погнутим 1
  • погорело 1
  • погубише 1
  • под 51
  • Под 9
  • пода 5
  • подавимо 1
  • подаде 1
  • подалеко 2
  • подаље 4
  • подбочи 1
  • подбрадак 1
  • Подбулих 1
  • подвијених 1
  • подвикну 2
  • подгорја 1
  • подгризала 1
  • подгрлац 1
  • подебеле 1
  • поделимо 1
  • подерана 1
  • подеране 1
  • подерано 1
  • подземна 1
  • подземних 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 3
  • подигнем 2
  • подигоше 2
  • подиђе 1
  • подиђоше 1
  • Подиже 1
  • подиже 13
  • подилазила 1
  • подилазити 1
  • подједнако 2
  • подметне 1
  • подмуклица 1
  • подне 1
  • Подневну 1
  • поднети 2
  • подножја 2
  • подносе 2
  • подноси 1
  • подносила 1
  • подносили 2
  • подобних 1
  • подозревају 1
  • подржавали 1
  • подругљивим 1
  • подругљиво 1
  • подрум 2
  • подсекоше 2
  • подсећа 1
  • подсећају 1
  • подскакујући 1
  • подсмевање 1
  • подсмехну 3
  • подсмехом 2
  • Подсмешљиво 1
  • подстрешену 1
  • подуже 2
  • подужег 1
  • подужи 3
  • подужу 1
  • подузећа 1
  • подузима 1
  • подухватало 1
  • подухне 1
  • подушја 1
  • подушје 2
  • пође 18
  • пођем 1
  • пођете 1
  • пођи 1
  • пођипаше 1
  • пођоше 5
  • пођу 1
  • пожале 1
  • пожали 2
  • пожара 1
  • пожели 1
  • пожури 3
  • пожурити 1
  • пожуте 1
  • позавадиле 1
  • позва 2
  • позвао 1
  • позвати 1
  • поздрави 2
  • поздравио 2
  • Поздравите 2
  • позелене 1
  • позеленео 2
  • позив 3
  • позива 1
  • позивају 1
  • позивао 1
  • позиваше 1
  • позлати 2
  • позлаћене 1
  • позлаћивало 1
  • позна 2
  • познавао 2
  • познаде 3
  • познаје 1
  • познајем 1
  • познали 2
  • Познао 1
  • познао 5
  • познат 1
  • познати 3
  • познато 2
  • познаше 1
  • Позно 2
  • позове 6
  • позовем 2
  • позову 1
  • поиграва 1
  • поиграте 1
  • поиграти 1
  • поимања 1
  • појаве 4
  • појави 6
  • појавише 1
  • појас 3
  • појаса 4
  • појасом 1
  • појати 1
  • појахаше 4
  • појео 1
  • појми 2
  • појмише 1
  • појутарје 1
  • покавже 1
  • покаже 1
  • покажу 2
  • показа 1
  • показао 1
  • показивали 2
  • показују 1
  • покаткад 4
  • поклањаш 1
  • поклецивала 1
  • поклони 14
  • поклоник 1
  • поклонио 1
  • поклоницима 1
  • поклонише 2
  • поклоном 2
  • поклопац 1
  • поклопила 1
  • покој 4
  • покојна 1
  • покојник 1
  • покојника 3
  • покојникова 4
  • покојникове 2
  • покојникови 1
  • покојниковој 1
  • покојником 1
  • покојнику 2
  • Покојници 1
  • покојног 1
  • поколеба 1
  • покоравали 1
  • покоре 1
  • покори 3
  • покорити 1
  • покориш 1
  • покорне 1
  • покорно 2
  • покорном 1
  • покорности 1
  • покрај 7
  • покрену 1
  • покрет 4
  • покрета 1
  • покретала 1
  • покретом 3
  • покрету 1
  • покри 6
  • покрива 1
  • Покрива 1
  • покривају 1
  • покривао 1
  • Покривене 1
  • покрио 2
  • покупиш 1
  • покупује 1
  • покуша 9
  • покушавала 1
  • Покушавао 1
  • покушавао 2
  • покушај 3
  • покушала 1
  • покушао 4
  • покушати 1
  • пола 3
  • полагано 2
  • полазак 1
  • полази 1
  • полак 1
  • полако 7
  • поласку 2
  • полегла 5
  • полегли 1
  • полете 9
  • полетео 1
  • полетеше 1
  • поли 2
  • поливају 1
  • полише 1
  • половине 1
  • половини 1
  • половину 4
  • положај 1
  • положају 2
  • положи 6
  • положим 1
  • положио 1
  • положише 2
  • поломи 1
  • поломљених 1
  • полу 2
  • полуга 1
  • полугласне 1
  • полугласно 5
  • Полудетињег 1
  • полудећу 2
  • полузатворених 1
  • полунага 1
  • полунагих 1
  • полупијани 1
  • полупијаним 1
  • полупијаних 1
  • полутами 1
  • Пољанице 1
  • пољу 2
  • пољубац 1
  • пољуби 13
  • пољупцима 1
  • Помагајте 1
  • помагало 1
  • помагао 1
  • помагач 1
  • помаже 1
  • Помажи 2
  • помажу 1
  • помало 1
  • помаља 3
  • помаљала 1
  • помаљати 1
  • помам 2
  • помама 1
  • помаман 5
  • помамила 1
  • помамио 1
  • помамни 2
  • помамно 1
  • помахнитао 1
  • Помахнитао 1
  • помаче 1
  • помена 3
  • поменуо 1
  • поменути 1
  • пометена 1
  • помилова 2
  • помилуј 1
  • помисао 30
  • Помисао 4
  • помисли 19
  • помислим 1
  • помислио 1
  • помислити 2
  • помицао 1
  • помишљајући 1
  • помишљао 2
  • помишљати 1
  • помишљу 2
  • помогао 6
  • помогла 1
  • помогло 1
  • помогне 4
  • помогнеш 1
  • помогну 1
  • помогох 1
  • поможе 1
  • помози 3
  • Помози 5
  • помоли 1
  • помолити 2
  • помоћ 1
  • помоћи 9
  • помоћу 1
  • помрчина 3
  • помути 1
  • помутила 1
  • помутило 1
  • понављам 1
  • понајпре 1
  • понео 2
  • понесе 4
  • понешто 1
  • понизним 1
  • понизних 1
  • понизно 5
  • понизношћу 1
  • поникли 1
  • пониче 4
  • понови 3
  • поново 4
  • Понос 1
  • поносан 1
  • поноћ 1
  • Поноћ 1
  • понуда 2
  • понуди 1
  • понуду 1
  • поњавице 1
  • попали 1
  • попалио 1
  • попало 1
  • попе 4
  • попевке 1
  • попио 1
  • поплави 1
  • поплочан 1
  • попљачкали 1
  • попљује 1
  • поповања 1
  • Поповић 3
  • попово 1
  • попусти 1
  • попуцкује 1
  • поражен 1
  • порази 2
  • поразило 2
  • поразио 1
  • порасте 1
  • Поред 1
  • поред 17
  • порезу 2
  • пореметио 1
  • поробиће 1
  • Породица 1
  • породица 3
  • породице 1
  • породицу 2
  • породу 1
  • порубе 1
  • порубу 1
  • поруге 1
  • порука 1
  • поруку 1
  • порумене 1
  • поруменила 1
  • поручи 2
  • поручила 1
  • Поручио 1
  • поручио 5
  • поручити 1
  • поручиш 1
  • порушена 1
  • порушене 1
  • поруши 1
  • посаветује 1
  • посађивао 1
  • посао 9
  • посведочи 1
  • Посветиће 1
  • посвирај 1
  • поседали 1
  • поседеше 1
  • поседи 1
  • посекоше 1
  • поскака 1
  • поскакаше 1
  • поскакује 1
  • поскурице 1
  • посла 11
  • послао 6
  • послати 1
  • послаше 1
  • После 13
  • после 47
  • последња 3
  • последње 7
  • последњег 3
  • последњега 1
  • последњем 1
  • последњи 10
  • последњим 1
  • последњих 1
  • последњом 1
  • последњу 4
  • послије 1
  • послова 1
  • послом 2
  • послуша 2
  • послушала 1
  • послушаше 1
  • послушна 2
  • послушни 1
  • послушност 1
  • посматра 2
  • посматрају 1
  • посматрајући 1
  • посматрала 3
  • посматрао 2
  • посматрати 2
  • посматраше 4
  • посркаше 1
  • посртати 1
  • посрте 2
  • посрћући 2
  • поста 8
  • постављена 1
  • постаја 1
  • постајала 1
  • постајао 1
  • постајаху 1
  • постајаше 1
  • постају 1
  • постала 1
  • постали 1
  • постане 1
  • постао 2
  • постати 1
  • посташе 1
  • постеља 1
  • постеље 3
  • постељи 2
  • постељу 1
  • постепено 5
  • постигнем 1
  • постићи 1
  • постоја 1
  • пострада 3
  • пострадају 1
  • пострадам 2
  • пострадамо 1
  • пострадао 1
  • пострадати 1
  • посумња 6
  • посумњао 1
  • посумњати 1
  • посута 1
  • посуше 1
  • потаје 1
  • потајна 9
  • Потајни 1
  • потајни 2
  • потајно 3
  • потајноме 1
  • потамнео 1
  • потанкостима 1
  • потварање 1
  • потворио 1
  • потегао 2
  • потеглити 1
  • потеже 2
  • потежеш 1
  • потекне 1
  • потере 2
  • потеру 1
  • потиљак 2
  • потиљку 3
  • потисли 1
  • потиснут 1
  • потиче 1
  • потиштени 1
  • потказао 2
  • поткива 1
  • поткивао 1
  • поткивачнице 1
  • поткрада 1
  • поткратиле 1
  • поткупи 2
  • поткусуримо 1
  • потлијен 2
  • потљијен 1
  • потмула 1
  • потмуле 1
  • потмули 3
  • потмулим 2
  • потмулу 1
  • пото 2
  • поток 2
  • потоком 1
  • потоп 1
  • поточићима 1
  • потпуне 1
  • потпуно 13
  • потпуној 1
  • потражи 4
  • потражили 1
  • потражим 2
  • потражимо 1
  • потражићемо 1
  • потражиш 1
  • потражише 1
  • потраја 1
  • потрбушке 1
  • потргао 1
  • потргне 1
  • потргоше 1
  • потребно 1
  • потрес 2
  • потреса 1
  • потресало 1
  • потресе 2
  • потресен 1
  • потрли 1
  • потрча 6
  • потрчи 1
  • потужи 3
  • потукао 1
  • потуку 1
  • потуристе 2
  • потурче 1
  • потурчена 1
  • потурченица 1
  • потурчи 2
  • потурчити 4
  • потуца 1
  • потуцати 2
  • потхвати 1
  • поћи 1
  • поуздала 1
  • поуздан 1
  • поуздани 1
  • поуздано 1
  • поуздање 1
  • Поуми 1
  • поуми 3
  • поумио 1
  • поумиш 1
  • поучава 1
  • похајдучи 1
  • похвата 1
  • похватам 1
  • похватамо 1
  • похватао 1
  • похватати 1
  • похваташ 1
  • похита 4
  • похиташе 2
  • походи 1
  • поцрвене 2
  • поцупкивати 1
  • поцупкује 1
  • почађалој 1
  • почађалом 1
  • почасимо 1
  • почасити 1
  • поче 85
  • почека 1
  • почекај 1
  • Почекај 1
  • почела 5
  • почели 2
  • почем 1
  • почео 7
  • почети 1
  • почетка 1
  • почеше 28
  • почива 2
  • почивала 3
  • почивало 1
  • почини 1
  • почиње 1
  • Почињите 1
  • почне 3
  • пошаље 2
  • пошао 2
  • пошира 1
  • пошири 1
  • пошла 2
  • пошле 1
  • пошље 1
  • пошта 1
  • пошто 7
  • поштовала 1
  • поштовали 1
  • поштовање 1
  • Поштовање 1
  • поштовао 2
  • пошту 1
  • поштује 1
  • права 4
  • правда 1
  • правдање 2
  • праведник 1
  • праведника 1
  • прави 1
  • правио 1
  • право 5
  • правоверне 1
  • правога 2
  • правом 1
  • православноме 1
  • праву 1
  • правце 1
  • праг 6
  • прага 5
  • прагом 1
  • прагу 7
  • празан 1
  • празним 1
  • празницима 1
  • празном 1
  • празноруких 1
  • прам 4
  • прамичак 1
  • прасак 2
  • праском 1
  • прате 1
  • прати 2
  • пратила 1
  • пратилаца 2
  • пратилачких 1
  • Пратио 1
  • пратио 2
  • пратиоце 1
  • пратиоци 1
  • Пратиоци 1
  • пратити 1
  • праћака 1
  • праћну 1
  • прах 1
  • праху 1
  • прашак 1
  • Праштај 1
  • праштајте 1
  • праштали 1
  • прва 4
  • прве 4
  • првенство 1
  • први 12
  • Први 3
  • првина 1
  • првих 1
  • прво 3
  • првог 1
  • првога 1
  • првој 2
  • првоме 2
  • прву 2
  • Пре 3
  • пре 37
  • пребацио 1
  • пребере 1
  • превазилазило 1
  • превали 2
  • превалила 1
  • преварен 1
  • преварена 1
  • Преварена 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • преврнућу 1
  • преврћу 1
  • превуче 3
  • прегази 1
  • прегибало 1
  • прегледа 1
  • прегнуо 1
  • преграда 1
  • прегрми 1
  • пред 100
  • Пред 13
  • преда 4
  • предаде 1
  • предадоше 1
  • предаје 1
  • предала 1
  • предан 1
  • преданост 1
  • предао 3
  • предмет 1
  • предмете 1
  • предосећање 1
  • предоче 1
  • предочи 1
  • представља 1
  • предусрете 1
  • пређашњега 1
  • пређе 6
  • пређоше 1
  • прежалити 1
  • презају 1
  • презам 1
  • Презам 1
  • презирање 1
  • презрењем 1
  • презриво 1
  • прекади 1
  • прекађујући 1
  • прекида 1
  • прекине 1
  • прекинути 1
  • преклињање 1
  • преклињаше 1
  • преклиње 1
  • преклињем 2
  • преклињу 1
  • преко 38
  • прекор 2
  • прекоран 1
  • прекорачи 2
  • прекорачио 1
  • прекоре 1
  • прекорева 1
  • прекрети 1
  • прекрилили 2
  • прекрсти 19
  • прекрстио 1
  • прекрстише 2
  • прекрштених 1
  • прексутра 1
  • прекужио 1
  • прела 1
  • прелетале 1
  • прелетао 1
  • прелетети 1
  • прели 1
  • прелива 1
  • преливала 1
  • прелије 1
  • прелиставаху 1
  • према 30
  • премеравати 1
  • премераваху 1
  • Премери 1
  • премери 3
  • премерио 1
  • премеће 1
  • премештала 1
  • премишља 1
  • премишљања 2
  • премишљао 2
  • пренаглити 1
  • пренеражено 2
  • пренеше 1
  • прену 6
  • преображавала 1
  • преображен 1
  • преображено 1
  • преобрази 1
  • препадоше 1
  • препао 1
  • препасти 1
  • препатила 1
  • препеченице 1
  • преплашен 2
  • преплашена 1
  • преплашени 1
  • преплашено 3
  • преплетали 1
  • преплећу 1
  • препрате 1
  • препрати 1
  • препрату 1
  • препреке 1
  • препуна 1
  • препуњена 1
  • препући 2
  • пресвиснути 1
  • пресеку 1
  • пресести 1
  • пресеца 1
  • пресече 1
  • Прескачи 1
  • престављено 1
  • престаје 1
  • престане 2
  • престаните 1
  • престоне 1
  • престрављене 1
  • престрављено 2
  • престрављену 1
  • пресудили 1
  • претвори 2
  • претворила 1
  • претворило 1
  • претерано 1
  • претећи 1
  • Претећи 1
  • Претече 1
  • прети 1
  • претио 2
  • претња 1
  • претње 5
  • претњом 1
  • претњу 1
  • претресан 1
  • претрну 1
  • претрнула 3
  • претрнулост 1
  • претрнуо 1
  • претрпела 1
  • претрпеле 1
  • претрпео 1
  • претрпи 2
  • Претурао 1
  • претурао 2
  • претурио 1
  • претуриће 1
  • претурише 1
  • претуру 1
  • прећи 1
  • преуда 1
  • прецеђено 1
  • пречио 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • прешо 1
  • прибере 4
  • Прибери 2
  • приби 1
  • прибила 1
  • прибило 1
  • прибира 2
  • прибирао 2
  • приближи 1
  • приближише 1
  • приближујући 1
  • прибра 4
  • прибрана 1
  • прибрати 1
  • прибројао 1
  • приведе 1
  • приведоше 1
  • привеза 1
  • привезао 1
  • привешеним 1
  • привуци 1
  • привуче 8
  • приготовљена 1
  • пригрли 1
  • пригрте 2
  • пригушеним 2
  • пригушено 1
  • придржавајући 1
  • придржавала 2
  • придружио 1
  • приђе 15
  • приђоше 1
  • приже 1
  • приземна 1
  • приземне 1
  • приземним 1
  • приземних 1
  • приземног 2
  • приземном 1
  • приземноме 1
  • признајем 1
  • пријатељ 8
  • пријатеља 6
  • пријатеље 1
  • Пријатељи 2
  • пријатељи 7
  • пријатељима 1
  • пријатељског 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 1
  • пријатељује 1
  • пријатно 1
  • пријема 1
  • приказ 1
  • приказе 1
  • приказивао 1
  • приказивач 3
  • приказиваше 1
  • приклања 1
  • приклопљене 1
  • приклопљени 1
  • приклопљених 1
  • прикова 3
  • приковала 4
  • приковао 4
  • приковаше 1
  • прикопча 1
  • прикопчава 1
  • прикрадају 1
  • прикрадао 1
  • прикрије 2
  • прикрио 1
  • прикупи 1
  • Прикупи 1
  • прилази 1
  • Прилика 1
  • прилика 16
  • прилике 10
  • Прилике 2
  • приликом 1
  • прилику 9
  • прилици 2
  • приличи 1
  • приличио 1
  • приљубила 1
  • прима 3
  • примајте 1
  • примају 1
  • примакле 1
  • примами 1
  • примаче 3
  • примети 1
  • приметило 1
  • приметио 1
  • Прими 1
  • прими 5
  • примим 1
  • примио 3
  • примирила 1
  • примирја 1
  • примите 1
  • примити 2
  • примићемо 1
  • примицали 1
  • примицао 1
  • примицаше 1
  • примиче 1
  • примичу 1
  • примише 1
  • приморани 1
  • принесе 5
  • принеси 1
  • приноси 1
  • принца 1
  • прионуло 1
  • прионуше 1
  • припадоше 1
  • припази 1
  • припали 1
  • припалише 1
  • припаса 1
  • припевање 1
  • припи 1
  • припија 1
  • припитам 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припремати 1
  • припремила 1
  • припремиле 1
  • припрети 1
  • припуштај 1
  • присебност 1
  • присебности 1
  • присети 1
  • прискочи 8
  • прискочише 1
  • прислони 1
  • прислоњена 1
  • прислужено 1
  • прислуживати 1
  • прислуживаше 1
  • присним 1
  • пристадоше 1
  • пристајала 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристао 2
  • пристојну 1
  • приступа 1
  • приступају 1
  • приступи 8
  • приступим 1
  • приступити 3
  • приступише 2
  • присуством 1
  • притаја 1
  • притајаним 1
  • Притајени 1
  • притајено 1
  • притегне 1
  • притегнемо 1
  • Притегни 1
  • притегнуте 1
  • притегоше 1
  • притеже 2
  • притежу 1
  • притезаше 1
  • притисак 2
  • притискивао 1
  • притискивати 1
  • притискоше 1
  • притискује 2
  • притискујући 1
  • притисну 1
  • притиште 2
  • притрча 4
  • притрчаше 1
  • прихватати 1
  • прихваташ 1
  • прихваташе 1
  • прихвати 11
  • прихватио 1
  • прихватити 2
  • прихватише 3
  • прихрањујемо 1
  • прича 3
  • причају 1
  • причало 1
  • причао 2
  • причаш 1
  • причаше 1
  • причека 1
  • причести 2
  • причестили 1
  • причестим 2
  • причестићу 1
  • причешћа 1
  • причешће 8
  • причешћем 1
  • причешћивати 1
  • причинило 1
  • причува 1
  • прња 1
  • прње 1
  • пробављао 1
  • пробија 1
  • пробијају 2
  • пробијала 2
  • Пробуди 1
  • пробуди 5
  • пробудити 1
  • пробудише 1
  • пробуђена 1
  • провала 1
  • провале 1
  • провалија 1
  • проведе 2
  • провео 2
  • провириваху 1
  • провирују 2
  • провукла 1
  • провуче 1
  • прогледати 1
  • Проговара 1
  • проговори 6
  • проговорили 1
  • проговорити 1
  • прогрми 1
  • прогурао 1
  • прогутају 1
  • продамо 1
  • продера 1
  • продирала 1
  • продирао 1
  • продирати 1
  • продире 3
  • продужи 13
  • продужише 1
  • прође 8
  • прођи 1
  • прождере 1
  • прождеру 1
  • прождирао 1
  • прождираху 1
  • прождире 1
  • прожеже 1
  • прожизао 1
  • прожимала 1
  • прожимао 1
  • прозвао 2
  • прозирао 1
  • прозире 1
  • прозирући 1
  • прозор 3
  • прозора 1
  • прозори 2
  • прозорима 1
  • прозору 1
  • прозорче 1
  • прозорчету 2
  • прозорчић 5
  • прозорчића 1
  • прозорчићу 1
  • прозрачни 1
  • прозрео 1
  • пројеца 1
  • прокажем 1
  • прокажеш 1
  • проказао 1
  • проказати 1
  • проказује 1
  • проклет 1
  • Проклет 1
  • проклета 4
  • проклети 2
  • проклетији 1
  • проклетницима 1
  • проклетог 1
  • проклетство 1
  • проклињао 1
  • проклињемо 1
  • прокљуви 1
  • пролаз 1
  • пролазе 2
  • пролази 1
  • пролазила 1
  • пролазио 1
  • пролазу 2
  • пролете 4
  • пролетео 1
  • пролетеше 1
  • пролећа 5
  • пролеће 2
  • пролију 1
  • пролили 1
  • пролио 1
  • пролом 1
  • проломи 2
  • проломила 2
  • промаче 5
  • промаши 1
  • промену 2
  • промери 1
  • прометнуло 2
  • промиле 1
  • промисли 1
  • промичу 1
  • промрмља 1
  • промукли 1
  • промумла 1
  • промуца 1
  • пронађе 2
  • пронаћи 3
  • пронашао 1
  • пронашла 1
  • пронети 1
  • проноси 1
  • пропада 1
  • пропадао 1
  • пропадаш 1
  • пропадне 5
  • Пропали 1
  • пропао 2
  • пропасти 5
  • пропати 1
  • пропатиће 1
  • пропита 1
  • проповедао 1
  • Пропусте 1
  • пропусти 1
  • пропустим 1
  • пропустише 1
  • пропушта 1
  • пропуштају 1
  • проседом 1
  • просеку 1
  • просехире 1
  • просијава 1
  • просијавала 1
  • прослови 1
  • прословити 4
  • прословише 1
  • простења 5
  • Прости 1
  • просто 3
  • простор 1
  • простора 2
  • просторију 1
  • простору 1
  • пространа 3
  • простране 1
  • пространи 4
  • пространим 3
  • пространо 3
  • пространог 1
  • пространој 2
  • пространу 1
  • простре 1
  • прострели 1
  • прострелило 1
  • прострељену 1
  • проструја 1
  • протеглити 1
  • протепа 1
  • против 2
  • противних 1
  • противност 1
  • противу 5
  • проткану 1
  • протрча 1
  • протутњи 1
  • проћи 3
  • проучи 1
  • процеп 1
  • процепу 1
  • прочита 1
  • прочитао 1
  • прошао 4
  • прошапта 1
  • прошапута 18
  • прошла 1
  • прошли 1
  • Прошло 1
  • прса 9
  • прсију 2
  • прсима 3
  • прснућу 1
  • прста 1
  • прсте 1
  • прсти 2
  • прстију 2
  • прстима 1
  • прстићем 1
  • пртина 1
  • пртини 1
  • пртио 1
  • пртиш 1
  • пружа 1
  • пружају 2
  • пружаху 1
  • Пружи 1
  • пружи 5
  • пружила 2
  • пружим 1
  • пружио 1
  • пружити 1
  • пружише 1
  • прут 1
  • прутак 1
  • прућа 1
  • пса 4
  • псе 2
  • псето 1
  • Псето 1
  • пси 2
  • псину 1
  • Пст 2
  • птичица 2
  • пузавац 1
  • пузити 1
  • пуки 1
  • пукло 1
  • пун 1
  • пуна 5
  • Пуначка 1
  • пуначка 3
  • пуначке 1
  • пуначким 1
  • пуначких 1
  • пуне 3
  • пуни 1
  • пунио 1
  • пуните 1
  • пуних 1
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пуну 3
  • пупи 1
  • пусатом 1
  • пуста 1
  • Пусти 4
  • пусти 6
  • Пустио 1
  • пустио 5
  • пустити 4
  • пустићу 1
  • Пустићу 1
  • пустиш 1
  • пустише 1
  • пустог 1
  • пустом 1
  • пут 28
  • пута 31
  • путањи 2
  • путањом 1
  • путевима 1
  • путем 3
  • путир 1
  • путирем 1
  • путиру 1
  • Путник 1
  • путника 5
  • путнику 1
  • Путници 2
  • путници 4
  • Путовање 1
  • путовао 1
  • путом 1
  • путу 7
  • путује 2
  • путују 1
  • пухор 1
  • пухора 2
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 2
  • пуцао 1
  • пуцкара 1
  • пуцкарају 2
  • пуцкарање 1
  • пуцњави 1
  • пуче 1
  • пучини 2
  • пушака 1
  • пуше 1
  • пушио 3
  • пушкама 1
  • пушке 5
  • пушта 3
  • Пуштај 1
  • пуштајући 1
  • пуштао 2
  • пушчане 1
  • пушчаним 1
  • пшенична 1
  • равни 2
  • рад 1
  • раде 1
  • ради 32
  • радила 2
  • радили 2
  • радило 1
  • радим 1
  • радимо 2
  • радио 3
  • радити 4
  • радиш 3
  • радо 2
  • радовала 1
  • Радован 1
  • Радовановић 1
  • Радовао 1
  • радовао 2
  • радознало 2
  • радозналошћу 1
  • Радосна 1
  • радоснице 1
  • радост 5
  • радости 3
  • рађати 1
  • ражарену 1
  • ражњеве 1
  • ражњеви 1
  • разабере 1
  • разабереш 1
  • Разабери 2
  • разабирали 1
  • разабра 2
  • разабрао 1
  • разабрати 2
  • разазнавати 1
  • разазнаје 1
  • разапеше 1
  • разасрте 1
  • разастирала 1
  • разастире 1
  • разасутим 1
  • разбаца 1
  • разбашкарили 1
  • разбија 1
  • разбије 1
  • разбијене 1
  • разбира 3
  • разблаживао 1
  • разблажује 1
  • разблуда 1
  • разблудне 2
  • разблудним 1
  • разблудних 1
  • разбојничко 1
  • разболела 1
  • разбукта 1
  • разбуктале 1
  • развади 1
  • развалиле 1
  • развалина 1
  • разведравала 1
  • разведравање 1
  • разведравати 1
  • разведрену 1
  • разведри 1
  • развејаће 1
  • развеје 1
  • развесели 1
  • развијена 1
  • разврату 1
  • разгазе 1
  • разгали 2
  • разгалише 2
  • разгаљивала 1
  • разгледа 1
  • разгледати 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • Разговарају 1
  • разговарали 2
  • разговарало 1
  • разговарати 4
  • Разговор 1
  • разговор 18
  • разговора 9
  • разговоре 2
  • Разговори 1
  • разговоримо 1
  • разговору 3
  • разголићеним 1
  • разголићену 1
  • разгони 1
  • разгоре 1
  • раздани 1
  • разданило 1
  • раздвајали 1
  • раздерана 1
  • раздерано 1
  • раздеру 1
  • раздире 1
  • раздиру 2
  • раздраган 1
  • раздрагани 1
  • раздражена 1
  • раздражено 1
  • раздрљеним 1
  • раздробио 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 2
  • разилази 1
  • разилазили 1
  • разилазити 1
  • разилазиш 1
  • разишли 1
  • разјапи 1
  • разјапила 1
  • разјапљена 1
  • разјапљених 1
  • разјасни 1
  • разлактати 1
  • разлакћен 1
  • разлегала 2
  • разлегали 2
  • разлегало 2
  • разлегао 2
  • разлегати 1
  • разлеже 7
  • разлежу 1
  • разлете 1
  • разли 7
  • разлива 2
  • разливао 1
  • разлије 2
  • разликовали 2
  • разлога 2
  • размагљивати 1
  • размакну 1
  • размахнула 1
  • разметне 1
  • размирица 1
  • размирице 1
  • размичу 1
  • размишља 3
  • размишљавати 1
  • размишљајући 1
  • размишљања 1
  • размишљању 1
  • размишљао 1
  • размрсити 1
  • разна 1
  • разнобојне 1
  • разносио 1
  • разорава 1
  • разореном 1
  • разорену 1
  • разорити 1
  • разпознавало 1
  • разрачуна 1
  • разређивати 1
  • Разрогаченим 1
  • разрогаченим 2
  • разрогачених 2
  • разрогачено 1
  • разрогачи 1
  • разуђивао 1
  • разузданој 1
  • разуздану 1
  • разузурише 2
  • Разуме 1
  • разуме 3
  • Разумем 1
  • разумео 3
  • Разумеш 1
  • раја 16
  • Раја 2
  • раје 1
  • раји 1
  • рајине 1
  • Рајко 1
  • рајо 10
  • рајом 4
  • рају 12
  • раке 1
  • ракија 2
  • ракије 3
  • ракијом 1
  • ракију 4
  • Рама 26
  • раме 2
  • рамена 7
  • раменима 2
  • Рамо 28
  • Рамов 1
  • Рамова 4
  • Рамове 1
  • Рамово 1
  • Рамову 3
  • Рамом 1
  • рана 3
  • ранама 1
  • ране 1
  • ранице 1
  • раницу 1
  • Рано 2
  • рану 4
  • рањави 1
  • рањену 1
  • расани 1
  • расвести 1
  • расејано 4
  • расипа 1
  • расипала 1
  • расипљу 1
  • раскида 1
  • расклапају 1
  • расклапало 1
  • расклопи 2
  • расклопио 1
  • расклопити 1
  • расклопљена 1
  • расклопљене 2
  • расклопљених 1
  • раскљују 1
  • расконопчише 1
  • раскопавати 1
  • раскопаваху 1
  • раскопао 1
  • раскорачи 1
  • раскошном 1
  • раскошну 1
  • раскравила 1
  • расла 2
  • раслабљивала 1
  • расло 1
  • распалио 1
  • распаљен 1
  • распаљена 3
  • распаљеноме 1
  • распасати 1
  • распаше 1
  • Распетога 1
  • распеће 1
  • распећу 1
  • распињало 1
  • распиње 1
  • распиривала 1
  • распиривало 1
  • распирује 1
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • Распитује 1
  • расплести 1
  • расплетена 1
  • расплетених 2
  • распознавати 1
  • распознаје 1
  • распознати 3
  • распојасио 1
  • расположен 1
  • расположење 4
  • расположењу 2
  • распра 1
  • распре 2
  • распростро 1
  • распрсне 1
  • распру 1
  • распутице 1
  • распутици 2
  • распутицу 1
  • распучених 1
  • расрди 1
  • расрдио 1
  • растави 2
  • раставио 1
  • раставити 1
  • раставља 1
  • растанку 1
  • растао 1
  • растераше 1
  • растеривања 1
  • растињену 1
  • растопљеним 1
  • расточио 1
  • растргну 1
  • растркане 1
  • растрканих 1
  • растркано 1
  • растровано 1
  • растршканоме 1
  • растужени 1
  • растура 1
  • растури 3
  • Растурио 1
  • Растурите 1
  • растурују 1
  • расу 3
  • расули 1
  • расуло 1
  • расута 1
  • ратовања 2
  • раци 1
  • рачуна 3
  • рачунали 1
  • рачунао 1
  • рачунати 1
  • рачуне 1
  • рашире 1
  • раширеним 1
  • Рашке 1
  • раштркано 1
  • рашчује 1
  • рашчуло 1
  • рашчупао 1
  • рђавих 1
  • ребра 1
  • ред 5
  • реда 1
  • редаре 1
  • редом 5
  • реду 4
  • редуше 1
  • ређале 1
  • ређања 1
  • ређаху 1
  • режи 1
  • резотине 1
  • Рек 1
  • рекао 3
  • рекне 1
  • Рекох 1
  • рекох 3
  • рекоше 1
  • ремети 1
  • реп 1
  • репове 1
  • реповима 1
  • ретко 2
  • рећи 20
  • реци 10
  • Реци 2
  • рецидер 1
  • реците 1
  • реч 17
  • рече 56
  • речено 1
  • речеш 4
  • речи 28
  • речима 3
  • речице 3
  • решена 1
  • решетке 1
  • Решетке 1
  • решио 1
  • решме 3
  • решметом 2
  • ридала 1
  • ридао 1
  • рикао 1
  • рила 1
  • Рипић 1
  • робе 1
  • робињу 1
  • ровашио 1
  • ровом 1
  • рогове 1
  • род 1
  • родбина 1
  • родбине 1
  • родбину 1
  • родиле 1
  • родио 2
  • родити 1
  • рођак 1
  • рођаци 3
  • рођацима 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођенијега 1
  • рођено 1
  • рођеној 2
  • рођену 3
  • ројиле 1
  • роморе 1
  • роне 1
  • рони 2
  • ронила 1
  • рониле 4
  • ронило 1
  • ропском 1
  • рубине 1
  • Рувим 2
  • Рувима 7
  • Рувимом 1
  • Рувиму 1
  • руди 1
  • Рудник 37
  • Рудника 23
  • Рудником 3
  • Руднику 14
  • рудничка 4
  • рудничке 4
  • Руднички 1
  • руднички 4
  • Рудничким 1
  • рудничким 4
  • рудничких 10
  • рудничко 2
  • рудничког 1
  • рудничкога 2
  • рудничком 1
  • рудничку 1
  • Рудничку 1
  • Рука 1
  • рука 14
  • рукава 1
  • рукавима 1
  • рукавом 1
  • Рукама 1
  • рукама 25
  • Руке 1
  • руке 37
  • руком 19
  • руку 39
  • руља 1
  • румен 1
  • румена 2
  • румене 2
  • руменео 1
  • руменила 2
  • руменило 6
  • руменилом 4
  • руменилу 1
  • румених 1
  • руменом 1
  • руне 1
  • Рунић 5
  • Рунића 2
  • Рунићу 1
  • рупи 2
  • рупио 1
  • Рупић 152
  • Рупића 24
  • Рупиће 1
  • Рупићев 4
  • Рупићева 2
  • Рупићеве 1
  • Рупићеву 2
  • Рупићем 2
  • Рупићи 1
  • Рупићу 32
  • рухо 2
  • руху 1
  • руци 15
  • руча 1
  • ручак 1
  • ручка 1
  • ручку 1
  • рушевина 1
  • руши 2
  • рушна 2
  • рушнија 1
  • рушнију 2
  • С 10
  • с 241
  • са 132
  • Са 5
  • Саба 3
  • сабајле 1
  • сабијају 1
  • сабијеш 1
  • сабили 1
  • сабласт 2
  • сабласти 1
  • сабља 1
  • сабљом 1
  • сабљу 2
  • сабора 2
  • сабору 1
  • сабрао 2
  • сав 18
  • савест 1
  • савести 1
  • савета 1
  • саветовао 3
  • саветујем 1
  • сави 7
  • савија 1
  • савијати 1
  • савијаше 1
  • савијутак 1
  • савијутку 2
  • савили 1
  • савило 1
  • савлада 1
  • савладаше 1
  • савлађивали 1
  • савлађиваше 1
  • савлађује 1
  • савршен 1
  • сагорева 1
  • сагорети 2
  • сагоше 1
  • сагрешили 1
  • Сад 26
  • сад 60
  • Сада 2
  • сада 66
  • садашњост 1
  • саже 6
  • сазна 6
  • сазнај 1
  • сазнала 1
  • сазнали 2
  • сазнало 3
  • сазнам 1
  • сазнање 1
  • Сазнање 1
  • Сазнао 1
  • сазнао 6
  • сазнати 2
  • сајмовима 1
  • сакри 4
  • сакрива 1
  • сакривен 2
  • сакривена 1
  • сакрије 6
  • сакрила 1
  • сакрили 2
  • сакрио 1
  • сакрити 3
  • сакрише 1
  • сактисала 1
  • Сали 42
  • саломљен 1
  • саломљена 2
  • Саломљене 1
  • саломљеност 1
  • Сам 1
  • сам 101
  • сама 16
  • саманта 1
  • саме 8
  • сами 12
  • самијем 1
  • самим 2
  • самих 3
  • само 166
  • Само 17
  • самога 12
  • самој 8
  • самољубље 1
  • самом 3
  • самоме 5
  • самоћа 1
  • самртне 1
  • самртник 1
  • самртника 3
  • самртником 1
  • самртну 4
  • саму 2
  • Сан 1
  • сан 12
  • сана 2
  • сандук 5
  • сандука 1
  • сановима 1
  • сањао 2
  • сањаше 1
  • саона 1
  • саонама 5
  • саплете 1
  • саревњива 1
  • саруцима 1
  • сасвим 23
  • саслушао 1
  • саспе 1
  • саспем 1
  • саспу 1
  • састави 1
  • саставим 1
  • саставио 1
  • састајала 1
  • састајеш 1
  • састају 1
  • састали 1
  • састало 1
  • састанак 5
  • састане 3
  • састанка 1
  • састанке 1
  • састану 1
  • састанцима 1
  • сасуда 1
  • сасушених 1
  • сатана 1
  • сатанине 1
  • сатанска 1
  • сатанским 1
  • Сатари 1
  • сатире 3
  • сатирете 1
  • сатиреш 1
  • сатиру 3
  • сатрвен 1
  • сатрвеној 1
  • сатрше 1
  • саћерамо 1
  • сахата 1
  • сахране 1
  • сахранише 1
  • сачека 2
  • сачекати 1
  • сачува 11
  • сачувај 1
  • сачувају 3
  • сачувала 2
  • сачувам 3
  • Сачувао 1
  • сачувао 4
  • сачувати 5
  • сачуваш 1
  • Св 2
  • сва 14
  • свак 1
  • свака 6
  • Свакако 1
  • сваке 4
  • Сваки 1
  • сваки 16
  • сваким 3
  • Свако 1
  • свако 3
  • сваког 2
  • свакога 6
  • свакој 1
  • свакоме 5
  • сваку 10
  • свалио 2
  • сванути 1
  • сватова 2
  • све 216
  • Све 9
  • свега 16
  • сведе 1
  • сведока 1
  • сведоше 1
  • свеж 2
  • Свеж 2
  • свежа 6
  • Свеже 1
  • свеже 5
  • свежи 1
  • Свежина 1
  • свежина 3
  • свежином 2
  • свежом 1
  • свежу 1
  • Свекрва 2
  • свекрва 4
  • свекрве 1
  • свекрвина 1
  • свекрвиних 1
  • свекрвиној 1
  • свекрвину 1
  • свекрву 3
  • свему 4
  • свео 1
  • свест 1
  • Свест 2
  • свестило 1
  • свет 1
  • Свет 1
  • света 4
  • светац 1
  • свете 2
  • Свети 1
  • свети 2
  • светим 2
  • светину 1
  • светиње 2
  • светињи 1
  • светињу 5
  • светитељ 1
  • светитеља 2
  • светитељем 1
  • светитељским 1
  • светитељско 1
  • светитељу 1
  • светити 3
  • светлаци 1
  • светле 1
  • светлео 1
  • светло 2
  • светлост 14
  • светлости 9
  • светлошћу 8
  • светлуца 1
  • светлуцају 2
  • свето 5
  • Светој 1
  • светом 2
  • Свету 2
  • свету 5
  • светује 1
  • свећа 1
  • свећицу 1
  • свећу 1
  • свештеника 2
  • Сви 13
  • сви 31
  • свију 3
  • свикла 1
  • свим 1
  • свима 10
  • свињо 1
  • свирај 1
  • Свирај 1
  • свиснути 1
  • свих 1
  • свихорила 1
  • свјатих 1
  • сво 1
  • свога 20
  • свод 1
  • свода 1
  • сводовима 1
  • свој 9
  • своја 1
  • своје 34
  • својевољно 1
  • својега 1
  • својем 1
  • својим 20
  • својима 3
  • својих 6
  • својој 7
  • својом 7
  • своју 27
  • свом 2
  • своме 17
  • сврати 1
  • Сврачковце 1
  • Сврачковцима 1
  • сврха 1
  • свршавали 1
  • сврше 1
  • свршена 2
  • свршене 1
  • свршено 1
  • свршеној 1
  • сврши 1
  • свршило 2
  • свршимо 1
  • свршио 2
  • свршити 4
  • сву 6
  • Свуд 1
  • свуда 5
  • се 1648
  • себе 33
  • Себи 1
  • себи 18
  • сева 2
  • севају 3
  • севале 2
  • севао 2
  • севаху 1
  • севаше 4
  • севдалије 1
  • севдалијску 1
  • севдалинком 1
  • севдалинскоме 1
  • северац 1
  • северни 1
  • севну 3
  • севнуше 2
  • сед 1
  • седајући 1
  • седала 4
  • седало 1
  • седам 1
  • седе 17
  • седела 7
  • седеле 1
  • седели 5
  • седело 1
  • седео 11
  • седети 2
  • седећиве 1
  • седи 8
  • седишта 6
  • седла 1
  • седлати 1
  • седне 3
  • седоше 1
  • сеђаху 1
  • сејао 1
  • сејо 1
  • секу 1
  • села 39
  • селам 1
  • селамлука 1
  • селамлуком 2
  • селима 7
  • село 23
  • селу 24
  • сељак 5
  • сељака 13
  • сељаке 5
  • сељаком 1
  • сељана 4
  • сељане 1
  • Сељани 1
  • сељани 4
  • сељанима 3
  • сељанка 1
  • сељанкама 1
  • сељаци 22
  • Сељаци 9
  • сељацима 9
  • сељачким 1
  • сем 1
  • сен 1
  • сена 1
  • сени 1
  • сенка 2
  • Сенка 2
  • сенке 3
  • сено 1
  • сеновите 1
  • сенци 1
  • сенчи 1
  • сенчили 1
  • сео 2
  • сеоских 2
  • сеоског 1
  • сеоском 5
  • сеоскоме 1
  • сеоцета 1
  • сестра 4
  • сестре 4
  • сестриних 1
  • сестрића 9
  • сестрићем 1
  • сестрићу 1
  • сестру 11
  • сета 1
  • Сета 1
  • сетан 1
  • Сети 1
  • сетили 1
  • сетна 1
  • сетним 2
  • Сетно 1
  • сетно 7
  • сетну 1
  • сећати 1
  • сехирили 1
  • сече 1
  • си 68
  • Сиђе 1
  • сиђе 2
  • сиђу 2
  • сија 2
  • сијала 1
  • сијало 1
  • Сила 1
  • сила 3
  • силава 1
  • силавом 4
  • силазак 2
  • силазе 1
  • силазећи 1
  • силази 2
  • силазили 1
  • силазити 2
  • силаје 4
  • силају 1
  • силан 2
  • Силан 2
  • силаска 1
  • силе 2
  • силеџија 1
  • силеџију 1
  • силеџилук 1
  • сили 1
  • силином 1
  • Силна 1
  • силна 12
  • силне 4
  • силније 4
  • Силним 1
  • силним 2
  • силно 12
  • Силно 2
  • силног 2
  • силнога 1
  • силној 2
  • силом 7
  • Симе 1
  • Симу 1
  • син 3
  • сина 18
  • Сине 2
  • сине 8
  • синко 2
  • синовље 1
  • синовљи 2
  • синовња 1
  • сином 2
  • синора 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 6
  • синоћне 1
  • синоћног 1
  • сину 1
  • сињи 1
  • сињој 5
  • сипу 1
  • сирове 1
  • сиротан 1
  • сиротиња 2
  • сиротињи 1
  • сиротињу 1
  • сиротни 1
  • сирото 1
  • сиротог 1
  • сирћета 1
  • сисати 1
  • сису 1
  • сит 1
  • ситна 2
  • ситни 1
  • ситнијих 1
  • ситних 1
  • ситнице 1
  • Ситно 2
  • ситно 3
  • сићи 4
  • сићушним 1
  • сиш 1
  • сишао 3
  • сишле 1
  • сјајно 1
  • сјала 1
  • сјахавши 1
  • сјахао 1
  • Сједи 2
  • сјезерио 1
  • сјекиру 1
  • скакавице 1
  • скакало 1
  • скакао 1
  • скаменили 1
  • скаменило 2
  • скаменио 1
  • скамењен 4
  • Скамењена 1
  • скамењена 2
  • скамењене 1
  • скамењени 1
  • скапавали 1
  • скачу 1
  • скели 1
  • скида 3
  • Скидај 1
  • скидајући 1
  • скидати 1
  • скиде 3
  • скидоше 1
  • скине 1
  • скинем 1
  • скинула 1
  • скинуо 1
  • скинути 1
  • складним 1
  • склањали 1
  • склапао 1
  • склепташе 2
  • склизну 1
  • склоне 1
  • Склони 1
  • склони 3
  • склонила 1
  • склонили 1
  • склонио 6
  • склонитија 1
  • склониш 1
  • склоништа 1
  • склопе 1
  • склопи 3
  • склопио 3
  • склопише 1
  • склопљеним 2
  • Склопљених 1
  • склопу 1
  • скок 1
  • скокова 1
  • скорије 3
  • Скоро 1
  • скоро 2
  • скотрља 1
  • скочи 16
  • скочила 1
  • Скочили 1
  • скочити 1
  • скреса 1
  • скривају 1
  • скривала 1
  • скривати 1
  • скриваше 1
  • Скривена 1
  • скривенија 1
  • скривио 1
  • скровишта 1
  • скровиште 1
  • скровишту 1
  • скроз 1
  • скромно 1
  • скромном 2
  • скрунила 1
  • скрунише 1
  • скрушено 4
  • скрхају 1
  • скрштених 1
  • скупи 1
  • скупила 1
  • скупише 1
  • скупља 2
  • скупљају 1
  • скупо 2
  • скута 4
  • скуте 1
  • скутима 1
  • Слаба 2
  • слабачке 1
  • слаби 2
  • слабије 2
  • слабијег 1
  • слабити 1
  • слабости 1
  • слабу 2
  • слава 1
  • славама 1
  • славе 3
  • Слави 1
  • слави 2
  • славу 1
  • слагали 2
  • слагао 2
  • слази 4
  • слазиле 1
  • слазило 1
  • слазио 1
  • сламка 1
  • сламке 1
  • слао 1
  • слегао 2
  • слегла 1
  • слегли 1
  • слегнуо 1
  • следи 1
  • следила 1
  • слеже 1
  • слеп 2
  • слепац 1
  • Слепачка 1
  • слепи 3
  • слепим 1
  • слепљени 1
  • слепо 2
  • слепога 1
  • слепоочњацима 1
  • слепоочњача 1
  • слепцем 2
  • Слепчовођа 1
  • слепчовођа 4
  • слета 1
  • слетаће 1
  • слетаху 1
  • слете 1
  • слетела 1
  • Слика 1
  • слика 2
  • слике 1
  • слику 1
  • слило 1
  • сличан 1
  • слободан 2
  • слободе 2
  • слободнијег 1
  • слободно 2
  • слободом 1
  • слободу 1
  • сложан 1
  • сложи 1
  • сложим 1
  • сложна 1
  • сложни 1
  • сложно 1
  • слози 1
  • слоју 1
  • сломила 1
  • сломили 1
  • Сломљен 1
  • сломљена 1
  • сломљену 1
  • Слуга 1
  • слуга 5
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служаше 1
  • служба 1
  • службе 3
  • служби 1
  • службу 1
  • служи 2
  • служићу 1
  • слутио 3
  • слутња 5
  • слутње 4
  • слутњу 1
  • слух 1
  • слуха 1
  • случај 2
  • случајно 2
  • случају 1
  • слуша 4
  • слушају 5
  • слушајући 4
  • слушала 3
  • слушалаца 1
  • слушале 2
  • слушали 3
  • слушам 1
  • слушао 8
  • слушаоци 1
  • слушати 1
  • смањило 1
  • смањио 1
  • смањују 1
  • сматрао 1
  • сматрати 1
  • смаћи 1
  • Сме 1
  • сме 6
  • смеде 6
  • смедоше 1
  • смеђа 1
  • смеђе 1
  • смејале 1
  • смејали 1
  • смејао 1
  • смела 7
  • смели 2
  • смелији 1
  • смело 3
  • Смем 1
  • смем 2
  • смемо 1
  • смео 6
  • смерно 4
  • смерношћу 1
  • смета 1
  • сметала 2
  • сметати 1
  • смете 1
  • смети 3
  • сметови 1
  • сметовима 1
  • смеће 1
  • смећи 2
  • смех 3
  • смеха 5
  • смехом 1
  • смешне 1
  • смијеха 1
  • смијеш 1
  • смију 1
  • Смилуј 1
  • смилује 1
  • Смиља 33
  • Смиље 4
  • Смиљи 2
  • Смиљин 1
  • Смиљино 1
  • Смиљину 3
  • Смиљка 1
  • Смиљкино 1
  • Смиљку 2
  • Смиљо 3
  • Смиљом 3
  • Смиљу 23
  • Смиљчица 1
  • смио 3
  • смираја 1
  • смири 3
  • смирили 1
  • смирило 1
  • смирим 1
  • смисла 1
  • смислу 1
  • смишљао 1
  • смишљати 1
  • смједе 1
  • смјети 1
  • смо 19
  • сможди 1
  • смождио 1
  • смоласта 1
  • смотрио 1
  • смрачи 1
  • смрачио 1
  • смрви 1
  • смрвљен 1
  • смрвљена 1
  • смрзне 1
  • смркло 1
  • смркне 1
  • смрт 6
  • смрти 6
  • смртно 1
  • смрћу 1
  • смрче 1
  • смушен 1
  • сна 2
  • снага 9
  • снаге 7
  • снагом 2
  • снагу 8
  • снађе 2
  • снажијим 1
  • снажна 1
  • снажни 2
  • снажнија 1
  • снажних 1
  • снажно 1
  • снажном 2
  • снази 2
  • Снаси 1
  • снаћи 4
  • снаха 13
  • Снаха 6
  • снахе 1
  • Снахо 1
  • снахо 14
  • снахом 2
  • Снаху 1
  • снаху 14
  • снашло 3
  • снеби 1
  • снебива 1
  • Снег 1
  • снег 11
  • снега 5
  • снеговима 1
  • снегом 2
  • снегу 4
  • снежна 6
  • снежне 3
  • снежни 1
  • снежним 6
  • снежних 1
  • снежно 1
  • снежној 4
  • снежном 1
  • снежну 2
  • снивамо 1
  • снизи 1
  • сними 2
  • снимили 1
  • сновима 1
  • сносили 2
  • Соба 1
  • соба 2
  • собе 4
  • соби 4
  • собом 22
  • собу 6
  • совуљаге 1
  • соја 1
  • соко 2
  • сокола 1
  • соколе 2
  • соли 2
  • сотона 1
  • сотоне 1
  • сотони 1
  • софру 2
  • спава 2
  • спавали 1
  • спавао 2
  • спавати 2
  • спадао 1
  • спаде 1
  • спази 5
  • спазити 1
  • спалили 1
  • спаљене 1
  • спаљену 1
  • спас 2
  • спаса 1
  • Спаса 1
  • спасава 1
  • спасавај 1
  • спасао 5
  • спасе 7
  • спасем 2
  • спасена 1
  • спасења 2
  • спасење 1
  • Спаси 1
  • спасла 1
  • спасли 1
  • спасти 3
  • спасу 1
  • сплео 2
  • сплета 1
  • сплетали 1
  • сплетен 1
  • сплетено 1
  • спокојан 2
  • спокојније 1
  • спокојно 1
  • спокојства 1
  • спокојство 1
  • споља 1
  • Споља 3
  • спољашност 1
  • спомене 1
  • спомену 4
  • спопадала 2
  • спопало 2
  • спотаче 1
  • спочетка 1
  • спрату 1
  • спрегнути 1
  • спрежу 1
  • спрема 1
  • спремају 1
  • Спреман 1
  • спреман 3
  • спремате 1
  • спремати 1
  • спреми 1
  • Спреми 1
  • спремили 1
  • спремна 2
  • спремне 2
  • спремни 1
  • спречио 2
  • спровод 1
  • спровода 1
  • спроводом 1
  • Спусти 1
  • спусти 10
  • спустила 1
  • спустити 1
  • спустише 2
  • спушта 2
  • спуштају 1
  • спуштала 1
  • спуштао 1
  • спуштати 1
  • Ср 1
  • срама 1
  • срамежљиву 1
  • срамно 2
  • срамној 1
  • Срамота 1
  • срамота 5
  • срамоте 12
  • срамоти 1
  • срамотити 1
  • срамотне 1
  • срамотом 2
  • срамоту 3
  • Србе 1
  • Срби 3
  • Србији 1
  • Србију 1
  • Србима 1
  • срдит 1
  • срдити 1
  • срдито 2
  • сребра 1
  • Сребрна 1
  • сребрна 3
  • сребрнасти 1
  • сребрнасто 1
  • сребрне 1
  • Сребрни 1
  • сребрним 2
  • сребрнкаста 1
  • сребрној 1
  • сребрном 2
  • сребрњак 1
  • сребрњака 1
  • сребрњаке 1
  • сребро 1
  • средини 1
  • средовечан 1
  • сретне 1
  • сретнемо 1
  • Срећа 1
  • срећан 3
  • среће 1
  • Среће 1
  • срећно 3
  • срећу 2
  • Сријему 1
  • сркале 2
  • сркали 1
  • сркао 3
  • сркати 1
  • сркну 1
  • срмали 4
  • срме 1
  • срми 1
  • срмом 1
  • срндаћ 1
  • сродници 1
  • Сродници 1
  • сроза 1
  • српска 1
  • СРПСКА 1
  • српске 2
  • српски 1
  • српској 1
  • сруши 10
  • срушила 1
  • срушио 1
  • срца 9
  • срце 19
  • Срце 5
  • срцем 1
  • срцу 4
  • стабла 1
  • стави 2
  • ставише 2
  • стада 1
  • Стаде 1
  • стаде 27
  • стадо 2
  • стадоше 6
  • стазици 1
  • стазом 1
  • стазу 1
  • стајала 5
  • стајали 2
  • стајало 3
  • Стајао 2
  • стајао 26
  • стајати 2
  • стајаће 2
  • стајаћива 1
  • стајаху 3
  • стајаше 1
  • стакло 1
  • стала 3
  • стало 3
  • сталожио 1
  • Стамбол 1
  • Стамбола 1
  • стамболску 2
  • стане 2
  • Стани 2
  • станишта 1
  • станиште 1
  • станишту 1
  • станка 1
  • Станко 1
  • Станковића 23
  • Станковиће 2
  • Станковићева 1
  • Станковићеву 1
  • Станковићем 1
  • Станковићи 8
  • Станковићима 1
  • Станку 1
  • Станоја 1
  • Станоје 1
  • Станојка 70
  • Станојки 1
  • Станојкин 1
  • Станојкина 1
  • Станојком 3
  • Станојку 11
  • Станојла 1
  • Станојло 1
  • Станоју 2
  • Станојци 4
  • стање 1
  • стању 9
  • стао 7
  • стапали 1
  • стара 7
  • Старац 1
  • старац 2
  • старачке 1
  • стари 3
  • старије 1
  • Старије 1
  • старијег 1
  • старијему 1
  • старији 1
  • Старији 1
  • старим 2
  • старих 2
  • старица 19
  • Старица 8
  • старице 1
  • старици 1
  • Старици 1
  • старицу 6
  • старичино 1
  • старог 1
  • старога 1
  • старој 2
  • староме 1
  • старост 2
  • Стару 1
  • стару 2
  • старца 1
  • старци 1
  • старче 1
  • старчић 2
  • стаса 1
  • стасита 1
  • стати 1
  • ствар 10
  • ствари 6
  • створа 1
  • створење 1
  • створи 2
  • створили 1
  • створио 1
  • сте 7
  • Стеван 1
  • стеже 8
  • стезало 1
  • стезао 1
  • стекоше 1
  • стена 2
  • стене 2
  • стени 1
  • стењаше 1
  • стење 1
  • стењући 1
  • степенасти 1
  • Степеница 1
  • степеница 4
  • степенице 6
  • степеницу 1
  • Степојев 1
  • Степојевића 1
  • стећи 1
  • стигао 2
  • стигла 1
  • стигли 1
  • стигоше 3
  • стид 1
  • Стид 1
  • стида 5
  • стидела 1
  • Стиже 1
  • стиже 2
  • стика 1
  • стинутим 1
  • стињена 1
  • стињене 1
  • стире 1
  • стисла 1
  • стисну 1
  • стиснутим 1
  • стићи 2
  • стих 1
  • стиша 1
  • стишавати 2
  • стишало 1
  • стиште 2
  • сто 1
  • стогодишње 1
  • Стој 2
  • Стојана 1
  • стојао 3
  • стоје 2
  • Стојећи 1
  • стојећи 2
  • стојећки 2
  • стоји 16
  • стојите 1
  • стојиш 2
  • стоке 1
  • Стокић 1
  • стола 1
  • столичицу 1
  • столом 1
  • стопа 2
  • стопе 1
  • стопили 1
  • стопу 1
  • стотина 1
  • стотинак 1
  • стотину 4
  • страва 7
  • страве 1
  • страда 1
  • страдај 1
  • страдамо 1
  • страдања 1
  • страдате 1
  • страдати 3
  • стражаре 1
  • стражаревих 1
  • страна 1
  • странама 1
  • стране 25
  • страни 9
  • страном 2
  • странпутицама 1
  • страну 28
  • страснија 1
  • страсно 1
  • Страст 1
  • страст 2
  • Страсти 1
  • Страх 4
  • страх 7
  • страха 19
  • страховито 1
  • Страхом 1
  • страхом 2
  • страшан 2
  • страши 1
  • страшила 1
  • страшио 1
  • страшљива 1
  • страшљиво 3
  • страшна 2
  • страшне 2
  • страшни 1
  • страшније 1
  • страшно 2
  • стрела 3
  • стреља 2
  • стрељао 1
  • стрепео 1
  • стрепи 1
  • стрепњом 3
  • стресала 1
  • стресе 8
  • стресу 1
  • стрехом 1
  • стреху 1
  • стрицу 1
  • стрме 1
  • стрменима 1
  • стрмих 1
  • стрмо 2
  • стрмоглавити 1
  • стрмоглавце 1
  • стрму 1
  • стровали 1
  • строфе 1
  • строфом 1
  • стрпљење 2
  • струја 2
  • струка 2
  • стрча 1
  • стубовима 1
  • студен 2
  • Студена 2
  • студени 2
  • студено 1
  • стужи 1
  • стукну 1
  • ступ 1
  • ступа 5
  • ступајући 1
  • ступати 1
  • ступи 5
  • стуштила 2
  • су 348
  • Субаша 12
  • субаша 34
  • субаше 5
  • субаши 14
  • субашији 1
  • субашина 2
  • Субашине 1
  • субашине 2
  • субашини 1
  • субашиних 2
  • субашино 1
  • субашиној 1
  • субашину 1
  • субашом 5
  • субашу 6
  • субашују 1
  • Субота 2
  • сувишан 1
  • сувише 9
  • сувишне 1
  • сувишну 2
  • суда 2
  • судба 1
  • судбина 3
  • судбине 1
  • судбини 3
  • судбином 1
  • судбину 4
  • судио 1
  • судити 2
  • судиће 1
  • суђено 1
  • сужник 1
  • суза 2
  • сузама 4
  • сузбијао 1
  • сузбије 1
  • сузе 26
  • Сузе 3
  • сузило 1
  • сузу 1
  • сукна 1
  • сукнена 1
  • сукнене 1
  • сукнену 1
  • сукну 2
  • сукњу 1
  • сукоба 1
  • сукобе 1
  • сукоби 5
  • сукобиле 1
  • сукобили 1
  • сукобише 2
  • суктале 1
  • суктали 1
  • сукћу 2
  • султану 1
  • Суља 19
  • Суље 2
  • Суљиним 1
  • Суљиних 1
  • Суљо 12
  • Суљом 2
  • Суљу 8
  • сумаглицу 1
  • сумеђи 2
  • сумња 6
  • сумњају 2
  • сумњале 2
  • сумњали 1
  • сумњало 1
  • сумњао 4
  • сумњаш 1
  • сумње 5
  • сумњиви 1
  • сумњивих 1
  • сумњиво 4
  • сумњом 1
  • сумњу 3
  • Суморан 1
  • суморан 5
  • суморна 1
  • суморне 4
  • суморни 3
  • суморније 1
  • суморнији 1
  • суморним 1
  • суморних 2
  • суморно 6
  • суморну 2
  • сумрак 2
  • сумрачак 5
  • сунашце 1
  • суну 1
  • сунути 1
  • сунца 2
  • Сунце 1
  • сунце 3
  • сунцу 2
  • сунчева 6
  • сунчеве 5
  • сунчеви 1
  • Сунчево 1
  • сунчевом 1
  • сунчеву 1
  • супротни 1
  • сурвају 1
  • сурвала 1
  • сурвале 1
  • сурвали 1
  • сурвао 1
  • сурмали 1
  • сурово 1
  • суседна 1
  • суседним 1
  • суседству 1
  • сусрет 2
  • сусрета 1
  • сусретао 1
  • сусрету 2
  • сустизали 1
  • Сутра 1
  • сутра 31
  • сутрашње 1
  • Сутрашње 1
  • сутрашњи 1
  • сутрашњице 1
  • суха 1
  • сухе 1
  • сухо 3
  • сухоме 1
  • сучељавају 1
  • суши 1
  • схватао 2
  • схватати 1
  • схватила 1
  • Та 16
  • та 20
  • табанима 1
  • таван 2
  • таванице 1
  • тад 1
  • Тада 1
  • тада 7
  • тадашњим 1
  • тај 24
  • Тај 7
  • Тајанствен 1
  • Тајанствена 1
  • тајанствене 1
  • Тајанствене 1
  • тајанствени 2
  • тајанственија 1
  • тајанствено 2
  • тајанственом 1
  • тајна 2
  • тајни 1
  • тајном 1
  • Тајну 1
  • тајну 2
  • такав 1
  • таква 1
  • Такве 2
  • таквим 1
  • таквих 3
  • такво 1
  • таквом 1
  • таквоме 1
  • такву 1
  • Такву 1
  • таки 1
  • такну 3
  • такнуо 1
  • такнута 1
  • тако 146
  • Тако 31
  • такођер 4
  • такоме 1
  • такту 1
  • талас 2
  • таласа 2
  • таласава 1
  • таласају 1
  • таласала 1
  • таласали 1
  • таласало 1
  • таласе 2
  • таласи 2
  • таласић 1
  • таластастом 1
  • тама 2
  • Таман 1
  • таман 4
  • таманио 1
  • таме 2
  • тами 1
  • Тамна 2
  • тамне 2
  • Тамник 1
  • тамник 3
  • тамника 1
  • тамнику 1
  • тамнина 1
  • тамнином 1
  • тамнину 1
  • тамних 1
  • тамница 1
  • тамницама 1
  • тамници 5
  • тамницима 1
  • тамницу 3
  • тамничке 1
  • тамничких 1
  • Тамно 1
  • тамно 4
  • тамној 4
  • тамном 1
  • тамну 1
  • тамњан 1
  • тамњаном 1
  • Тамо 13
  • тамо 60
  • тамокана 1
  • тамом 2
  • таму 3
  • танак 1
  • танке 1
  • танким 2
  • танког 1
  • Танкострука 1
  • тањирић 1
  • таче 1
  • твога 3
  • твој 5
  • Твоја 1
  • твоја 5
  • Твоје 1
  • твоје 6
  • твојим 2
  • твојих 3
  • твоју 1
  • твоме 1
  • тврд 1
  • Тврда 1
  • тврде 1
  • тврдили 1
  • Тврдо 2
  • тврдо 4
  • тврду 1
  • тврђава 1
  • тврђаве 6
  • тврђави 2
  • тврђавице 3
  • тврђавом 1
  • тврђаву 4
  • Те 2
  • те 214
  • тебе 16
  • Тебе 3
  • теби 17
  • тегобу 1
  • тежа 3
  • Тежак 2
  • тежак 3
  • теже 2
  • тежи 3
  • Тек 24
  • тек 40
  • текао 2
  • текнуло 1
  • тела 1
  • телесна 1
  • тело 6
  • телом 1
  • темељац 1
  • темена 3
  • темену 2
  • тен 1
  • тенахне 1
  • тепа 1
  • тепала 1
  • Тепање 1
  • тепелук 1
  • тепелуку 1
  • Тера 1
  • терам 1
  • терет 5
  • терета 1
  • теретом 2
  • тесан 1
  • тесаних 1
  • тесну 1
  • тестијом 2
  • тестију 4
  • тесто 1
  • тетурајући 1
  • теферичу 1
  • тефтер 1
  • тешећи 1
  • тешила 1
  • тешио 1
  • тешити 1
  • тешка 2
  • Тешка 3
  • тешке 4
  • Тешки 1
  • тешки 2
  • тешким 1
  • тешко 21
  • Тешко 8
  • тешкога 1
  • тешком 3
  • тешкоће 1
  • тешку 2
  • Тешто 1
  • Ти 13
  • ти 212
  • тик 3
  • тиквину 1
  • тим 25
  • тиме 3
  • тиска 1
  • тиснуше 1
  • титрање 1
  • тих 3
  • тиха 1
  • тихим 1
  • тихо 15
  • тицаше 1
  • тиче 1
  • Тише 1
  • тише 2
  • Тишина 1
  • тишина 12
  • тишини 3
  • тиштала 1
  • тиштало 2
  • Тјело 1
  • тканицама 1
  • тмасте 2
  • тмастима 1
  • то 205
  • То 33
  • тобом 1
  • товари 1
  • товариш 1
  • тог 1
  • Тога 2
  • тога 31
  • Тодорова 2
  • тој 2
  • ток 1
  • толика 1
  • толики 1
  • толико 86
  • толикогодишњега 1
  • толику 1
  • Том 1
  • том 3
  • томе 37
  • тоне 1
  • Топла 2
  • топлијег 1
  • топлином 2
  • топлину 2
  • топло 2
  • топова 1
  • топовска 1
  • топот 4
  • топузом 1
  • тора 1
  • торби 2
  • торбу 3
  • трава 1
  • траг 11
  • трага 3
  • трагова 1
  • трагове 1
  • трагу 1
  • траже 2
  • тражи 3
  • тражили 1
  • тражио 1
  • тражите 3
  • тражиш 1
  • трајало 1
  • трбух 1
  • трбуха 1
  • трговаца 1
  • трговину 1
  • тргоше 1
  • треба 4
  • требало 3
  • требаш 1
  • трем 2
  • трема 4
  • тренутак 6
  • тренутака 6
  • тренутан 1
  • тренути 1
  • тренутку 5
  • тренутна 1
  • трепавице 1
  • трепере 1
  • трепери 17
  • треперила 1
  • треперио 1
  • трепет 1
  • трептала 2
  • трептало 1
  • трептао 1
  • Трептао 1
  • трепти 2
  • трептијаху 1
  • трептијаше 4
  • тресак 2
  • тресе 1
  • тресла 2
  • тресле 1
  • тресну 3
  • треснуо 1
  • трести 1
  • тресу 1
  • трећи 5
  • трже 11
  • трза 1
  • трзала 2
  • трзао 1
  • три 21
  • тридесет 2
  • тридесету 1
  • триеспету 1
  • триклет 2
  • трку 2
  • трљати 2
  • трни 1
  • трнић 1
  • Трнова 1
  • трнула 2
  • трнуле 1
  • трњу 1
  • тровати 1
  • тројица 1
  • Тројица 1
  • тројице 3
  • тројицу 1
  • троножице 4
  • троножици 1
  • троножицу 4
  • Трострука 1
  • Троструки 1
  • трошити 1
  • трп 1
  • трпе 2
  • трпеза 1
  • трпезе 4
  • трпези 3
  • трпезом 1
  • трпезу 5
  • трпела 2
  • трпели 2
  • трпео 3
  • трпети 4
  • трпи 4
  • трпим 2
  • трпиш 1
  • трубе 1
  • трудио 1
  • трудити 1
  • трулежу 1
  • трули 1
  • трулога 1
  • труне 2
  • трчала 2
  • трче 1
  • ту 14
  • Ту 2
  • Туга 1
  • туга 6
  • тугаљиво 1
  • туге 6
  • тугом 1
  • тугу 2
  • туда 2
  • туђа 5
  • туђим 1
  • туђини 1
  • туђу 2
  • тужбу 2
  • тужиоца 2
  • тужити 2
  • тужиш 1
  • тужна 1
  • тужне 2
  • тужно 6
  • тужну 2
  • тузи 2
  • тукао 2
  • туку 1
  • тупи 1
  • Тупи 1
  • тупост 1
  • Турака 34
  • Турди 1
  • тури 3
  • Турке 4
  • Туркешање 1
  • Туркешању 1
  • турска 1
  • Турске 2
  • турске 4
  • турски 1
  • турских 3
  • турскога 1
  • Турци 55
  • Турцима 29
  • турчи 1
  • Турчин 19
  • Турчина 29
  • Турчине 1
  • Турчинове 1
  • Турчинових 1
  • Турчином 1
  • Турчину 7
  • тутњаву 2
  • тутњало 1
  • тући 1
  • тучно 1
  • ћалови 1
  • ћарлијао 1
  • ће 190
  • ћелија 2
  • ћелије 13
  • ћелији 11
  • ћелијска 1
  • ћелијско 2
  • ћелију 15
  • ћемо 16
  • ћери 1
  • ћеро 3
  • ћесареву 1
  • ћете 6
  • ћеш 30
  • ћоеће 2
  • ћу 28
  • ћува 1
  • ћуд 1
  • ћурак 3
  • Ћут 2
  • ћутала 3
  • ћутале 2
  • ћутали 4
  • ћутало 1
  • ћутања 1
  • ћутање 3
  • ћутању 1
  • ћутао 5
  • ћуте 2
  • ћутећи 3
  • ћутећки 1
  • Ћути 2
  • ћути 7
  • ћутиш 2
  • ћутке 2
  • у 1136
  • У 87
  • убезекну 2
  • уби 9
  • Убиј 4
  • Убија 1
  • убија 5
  • убијај 1
  • убијају 4
  • убијали 1
  • убијате 2
  • убије 8
  • Убијен 1
  • убијен 3
  • убијена 3
  • убијени 1
  • убијеним 2
  • убијенога 3
  • убијете 1
  • убијеш 2
  • убилаца 1
  • убили 10
  • убио 29
  • Убио 5
  • убистава 1
  • убиства 2
  • Убиство 1
  • убиство 6
  • убиством 2
  • убити 3
  • Убиће 1
  • убих 1
  • Убих 1
  • Убица 1
  • убица 2
  • убице 1
  • убици 1
  • Убицу 1
  • убицу 8
  • ублажи 1
  • убрану 1
  • убрзала 1
  • убрзана 1
  • убрусе 1
  • убрусима 1
  • убрусом 2
  • ували 2
  • увалио 1
  • уведе 2
  • уведоше 1
  • Увек 2
  • увек 8
  • увела 1
  • увелике 1
  • увелико 1
  • уверавала 1
  • уверавало 1
  • увере 1
  • уверење 3
  • уверењем 1
  • увери 5
  • уверио 3
  • уверити 1
  • увехне 1
  • увиђао 1
  • увијене 1
  • увио 1
  • увлачити 1
  • увреде 1
  • увреди 1
  • увредило 1
  • увредио 1
  • уврх 1
  • увукао 3
  • увукосте 1
  • угао 1
  • угарак 5
  • Угаси 1
  • углед 1
  • угледа 36
  • угледам 1
  • угледао 7
  • угледати 2
  • угледах 1
  • угледаше 8
  • угледнијом 1
  • угловима 1
  • углу 1
  • угљевљем 1
  • уграбе 1
  • уграби 1
  • угрижене 1
  • угуши 5
  • угушити 3
  • удавиле 1
  • удавише 2
  • удављеник 2
  • удаљен 1
  • удара 1
  • ударају 2
  • ударац 1
  • удари 12
  • ударила 1
  • ударише 3
  • ударца 1
  • ударце 1
  • ударци 1
  • Ударци 1
  • ударцима 1
  • удахну 1
  • удвараху 1
  • удвојавала 1
  • удвостручила 1
  • удеси 1
  • удесио 2
  • удесиш 1
  • удесише 1
  • удешавала 1
  • удешавати 1
  • удешена 1
  • удобније 2
  • удобри 1
  • удове 2
  • удови 1
  • удовица 3
  • удољицама 1
  • удољице 1
  • Удри 3
  • удуби 1
  • удубљивао 1
  • уђе 24
  • уђоше 5
  • уђу 1
  • ужасавала 1
  • Ужасна 1
  • ужасни 1
  • ужежено 1
  • ужелео 1
  • уживала 1
  • уживањем 1
  • уживао 1
  • Ужица 1
  • ужлебили 1
  • Ужлебљивао 1
  • ужурба 2
  • ужурбало 1
  • ужурбани 1
  • Уз 2
  • уз 27
  • уза 15
  • узабрати 1
  • узавреше 1
  • узајамне 1
  • узалуд 3
  • узалудна 1
  • узалудног 1
  • узаман 6
  • узан 1
  • узана 1
  • узане 1
  • узани 1
  • узаној 1
  • узану 3
  • Узбери 1
  • узбрати 1
  • узбудљив 1
  • узбуђен 1
  • узбуђено 4
  • узбуђења 9
  • узбуђење 1
  • узбуђењу 1
  • узбуне 1
  • узбуни 2
  • узбунити 1
  • узбуњеној 1
  • узбуњивала 1
  • узбуњујеш 1
  • узбурканом 1
  • узвикну 28
  • узвикнути 2
  • узвикнуше 1
  • узвикује 1
  • узвишене 1
  • узвишице 1
  • узврпољи 1
  • узглавља 3
  • узглавље 1
  • узгред 1
  • узда 1
  • уздама 1
  • узданица 1
  • уздање 2
  • уздао 2
  • уздаси 1
  • уздах 1
  • уздахне 1
  • уздахну 21
  • уздахнувши 1
  • уздахнуше 4
  • узде 1
  • уздивљале 1
  • уздивљали 1
  • уздивљалих 2
  • уздигнутим 1
  • уздиже 4
  • уздижу 7
  • уздизаше 1
  • уздисање 1
  • уздисању 1
  • уздисаху 1
  • уздише 1
  • уздолазим 1
  • уздржава 1
  • уздржавала 1
  • уздржати 1
  • уздржљивости 1
  • узе 7
  • узеле 2
  • узели 1
  • узео 2
  • узети 1
  • Узећу 1
  • узеше 1
  • узидан 1
  • узидана 1
  • узидано 1
  • узимала 1
  • узину 2
  • узицу 1
  • узјазбила 2
  • узјахаше 1
  • узјуначи 1
  • узмахује 1
  • узмахујући 1
  • узмемо 1
  • узми 1
  • Узми 2
  • узмолим 1
  • узму 2
  • узмути 2
  • узмучен 1
  • узнако 1
  • Узнемирена 1
  • узнемирена 2
  • узнемирене 2
  • узнемирено 1
  • узнемирену 1
  • узнемири 2
  • узнемиривала 1
  • узнемирио 1
  • узноси 1
  • узношење 1
  • узрока 1
  • узроку 1
  • узрујавало 1
  • узрујан 6
  • узрујана 1
  • Узрујана 4
  • узрујанији 1
  • узрујано 1
  • узрујаности 2
  • узрујану 1
  • уио 1
  • уја 1
  • Ујак 2
  • ујак 9
  • ујака 9
  • ујакова 1
  • ујакове 1
  • ујакову 1
  • ујаком 1
  • ујаче 10
  • Ујаче 4
  • уједати 1
  • ујо 1
  • ујутру 1
  • указа 3
  • указала 3
  • укаља 1
  • укаса 2
  • укасаше 1
  • укине 1
  • укинутих 1
  • уклањали 1
  • уклоне 1
  • Уклони 1
  • уклони 10
  • уклоним 1
  • уклонимо 2
  • уклонио 2
  • уклонити 1
  • уклопи 1
  • уконопчаше 1
  • укопа 1
  • укопан 2
  • укопча 1
  • укопчала 1
  • укоренила 1
  • укорењене 1
  • укочен 1
  • укочене 1
  • Укочени 1
  • укоченим 3
  • укочено 1
  • укоченом 1
  • укочиле 1
  • укочио 1
  • украј 5
  • украо 1
  • укрепи 2
  • укрепио 1
  • укрсни 1
  • укрштених 1
  • улазе 1
  • Улазећи 1
  • улазећи 4
  • улази 3
  • улазила 1
  • улазили 2
  • улазио 3
  • улазиш 1
  • улазу 1
  • улеже 1
  • улетела 1
  • улећу 1
  • уливала 2
  • улизивање 1
  • улизује 1
  • улицу 2
  • улучи 1
  • уље 1
  • ум 6
  • ума 2
  • умакао 1
  • умакне 3
  • умакнемо 1
  • умало 7
  • умаљене 1
  • умаче 1
  • уме 2
  • умеде 1
  • умела 3
  • умем 1
  • умео 3
  • умереним 1
  • умешају 1
  • умешан 2
  • умилостивити 1
  • умире 1
  • умири 1
  • умиривало 1
  • умирити 1
  • умлатио 1
  • умор 2
  • умора 1
  • уморне 1
  • уморној 1
  • умору 1
  • умота 1
  • умотавају 1
  • умотан 1
  • умотана 1
  • умотане 1
  • умотао 1
  • умотрио 1
  • Умре 2
  • умрла 2
  • умудриш 1
  • умукне 1
  • умуче 1
  • унакажена 1
  • унакрсних 1
  • унапред 1
  • унезвери 1
  • унесе 3
  • унесена 1
  • унеше 2
  • уништи 3
  • уносио 1
  • унутарњи 1
  • унутра 4
  • унутрашњости 1
  • уобичајеном 1
  • уоквирено 1
  • уопште 2
  • уочио 1
  • уочити 1
  • упад 1
  • упада 1
  • упаде 11
  • упадне 1
  • упео 2
  • упетљана 1
  • упиљи 3
  • упиње 1
  • упињем 1
  • упита 6
  • упитај 1
  • уплакана 1
  • уплаши 2
  • уплашили 1
  • Уплео 1
  • уплетен 1
  • уплетена 1
  • уплеће 1
  • упорна 1
  • упорном 1
  • управи 1
  • управо 2
  • управу 1
  • упрегнута 1
  • упрепастише 1
  • упрла 1
  • упропасте 1
  • упропасти 2
  • упропастила 2
  • упропастио 1
  • упропастити 2
  • упропашћена 1
  • упропнице 1
  • упртише 1
  • упути 1
  • Упутила 1
  • упутише 3
  • упушта 1
  • уради 2
  • урадили 2
  • урадио 8
  • урадити 2
  • урадих 1
  • урађено 1
  • урвина 1
  • урвину 1
  • уредише 1
  • урока 1
  • Усамљен 1
  • усамљен 3
  • усамљенији 1
  • усана 5
  • усахнуле 1
  • усеве 1
  • уска 1
  • уским 2
  • ускипе 2
  • усклике 2
  • ускомеша 1
  • ускомешала 1
  • ускомешали 1
  • ускомешало 1
  • ускомешаше 3
  • уснама 1
  • Усне 1
  • усне 3
  • усницама 1
  • уснице 4
  • Усо 2
  • успаљивала 1
  • успе 3
  • успео 3
  • успети 3
  • Успламтела 1
  • усплахирен 3
  • усплахирена 1
  • усплахиреним 1
  • усплахирено 2
  • усплахиреност 2
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • успомени 1
  • усправише 1
  • усправно 1
  • успротиви 1
  • успужати 1
  • Успут 2
  • успут 5
  • усред 2
  • Уста 1
  • уста 26
  • устава 2
  • уставом 1
  • устаде 2
  • устајати 1
  • устају 1
  • усталасале 1
  • усталасалих 2
  • усталасало 1
  • усталасалу 2
  • усталасана 1
  • усталасано 1
  • устали 1
  • устанак 1
  • устане 1
  • устао 1
  • устати 1
  • устима 2
  • устраје 1
  • устрашено 2
  • устреба 1
  • устреми 1
  • устукне 1
  • устукну 5
  • устукнуше 1
  • устури 1
  • устурио 2
  • усугубило 1
  • усугубљена 1
  • усуди 3
  • усудио 2
  • усхтедне 1
  • усхтети 1
  • утамане 1
  • утаче 4
  • утврђивали 1
  • утехе 1
  • утече 1
  • утеши 2
  • утирати 1
  • утире 2
  • утисак 1
  • утиснут 1
  • утисци 1
  • утисцима 4
  • утицао 1
  • утиша 10
  • утишава 1
  • утишавала 1
  • утишао 1
  • утишати 1
  • утишаше 2
  • утоку 1
  • утоне 1
  • утону 2
  • утонуше 2
  • уточиште 2
  • утрвеним 1
  • утрнуле 1
  • утро 1
  • утрше 1
  • Утуви 1
  • утувите 1
  • Утувите 1
  • утули 2
  • утуче 2
  • утучен 3
  • ући 4
  • ућута 3
  • ућутали 1
  • ућутао 1
  • ућуткивати 1
  • Ух 1
  • уха 1
  • ухвате 3
  • ухвати 6
  • ухватила 2
  • ухватиле 1
  • ухватили 2
  • ухватио 3
  • ухватити 2
  • ухватиће 1
  • ухватише 3
  • ухваћена 1
  • ухо 3
  • уходио 1
  • уходљива 1
  • уцвелила 1
  • уцвелиш 1
  • ученика 1
  • учи 1
  • учине 3
  • учини 32
  • Учини 4
  • учинила 1
  • учинило 1
  • Учинило 3
  • учинио 10
  • учинити 9
  • учиниће 1
  • Учитељ 1
  • Ушао 1
  • ушао 8
  • уши 1
  • ушију 3
  • ушима 3
  • ушла 2
  • ушли 2
  • фали 1
  • фереџе 1
  • фес 8
  • фесове 2
  • физичка 1
  • филџана 2
  • Фочић 2
  • Фочићев 2
  • Фочићеви 1
  • Фочићем 2
  • Фочићу 2
  • Ха 1
  • ха 7
  • хабера 1
  • хаветиња 1
  • Хазурала 1
  • хаинин 1
  • хајд 1
  • Хајд 2
  • Хајде 12
  • хајде 3
  • Хајдук 2
  • хајдук 5
  • Хајдука 1
  • хајдука 12
  • хајдуке 12
  • хајдуковање 1
  • хајдукову 1
  • хајдуком 2
  • хајдуку 1
  • хајдукује 1
  • Хајдуци 1
  • хајдуци 2
  • хајдуцима 6
  • Хајдуче 2
  • хајдучке 2
  • хајдучки 3
  • хајдучким 1
  • хајдучких 1
  • хајдучко 1
  • хајдучког 1
  • хајдучкога 1
  • хајдучку 1
  • хајкама 2
  • хајку 1
  • хајтер 1
  • хаљине 1
  • хан 16
  • хана 13
  • хановима 1
  • ханом 6
  • хану 15
  • ханџија 1
  • Хаос 1
  • хап 1
  • хапа 1
  • Хапе 1
  • харам 1
  • харамбаши 1
  • харамзаде 1
  • харамије 1
  • Харамијо 1
  • хараче 1
  • харови 1
  • Хартија 1
  • хартије 1
  • хасиш 1
  • хата 1
  • хатару 1
  • хатлија 4
  • хатлијама 2
  • хатове 6
  • хатови 1
  • хату 1
  • ХАЏИ 1
  • Хаџи 152
  • хаџи 19
  • Хаџија 13
  • хаџија 5
  • Хаџије 1
  • хаџији 1
  • Хаџији 1
  • хаџијиној 1
  • хаџијину 1
  • Хаџијину 2
  • Хаџијом 1
  • Хаџију 4
  • хаџилука 1
  • Хаџо 1
  • Хаџп 3
  • Хвала 1
  • хвала 5
  • хвали 1
  • хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвата 2
  • хватају 2
  • хватала 1
  • хватали 1
  • хватамо 1
  • хватао 3
  • хватате 1
  • хватати 1
  • хваташе 1
  • хе 1
  • Хе 1
  • хеј 3
  • Хеј 8
  • хиљадама 1
  • хиљаде 1
  • Хиљаду 1
  • хитао 1
  • хитац 1
  • хитро 1
  • хладан 2
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладно 1
  • Хладно 1
  • хладној 1
  • Хладноћа 1
  • хладноћа 2
  • хладноће 2
  • хлеба 1
  • хлебове 1
  • хлебу 1
  • хлепчић 1
  • ход 1
  • хода 2
  • ходање 1
  • ходањем 1
  • ходао 3
  • ходати 2
  • Ходи 1
  • ходио 2
  • ходник 1
  • ходника 2
  • ходнику 1
  • хој 1
  • холуј 1
  • хоће 12
  • Хоће 5
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 2
  • хоћете 3
  • Хоћеш 4
  • хоћеш 6
  • хоћу 5
  • Хоћу 7
  • храбрење 1
  • Храбри 1
  • храбрило 1
  • храбрио 1
  • храброга 1
  • храброст 1
  • храм 2
  • храма 3
  • храстова 2
  • храстове 2
  • храстовим 1
  • храстових 2
  • храстову 1
  • хрже 1
  • хрзања 1
  • хрзуса 1
  • хрзуси 1
  • Христа 2
  • христијане 1
  • христијани 1
  • Христијани 1
  • Христов 1
  • Христовим 1
  • Христово 3
  • Христос 2
  • хришћанима 1
  • хришћанске 1
  • хркање 1
  • хрсуза 1
  • хте 3
  • Хтеде 1
  • хтеде 5
  • хтеднемо 1
  • хтедосте 1
  • Хтедох 1
  • хтедоше 1
  • Хтела 1
  • хтела 4
  • хтели 1
  • хтео 9
  • хукну 5
  • хуктао 1
  • хуку 1
  • хумкама 1
  • хумке 1
  • хучало 1
  • хуче 1
  • хучи 1
  • царевала 1
  • царевину 1
  • царска 1
  • царске 1
  • царским 1
  • Цвијет 1
  • цвијет 3
  • цвокотао 1
  • цвокоћу 1
  • цеви 1
  • Цела 1
  • целе 2
  • Целе 2
  • цели 1
  • целива 10
  • целивао 1
  • целивати 2
  • целиваше 2
  • целини 1
  • Цело 1
  • цело 9
  • целога 2
  • целој 1
  • целоме 1
  • целу 4
  • Целуј 2
  • целује 4
  • целују 1
  • цео 5
  • цепало 1
  • цепаху 1
  • Цепиграбић 1
  • цепти 3
  • цептила 1
  • Цептиш 1
  • Церу 1
  • цика 1
  • цикну 6
  • циља 1
  • цичи 1
  • црв 1
  • црвак 1
  • црвена 2
  • црвени 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црвеном 1
  • цреп 1
  • црква 1
  • Црква 3
  • цркве 8
  • црквена 1
  • црквени 1
  • црквеном 1
  • цркви 8
  • црквице 1
  • црквицом 1
  • црквицу 1
  • црквом 4
  • цркву 12
  • црн 1
  • црна 1
  • Црне 1
  • црне 4
  • Црни 1
  • црни 2
  • црним 1
  • Црној 1
  • црну 2
  • црње 2
  • црњи 1
  • цртама 1
  • цура 1
  • цурама 1
  • цуре 2
  • цурице 1
  • цуро 2
  • чађави 1
  • Чак 1
  • чак 18
  • чакшире 1
  • чалма 1
  • чалмом 1
  • чамио 1
  • чапкун 1
  • чарапе 1
  • чардак 1
  • чардака 1
  • чардаком 1
  • чардаку 1
  • чаробно 1
  • чаршији 1
  • час 52
  • часа 16
  • часак 9
  • часака 3
  • часити 1
  • часку 1
  • часне 1
  • часни 1
  • часнога 1
  • часној 3
  • часноме 1
  • часну 1
  • часове 1
  • часовима 2
  • часом 3
  • часу 62
  • чатиш 3
  • чаша 1
  • чашицом 1
  • чашицу 1
  • чашу 2
  • чвор 1
  • чворци 1
  • чврст 1
  • чврсте 1
  • Чврсто 1
  • чврсто 6
  • чврстоћу 1
  • чега 10
  • чедо 1
  • Чедо 1
  • чежња 2
  • чежњом 1
  • чезнуо 1
  • чека 9
  • чекај 1
  • чекају 2
  • чекали 1
  • чекало 1
  • чекам 1
  • Чекам 1
  • чекао 3
  • чекати 4
  • чекаш 1
  • чекића 1
  • чекићем 2
  • чела 8
  • челенке 1
  • челенку 2
  • челичан 3
  • челичну 1
  • чело 17
  • челом 1
  • челу 7
  • чељад 6
  • чељаде 3
  • чељади 3
  • чељуст 3
  • чељусти 1
  • чељустима 1
  • чемера 1
  • чему 5
  • Чеоне 1
  • честа 1
  • честар 2
  • честара 2
  • честарима 1
  • честару 1
  • честите 1
  • Честити 1
  • честити 24
  • честито 1
  • често 8
  • честом 1
  • честу 1
  • четворица 3
  • четворици 1
  • четворо 1
  • четворокут 1
  • четворокута 1
  • четвороношке 2
  • четвртасту 1
  • четвртом 1
  • четири 5
  • чешће 3
  • чибук 7
  • чибука 3
  • чибуци 1
  • чивит 1
  • чизама 1
  • Чија 1
  • чија 3
  • чије 5
  • чијег 3
  • чијега 1
  • чијем 4
  • чији 2
  • чијим 1
  • чијих 4
  • чијој 4
  • чију 1
  • чим 13
  • Чим 2
  • чиме 3
  • чине 1
  • чини 13
  • Чини 2
  • чинила 1
  • чинили 2
  • Чинило 4
  • чинило 9
  • чинио 4
  • чините 2
  • чинити 1
  • чинићу 1
  • чиниш 1
  • чињаше 2
  • чист 1
  • Чистим 1
  • чистини 1
  • чистину 2
  • Чисто 1
  • чисто 67
  • чистоту 1
  • чисту 2
  • чита 1
  • читаве 1
  • читаву 2
  • читао 3
  • чича 6
  • члан 1
  • Чобанин 2
  • чобанин 9
  • чобанина 1
  • чобанином 1
  • човек 15
  • човека 19
  • човеку 2
  • Човече 1
  • човече 3
  • човечјем 1
  • човечјих 1
  • човјек 1
  • чопор 2
  • чохе 1
  • Чу 2
  • чу 8
  • чува 4
  • чувај 1
  • чувају 2
  • чували 1
  • чувам 1
  • чувао 3
  • чувате 2
  • чувати 2
  • чуваше 1
  • чудан 3
  • чудим 1
  • чудна 1
  • Чудна 2
  • Чудно 1
  • чудно 12
  • чудновати 2
  • чудноватија 1
  • чудновато 3
  • чудновату 1
  • чудо 9
  • чуду 1
  • чуђењем 3
  • чуј 1
  • чује 15
  • чујем 2
  • Чујем 3
  • чујете 1
  • чујеш 3
  • чују 3
  • чула 7
  • чуло 4
  • чуо 15
  • чупа 2
  • чусмо 1
  • чусте 1
  • чути 6
  • чутура 1
  • чутуру 2
  • чућеш 1
  • чух 1
  • Чух 1
  • чучну 1
  • чуше 2
  • џамију 2
  • џарао 2
  • џараше 1
  • џаркаше 1
  • џбунић 1
  • џебане 1
  • џебахне 1
  • џевана 1
  • џезве 1
  • Џепић 1
  • џиброње 1
  • Џинић 64
  • Џинића 7
  • Џинићева 1
  • Џинићеву 1
  • Џинићем 5
  • Џинићу 21
  • џинови 1
  • џубе 3
  • ш 3
  • шабачким 1
  • шака 2
  • шакама 3
  • шаке 9
  • шаком 5
  • шаку 6
  • шале 3
  • шали 1
  • шалите 1
  • шалити 1
  • шалу 1
  • шаље 1
  • шану 1
  • шапат 2
  • шапну 1
  • шапутала 1
  • шапутале 1
  • Шапутали 1
  • шапутало 2
  • шапутао 2
  • шапутати 3
  • шапуташе 2
  • шапуће 6
  • Шапцу 1
  • шарама 1
  • шарене 2
  • шареним 1
  • шаренице 2
  • Шарић 1
  • шаркија 2
  • Шаркија 2
  • шаркије 1
  • шаркији 1
  • шаркију 1
  • шаторе 1
  • Шаћир 92
  • Шаћира 8
  • Шаћирева 3
  • Шаћиреве 1
  • Шаћиревих 1
  • Шаћирево 2
  • Шаћиреву 2
  • Шаћирем 1
  • Шаћиров 2
  • Шаћиру 8
  • шездесет 1
  • Шездесет 1
  • шејтан 1
  • шенлучи 1
  • шеснаест 1
  • шест 1
  • шибати 2
  • Шибачи 2
  • шибе 1
  • шибљак 1
  • шибље 1
  • шибљику 1
  • шибове 1
  • шибовима 1
  • шиљака 1
  • шипрага 1
  • шипражје 1
  • шири 1
  • ширили 1
  • ширини 1
  • ширину 1
  • ширио 1
  • широк 1
  • Широка 1
  • широка 2
  • широке 1
  • широки 2
  • широким 3
  • широких 1
  • широког 2
  • широком 1
  • широкоме 1
  • шићаром 1
  • шклоца 1
  • шкљоцнула 1
  • шкљоцнуше 1
  • шкргуташе 1
  • шкргутну 1
  • шкрипа 2
  • шкрипао 1
  • шкрипећи 1
  • шкрипи 2
  • шкрипну 5
  • шкрипнуше 1
  • шлемом 1
  • шт 1
  • шта 105
  • Шта 52
  • Штампано 1
  • Штампарији 1
  • штап 2
  • Штапови 1
  • штаповима 1
  • штапом 1
  • Штета 1
  • штету 1
  • штитио 1
  • штитом 1
  • Што 23
  • што 527
  • Штурцем 1
  • штуче 2
  • Шћућурила 1
  • Шум 1
  • шум 10
  • шума 2
  • шумадијски 1
  • шумадијских 1
  • шумама 1
  • шумарак 1
  • шумарака 1
  • шумарке 2
  • шумарку 2
  • шумарцима 1
  • шуме 1
  • шуми 4
  • шумио 1
  • шумицу 1
  • шумовитих 1
  • шумовито 1
  • шумовитој 2
  • шумом 2
  • шумором 1
  • шумскога 1
  • шуму 1
  • шупљина 1
  • шупљину 2
  • шуровао 1
  • шурује 2
  • шушкали 1
  • шушкати 1
  • шуштањем 1
52946 matches
оку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснежени 
.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у 
ступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој  
и ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање м 
p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца  
и цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери 
 кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није мо 
> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и  
о играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и  
у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родб 
бе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш прокле 
све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоо 
аћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p 
га се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> 
 сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Т 
оје је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстови 
 ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно  
еђу шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика об 
 пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума  
ајо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, д 
ка ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.< 
ао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва и 
Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских  
јих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим 
p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, п 
м.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари 
ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим  
око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чув 
 навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се суко 
у.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћ 
ић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела 
ли.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасв 
се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су сели 
ића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p>  
ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> 
ик рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Ту 
/p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш т 
а.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша 
до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?< 
и.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори 
 Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако 
ила за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Јед 
о, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, 
и овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као са 
м слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа,  
би.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у о 
етка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази 
је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао 
ом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из ње 
Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још ј 
аних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> 
ела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{ 
мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна  
ли је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега,  
 да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" />  
ар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још в 
рупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га  
д у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па  
лотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо 
окле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што  
дорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак,  
о! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собо 
у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што  
но што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S 
евојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p 
Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и  
 унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приго 
и израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места. 
ломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништ 
е и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнул 
једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, 
 сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p 
 густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били 
 ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, 
{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који  
да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и сне 
<p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.< 
 састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Неди 
се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Ру 
 лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да с 
инићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати а 
ан гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточе 
 си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење и 
мна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> 
Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи. 
лицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </d 
а.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе  
е попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака 
 фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело ли 
н прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, ка 
еколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и поне 
и прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас  
а мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му  
 а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрт 
ма ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за са 
ири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притеж 
{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и но 
, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежа 
 муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се пот 
="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— 
их је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и в 
на и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице  
не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да 
 још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n 
ала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Др 
па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило  
 се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима на 
а затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челич 
што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да  
ла сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат прича 
з икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа би 
ио? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одго 
а је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџ 
{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзли 
 и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи с 
аџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати 
м, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе дево 
понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави  
 Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете ка 
 ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; 
<p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупић 
испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се  
уше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз о 
 <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и 
напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето  
а око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада зала 
анке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше врем 
а мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше 
кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, к 
рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако ошта 
есудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Га 
о, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{ 
 Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p>  
 својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извр 
од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су  
н је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омра 
, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и 
е?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} О 
т стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре п 
ема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око  
 се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланци 
и.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прослови 
.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат 
д Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвни 
ћу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довел 
свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби 
шта урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозниц 
нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у све 
а се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш  
 докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Не 
е ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа так 
ћ, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где  
<p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ он 
кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдук 
 у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлиј 
ре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до  
а манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се  
морне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p 
е крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} 
боре.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи  
се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из  
емла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахват 
сак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кора 
роклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихови 
а, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме сми 
ну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву 
о руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{ 
ко којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумц 
ке слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> < 
Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где ј 
руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, 
 било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из 
пусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући с 
е брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као к 
ао смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало  
{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па 
н. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој  
имала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћ 
, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели- 
о нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, 
међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што  
ња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она дев 
асти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се свак 
поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да 
ан пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напор 
умарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале к 
оје је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца 
 који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и 
, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи 
се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом  
нковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брат 
е је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Ми 
 Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно 
 журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља 
се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова запове 
 мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p> 
 па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време оба 
е игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћем 
ли-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прв 
 могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могл 
 потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам довед 
 До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као  
ву или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-а 
ртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p 
оможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекс 
ршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у  
есто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорч 
е.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам ш 
 ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и тре 
 сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>М 
гласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, н 
 доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио 
а.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе зла 
, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мај 
врсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p 
ди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.< 
 што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује 
ограда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми  
 Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушају 
 нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано у 
у и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе. 
а рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведош 
 времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над  
ица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити н 
, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студе 
е очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама м 
лива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Р 
ло би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међу 
ра.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма в 
 невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зра 
то између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе 
жно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табан 
епа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го  
наке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двори 
мне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз бе 
мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузима 
p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост,  
чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од друго 
ме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се не 
о залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу. 
кле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно п 
е подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага 
 трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна по 
њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом глав 
на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p 
не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже  
е необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упад 
сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докл 
 њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се 
 упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! 
ка, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине,  
ш живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, как 
 причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без з 
ти о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, 
м рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно ис 
задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окн 
гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра ње 
?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, би 
астури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да 
е приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које м 
одаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само 
<p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче изви 
узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, 
ам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђав 
уга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси  
 у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кров 
али су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљаст 
ао и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима! 
чица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S 
ваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стез 
оласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Ст 
ђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу,  
вен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прси 
оме часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На  
о се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} 
дговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су  
издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну  
ле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{ 
ве клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молит 
у.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, к 
и његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{ 
 онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више самант 
м корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом прат 
нима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> 
 сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као је 
запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је 
ка, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше о 
бица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке г 
; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, о 
ајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће  
 не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — 
е жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игума 
 кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Л 
убоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p 
где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и  
стима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, ј 
 сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{ 
енима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли,  
p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирим 
оре, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо с 
и журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="13 
рви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, а 
као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи 
 <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила узд 
 подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја ни 
 не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији с 
{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Б 
ране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо 
 души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху л 
— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Д 
 плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се  
езу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— 
 дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — клик 
S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Раза 
 те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се нам 
ори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у з 
на села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржњ 
ру, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани с 
мила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, пој 
 личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да 
иле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да ј 
 и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничк 
ао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онд 
ма колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће 
би њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S}  
лавом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити д 
то у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног ч 
, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично при 
пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха  
p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ  
м се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколик 
ога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама  
и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат 
ог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, д 
ано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се 
p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу 
саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена п 
з грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена ј 
ајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је ве 
буктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту с 
лију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуц 
д помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за 
њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према о 
Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на с 
је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно з 
омим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милој 
ад њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S}  
 годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељ 
.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах по 
 јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда  
исио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p>  
оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш 
нако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници  
и јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизме 
од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни 
>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манасти 
естим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио пр 
е браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на 
<p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и к 
бро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Тур 
 не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што с 
јд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, к 
прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена ома 
?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одаз 
нуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Ру 
ја и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и м 
S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што  
} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се вра 
исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Уби 
једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="2 
 што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али  
жати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза  
поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми р 
> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај  
н’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога злико 
 па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је  
 лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари лет 
 у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје 
и“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то 
цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да  
ишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> < 
већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манасти 
 кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је 
рже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни де 
<p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата  
у на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кне 
ио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S 
а крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо 
сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало  
 <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало п 
а Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, п 
ична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова н 
у њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов с 
ва, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христов 
 он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде  
 је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Мора 
есло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} 
пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, не 
лас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збун 
 урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема 
нда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и ку 
офе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су 
 и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена сна 
 разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, 
ишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Некол 
тиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Голо 
 <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који за 
 и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око п 
ного, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је закли 
не присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља с 
то у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Х 
ао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна. 
чи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, 
ворење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбин 
 ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Ми 
ј ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ниш 
дела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти к 
му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</ 
муз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата. 
места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само ј 
о.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагић 
само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се попов 
а и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с 
Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распуче 
аћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не п 
ковали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих ру 
у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p 
до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестр 
аново. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Нег 
 <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се  
 <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци исти 
</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> 
угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној мес 
у конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у сам 
а.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало  
ужби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћ 
билази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника. 
ке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма изла 
својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела 
људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и 
р, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочи 
 Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, мож 
 које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, уч 
p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</ 
ри Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нек 
 челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, оста 
.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша м 
 ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јеса 
/p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све 
 Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, 
ите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - 
p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног 
нинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, 
 <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити дана 
>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме стар 
 Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта ј 
они.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Тур 
та ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жи 
гуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ з 
и.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, прист 
 да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, п 
 је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му 
је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито 
ве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер  
о јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскака 
и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преград 
 и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче 
74" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене 
ко дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш о 
да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> < 
 прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бур 
е ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и прис 
ште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе  
о.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је 
p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на ј 
па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзин 
 оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну 
х је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срц 
 спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>—  
олан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико 
ака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се 
вчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и морава 
 у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој ј 
осада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} 
 — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прси 
ћ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спушта 
он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку зама 
о!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмем 
е био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се  
тали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима. 
сле свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неко 
/p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пут 
после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађа 
 Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћа 
.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се  
ао подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над кој 
дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима 
па на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке 
 као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S 
о плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p> 
 па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста ј 
ом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, би 
{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>К 
р Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао ви 
уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатире 
х прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна прев 
е, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Ми 
е сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад саз 
вет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која 
стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у 
је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у душ 
ило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима 
е бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с не 
аким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, п 
е побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим р 
p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопад 
сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се о 
га Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио ј 
дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако  
егов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчи 
— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одгово 
овуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одма 
 Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, 
збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душ 
ир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на к 
мила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више 
Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од о 
блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће з 
аша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Б 
и на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или 
е и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S}  
и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо ут 
е, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћ 
а га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Ра 
ога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања  
о једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ с 
а.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се  
ост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматра 
ишта нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника пок 
ро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу  
о, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глоб 
нда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већ 
м бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљу 
е убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како  
летао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, ко 
вце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, прем 
побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на  
овори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у зем 
не влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо,  
ну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, п 
 завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у  
е руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" / 
те пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш изме 
на женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, кој 
игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева. 
о.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеб 
облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових доли 
азпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати  
оће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред мус 
 загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и зав 
на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, ка 
молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, 
 познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доц 
товарена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше  
вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p 
а ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и о 
ола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игу 
а Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све 
упић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени  
шчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговор 
 да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S}  
внику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p 
а и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, ш 
 опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необ 
да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње 
 и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једног 
та под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну м 
а вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме 
старијег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песниц 
189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, сл 
а нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да 
и-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} 
 ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на  
да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељ 
 духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је н 
 како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <p 
ну и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима 
узме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи 
 га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље 
го све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Р 
ћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, п 
рећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се  
, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или н 
 је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад н 
нима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је 
кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навра 
е ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да 
а му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за 
с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на г 
подарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушал 
ли се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, 
тким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n= 
ронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не з 
ад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} 
кам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помил 
ридржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је 
 могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Кол 
се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала 
 једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад  
труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш 
нтересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису см 
је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Ни 
а одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале за 
ао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене,  
да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је  
седу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима,  
бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не с 
 који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за 
<p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, не 
, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Тре 
уком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Х 
после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а 
ога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране  
е бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешет 
ко си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и  
"184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да 
у Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није 
е де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му  
едати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага,  
т у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шал 
кну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињ 
и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Стан 
у душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био 
слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на те 
 руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одг 
— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одгов 
 <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раз 
одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.< 
еће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу о 
тој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запит 
илоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема  
одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега. 
р. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Био 
 ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узгл 
еш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли м 
еравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из  
и).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја н 
 нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага 
и Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па п 
 <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде там 
и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и з 
јици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењ 
и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати 
ађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— О 
ка мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман  
аже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није!  
је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо 
 села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; а 
— Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да м 
ере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је,  
га, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p 
адену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, на 
све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>—  
да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити 
р претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Д 
ао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</ 
њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу С 
и, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита 
ког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му 
не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и п 
онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје.  
ти, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљи 
 с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је о 
, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>—  
едима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога  
 глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки 
, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> 
ели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</ 
ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64"  
 познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто н 
, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а 
 Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати  
трашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто н 
лонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко ј 
апта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник 
ише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук 
а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам бо 
све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Ве 
агићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућут 
 разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не  
 а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{ 
ан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и пог 
од, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче г 
вео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Пав 
p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песн 
е ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило њег 
</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="19 
о му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га и 
 не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па ј 
ви мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у ов 
иде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? < 
 Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То б 
 се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање 
дриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина 
p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духо 
ла онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламт 
 па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, п 
ија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, не 
о у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова 
саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у 
баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво  
теглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више п 
е лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туг 
зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, д 
рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он с 
 да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не  
есто једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо  
не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после не 
 и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, 
, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докл 
због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обрта 
јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, зап 
ан и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија н 
 пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила п 
 се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало,  
, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин  
ући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина 
 се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Р 
он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час 
спознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, уг 
 не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су  
зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нов 
ма рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} До 
е мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитв 
ај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Ме 
езин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, 
амо високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мује 
поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допи 
ануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви 
овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њи 
е оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо  
рошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му  
>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлу 
лих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових п 
други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре 
вам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од  
је, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар  
о сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му 
нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да  
да калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговор 
амо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Паме 
исти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не з 
{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог д 
n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџи 
ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, не 
ј Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p> 
ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ 
а се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете 
ад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете  
 као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, 
ану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко  
ља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — 
, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p>  
рај, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати 
 је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, жи 
ћу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> < 
 ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>—  
море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, 
 и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема ш 
спред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гл 
лено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш  
, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сеља 
јете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</ 
ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске 
 али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. 
е на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека 
вца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико к 
 А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премер 
нажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је 
 веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p> 
пцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, д 
лази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана р 
 главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и 
ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико м 
е знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко  
вцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, к 
ји хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спав 
нога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S 
о, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> < 
 су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на к 
" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао 
</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p> 
му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њ 
бар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!) 
о један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу 
ве беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један и 
ише збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ј 
тадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Га 
сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде ни 
знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — од 
5" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај  
д ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p>  
{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаљ 
 Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто зац 
ије било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Мо 
адати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз 
 и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још 
те крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће  
адити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова дв 
 онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосл 
 Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, ј 
е смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква т 
 <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, шт 
>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма 
ре и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити  
 /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да 
одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје,  
ко крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је,  
p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би 
 волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да ми 
и почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невин 
о.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одбро 
 Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дозна 
Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притишт 
</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и 
ати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај р 
<pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</ 
у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом 
ћеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још кон 
 Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> с 
а подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и прек 
гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, н 
е он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита мо 
 идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<p 
гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</ 
— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о са 
и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па т 
му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко им 
д насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник 
у да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> 
под очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као м 
таше око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све сн 
а сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од зли 
јаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бр 
о с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу. 
ена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорно 
еш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове 
 спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p> 
Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, 
ма?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш 
во је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мир 
Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чиј 
е коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им ка 
аг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти  
 Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели. 
днога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продуж 
 Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао  
</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем!  
а, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запит 
ну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гаги 
</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на 
ри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише,  
е.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате оно 
у агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрв 
вога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је  
азите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди 
е певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у сво 
о играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те 
— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пр 
/p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо 
оду, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе за 
 себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чин 
ђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а ве 
а, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Ру 
кле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа у 
ођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену,  
корије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ је 
тоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера из 
аћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одм 
 је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откуп 
и-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа ба 
око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао. 
га дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јата 
ува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и д 
ајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, 
.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још в 
Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас  
гом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S}  
м упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камен 
</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l> 
уке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четир 
ео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу 
.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити аг 
оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, 
да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми  
ришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао д 
ва јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто стари 
чин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити  
ицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио!  
аху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="1 
 власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада о 
, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву располож 
ају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јес 
сеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави мла 
>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} 
чер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, чест 
насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше н 
ћ толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па к 
ане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспет 
д којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена 
као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једн 
идржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања  
ојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у  
.{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чуднов 
га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну 
да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу п 
и слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановим 
 тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше,  
S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга по 
аје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p>  
кле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би  
 Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p>  
инића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда 
, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p>  
p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претво 
кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, 
ало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукам 
паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурња 
 како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, св 
52" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окуп 
време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше  
 је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном мин 
 томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девоја 
<head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и поша 
Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какв 
а сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уо 
 од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаш 
уши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастир 
</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а зам 
.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо 
S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси зн 
ше, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да ј 
икада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џин 
S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S 
а сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропад 
p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</ 
онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— 
<p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и иску 
знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по 
и страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— 
 n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме 
ца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не 
ремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још 
в викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те 
 ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле у 
 мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законош 
ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како 
и је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала и 
или наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, 
плахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш са 
лу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излета 
и леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори суб 
мислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио  
ослушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би  
аљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" / 
хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, кој 
, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће  
ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо 
та друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећа 
сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у 
 И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Ш 
ога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, г 
аци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких куб 
нковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић н 
p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не уме 
оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S}  
е уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и 
А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p 
ји је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Му 
n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опаж 
то одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мус 
е оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се  
градским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године б 
 поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! 
S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоме 
ло.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и  
че из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, д 
ка, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога  
ге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му же 
ем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази ка 
 <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густи 
-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из  
ер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали- 
к, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико 
ко у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема т 
рко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још ис 
</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали- 
обивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким би 
д силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар п 
азбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој п 
 нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман  
ан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђе 
е ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све др 
-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за 
 страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, 
 тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па  
та, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони 
 оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема су 
 него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, з 
 јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да ј 
ну, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пр 
ем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му ј 
ошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли 
 што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић  
 одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кри 
!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, ониза 
и кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и  
<p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још 
еве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџ 
о би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>—  
ед очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата 
га часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јач 
— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и  
ишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} 
љи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу  
 Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не из 
о, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, 
, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и так 
о, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Б 
 жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, —  
у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас 
ватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад та 
сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у то 
</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n 
авио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар 
вио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До ј 
амота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала 
<p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — узда 
есницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обој 
дала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вра 
 кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! 
а је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага 
, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора ост 
а су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он п 
ике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> 
ратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и ње 
нили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само д 
ло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гр 
 зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одг 
рстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење 
покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, 
ући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p>  
ек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет ст 
ти коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити 
{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и ник 
 се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао љ 
ш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавре 
ћ.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у 
— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћ 
и нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље  
ћ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити аг 
ци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија 
 запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како  
рка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се прибл 
а није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од они 
 ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</ 
м ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он  
 тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште 
може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, с 
/p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну 
Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у  
казивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на д 
све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је им 
ржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој кле 
сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S 
.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био 
в долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној  
пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудни 
а више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ип 
пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ип 
сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестр 
том, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама 
 ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш 
шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са  
>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На  
растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако т 
духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.< 
па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S 
ебе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турск 
атити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ћ 
и још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да обо 
, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да 
, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увех 
 од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно заних 
, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игум 
се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молит 
на клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошап 
 што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне  
208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија с 
реплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, изб 
тише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослобод 
е по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна  
озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири 
раже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} С 
на, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за о 
е и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p> 
 му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то  
Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима,  
 у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп 
ли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је гла 
ра. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу  
ве у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као  
био тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове т 
 ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаш 
иче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небо 
и главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћеса 
игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градил 
ошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пр 
и од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да кор 
ше није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади сто 
 Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља до 
 друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори 
понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бив 
га. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна 
 запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрек 
нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мир 
ад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су  
што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их  
ијатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко ок 
да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико 
p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питај 
ко.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} М 
 руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта с 
шао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова  
зити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара  
ом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.< 
стурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, д 
шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да  
 далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p 
ела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривањ 
гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова к 
.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре н 
 /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>—  
ћу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма 
у?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је 
ницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за у 
го корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику 
, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да с 
ала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћир 
уштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.< 
е шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, 
ова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сал 
а три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њем 
повим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станкови 
Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори  
аговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва 
Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја 
о, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи 
рага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и с 
 пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст к 
то и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не ви 
о изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, о 
?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу. 
еј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао 
ељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној о 
е већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали- 
е, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му 
истао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке пр 
унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да ј 
ушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се о 
Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалос 
је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити б 
Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину 
} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Са 
а тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благосло 
манов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сет 
Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове ш 
ху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде 
иљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на  
} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, м 
га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и со 
Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се сне 
Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у  
 царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако  
о.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном и 
распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да  
се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамо 
о стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је 
 се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод н 
о мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је ма 
амо зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, 
утим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и т 
 на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном п 
 <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново кл 
е знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје  
<p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да  
 су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то в 
базре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, 
бјаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њ 
рмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само ј 
Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка  
.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распо 
е већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} 
у.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без зб 
енке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би в 
?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова 
у.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и  
лико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа 
ад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и бо 
S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и 
уману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни 
апорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трепти 
изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико 
зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље 
шио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео  
твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — 
о себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна там 
ву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још 
</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу в 
 <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео 
би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, 
ахом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај 
то ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво др 
>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, 
p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p> 
/p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа прекл 
 — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених ч 
и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види 
 Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него гд 
ић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми  
ели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а ру 
.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осе 
 синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увре 
један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, п 
лепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окр 
ао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана? 
ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се 
а очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испре 
 Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пен 
азе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испре 
и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазна 
?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека 
S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висин 
{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— М 
ејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се  
крети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђ 
као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи 
-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p> 
етио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туг 
, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени 
собно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p>  
ије био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} И 
рви мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако иск 
ну виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> 
дигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо 
о је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти к 
де?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о о 
тва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, моли 
сао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту  
 па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p>  
га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, изм 
села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога 
азала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Отк 
ћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што в 
го да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb  
S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам  
прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки 
ше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на с 
 дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга,  
ајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрље 
огинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је  
ти.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је  
између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух. 
ницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се н 
неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p>  
д се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се  
 ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче ис 
чешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра 
 хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође 
рамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та  
ише утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и з 
 пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријат 
разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у њег 
а ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога 
орио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћ 
гаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диж 
— викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом иза 
лушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над гл 
амо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране 
 да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољ 
елину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га са 
припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одо 
уше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који с 
очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она веза 
ли, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао,  
е му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, к 
амим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мрж 
ирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; 
лепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће  
е ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дан 
и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, п 
акоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и при 
н приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хај 
срету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће 
да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он 
 би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, с 
окојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све  
ом поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас 
 те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима б 
ј.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша. 
е затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што бра 
сећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети 
чила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, прит 
 је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева см 
метнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда по 
 је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страда 
се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево 
ко, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте 
е златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се  
је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Стар 
калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси. 
 плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да о 
ушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били с 
епта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не 
 приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Га 
ују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама де 
Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па  
ер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, неј 
/p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћ 
 си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја  
, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су с 
Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не  
е није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Ру 
тво?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n 
рости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S 
У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда 
 <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица  
а.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-к 
рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Ша 
да те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако 
 <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појас 
на.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па  
p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне 
то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, о 
 а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да 
око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је тек 
вим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испашта 
и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били 
вцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју 
таде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На  
рити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке 
њи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао д 
 у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се 
њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ле 
уднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ 
је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади,  
игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво  
 смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни прекли 
его како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ип 
, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гл 
ва, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толик 
о манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би 
а у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у к 
ебе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео  
 него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не до 
леџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито 
 он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су  
, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њи 
ешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стаја 
 је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати 
и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркв 
/p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под с 
 је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се сл 
на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S 
у децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоско 
а, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу си 
то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Руд 
ом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и о 
у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек 
век поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био приј 
 хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатакова 
љаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео  
/p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје су 
вори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Руп 
их димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се кр 
аноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је т 
се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне 
ивен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замач 
и, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, о 
га су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, ка 
ријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше  
Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала 
банин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита о 
 је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсме 
безекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, шт 
еце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одгово 
е лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићев 
ђе с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у то 
ајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p> 
обито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n 
 на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да  
Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче 
нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на о 
ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапиш 
ука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима 
а нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо к 
ка убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свак 
Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чува 
ш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Доб 
, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде  
да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пуст 
 смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И 
а се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p> 
да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио 
ине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствен 
ја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише 
прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена  
носу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како  
ресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, прок 
ше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници 
 воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да  
у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n= 
 напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела 
 у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и о 
ла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или 
 — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p 
и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није х 
у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе пито 
е лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жми 
, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида 
е грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облац 
Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође 
супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пр 
ема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и ош 
, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p> 
 Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић 
нати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дош 
ако је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; ка 
 и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још  
 Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ по 
онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, ка 
аса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p 
ај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје п 
едајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} О 
уховник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p>  
е се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и п 
а усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, прикова 
>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи н 
еној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне в 
а, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над ко 
него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, к 
 и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Укло 
та ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио,  
диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до 
 ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није б 
А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се  
 да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — 
 је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао 
b n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него н 
крипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p> 
те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је 
у само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а  
<p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти  
га?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да с 
p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало св 
> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не гов 
 харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, ко 
а!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> 
" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну 
мери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми 
ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати ј 
у.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p 
ским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано ро 
 а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењен 
<p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила  
јка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није  
 човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто  
а, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе по 
Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра 
и се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода 
лим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се 
поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љуб 
ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је 
 њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему б 
 су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манасти 
да такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од  
је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек  
е хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вр 
ан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи  
а.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се 
окаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.< 
а? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овд 
клевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb  
е се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина 
 <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опе 
 Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињ 
ворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге 
лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем  
скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{ 
мери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, 
 — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану  
 је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него б 
 бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из  
 главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од такв 
ти, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред но 
па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљ 
ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — м 
 овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао бу 
ва, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и  
 имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не з 
 замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p> 
 машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже 
ања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову с 
езове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе с 
и сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцим 
а тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, М 
>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Дево 
ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а он 
ем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSection 
</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману 
атише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђ 
— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потму 
амку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машт 
лека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — п 
 свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од сино 
 плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, н 
зашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под ма 
ћна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да  
коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и 
инових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обу 
 у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — о 
а.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњ 
 икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате л 
љене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се  
<p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застраше 
о тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а  
, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, ме 
ак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p 
/p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тр 
лико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више п 
ма тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом к 
 па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукам 
и, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце 
д ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и  
Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину 
его ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми 
ла је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> повери 
није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџ 
енку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S}  
тале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S}  
тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види с 
 му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго 
ће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква 
...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Ч 
 окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{ 
ка Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <p 
е се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо 
оће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> < 
још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточи 
стрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им  
ише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p>  
наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао. 
 Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије 
стења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — узда 
раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаш 
 га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домам 
мала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p> 
, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да  
у.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Руп 
али-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quot 
ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина  
/p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не с 
 само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и  
миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да  
а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p>  
 се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} О 
лећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну 
 Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобр 
ледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила 
ождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, 
, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, 
недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, 
макни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нар 
охвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши 
би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обе 
ајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, к 
да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рув 
зова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику 
ћ на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију са 
оја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли 
појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Св 
 над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора дв 
да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида 
о снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како 
.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из  
невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије 
ца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друг 
ије могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> кр 
И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Ра 
, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељу 
је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-аг 
и народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му б 
, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S}  
раћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један куб 
 дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p 
S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n= 
претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игу 
 кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио  
и, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви с 
тео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање 
.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, тр 
одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем са 
тију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси в 
ла сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појах 
да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трепт 
зора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова  
 он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману,  
 да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање  
гића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два 
 Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Гр 
S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити,  
о збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га 
 са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако 
пода, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, 
де с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви о 
64" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више зб 
иља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига,  
ила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Са 
м копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стад 
 који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и д 
ојим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је г 
асла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо  
а журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руко 
е истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића!  
, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши,  
ла, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n= 
љана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме,  
ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи приј 
> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапут 
тало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту  
 оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрви 
у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време р 
ирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је дет 
Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гоми 
има, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћам 
брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаш 
ака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не ла 
то не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Ру 
 могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, д 
ле.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити  
планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће на 
ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада п 
игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он пр 
 <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, ни 
ојави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те так 
а Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна 
потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагиће 
знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је 
д потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли роји 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркв 
и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени се 
а посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S 
дан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало з 
ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским в 
ридружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничар 
ити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан  
акле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија  
то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за  
 башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се мога 
ебе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, 
сатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред з 
ростора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на  
 узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p 
ир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече с 
{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све с 
се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један и 
, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како ј 
ђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, 
оме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора д 
рака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш  
ику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p 
.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провиривах 
атрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у с 
 премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p>  
и и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви  
 обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} С 
 ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали- 
авио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлач 
Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштр 
њој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад 
слим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало нас 
 дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву з 
е, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, шт 
оји кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубо 
копи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокут 
страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих 
b n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио 
, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турц 
алете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— За 
ан лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стај 
, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одош 
обом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у том 
е и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима 
/p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — х 
укама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара  
е, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипа 
 све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно остави 
е сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев д 
— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је  
не трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежа 
мо у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не преза 
ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо 
а живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу  
ра, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је им 
субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></ 
страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На дом 
е стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико  
 те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одр 
 прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче  
ити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи  
сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му  
зања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти не 
е казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — вр 
у оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура по 
 чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год б 
утио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Мо 
и, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па 
ети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне 
 обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих 
а, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга 
остручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очи 
начка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јо 
ош види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Ха 
ном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа 
ја вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p> 
сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се 
е расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у бели 
 са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима на 
е сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, 
димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агински 
вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо т 
 је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкр 
испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркасто 
 трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним у 
од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и  
ане Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава 
има селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, т 
.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да  
, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, 
ном као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој  
аци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеж 
ејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле нап 
нце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на уст 
не, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лес 
.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по  
 и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, св 
ледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава ч 
ју испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лак 
рва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разп 
ћу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га 
 па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно н 
 учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе 
с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењ 
и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер 
>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</ 
 нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су  
— продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} 
шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како 
уселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем 
селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио 
ом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Са 
е више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост,  
ахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенији 
 скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до про 
зговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио,  
ћ Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договар 
} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио р 
х Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише  
з гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Са 
ало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива 
акрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуц 
а се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам ба 
нио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир 
било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не  
а стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као пома 
па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се нада 
акрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Псето 
а! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пуст 
је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке,  
учила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га 
>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка ка 
ије смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао реб 
То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан п 
пашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему  
орио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао 
сити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу  
пчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p> 
умљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кр 
6" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вук 
гаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше пр 
ткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђ 
адом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага чес 
се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влаж 
ну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало 
ну Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић н 
; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм м 
се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се  
докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео  
ђаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар  
јак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи- 
 дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Х 
га Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше к 
 је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озг 
цу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њ 
 прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе прек 
искује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје 
е и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнеми 
воме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком и 
 преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> 
отпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега  
шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли п 
, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станк 
енуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру 
ру као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узру 
а одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као м 
светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и нена 
ра захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Та 
је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке 
рно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, ко 
р као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, 
ре и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и об 
иљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се 
да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> < 
е овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике 
 и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у  
 чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одме 
одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до 
>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа- 
асвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а 
ке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, 
ко пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше з 
борити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у вел 
ати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у ха 
ице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зат 
у на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама  
ли сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако 
стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На 
 мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико 
 за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} 
} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти 
тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове 
дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, д 
тршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим,  
верава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли сн 
ки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а  
 наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у  
ко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А 
ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њ 
 а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и ма 
пире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствен 
мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред кућ 
плака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p 
<p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p> 
икога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како м 
 ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и он 
усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би с 
ајбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</ 
р, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би 
да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи 
ћ је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем  
S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као  
да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па  
м.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан  
 И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио 
?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на  
48" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</ 
ломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="1 
Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би м 
ли је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљуј 
 сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живот 
клињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, д 
њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов уб 
! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљ 
утим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега 
учила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и  
оља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „ 
 до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини шт 
Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао  
 би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да 
S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити  
а се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то  
ерење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Од 
ло грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „о 
а Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља с 
 А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покр 
а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="1 
ило ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину  
> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било  
му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, у 
дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично 
насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани д 
и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би она 
 прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не о 
ије њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима 
рбе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет 
кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две годи 
сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div 
 што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да  
колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера...  
 излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао р 
тила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не с 
рт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не  
даљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане са 
аветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто  
па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и  
тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} 
свим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветов 
и да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> 
Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> 
о пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је 
</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо 
ше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико  
, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих  
огаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око ње 
 живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале глав 
/p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била 
 да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} За 
гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га 
 овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замери 
ао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка 
гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турч 
и у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво 
у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку 
чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога зву 
н у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> < 
</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; а 
 срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И за 
адало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнев 
е, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико 
, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српс 
, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак,  
а! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна м 
ђу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за врем 
коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа  
рема овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу иш 
 почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="4 
него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па б 
{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово п 
ак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога х 
да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p 
авде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, ш 
 куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи. 
мо навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над ма 
оју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њем 
 а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле 
</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их п 
о хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико поро 
остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кућ 
?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Ос 
затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, 
а, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="1 
 се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је  
 избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> и 
сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да уби 
се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држал 
покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а 
овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропа 
а сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро,  
 која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде 
му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније ме 
ло ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на  
ецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је 
њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико ј 
ли су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан кло 
да, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала пл 
p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, к 
 своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А са 
ан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко  
S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само  
{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне 
 могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их,  
ра.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{ 
а своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто н 
која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те д 
тник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао 
с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских 
да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се  
н се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио нав 
о болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаро 
 гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јуна 
уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече  
а убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити 
 та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех 
и у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није  
несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, 
хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио г 
це моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али ку 
права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштит 
 што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p> 
ушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило с 
истом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, к 
ао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде 
 је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђ 
оћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није на 
отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{ 
аш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су  
 да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујућ 
о више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала исп 
егову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која б 
 врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо  
се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци н 
е нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се в 
 часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слу 
Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је  
та сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцај 
тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, п 
естално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови иг 
} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нароч 
зговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је 
е нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му  
мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То 
 ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} З 
да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са остали 
ле, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узгл 
и пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n 
} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра не 
 главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гле 
 упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да р 
 зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да оста 
ого их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с  
и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који  
 тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га сво 
осле првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра н 
бавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву 
 до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајд 
} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p 
одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњ 
е црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар чове 
преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ам 
даше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти ње 
 па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи  
нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најље 
ду зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одме 
ио пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више д 
.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у 
 као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, аг 
на?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>С 
!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} На 
, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше 
 влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{ 
зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од ов 
ином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и ка 
ерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем  
ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмн 
, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> < 
— Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну  
сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p 
притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав  
овори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџ 
сам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Тур 
 мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За  
в.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће  
ба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прв 
ед само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море,  
 Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крм 
 Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршн 
p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људи 
ла је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шарки 
они гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба 
и.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би ко 
... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93"  
м водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва из 
ић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада 
и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.< 
ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради кој 
положење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико трен 
увишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру  
ти на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давн 
прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је 
што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења стара 
весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре с 
едан општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несре 
 силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето,  
ачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити суба 
>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" 
оким зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућ 
ло тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задр 
а онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у њего 
ас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и шт 
очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, 
— рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох 
исли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче зем 
одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако ру 
то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом с 
S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод ко 
ћало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћ 
е била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као ч 
аселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало 
о удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да пр 
на размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне. 
раном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули ни 
љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера п 
дакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази  
Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријате 
ходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком. 
 шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта  
и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана,  
ијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несносниј 
 четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са 
од њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово 
ланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло,  
а игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пас 
о по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</ 
} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гук 
јче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је заустав 
а видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа д 
ак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гл 
 кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јаг 
посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p>  
 жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа  
и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кож 
угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро де 
— немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у 
дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</ 
гњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошл 
 Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово прав 
ра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често  
д су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, к 
 сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има ко 
иновљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише тр 
е бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој 
лутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један  
о, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, ко 
 Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо до 
душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћ 
 села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избег 
а, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па  
 подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак годи 
ао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови 
оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је з 
ји га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се пос 
 којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно ок 
атељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстари 
и поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекив 
е ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадош 
снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно 
, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџ 
ју од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причест 
еше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плах 
о се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвље 
је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана  
а ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар нек 
 неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођ 
 ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је из 
 би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају 
ви постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозни 
четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се 
зови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су 
 због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљуск 
о зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје 
као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пе 
т увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помол 
Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} 
сла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим 
А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак  
к жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и 
чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p> 
се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувал 
иством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним 
 мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, т 
 Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што  
је у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено б 
упићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а он 
а, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне 
а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане 
посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — узд 
ско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једн 
доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудил 
што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа 
само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опиј 
p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово  
урцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и  
-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир не 
ло пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које 
отивност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с н 
ва скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по 
, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она у 
лопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јел 
 као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео д 
 а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно  
а и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепе 
су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре 
p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, 
 кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад 
дметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радованов 
еколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подно 
о, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнул 
амници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладно 
нова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по к 
х осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гаг 
еколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је  
сти.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.< 
и у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му 
 остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учи 
ан за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао м 
е дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне трон 
ти у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више не 
 да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва 
ла по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи п 
шине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички му 
о, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и 
 земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећ 
ажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се  
ом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да ј 
тујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не  
> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их пома 
ћи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S}  
уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако прост 
љиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одгов 
о горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти  
дати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, по 
</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и  
носи и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико т 
ја је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који ода 
оји дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није у 
ци те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине 
 започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он 
 и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не 
ђени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу 
рњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необич 
вала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</ 
 би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи. 
ане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на до 
ао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма во 
глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук во 
ара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, к 
има, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широ 
 тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза  
јих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се ут 
говој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера,  
{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му 
и сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градић 
задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у  
ај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је т 
 /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну з 
 реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешт 
Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, к 
 почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S 
вот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је у 
а дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутр 
40_C13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудни 
њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Х 
рац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана 
се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крченик 
 а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лев 
овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ б 
вињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одг 
 Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, приј 
народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} С 
Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} А 
и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји,  
>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе 
је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка д 
а, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очим 
, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</ 
milestone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S}  
Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као 
очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао 
бом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мор 
 не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори дев 
, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и 
се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страш 
> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, ко 
па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича 
тито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе глав 
о поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где ј 
ра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, 
е које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије  
а по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је ст 
откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида пог 
и.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако н 
бирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тај 
ога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива 
буњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} 
ји је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлос 
њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па  
и, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а он 
ј састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћирев 
цем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук  
у и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није јо 
вати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу ка 
оје ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али шт 
ћу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећат 
о тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов  
ветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћа 
о заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуц 
ти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњ 
и најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле  
нска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда к 
је. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — о 
х поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други 
 су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутинов 
е ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb  
.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабе 
{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир пре 
им!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда 
ана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрача 
и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први 
го, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас 
и, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха?  
ли мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћ 
захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах сила 
гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и  
један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити < 
 Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у њего 
не.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали о 
та Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирча 
ахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами  
во.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очеви 
чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, 
ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса н 
ти наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео  
-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између  
х људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима  
 гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо;  
 неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова 
сма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар  
уда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, к 
з којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа. 
ђу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су пл 
ислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и би 
4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распируј 
Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му до 
је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ух 
ића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али ов 
је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А б 
јатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало  
у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S 
 је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала 
о сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</ 
 — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити,  
е горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-па 
и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И  
еза је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја 
аба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то  
м шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви  
а зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толик 
ом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа  
{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче к 
уњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Ј 
томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла 
агићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не 
и фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се с 
ле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња  
о је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини он 
амеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољ 
 поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана 
летен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с 
кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, к 
, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остал 
ци, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од 
з које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браћ 
</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; 
а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мучени 
акога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера 
p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S}  
а дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако 
, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, 
е и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут прок 
ње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загуш 
ећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Ова 
ада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас изб 
вери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страв 
ле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на 
кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују 
их само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је 
га! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупа 
ђер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријат 
Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? 
ом атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су  
 и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рук 
га. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвничк 
тну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих м 
рати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — р 
 бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос и 
те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити? 
 упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здрави 
и велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{ 
 Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} 
а му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Руп 
отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чек 
 пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после ово 
ик сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и ост 
, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p 
 светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела 
упало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном 
тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазна 
Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јо 
 сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Ово 
риђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — 
е, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у  
тупише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе ру 
мали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а ма 
.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и м 
га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, 
прату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива. 
лоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и  
 се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори и 
икнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах  
ило, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски о 
ницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — 
же да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушиш 
воме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гроб 
, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p>  
дости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, сил 
</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p 
гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва 
е и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори пита 
 <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, 
верењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио машт 
ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклон 
.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, з 
ом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Т 
ало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, к 
 ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни  
p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напреза 
 се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са св 
адох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећак 
 се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и  
јем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас м 
ници, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, 
ао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже 
 очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену 
сак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да 
удске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мрж 
уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погле 
лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диж 
у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толик 
д се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радо 
потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су ос 
се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поуми 
онио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по  
на.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји на 
 <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p 
ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како 
Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој ви 
ло, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгл 
 главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S}  
ка.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа тре 
га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако све 
може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по не 
исто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за иг 
ламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто п 
а изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходи 
<p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић 
на, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, кој 
љу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурн 
у се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим  
терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста 
 прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази  
пић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих  
аћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Ту 
p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткуп 
де је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хан 
рилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледа 
ли су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи 
ток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S}  
којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што  
ико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захват 
еше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ва 
 ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини госп 
 лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао 
је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим до 
но место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помис 
 обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи с 
ила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском з 
ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над 
 тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно мест 
 жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзан 
трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у ду 
а, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њихо 
 је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милој 
да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S 
 ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да  
њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те д 
 кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да  
последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње ј 
ава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш. 
оре, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда  
уци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p 
уци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опр 
ћ.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, ст 
и, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И 
лепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> < 
ко добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И суди 
че! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аг 
 по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — од 
же се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори  
и-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игума 
у и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! —  
и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! —  
а да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, о 
а да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказ 
нице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на 
ива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је 
адох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нах 
то, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сироти 
 напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурв 
, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да с 
ајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p> 
ом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, —  
 не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони о 
тару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олу 
боко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твој 
до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игу 
века бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих с 
огну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>—  
Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поу 
S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девој 
 му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p 
, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, 
овори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом  
 која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи. 
 макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами 
 и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с т 
- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није  
реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи  
 загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p 
 утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да 
осто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем. 
— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —из 
 Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жен 
Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се д 
ну их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter"  
а.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори М 
једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и  
, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли 
n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим м 
ако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си л 
е ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Ру 
 Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну ста 
 свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже 
нима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мрат 
р једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се 
 кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод ч 
ли, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На ис 
ећ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак п 
жише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад п 
 јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, своји 
 Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срм 
Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог 
као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести 
путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено  
у: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ан 
 рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти 
лази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замал 
ог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он 
ајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Ам 
е, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман  
Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— С 
 упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> < 
оче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде  
ри.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да т 
врши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се 
душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него  
<p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртви 
, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је  
е колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако на 
 крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и по 
иг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље 
} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</ 
хтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче,  
шице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он 
а се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка 
 а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истин 
 да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p 
и и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас 
Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговори 
а, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасав 
 гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили,  
пеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче  
та.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, ка 
дне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђер 
лач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио  
, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовнич 
клонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а о 
орком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о ње 
етле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S}  
е, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па д 
S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлуч 
ан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир 
о је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда 
 као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и  
 <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута!  
ве жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ћ 
узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> < 
ива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко  
бро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А отку 
</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја 
 где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда М 
е смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа 
ед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини  
 ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — 
аљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Д 
оворимо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, о 
ник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p 
 луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, ј 
 кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџ 
 колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p> 
бавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образ 
кле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекр 
 смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његов 
/p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакв 
ћу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S}  
м овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога от 
p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлакта 
таните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете 
 и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си уради 
си знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).< 
е ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се у 
ривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је 
 с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино:  
ом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одгово 
струки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у н 
јникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снах 
n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> 
ти,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку  
 престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он с 
стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Стано 
да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све м 
 Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испо 
оји невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p 
ајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вриј 
ши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица 
еја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, как 
нић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, бол 
вест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет 
ји.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао  
и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а  
 не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се  
сно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мисле 
епа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну С 
 је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, 
ој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>С 
им, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, све 
?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> < 
? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде м 
ља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо н 
к тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море,  
рода, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава сл 
ћи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — 
 са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јо 
он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим у 
 кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет  
е и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио п 
везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим  
песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зр 
оцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли 
, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шт 
ан.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!< 
 пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чист 
даде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да на 
.{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело се 
 нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш,  
оје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одве 
а отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лаган 
ечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу,  
 Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, ка 
нез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> не 
 остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо. 
 јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не пре 
атра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклон 
си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино ли 
врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, 
ижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, мор 
м, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити гло 
? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе б 
ш.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад ј 
 погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред ови 
 груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и т 
рочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало в 
та судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово н 
аши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Ов 
 на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у гру 
 прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нер 
 укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и кле 
гибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањ 
 запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Дол 
а, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем 
ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту,  
атару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Тура 
ј бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, т 
сртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који п 
емена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог 
</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже 
изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред оч 
<p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на 
а, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријате 
 му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у г 
шао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Руд 
е је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} 
д и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; но 
им, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје позн 
собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> о 
 и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{ 
а радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће са 
ш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатир 
ревуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне п 
 стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не саби 
S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу 
уморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачн 
 с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, пока 
упкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели 
лаву, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} М 
Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а 
 велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да 
на), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.< 
ше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло 
 Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао 
ом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага.  
д, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину ст 
танојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још 
> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одг 
 раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зуб 
ој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту. 
— прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, 
, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> 
д из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића 
гом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је 
за свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у  
мњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после  
омиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећа 
></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо ис 
 ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће би 
 се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> < 
 почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохват 
оћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта 
ћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха 
ало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му ј 
рвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар 
ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> < 
есет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Не 
 их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога са 
ш два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мо 
ћи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освет 
коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топ 
ту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Пошт 
S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати пр 
о једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S 
ли од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио д 
S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти,  
т.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, 
се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруш 
овића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу,  
Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спа 
 крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; ал 
 зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке 
И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића 
ала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена 
ружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукави 
а врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, груну 
есто да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Так 
па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка ст 
 Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> < 
о је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху  
 Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом п 
ицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао 
Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коц 
догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу 
ла, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице 
уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима и 
 оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе 
 а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко ху 
 „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно за 
Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p 
м свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а 
ђати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и с 
м, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народ 
примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, п 
главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годи 
рова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} 
у вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и ми 
зи оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци? 
а; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муње 
ме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед 
 нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш 
, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невољ 
неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима дол 
шко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао 
{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не 
н; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру прол 
ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, д 
о, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, 
 зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што о 
 сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити 
Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник 
њан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је доби 
улум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих од 
кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гус 
очито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога  
љеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако з 
моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене с 
и на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се  
убашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуц 
 један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одг 
како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ  
р половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} 
ала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} 
а! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S 
одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у та 
S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они ск 
е и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надма 
ладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и  
и ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“  
 крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, 
која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више. 
анцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пла 
 пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране. 
етвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљат 
 што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и б 
 почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријате 
; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самог 
стења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, а 
вапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — уз 
претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вр 
. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти  
ему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о  
сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, к 
млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива 
 притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља,  
тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир,  
чи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часак 
изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, п 
е њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она 
ма га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти р 
аскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не сти 
 преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викн 
а, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој  
ве краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и 
и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> 
о вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и 
укну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмури 
, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загле 
 се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посм 
пуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степени 
кнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је бр 
гледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд 
вника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после 
ве докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај 
ота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже ср 
копан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом  
/p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone  
Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</ 
очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јасн 
евера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Ма 
а.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће б 
парен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} 
ију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се вра 
ља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда  
један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих п 
ке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао  
 куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић от 
стеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од 
/p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек п 
ла за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву запове 
аховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у 
 мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} 
Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих 
че.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се ок 
Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображава 
ић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p> 
х! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за 
 старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, ј 
Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бог 
мбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке. 
Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једн 
е те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S}  
баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи 
="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S 
их био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осв 
— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко ус 
ред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Б 
испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Га 
, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врху 
.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одваж 
је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му 
ости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарим 
>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажм 
вараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у  
а, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb  
ушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то мусели 
 палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претура 
биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, д 
S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му 
ан. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У  
о.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ам 
лати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми 
мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчи 
од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле л 
лоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао  
плакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" 
ти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песниц 
Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да ост 
ика, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчу 
мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветн 
смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на њего 
ра звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да ј 
а, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку 
 тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај 
и, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ  
је га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђ 
гова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се п 
ео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{ 
 само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним исти 
 леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки  
што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се уг 
 раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А  
му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само до 
инске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове до 
ва, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводниш 
ало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те  
колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер  
о покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као  
 пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повиј 
орни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малакса 
 прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и 
: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи н 
ух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој 
гњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма 
азнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жи 
а поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пл 
евао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све  
 овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p>  
у, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори М 
, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мо 
умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета ра 
 страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић  
 задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, так 
 од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне 
>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, —  
ежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ниш 
ше сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га  
мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то н 
едва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђе 
— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету рад 
те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се 
 прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао ка 
 је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини 
рци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што  
аде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снах 
о наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера не 
рно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове  
{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у к 
ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и о 
или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове 
до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравц 
о последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје уб 
кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око,  
приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом  
е.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећ 
глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно посл 
ака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њ 
 осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у д 
пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, 
и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је  
ростасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника 
а храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калу 
подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод ње 
мљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежи 
 и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило 
ових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, 
му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетреними 
ља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небро 
р гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву,  
нам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину  
а, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима,  
пићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страх 
о је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је ка 
га, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вај 
 замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, п 
има донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p>  
о моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одго 
ећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво по 
ану.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете  
х тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb 
 из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се  
устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто ј 
ање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са остал 
 и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи,  
ше ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче з 
 не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко вре 
ечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пи 
ти кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли. 
ни Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони,  
иклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зи 
.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар к 
 последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетени 
ко сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>—  
 баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мра 
уран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Ј 
иже родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандил 
етао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што  
или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb  
 простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да  
днесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> 
иш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна  
несеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећ 
 с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да 
га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p 
ате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од ње 
уримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по теп 
кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошт 
зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана на 
и је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако  
 је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера 
ни ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, ст 
ори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје  
утале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи 
воју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи 
 <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим поглед 
, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око 
Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S 
ицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче 
ознаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмел 
ма и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> 
простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у висок 
а ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један па 
е може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив см 
све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој 
бом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом 
светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у х 
ачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира под 
>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много 
м се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који  
о само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Тура 
гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то н 
и с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ств 
 користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и 
ешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод  
p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци разди 
цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSectio 
постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у к 
ана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S}  
Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано ме 
 сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао  
олини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагић 
уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Х 
е као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, бић 
?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет го 
е ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>—  
ко освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S}  
 на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, кој 
<p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сум 
.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! —  
?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам  
иком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимо 
 корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује 
мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и иг 
S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год 
ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, шт 
n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем 
слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда мусе 
} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-аго 
алинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта вел 
а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што п 
клонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, 
/p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S 
и које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их  
 кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе  
Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир.  
у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и дан 
свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше 
есто правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да уг 
углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један уза 
ражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пруж 
та ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету на 
чешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију в 
купиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиро 
да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову к 
и израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и к 
 закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братск 
 добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не тру 
ас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се  
ах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипи 
 Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта  
ади једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у ваш 
p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, 
јдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим и 
 и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на 
пећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море д 
 вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што 
е?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком,  
та самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџ 
им из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако с 
сто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p 
а човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са свој 
ше погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> < 
и.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздра 
иве.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је ова 
хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помого 
 покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p> 
х, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина ј 
за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више има 
154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак п 
ао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њег 
ма, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака 
ке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров 
у боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га 
 оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и  
ам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убија 
онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Т 
е не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе  
да и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личил 
она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то 
<p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трч 
о уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Т 
тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>К 
пе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожн 
икну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Ск 
астова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха 
жа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукн 
 ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="24 
о, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S 
ожим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете ст 
онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко у 
н.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је сам 
ли Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше се 
</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости 
овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} 
и и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, к 
 пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глоб 
е?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци нег 
кона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — по 
уби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> < 
де наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу  
тару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су пони 
вника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, 
азна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зг 
ва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше 
ло за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем 
е му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до  
 <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропус 
Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу  
, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао  
ј приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђур 
ила је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>К 
прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стр 
шкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезек 
имо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о дога 
 село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато  
и манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село о 
љава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по јед 
а, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га при 
едан Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда при 
н.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На 
гла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се ок 
 Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а л 
ва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту 
када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S}  
а.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — 
 врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као д 
више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јо 
о, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада 
киде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где  
оножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је С 
 је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он 
ирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман 
едан сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p 
у чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијал 
а или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које  
Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери  
не прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с мес 
плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— 
тарицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који с 
љено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак  
и? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста к 
екала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ват 
сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити 
Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, д 
ете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвав 
је оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не с 
от и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да  
/> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p 
о знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша  
огибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је  
 проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново обори 
мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде 
море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепасти 
он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирск 
лазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="1 
Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале 
ући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему с 
о, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све  
закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчев 
орама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похи 
 се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, ка 
има небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи с 
ма трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обу 
га пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чи 
ице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком н 
другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрин 
м главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова лег 
а, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, 
га, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће  
ети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} 
тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, 
ти, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту м 
челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као  
ардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вр 
{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око пас 
ку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запит 
ред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока п 
аност, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају на 
а филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узг 
д угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, зале 
н није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искуше 
 се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима 
ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви 
ру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови 
се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју ви 
 Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђ 
>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз косм 
p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне раз 
начило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде  
 — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p 
је видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода гд 
пртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да 
иља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше р 
ог ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећа 
 једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод  
Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није  
дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Му 
хије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је пос 
ара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спус 
 босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџ 
наћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> < 
поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише искол 
у уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њо 
ником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране 
 собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо глед 
у топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену  
ромаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} О 
аук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљиц 
 укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар з 
мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо н 
.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Ан 
"> <head>1.</head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне п 
и се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова чес 
убише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb  
 а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећа 
 занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату? 
<l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l>  
а на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А 
 што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, зане 
Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим не 
 и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадил 
>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочек 
су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — пов 
бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Та 
и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потре 
о оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић,  
нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> 
што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада де 
а оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више  
и свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под ст 
ман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оно 
а.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</ 
 заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори 
јвише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колу 
 одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S}  
 да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога ве 
ма.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Ра 
не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске  
оје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — 
може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље  
авци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе 
а, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујућ 
у влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окр 
идана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било  
ко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге 
/> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с  
ну.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с  
екрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се 
 и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе 
узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијај 
башину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „ 
ме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> 
p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодн 
рио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам 
 још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-аг 
ру и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, уск 
први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудн 
дну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини б 
 гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="su 
 врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игума 
је оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га он 
 он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на д 
утрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а  
то ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија  
ед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb  
еш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{ 
 да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у ов 
а се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче 
.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} А 
своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, ка 
ашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати п 
нђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{ 
иш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко  
, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо  
ђај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да ум 
жну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци 
и Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако  
и игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним сл 
ну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</ 
ти.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>—  
ешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</ 
 ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Мил 
аћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n 
 замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p 
танак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало ода 
>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену 
густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си  
 теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни 
 ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто  
радамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле з 
аве и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Ра 
дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да г 
штар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведри 
на плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној св 
огрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је 
 гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као  
но Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.< 
— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто 
а и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, ко 
ространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више у 
лах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је  
о још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор са 
тала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и 
поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Ни 
на није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера је 
и како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али н 
н, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити н 
 вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићеви 
и толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак ути 
самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Ста 
воју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале бул 
и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао за 
ите.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самр 
била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То 
е Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не од 
ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима  
 што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клат 
е одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се лист 
авици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те сп 
 мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа 
питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све ст 
ри јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило  
p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле м 
, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече  
p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима,  
ђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S 
што, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћут 
зраз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога с 
ђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} 
и као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу т 
осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих  
тевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} П 
лан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из  
пили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута 
се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доб 
ову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су 
а! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије  
све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну  
утра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p 
ше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како 
оре, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одм 
 сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша 
/p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Раш 
 зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навла 
ујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено прев 
/head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као 
репери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна прти 
полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина ов 
, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени  
S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне ж 
је озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народ 
 да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала п 
а у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту д 
а јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још  
и би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те 
, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Ша 
а није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са 
је ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да 
 ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо с 
ића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што 
у се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и д 
часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — 
да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа  
 те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеш 
ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију 
и што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, м 
е пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудн 
и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другог 
 дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађен 
 ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p 
је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџиј 
стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре про 
 којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце  
м би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога 
журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" 
го, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклиња 
стала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је  
 и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима,  
 ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па  
ма прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је М 
ду, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па 
ом закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџ 
 тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране д 
упа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку 
овори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село проп 
е Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— 
 је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па ваја 
 је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може изб 
ћу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, д 
, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као пр 
ла обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А до 
е горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера  
а, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окр 
у књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац  
али зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданил 
 најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису  
љи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева 
настирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су  
шка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвир 
е није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури  
- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се  
е усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио с 
 све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и с 
тура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> простран 
још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се из 
 те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, к 
иколина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да с 
на, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши. 
 из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па 
а јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S 
пречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину. 
ернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао зго 
 на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ши 
/p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца  
 се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко 
оглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везен 
рекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленим 
опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса 
авао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу прод 
 Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, 
 милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени,  
давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овд 
а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба п 
ез помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p 
 А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, 
09" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} 
>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да пр 
пао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: п 
ланина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта 
весно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone un 
ти.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника  
 n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копит 
о Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како б 
Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се  
о да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запи 
у! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприпов 
а му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је у 
 ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи- 
е је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га сла 
 привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се м 
, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта,  
атко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S}  
е светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога 
астирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цр 
атао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, о 
и тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате. 
еде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</ 
да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, 
равчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се н 
мем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и п 
решито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога ж 
лаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136 
 њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</ 
ne unit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, к 
ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости  
а.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n= 
 Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Шт 
кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче  
се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. 
!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор 
 ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Ја 
и што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци,  
 вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутр 
 Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморн 
ама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p> 
учује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворе 
Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестан 
ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као  
уман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћели 
лком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепч 
амо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> о 
 разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их 
је, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с 
ста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше к 
та. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једн 
мах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овог 
 па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира,  
е посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жеп 
ће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p> 
е, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје. 
чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Ту 
 а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје пок 
ношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га све 
евољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушк 
 селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријате 
а их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Х 
 се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који 
 лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да 
.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и 
 које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастир 
помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажеле 
 више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за  
, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — з 
, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S 
овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим 
да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, к 
 а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај  
 јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не 
 на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њи 
су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Б 
у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — тол 
ећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући 
ване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси л 
вога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Тур 
} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночиц 
засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запитк 
а часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове 
оје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу п 
 хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати  
почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по ма 
 с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати с 
и још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда  
Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда 
 Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.< 
ије изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па  
 а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор,  
усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину ду 
уховник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p 
омче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече иску 
хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с на 
ртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спус 
репи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а  
} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход ил 
иче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које  
ило само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лако 
 мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше  
заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ј 
аш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет  
> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — о 
 крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} 
силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p>  
баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовнич 
ов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин  
та нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника покло 
би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе. 
н ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само ш 
S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољет 
н, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да прис 
его ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћ 
ројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p 
ојом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога раз 
и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причес 
и чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе по 
аш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, к 
 не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељ 
се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од је 
еваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили с 
осле неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцниј 
ра бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћи 
окорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав тол 
ић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега 
че бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ва 
>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укоп 
иле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је ма 
де руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и и 
 рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p>  
рудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери оз 
ица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених  
 снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто за 
чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину  
та игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да б 
је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p 
> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спав 
</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Ту 
 то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није 
шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса ку 
S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да 
рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом < 
тио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуш 
мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} 
ка, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и п 
м нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад 
д му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жил 
Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p 
p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми 
ва преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке при 
и се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, ст 
оложењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p 
и сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се 
је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли ве 
>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који 
{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела  
 <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, 
оја се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.< 
ају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном н 
ут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази  
 лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. 
 она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра м 
ри чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} 
 овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ва 
о.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како  
ео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p> 
им дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла г 
</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или 
ио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“ 
де је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у чов 
 овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин шт 
е, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђе 
 Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} У 
е с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се и 
 — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си 
смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све м 
оге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се 
 трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, 
 упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чека 
 ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти  
 поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике! 
ем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти 
слао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево  
у калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А  
.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник,  
делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месе 
} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде з 
ао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто 
ајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју остав 
{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада 
 Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не ус 
-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве  
 згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажн 
хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају. 
да и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и сп 
ском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Муст 
њи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и 
 па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром вр 
али очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна 
римио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p 
S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како  
измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што го 
ама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћое 
ио је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смел 
и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, док 
и или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, ди 
чке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, приско 
чи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p 
не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли  
</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> < 
, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као крив 
p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>—  
и то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну 
Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> 
ити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у ду 
и у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима с 
 Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомил 
 од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора  
а граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке,  
 даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше гл 
, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнут 
.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на  
к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори 
</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. 
>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> 
p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да сп 
 не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких оч 
 <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p>  
де“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— О 
 — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p> 
или девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта,  
 је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори 
<p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за хр 
и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— 
ће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ ниј 
год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p>  
вину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу,  
и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ. 
ша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p> 
а их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цепт 
му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста  
и људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и  
 своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство! 
 n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје о 
>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте н 
 не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит п 
им вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је,  
, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, жу 
р.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — в 
 и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу 
еколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни ха 
љена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не зн 
иш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијеса 
скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност та 
 тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је з 
о?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да  
звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља 
о кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три да 
 чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на р 
зли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се с 
ом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвен 
дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} 
 часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет г 
јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њим 
ва тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивал 
ницама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му тама 
S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ к 
ли га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Висок 
едаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, 
и Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год  
н и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак  
испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никак 
е било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међут 
ље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S 
весно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /> 
ца, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а и 
 их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољ 
 почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубок 
зене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дув 
ај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89"  
 <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат 
дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактов 
у небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу,  
пено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево  
ивене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске 
и међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну ле 
{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у  
бо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу  
 прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечји 
улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се ча 
ше око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића 
овек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је ом 
игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187 
 — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдег 
ле буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезино 
та тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, 
оришту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стран 
 у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупиј 
{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и  
а, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака 
мовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик  
е на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољи 
о то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо ра 
/> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељ 
денац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га 
та сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним зв 
 прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S 
наком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу прос 
у се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепе 
источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудн 
ко њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „А 
 које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се 
едао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији 
е свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово успра 
осле тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке  
нчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с 
ек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црв 
ко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под 
менило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} Т 
а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и зап 
а се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с ње 
ишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на  
ешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним шти 
ла, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења 
ли је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека в 
ни градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасја 
 Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станк 
 година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначк 
ети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, поги 
чкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће 
о своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и бу 
што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире 
на на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљен 
врђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживе 
 не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не просло 
аплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и  
="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, не 
ук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p 
, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним глас 
ђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>—  
котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ру 
део међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад ова 
 витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било убл 
еш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу 
седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружит 
а стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чу 
! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме заг 
 кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који ча 
ружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због  
 Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и прев 
то је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако  
на, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом  
јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље  
и, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.< 
је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас?  
ијатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам  
урчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме ч 
 Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да,  
блаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ћ 
мче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Е 
а самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заш 
олико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идит 
 одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и дру 
а Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире н 
нуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те се 
ка крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милан 
х, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да < 
м запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гаг 
т јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златн 
на овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ах 
рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра,  
о лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном  
 Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога сил 
 с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчи 
оме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељ 
њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чв 
е места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очи 
чи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су с 
ека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи не 
 у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе се 
плетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова  
и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му н 
лико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за  
што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, 
 Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће  
!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања  
, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише  
ића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасв 
 разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком 
о по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Р 
е поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. 
во искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — М 
 која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје 
о су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред хано 
ожди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, ка 
ресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радов 
 рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да  
ета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кн 
вај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{ 
да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему  
зница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило д 
агла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Зами 
 ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{ 
да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман 
 већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече  
ежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S 
ти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне  
н из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да  
 се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распе 
сли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се к 
о је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све о 
 свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао 
 запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, би 
нојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити 
 дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња  
на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима 
о уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разор 
ља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он ве 
 тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар с 
кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p>  
пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које  
режу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се 
е поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу н 
пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату пла 
на светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену 
е зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва 
оја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да ч 
а се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим 
ци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— 
у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче з 
савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и д 
екну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа ду 
е могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира 
улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све  
вршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела с 
а.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му д 
стим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос 
им, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поузд 
е по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, как 
о која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага јо 
разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина 
ило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука  
и.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и само 
а врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да 
 невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>—  
ојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је ј 
пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одби 
е зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце пр 
 Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред при 
ј народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати  
 кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</ 
сак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу 
ла једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb 
ти.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, к 
и кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од 
нда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не 
у трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово 
а избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана  
, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да 
 ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу ник 
ћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже диса 
еш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потурис 
врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Г 
жност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> < 
се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је 
м заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће ј 
ко бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз  
рептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од  
 бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S}  
сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно,  
уши, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи,  
, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад поми 
ом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не тр 
и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као  
е, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га ј 
ворио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђ 
 око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа пог 
то се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несани 
те како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и мана 
вори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још доб 
 се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу 
зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима  
штили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови 
рудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, чест 
 кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а с 
илици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избри 
 готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже 
аспростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква  
у се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или 
{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p>  
</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ он 
рни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Ал 
оња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки дому 
чита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима о 
не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Р 
рошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу 
ојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака раскло 
 не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову р 
 ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која 
p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n= 
ше никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о 
 <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено  
обичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га поз 
га догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p 
ма, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само игр 
ед собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја 
 се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију заг 
га ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово кака 
уде, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међ 
те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Тур 
к.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљ 
езане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа к 
 тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост,  
и зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић т 
и, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и пали 
давише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он п 
д.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним о 
сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватр 
и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин  
ом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му  
 чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе,  
ић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку,  
 сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. 
ространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатли 
 <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аг 
у.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега ниј 
 под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су с 
Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у 
е, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је 
p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p 
з икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издво 
<pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На т 
са нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за 
а двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присус 
 како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занес 
бук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и х 
гледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невес 
што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p 
леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто 
а многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота о 
ша барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно  
један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној 
и гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена 
ти напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да 
е часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ак 
асењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује у 
бље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако  
м, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море 
S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче м 
ину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несно 
, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у го 
</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би  
слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа  
си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p 
Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио 
на, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло  
ушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од  
тно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p 
деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва нав 
аше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој бр 
Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога бра 
а још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наор 
е.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и  
аруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиш 
није, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљ 
ити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, ок 
 у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.< 
 не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразил 
 n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазна 
10" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је мест 
ана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати 
зговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да  
ме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није м 
пић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Ми 
здахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цр 
ла пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев,  
е као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова гла 
жи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђер 
еше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву  
а да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сут 
рицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грле 
владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу 
на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајч 
увају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић 
ене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дан 
о! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Збо 
ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /> 
ћемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки час 
, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је при 
рислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води. 
аше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, д 
раде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да 
га „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипал 
тије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници 
седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута свет 
припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме с 
ија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, п 
дведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а 
S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Об 
и!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, дан 
к!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај поср 
округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је 
 те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе с 
е се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи 
 — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>—  
трже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не 
 Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, п 
а, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с  
 Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно за 
паде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кул 
ише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па  
>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад  
p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Руп 
 поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се 
те Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, де 
 страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека  
а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутк 
ред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се 
теза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Д 
обу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p 
ћ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, р 
ене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чис 
ји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— 
хо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћел 
.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме ув 
служивао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрк 
а тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан 
Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> < 
еобична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Са 
иво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује 
ачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су т 
јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Сми 
зи, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва д 
поља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шк 
и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p 
а.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље са 
зо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа по 
 Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути 
Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавиц 
/p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропс 
ежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p 
н не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Ру 
 и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити на 
у, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз плани 
, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и зами 
внику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" 
тале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако  
ао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и 
ћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није и 
е чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час за 
<p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што с 
час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узим 
зу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вече 
у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{ 
е изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило 
 једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао мо 
 домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лаган 
 домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лага 
то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не посл 
, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом,  
 Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море 
огледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p 
неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак,  
Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапк 
диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су от 
— запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не изба 
А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита  
ли лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! —  
бима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати  
ну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше 
ви, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка 
и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> < 
У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око  
о му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо 
амо да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свр 
е.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па  
на за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци 
ном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> 
о реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, а 
а, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио  
, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је  
 много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играј 
ише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p 
во, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како  
вори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша са 
говори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запи 
ева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи в 
цу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде 
а погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— 
нао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ип 
моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудоват 
ића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А 
ком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојн 
, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му с 
бро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, у 
а стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови. 
ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према  
алих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али  
ивало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да 
Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зи 
упа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силав 
као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p 
сове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и 
, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу,  
када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину п 
а патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често сла 
мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијут 
 не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" />  
удничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао  
ах је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на  
и-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи 
о сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благ 
 Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодн 
<p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога у 
ном детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија 
/p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — ј 
дника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у  
га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди т 
танојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на  
е јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми ск 
о снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е  
хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова ст 
ти топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати так 
ова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари  
у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред с 
а дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту 
илије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је 
главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и  
па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо,  
ли усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанств 
во пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{ 
ану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојк 
ош, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, 
 усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи 
љи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу 
 кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубим 
 ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених  
Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му 
ме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу 
 обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, сн 
и уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо 
 покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да 
 лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над  
 му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад  
 су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.< 
 израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</ 
а Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му 
и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје 
х почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а ма 
е хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма 
е, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје  
Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана 
estone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је 
о газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по  
, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан,  
тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И јед 
е он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио 
Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске  
е од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су из 
ога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звез 
су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије 
ћ нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Стан 
да у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по ј 
е осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она 
е пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по  
гина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћ 
очео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му  
ћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму. 
е пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је  
ахвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачека 
Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се  
 да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој по 
о му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук 
, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, ни 
д се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док ј 
ји брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их 
ме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, 
ну.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује х 
очи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још 
 овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беш 
040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу 
ну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем г 
урите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете дев 
д дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска при 
 пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо 
о! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, препла 
рча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо м 
ца Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита св 
рећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.< 
Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе  
најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S}  
та, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ 
апољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала 
м очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себ 
кове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Же 
длучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— 
 нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p> 
их стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> и 
под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налаз 
ао и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— О 
 са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали  
о је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ак 
" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити  
џи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навук 
ад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе 
и се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и њег 
рују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз л 
мешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљ 
њих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницим 
а, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Руп 
ђе му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан изра 
дупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније 
 што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који п 
<p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и оглед 
 онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући до 
еда мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозиру 
 остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће 
ујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислит 
о исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну  
дахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче ка 
ском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа мален 
ва.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гле 
му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба п 
девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срам 
ection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалек 
аздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном 
га, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом 
се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је 
ану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и по 
ош само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уз 
и се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен  
едоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ов 
е у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заш 
 <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их теш 
гову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине д 
p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав и 
убљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се б 
 тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштољ 
шти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на 
решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупај 
ругима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до ма 
мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно  
е трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је ра 
нић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је 
ера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! —  
о и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир. 
најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна вазду 
, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, 
ежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним пут 
а нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори  
киваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, 
страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук  
ла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат бр 
рихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био в 
 оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана  
је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спре 
не потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених к 
етовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собо 
 лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, 
чи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он  
е је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јао 
ка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу не 
у, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама 
ком пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога  
 заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и ка 
његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је см 
адао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће 
лаву укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, кој 
не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више!  
S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледа 
истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, 
анас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њи 
овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано  
остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> < 
вио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо ли 
у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку  
доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А  
 стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разго 
 скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, 
он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p 
утра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му  
> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђ 
 саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је 
 када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Ту 
акне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлу 
е материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо  
 па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта 
дужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="cha 
 чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда  
 је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стран 
 За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена 
ожда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако 
о се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, го 
м, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му  
ало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двори 
се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје поглед 
 осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити. 
 позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине  
није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чу 
 освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти са 
<p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
а је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духо 
могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што  
ом нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — 
н је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се  
убаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на ор 
е га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је мерк 
е изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена 
цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одго 
ла се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се пр 
астиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недић 
 без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак из 
коме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Он 
за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</ 
 им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> < 
оје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња  
да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А  
 јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднут 
један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не 
 га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима ј 
 је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакн 
ш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за о 
надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно к 
у чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга,  
темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му 
, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово  
у до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило  
е, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} На 
 започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{ 
ати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и 
и атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли? 
у вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Сми 
 је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи се 
тиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губ 
де је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати  
веде по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га  
молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруш 
сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви  
песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и по 
 што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снах 
е он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну с 
а, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим 
 истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} 
тао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, ка 
 то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло дог 
ло сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са о 
а све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље у 
ао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесн 
, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одај 
на туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој п 
ење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине о 
познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајућ 
блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и 
а?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да 
ју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју с 
.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео,  
к и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Мило 
} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чис 
е, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те 
ен старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашен 
 руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, 
е да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у ва 
је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све 
/p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, н 
он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се  
зан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што г 
е му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и  
рати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — проша 
исао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило 
Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки 
ман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно  
продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка  
јала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамни 
ака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p> 
> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако о 
аучила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости  
а приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — ре 
ша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и 
учи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блес 
ог терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из  
ско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће  
е Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Ова 
га; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без  
бом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизв 
 <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да 
ода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— У 
Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, к 
му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се 
па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у гр 
та.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и 
чно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{ 
ице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав прити 
тима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје ме 
зати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Р 
 глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на 
од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од б 
аха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаш 
.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је  
ну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово ле 
уче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годи 
евојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати 
авале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у 
лази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му ма 
иво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неко 
је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да о 
 се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било  
 — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих ба 
, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пре 
што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S}  
Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па 
сту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жрт 
 који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — од 
агу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје  
према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлос 
!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки м 
на притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач  
му је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p 
ку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби 
 часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га 
париса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним  
о руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли  
ично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни  
слови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p 
ва у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, облив 
ло, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, о 
у незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прил 
ице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обу 
.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} П 
У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једн 
а отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико 
бог страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар 
да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога 
 — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арха 
а.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брз 
 /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено 
по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а св 
е, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један м 
а дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="1 
га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му  
ићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви 
а бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз сел 
рена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи 
што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Ру 
х бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао 
це.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до 
јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спр 
ко њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га  
у и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми доб 
ан момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде и 
— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>П 
их момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат 
ива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман 
омешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело  
се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хв 
 доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одг 
S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке 
 Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је  
о да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни доч 
 он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени погле 
над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и 
шта скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, ка 
 помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за С 
 је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ 
и ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер 
у и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бри 
и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар  
... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је ј 
утра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом  
 Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране за 
ропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у 
а, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дуб 
кидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме мест 
 добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судб 
а, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној  
о удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче 
живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда 
лели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре  
орица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у  
 ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана посл 
е и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од ра 
а њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише,  
се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девој 
бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним 
рашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа проле 
д, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, о 
дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а  
те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би мо 
помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај  
да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и дос 
бицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити др 
рећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, ко 
игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека 
Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али 
а чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Харт 
.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче 
ата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника  
pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа  
p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило та 
(„Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још  
ве, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сас 
 <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби 
ојави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста,  
 ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити,  
 <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај гла 
је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све 
е, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али 
 је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невино 
се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију,  
у зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варн 
е над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и 
е се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање 
пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђер 
лакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз о 
ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке 
, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубин 
запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> ча 
дно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком,  
 чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- па 
 дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него  
и брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну  
></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити 
тр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима. 
> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао 
окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје 
 криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! —  
ако би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељ 
 умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препе 
</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећ 
жбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну,  
ише није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом гла 
 те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости. 
Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим 
 игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и 
платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због  
, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је 
 онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у б 
ј мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено  
очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није 
тирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то до 
ајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p>  
де из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, ко 
 Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.< 
</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе 
није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао те 
лоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одм 
спаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, 
а ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је и 
ом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме 
} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је т 
есече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажа 
јете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па 
х, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — дод 
ејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тел 
 и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — ре 
о је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претво 
 писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајал 
а јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава у 
 што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и му 
 имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-к 
> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.< 
чезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамља 
 ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да  
> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чис 
су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убиц 
екну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. 
 писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима. 
уди, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио некол 
о знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је 
 Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да ј 
о му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ћ 
 му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставит 
ма.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову 
, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговор 
је никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних та 
 лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића. 
их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ниш 
нути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, 
 у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи  
атише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Тур 
се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру о 
S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одер 
p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар д 
у.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи  
 <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — 
е му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који с 
се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује љ 
а страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло п 
копао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли 
р издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му 
то је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је с 
су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пун 
у лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S 
 да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада 
е заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушл 
џаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како см 
у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку  
и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја вид 
ице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узви 
9" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звал 
а међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек за 
ћемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Ба 
о сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>—  
 ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запе 
 срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно з 
} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном 
 дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, 
ви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да ј 
 а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју. 
у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће ј 
о је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тв 
 посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама  
ла дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све м 
 и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед  
ње, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, к 
вала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим о 
178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и са 
жа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири п 
</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а 
а везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатов 
ао стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем ка 
 силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек до 
 да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, ал 
 Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је 
ног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Але 
леду опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро  
е та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану,  
пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Ра 
ком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахиј 
могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да 
, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се т 
у главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, са 
је свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га н 
е.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да виш 
кале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То ни 
а разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Ме 
 његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{ 
ле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и не 
амет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никакв 
бини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет 
, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули  
нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехрис 
душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села 
а пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, 
задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш 
 стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада н 
ело.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда,  
 Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело гл 
лас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо 
нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној дев 
ишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето т 
е у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зра 
ано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и 
.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" />< 
ку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опаз 
а да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, с 
 се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одм 
и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери 
уту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у  
 му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — 
чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао с 
шчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога 
у долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу у 
 студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна млад 
и било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српск 
та ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити  
 а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко з 
одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село п 
 Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо пр 
дио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи п 
три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Так 
игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да ос 
теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта гов 
илику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трп 
његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало ч 
де на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и ово 
е, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговор 
 каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви пог 
хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и  
.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Бо 
ков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори 
рискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже ру 
ли се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зариш 
о оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, 
, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи уг 
у.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} 
 одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да о 
е и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно  
е Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p 
ста направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час во 
 само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао  
, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад 
 воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само 
е двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправд 
ош да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни 
палио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— 
ти, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у се 
.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеш 
а чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била  
дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и пом 
 да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом пора 
рујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз 
бог некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувим 
ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину сми 
и и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах  
е се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> < 
ало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овог 
амо дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p 
љепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Уз 
ривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p 
Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан о 
а шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храб 
з хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је  
ном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите  
 субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а 
се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је 
у ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што  
два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој см 
једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме  
е, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло  
пи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они с 
Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> 
 ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то а 
е успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца,  
одинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад 
омила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса 
мо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза с 
ло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још ч 
га, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џ 
 Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} 
милица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена т 
>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p> 
ела приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p 
о једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се 
з девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада  
гића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегл 
 <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p 
 Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не 
</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! 
>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као пома 
 ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учин 
 како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога  
</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и т 
ао сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као  
уман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу 
а.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се  
p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи 
 заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све,  
 истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> < 
рехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} 
ћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У 
дно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И 
а.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тести 
ну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мал 
, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме  
оје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" 
На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за  
кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И с 
/> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгле 
ршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пу 
овића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који с 
еригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припрема 
 ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше 
менуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то 
ћа оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и с 
ни одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од  
гушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замаг 
 Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кмет 
{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме по 
анас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p>  
се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили 
гића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога с 
ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му 
 онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљ 
— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и запо 
31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздра 
Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то 
 је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле ј 
 Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толик 
те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну 
ога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућ 
 а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да 
 најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А  
 једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игу 
о је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џи 
 камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Су 
ола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с п 
е трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам 
гићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка д 
ацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнал 
у, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гаги 
ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S}  
ш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она н 
.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло 
ћа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S 
јпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше јед 
ири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага 
 дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче 
> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, шт 
као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога д 
азити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастир 
p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n=" 
дног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из  
ју.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде п 
 Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, 
Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га  
 игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагић 
е Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиство 
} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха 
к на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и пр 
егао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић по 
се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима  
нама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: 
чина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутр 
ацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати 
</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништ 
а дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању н 
сле сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим  
е.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села. 
реши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прен 
тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p 
</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђо 
и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} А 
одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и док 
ио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју се 
 већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и  
и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море 
а.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он  
-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да  
Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не 
вреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила г 
тргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџ 
рло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао 
 што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није  
p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њ 
S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни з 
или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пре 
овиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случа 
.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p> 
Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћ 
де Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано 
или фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то 
Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвен 
 неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па  
ти, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта 
 одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па 
 су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледа 
ло е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у м 
тме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ  
ати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњи 
м и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамењ 
 сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди о 
ш под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ћ 
— јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Ј 
или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако 
еоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати 
твори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Ст 
баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и  
 дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати св 
 бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју 
две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио 
и тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако  
 на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p> 
 те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад се 
ђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда,  
— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} 
у главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} 
танак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом проси 
да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одј 
? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p> 
и сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљу 
 овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за о 
>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а 
и прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир 
зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које с 
ођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што  
на грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За  
тезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S}  
брану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је виш 
браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на к 
ичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састал 
 други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да  
аха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв п 
плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани к 
о?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Гд 
дуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад 
у.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гоми 
жја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас 
а брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а д 
кне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробу 
из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака 
а прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао 
о по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину у 
> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конак 
у.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се  
а га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиро 
после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђ 
ико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да 
онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Т 
е хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рув 
, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушт 
 око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Р 
мо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са  
 после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А т 
ш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела т 
у или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз  
устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p 
а, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div  
е могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субот 
S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, стар 
>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред с 
ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и покл 
болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да т 
, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, т 
е моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрач 
г Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе 
и.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га ст 
вој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две  
уда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> < 
у, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде б 
.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу 
рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на  
то одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па 
и се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се  
бе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да 
 налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана иг 
орити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига 
ацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у 
тотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стуж 
 и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растур 
ева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шиб 
 њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова п 
д је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао с 
 вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени 
и, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а нек 
ине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а укр 
 степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! —  
аву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљ 
 и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело ње 
ада се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су  
оше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног шир 
 запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за п 
 то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, ка 
ла наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, је 
тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајн 
да нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да н 
p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и 
ала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, 
риђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а д 
 те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти 
<p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не ск 
аче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева 
о.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> 
аки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле  
бурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћа 
бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетан 
уку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одгов 
Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговор 
ох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овд 
гом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /> 
ићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута. 
ам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? 
п и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и кл 
му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак 
 амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хо 
асе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је са 
сак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb  
нчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим  
ићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У 
у.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје г 
сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с два 
 па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све р 
љак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n 
ло, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су бу 
 калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не  
евојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о  
 се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми 
нојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговор 
Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у 
као поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би мог 
де, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала 
/p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља 
иланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, ка 
ај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ћ 
 народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи 
слоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију 
 платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупић 
а ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо  
сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отић 
поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви 
 је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то праза 
а ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Ру 
 ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећ 
ћи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна 
 и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше 
 „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а  
ремена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезо 
аклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слу 
 јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са остали 
о помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их жив 
зви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели,  
ма, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што 
се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништ 
о би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи 
.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а ос 
ити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S 
агићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је пом 
 /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под 
/p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подуж 
се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је  
.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, ш 
с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онд 
Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Мор 
ува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче  
ободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити  
мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рун 
а ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S 
к јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко,  
чити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, 
 ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а  
тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е 
дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи с 
гано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ,  
сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић ка 
е доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражил 
/p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу куп 
{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, 
и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> < 
а, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћут 
анака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да 
 молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљен 
убоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{ 
е глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? —  
 се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и ве 
b n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Тур 
ељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе к 
ексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу  
оји су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и п 
 крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гав 
ахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута 
у, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је б 
ити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати 
 <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко 
роду вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, ј 
 ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одг 
ољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, д 
и и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и  
о потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију п 
ло, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери,  
грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те са 
 до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тег 
опадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, 
 гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп ј 
Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлави 
дати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је  
 с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су  
S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су ша 
таласало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, проби 
м, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увел 
ој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа ма 
дну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="2 
ић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу  
рпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који 
бегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и сил 
ли у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више бли 
е разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању д 
здахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају зб 
Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Тур 
 игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у такв 
ред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју  
рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу 
 сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало  
риеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод 
их испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чел 
а витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{ 
забрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака 
јенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељаци 
Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више  
S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сад 
} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин 
рзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе  
 ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ т 
азмишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито гра 
ију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утисну 
истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па,  
а ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, 
пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сак 
оји пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допи 
 из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта крио 
широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло пр 
у, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</ 
.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због те 
ојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— 
; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— 
?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> 
ад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p 
 /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о кој 
боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, в 
 крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одг 
 беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљу 
три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи по 
м, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милој 
ијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, 
као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка 
агрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из 
е дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је,  
дник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо 
која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора  
на звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу  
ињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је оста 
 се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гаг 
{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође 
на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније 
оју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искуш 
упује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може ос 
Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити 
рне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p>  
 трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.< 
рса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура  
 се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — з 
е, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице 
p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, со 
 јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта  
 севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави? 
b n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом мес 
и-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и иску 
иш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му мест 
пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар т 
векрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па са 
?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи с 
!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти 
 што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А  
а тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. —  
им очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} 
/p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси  
рикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану  
г.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без ов 
илоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журн 
пе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери они 
 спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колен 
нај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили 
ако му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за  
</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо 
о саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и  
 као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа бра 
</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно бор 
<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја 
нувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у  
 издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>—  
шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску 
з икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади 
ево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је доб 
овори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, б 
 шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а  
као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора 
м за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену из 
се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одмета 
 <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери с 
у.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на л 
ила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат 
о! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не 
има највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове с 
та ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми  
 ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одго 
Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац 
> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него к 
био и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на н 
учке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака,  
ликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p> 
 ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да  
дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао 
ао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — 
певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз ко 
нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда 
у старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p> 
ном светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <di 
у је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегов 
не шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали 
оме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неко 
— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Ст 
се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш ко 
кви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <p 
ка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p> 
е звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, 
/p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом ста 
а закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристиј 
њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско  
 као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађ 
ере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад  
 <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у о 
аза, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила  
>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине,  
 с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломље 
што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио 
 пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних аг 
</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто 
е шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познад 
ма држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих пе 
, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшни 
 га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави 
д.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, уп 
 му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за жив 
елу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, г 
им гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога кр 
ало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто  
— узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{ 
p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни рас 
го са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељско 
 се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, 
ше снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S}  
ај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда рон 
а, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под миш 
рудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— М 
пасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игр 
тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста,  
 од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p> 
г веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над  
је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је уз 
тка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма  
отово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже  
 Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опро 
глише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше о 
а гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама  
у својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру 
147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за пле 
 не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С  
ије одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се  
ко га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он 
вуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гл 
стрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Сам 
} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, к 
.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! —  
ећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из послед 
енутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима,  
p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</ 
Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гла 
ем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само  
 их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевањ 
p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па прол 
м Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а  
 ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених 
но, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, 
какав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чи 
ко ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим  
е хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на в 
p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> 
ј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досад 
ујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нем 
 аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајду 
ецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не иза 
танојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p 
<p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и зама 
</p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује 
кога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p> 
пићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Ист 
иноћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проло 
> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</ 
, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} 
уком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од 
уштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али  
ан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врат 
ани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим т 
ће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а 
ред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости 
-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још  
 и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамот 
уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувиш 
</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — вик 
 Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само 
илика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре  
рва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него не 
е страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једн 
је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају 
 гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им 
чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као с 
 на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Д 
ени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да 
.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друк 
p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње 
ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ни 
обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још је 
шено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, 
га Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набус 
 ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да пов 
на, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала 
рала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе  
 Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо зб 
ше се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто  
Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу с 
аџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар ни 
ма ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па 
што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину 
то су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у 
еферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко б 
етно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту  
м.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бан 
го су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упут 
 буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небра 
— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> 
и.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шт 
може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>—  
p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како 
 одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, 
еоградске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима 
, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> 
чки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p 
и Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бив 
мо допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово ј 
— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људ 
.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина к 
и, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкрг 
ило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је пок 
асвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебил 
p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и т 
го волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је  
{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест  
рица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташ 
оче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, 
сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе 
ла се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По  
место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају 
чима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза с 
 Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако  
Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији,  
то пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч је 
мо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно поглед 
, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсни 
увао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, 
 измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не в 
мењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљ 
то га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он  
У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</ 
 се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, вез 
дбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухо 
етињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка ту 
мицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка  
и око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на је 
/p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чо 
стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар 
 пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У  
 <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламњ 
 ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ ска 
48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спре 
е ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у  
е је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи  
ојима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је иг 
 га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слуша 
заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете 
уо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похва 
p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме б 
 као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма  
вуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опаз 
 у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! 
50" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромн 
} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је 
 приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали 
ма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и ве 
?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш 
истајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кунда 
 о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао ма 
спред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивоко 
 рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваљ 
 и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Ру 
 ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не  
га тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред кој 
 <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — вик 
ем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</ 
 па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хата 
 то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не 
опастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћ 
дња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно са 
} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је 
султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људ 
ије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па 
маћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да  
 -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. —  
љно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још зав 
 је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала пр 
{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који 
ед Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се  
S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погле 
 оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да 
а Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хри 
што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао 
, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али о 
во стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла  
 непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са з 
џи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш? 
ве сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељо 
>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако с 
 ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Ру 
ом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађе 
пенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи 
е се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p>  
аш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и 
ло час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да 
ено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разузда 
, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одгово 
 кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице м 
ити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А 
пићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове 
и био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују н 
Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загуш 
Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу 
и?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, ост 
 плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка 
и ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, ко 
асове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови п 
ку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од в 
p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас  
је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га о 
 не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему ис 
из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у обла 
тај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати  
ећ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из г 
абили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање 
 стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p>  
>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из ваја 
ко врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти зами 
> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, 
мо дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — п 
 игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све  
а.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша 
оворе: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу гла 
 У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише 
даћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено 
м ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него л 
p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом 
то га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха 
— довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дер 
а? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће п 
о си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само  
разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је так 
.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насади 
 носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изн 
на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу  
еровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио 
не из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо  
умњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да ј 
ичао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је  
ло до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_C2 
ло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помиса 
ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би об 
милавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце 
 од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били примора 
аплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један  
ака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би 
у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми при 
ме није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побрати 
ка и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, в 
е часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мај 
 вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко 
Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, 
амотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп 
и и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући де 
, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не бри 
нковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја м 
над провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се ро 
 плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицин 
лимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— П 
ак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143"  
остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је с 
, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред  
ио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје 
 Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање сам 
ави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, о 
а, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</ 
 запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну ј 
е међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А б 
то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак магл 
итимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један друго 
 од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш  
 и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш 
ује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ва 
 умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, 
и крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па з 
 се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, 
 севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из у 
} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је б 
ак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај  
је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима о 
 одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста 
, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узам 
.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржав 
сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, т 
х седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, ис 
анковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.< 
скошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима  
 је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео 
} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликова 
а старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им присл 
ојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p>  
 имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остај 
чићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледају 
бичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Мил 
ик, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а 
 више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш 
у.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, бра 
поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико р 
апи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га уб 
а се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, а 
поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бо 
тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по ј 
убо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саона 
ми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скаме 
ну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама 
 те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, ко 
 под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сот 
шти. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела  
селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла  
у обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се  
"246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се о 
и.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Р 
сти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p>  
 главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена стар 
.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склоп 
стаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној пута 
дију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку 
ном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада си 
или сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико виш 
јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је 
на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче прод 
а погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се ст 
ђе, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић. 
ега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како 
и речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупи 
<p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџ 
ћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p> 
 се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно,  
олико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га н 
 Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед  
 улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њ 
свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљо 
 па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Ру 
ој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде и 
</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и та 
 мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се к 
прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови  
но осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера  
ашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици 
 — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не  
ајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мир 
штру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклик 
р, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко 
на за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују муш 
оме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепе 
е је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде  
 необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у ко 
а.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега уском 
 са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> < 
 миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим гла 
р! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у  
онашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кро 
ви су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима. 
</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке 
 да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цеп 
ао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то с 
ило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити. 
а, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једном 
шла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она 
 успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па 
сапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на ов 
е с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као т 
е лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних 
што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавај 
ше сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није мога 
ју немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над 
 је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребр 
вене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, час 
уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се гла 
леко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки д 
то мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински  
а би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад сум 
е већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и у 
ли како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не оз 
, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну 
сти, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се па 
асак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није в 
орне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније  
 договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром 
аптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, н 
омени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се  
око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина 
рано небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима сам 
таде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи  
У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као ст 
ад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтед 
илно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело 
да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онак 
а му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на  
је најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити 
 чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је т 
 му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се  
еба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче 
ирину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљен 
а.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћа 
лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет 
ма густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по  
је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премерава 
/p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао  
агићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путни 
хну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни ок 
емног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, нам 
ни на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и  
ајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја 
оне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестиј 
></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гом 
јену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори  
ласа и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете к 
а је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неус 
и <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу,  
о?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одгово 
се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовник 
 беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и ц 
војим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до слав 
слио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разб 
е прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, с 
 је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хо 
ао прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! 
гледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село  
ао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, 
воре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те с 
це сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити 
аркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклиње 
розорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Ре 
авају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, м 
од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смр 
 трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора  
е више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух затала 
лећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светло 
е у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само 
ње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n=" 
 Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море  
еверни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским 
ко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не 
 стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени гр 
е меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, 
е месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тиш 
 очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео  
, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> 
ош једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Мора 
 забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тро 
/p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша 
у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} 
 и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никог 
Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да и 
брлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га  
ао човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S}  
 И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазит 
 До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између ње 
а, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питај 
о какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, 
p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, д 
 те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати н 
слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} 
ојима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби!  
ан боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора 
мљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па с 
везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. 
е, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — у 
оје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје  
аве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици,  
, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Сми 
> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>К 
<p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поз 
јаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено пог 
о јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи  
ић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није  
сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и  
ле овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, 
ико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени  
ојима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака  
ћемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме поз 
рави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори 
аташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мрати 
еме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна по 
уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио  
Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног  
а, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет л 
очивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она 
цу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у 
ко трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче 
</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џ 
а сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут  
витим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађало 
а је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у  
оку тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде ча 
расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, бра 
га кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p 
околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ов 
од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе 
хтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обн 
 као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно пре 
су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој 
али-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S 
уку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бди 
Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се 
и се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки 
а, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, шт 
старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буд 
 сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S}  
н тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башт 
окле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостин 
 обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху  
да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим 
хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав гла 
 се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласо 
и на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија 
 <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— 
 једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се  
Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и у 
 да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи  
ном младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него  
м главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S 
а ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густ 
човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али 
реса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, ис 
уша.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепр 
пта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p>  
лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне леп 
а онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесв 
хвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао  
 и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му 
умене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње к 
асу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу 
колико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро  
хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на  
о је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на план 
ац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу око 
лас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у 
 <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Ц 
из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском п 
 жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{ 
Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се  
тајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је уср 
и и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту 
густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па с 
и доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи 
 крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, 
атиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим аго 
p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранић 
е, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у с 
е, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколик 
е опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову ре 
еда на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиш 
ти.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај  
 плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква 
 уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво  
.</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе  
<p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, к 
ве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и ис 
у помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису уб 
се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи с 
 /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели к 
резам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио би 
на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на  
} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то  
ру од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси. 
</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала  
нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека сам 
рављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у тр 
што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио 
крсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе  
словено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међ 
јају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртв 
 кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто  
 облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и ка 
ога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда  
ише од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, м 
! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећниц 
p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се о 
у, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светл 
е отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао 
а га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазр 
а поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни  
, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово  
врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда мн 
е наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би з 
} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрос 
снути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Бож 
ума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p>  
 немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока к 
мо ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од  
уди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде  
ад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако с 
з руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милоје 
д очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p 
 Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони,  
си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На о 
и од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи  
етар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима 
е планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним  
ећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, г 
ра и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише 
 је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом да 
д разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше кр 
ру дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја 
 море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> < 
ића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђ 
о су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу,  
де знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан к 
и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна  
ути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што  
 тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово  
ва.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на к 
 ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густ 
ат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Лед 
подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, 
 претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак не 
паса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, н 
још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној о 
узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачај 
им одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покуш 
емна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пру 
едало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око  
ака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти  
не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p 
оком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира,  
и, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи 
гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.< 
а да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Пок 
а се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао т 
разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт  
 ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} 
ња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и ве 
 онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтел 
 женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко у 
и више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да поб 
азити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи та 
е потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу уз 
— врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p 
су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пу 
} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, кој 
ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душ 
иметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао о 
т јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p 
елих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну т 
ала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — пр 
муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му  
ехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се 
, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико за 
их очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на  
старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде к 
 силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по гора 
ино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Пав 
олела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{ 
ји ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни 
 дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p 
ош силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Вр 
 мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав млад 
силницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за  
 отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала 
опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, ал 
де на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер вр 
ринесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива р 
 прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обра 
5" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко  
Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p> 
м загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља 
е Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи ру 
 да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним румен 
 трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред оч 
ђе му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима 
е Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни к 
>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли г 
о!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му  
љале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта 
страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев  
 на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, 
p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило об 
 од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним поглед 
.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна  
дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп 
рели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb 
 је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли н 
као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој с 
арила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа:  
та обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота 
се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груд 
 на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатов 
помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по л 
отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, ам 
е више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, к 
жио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место 
енадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и  
на!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сип 
иле, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> 
је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у гр 
ожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да  
што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устав 
а <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није б 
овник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе  
>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у 
ти, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јеца 
.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су 
ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена с 
нице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо гл 
 ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није  
оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p>  
/></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па 
Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али ш 
е пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео 
е зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мај 
овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спас 
јући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Са 
ешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гле 
а то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано с 
ар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове 
мачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад вис 
рни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она 
 врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игума 
ета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе суср 
 кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казни 
асом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да 
многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и ве 
 Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, о 
о.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија б 
м од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са ов 
о дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочу 
, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића  
а.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као  
х боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" / 
} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашл 
ка од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на пр 
а, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод к 
 одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, сна 
бодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита с 
и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама проп 
ади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} 
ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш 
мак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из соб 
лону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и  
о говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио једа 
 и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала 
о браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмови 
екшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} За 
иновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од  
тагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан  
 од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку 
ој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео ј 
 торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код доб 
 — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ни 
прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре п 
ми се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа  
бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пун 
="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога  
 навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</ 
да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмогл 
зађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снег 
 загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази к 
 и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолин 
аки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких  
но. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, 
ива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној стран 
. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћ 
им Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све  
ман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по  
не, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од сил 
час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} 
, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен 
ир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замиш 
ако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу,  
 коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, не 
гом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> 
шчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ  
јући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аг 
хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с план 
на чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким бр 
ој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу 
бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељава 
сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Ру 
>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — за 
 Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу 
не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не по 
мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је  
, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх  
ml:id="SRP19040_C6"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, сла 
, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се  
ве с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милој 
дости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној 
у.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журниј 
.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да н 
се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стоп 
утами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с који 
 Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, ко 
е донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> 
тирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су о 
вићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да 
метом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и  
пиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме с 
ти пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико кор 
ти.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, 
а, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на  
, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде,  
></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам упра 
загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не  
онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се мног 
ешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, у 
 помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашт 
е сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још  
ден, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао 
<p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </front> <body 
кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи с 
цају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свако 
га света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно по 
а његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укоче 
ри ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш р 
. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, би 
 руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била п 
" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама  
о је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба 
џи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод оч 
S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p 
Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је о 
! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Ру 
а је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра стра 
.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.< 
досте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више ов 
умановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и  
ђу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње н 
а у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и 
у, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p 
д очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезов 
субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још в 
 далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рође 
почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — 
тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према 
вот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан ц 
/p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, 
спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праш 
ико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе 
ог његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је 
ала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су др 
ј њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планул 
 одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете,  
екоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је 
ко ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са  
} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на  
набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и па 
има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, тол 
од своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од то 
 у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клони 
ше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, у 
у крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, бра 
на раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, а 
 Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да о 
ути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, ш 
 покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>С 
, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио 
овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и 
 старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје 
да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној м 
ковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, с 
амољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од раз 
-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прис 
 с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, 
 нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве и 
чинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу,  
и! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рам 
 шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па та 
више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, к 
на. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премер 
тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу 
га Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>—  
ко недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пр 
о човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела гран 
ић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. —  
то си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p>  
ку, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра  
аха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па до 
ћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска 
Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио,  
<p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је пис 
у Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.< 
едина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје  
а мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња р 
, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је  
ло и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} С 
аш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ак 
 су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла. 
очито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му дав 
се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито 
 је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавниј 
.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцка 
ко би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и го 
удма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева зг 
кни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин 
ка тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле уд 
а се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну 
о да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му 
а надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да 
ли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, к 
 корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час и 
 у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се гу 
{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати 
 и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да 
своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога 
о фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ 
ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још  
ну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти то 
} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између  
 је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже с 
, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује,  
а се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, г 
 чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У т 
 да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је  
страда, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ух 
ла је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.< 
да овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га прити 
 (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>—  
 све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p> 
ји се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се г 
е?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт 
— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић оча 
амо машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се ле 
 на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постеп 
азити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућо 
 поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај! 
х упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма  
духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</ 
а главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож,  
манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши  
убаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— З 
ку не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби виш 
<p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите  
а.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгл 
ла прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Вел 
 и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста 
, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам зале 
ојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSe 
је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлин 
јо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом 
замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне 
 се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Г 
Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено 
} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с 
м и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагић 
 завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а  
е на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је  
 ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, 
е га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да по 
се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе пр 
творио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белај 
, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућно 
је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од сами 
ачај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ре 
то је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су  
свим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још 
.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао,  
 њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради? 
ла овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лага 
ењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила 
и ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} 
вле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници 
биство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто,  
 задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одма 
 положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? —  
 горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео 
о цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало 
са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан,  
 себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку пр 
за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га 
дао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па  
ста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229 
ће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка н 
колико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села 
о мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?< 
кле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да 
{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како  
="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу  
оде, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олта 
pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота ста 
 <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме  
је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p 
збавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо 
рова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак  
к.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљ 
/></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узан 
оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрдн 
 Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро бил 
стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можд 
ма, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах пос 
 је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сес 
 ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пу 
е, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на  
д глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак 
је убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до ју 
, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.< 
клони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже п 
ед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже ру 
а се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности па 
не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао г 
лесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како ј 
 из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове 
ена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоз 
тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилик 
ао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За 
ти ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе 
 да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања 
ред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши шт 
S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема 
{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, 
у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корац 
но, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђе 
 Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у 
ва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време 
 уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету 
оју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад 
и завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џин 
де да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и 
отерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао о 
.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p 
.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва  
је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— 
клоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи- 
ита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њ 
аш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} 
о прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором при 
Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n= 
е из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе  
илом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче г 
 необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око ц 
вски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састана 
оњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор о 
 и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљ 
све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Ра 
почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашт 
земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитим 
е одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трп 
а онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с к 
одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p>  
ик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај н 
ише не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма г 
лели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно  
ана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зи 
во, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја.. 
ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци  
итву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помо 
тину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на  
 а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је? 
нио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбе 
. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! 
 немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — 
ћ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу  
<p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе  
" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући,  
, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, ј 
е Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле  
од му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па  
био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>За 
од је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи  
 Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас проп 
 нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му с 
" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџ 
причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибиј 
у да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука суд 
 мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје  
понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испрод 
Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што  
су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића,  
њег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кне 
е не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и мла 
а, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који  
кнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да пла 
имо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић 
> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p 
 збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену 
вршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па см 
ји су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и  
дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за 
ај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очај 
то нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушен 
чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти 
е ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамот 
 утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога све 
 ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали 
p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервиш 
им дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао 
ји је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Ус 
н је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао  
па.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешк 
ба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одгово 
 за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пут 
ћариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195 
је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлат 
ри и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S 
них мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну иг 
з и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том р 
ти, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је 
 после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлик 
 сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико  
и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Ш 
о!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему с 
 а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико годи 
а Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је 
 по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад  
очасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S}  
ло обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади  
астира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме 
и више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони 
ј заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, пр 
А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле 
е несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нере 
 не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само  
енуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ  
 које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по к 
 је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле 
о крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљи 
ни! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се 
а.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова  
опила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе јо 
ас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао зв 
ч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није  
се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим  
 смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и  
 пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица,  
ељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме  
ијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што с 
 звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је виш 
тали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сирот 
вао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се  
тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропас 
 заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, ш 
оцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око в 
лу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и  
>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с  
очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што 
Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— 
ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бр 
 отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрз 
го, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што 
 <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. 
 поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену де 
нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> 
раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онд 
<p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за ко 
е народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би заце 
сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља са 
е би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. < 
м озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже  
 покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћ 
. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете 
ама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних оч 
амо да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па 
уша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћ 
познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо 
мо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у овакво 
љево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочић 
p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— 
.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Св 
пијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ 
дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи о 
</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p 
/p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће с 
колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу ос 
растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међути 
агића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако 
све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније не 
не?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причеш 
које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, бр 
 на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину 
 је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, 
ин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и п 
ао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пу 
ло да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да 
ане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непр 
</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се раз 
бима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се 
S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим,  
 Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, 
а за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за ва 
продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type=" 
их му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, д 
чај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина ба 
 држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо и 
страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо  
 би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p 
 таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, н 
ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њ 
 судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отиш 
мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p>  
послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са  
 поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли 
 прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо сл 
 посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува зас 
 да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луд 
то не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! ( 
 па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вај 
т, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па 
опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тог 
 започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју 
м чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног ха 
Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметну 
 и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чи 
ога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича изм 
пијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, моли 
 нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном неприја 
иће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, б 
малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она по 
ом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмог 
 ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он 
е.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу д 
злога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb 
судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, ка 
те!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе 
 соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одго 
> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не мо 
p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац 
ве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све ч 
ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено румен 
рку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па он 
ао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира јо 
ао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуман 
је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред т 
ио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што ско 
 да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју са 
сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, 
зраз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктив 
му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једно 
а нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не с 
 празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{ 
 овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с 
дар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и 
а одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непр 
 га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне ст 
е никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохвати 
гову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав,  
пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога 
 он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после 
је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уз 
 дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренута 
<p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени 
 је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мор 
ком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненад 
{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише врем 
та се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је т 
 скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио ј 
ст, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с мног 
p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од  
 лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати 
 ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S}  
.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши 
је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита  
 с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља  
овим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстарије 
седе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљив 
Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Бого 
 су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из ку 
удо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све шт 
и можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, т 
, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> 
и између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докл 
згледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне кућ 
о му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га  
, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнез 
, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио,  
 доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="13 
ђе се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа 
едао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђер 
оме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који 
S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријате 
 — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене. 
о она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те 
 што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, 
 Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и ч 
ћа, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се  
 му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год 
преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> < 
 и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што  
који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће 
гњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су с 
ло и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога  
о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о 
а на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и  
зад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово послед 
ена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на н 
и смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно пог 
 чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад 
ткако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима 
ад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка  
је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb  
ћанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује 
ца испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ра 
му, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема су 
Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво  
— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па зате 
 ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и прекли 
зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу 
рђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвор 
 зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни ро 
е да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у 
 ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S 
.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарк 
а и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупр 
леће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, ос 
е неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио с 
има прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајни 
видела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb 
 је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трн 
а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам ј 
 носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог с 
ли њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— К 
аћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је до 
 прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера 
моме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је М 
храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна 
е иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену од 
стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима 
 је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избав 
, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја уби 
а закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и не 
ни, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву се 
 после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира н 
пила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тре 
— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци 
ином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад  
е мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у дв 
 Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хт 
е главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, 
е Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> < 
чина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада  
ма у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тишта 
} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке млад 
борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} На 
ка се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје пог 
аша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одма 
во коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише 
тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и 
 се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Ми 
има на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за 
чин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара 
е сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе час 
, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је нај 
кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где 
, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, 
 и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последњ 
слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити  
чица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори 
езови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турци 
растове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу  
 што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покуша 
раз и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу 
вчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, ук 
а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише о 
а и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се брани 
а је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ев 
 горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— 
ера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се преки 
 изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турц 
и рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу м 
а вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислит 
— одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђер 
S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала 
се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те 
омовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му  
 ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одг 
оје нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђ 
ао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више 
го да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, д 
га, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ј 
оложише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, ка 
 Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, ка 
на мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје.  
. посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <p 
и опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p 
говори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво 
ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то 
n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не д 
рмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми не 
субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да т 
м овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуц 
ј и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Ј 
 зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{ 
 Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако моли 
аши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— 
молим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико тол 
буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је и 
ико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га  
и јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на 
 Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у  
понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. —  
гачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! 
ле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! 
цити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да  
у, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се в 
да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага 
а и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га не 
удника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како  
али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турци 
је.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — вик 
таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више! 
положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете 
каше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му па 
 другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, н 
 „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У ко 
Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као шт 
а би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смири 
а три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако мора 
емљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S}  
боки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Па 
ити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подн 
и, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довел 
слој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што 
а није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана см 
е мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит поч 
као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме час 
омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане 
, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти 
клони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе ниј 
</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Не 
дно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној тр 
 је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А  
он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће на 
</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S}  
 <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело  
И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, је 
 <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај  
p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p 
о Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме  
ну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p 
 била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. 
та ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и 
> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу о 
г да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе 
а, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. < 
ло с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прик 
ирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још 
и, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамов 
 и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи 
г да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је при 
гаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— 
</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не  
 дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупи 
 Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти  
икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били 
днику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је  
подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага п 
о да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-д 
не могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо ш 
лавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се ра 
ивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну 
е тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намрг 
, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су  
 меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за  
њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спа 
 онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито 
ознати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцка 
сле тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а м 
а субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на 
се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али д 
ужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену 
<p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такну 
> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје 
а. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писм 
рађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се 
 образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растр 
} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n 
 све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак њего 
уру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговор 
у ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваш 
горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомил 
ису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> 
 куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растуруј 
куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи- 
ачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је 
и Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их п 
о био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинут 
 лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи А 
дуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку 
је могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, т 
а му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није н 
а је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске и 
кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мрат 
 што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} 
ругима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало др 
ну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.< 
удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада  
е стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу н 
да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, пок 
о“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то 
огурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, 
ише браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина? 
довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломил 
на освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: 
избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељ 
бема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну  
еку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цел 
цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S}  
е поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти М 
удника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар ра 
p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад ви 
њања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над  
ћању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке преко 
 Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора ради 
спод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ 
исли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли 
пажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да  
.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма ш 
ед поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијо 
е заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} 
 ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамот 
драви с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе  
еву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који и 
чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити  
то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику 
 зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнеми 
о ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је м 
верне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га ниј 
 силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло 
свету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху  
ина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом  
ама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сеља 
ка само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.< 
а је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да 
им шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим проти 
, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик с 
?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p>  
ота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља п 
ник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се м 
ницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Е 
вци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима ра 
о не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурч 
 али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зл 
 брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Погле 
дан измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгле 
ивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угле 
да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али једа 
 Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову наме 
 празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставиш 
вор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе 
ако би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи 
ти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди 
ио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није воле 
ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећа 
ки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — о 
!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убист 
 присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се  
ао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио 
Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у з 
и се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио 
и: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао 
кој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} 
уге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p>  
по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико  
елу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, 
а пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, 
ош један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? 
рац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S 
у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шт 
ш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добриј 
? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме тра 
у пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>А 
— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и поз 
д јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; 
но мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан и 
есницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гл 
" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад 
ако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегн 
p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с камен 
сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни 
ијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозор 
 села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се 
ам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, св 
у две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опро 
лећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу 
 с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све там 
Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Сил 
у на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што с 
чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одго 
оску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одаз 
 му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборе 
 му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач 
 на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на дес 
 Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар 
и Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испо 
а му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> 
ковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p>  
</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада  
е мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити,  
а га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико  
 баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им 
да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с д 
дник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима,  
он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ћ 
пажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, сам 
ра је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирск 
S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма  
а коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ва 
иброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Пав 
 Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S 
о, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Ста 
<p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} 
во ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и 
сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па 
 снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху,  
</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећа 
 се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ т 
ако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је по 
ка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој г 
а се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе 
а вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p>  
шта?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се пле 
 међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба 
 као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он 
му заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овог 
ав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и 
главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Стариц 
ш који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напо 
едајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, ста 
не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, 
о нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Ра 
, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар ос 
и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и п 
већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољам 
што?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рам 
о с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, це 
манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Не 
страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву кр 
ви бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p>  
?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тра 
>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се 
 рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље  
 књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вал 
 и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова го 
ћа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја,  
лио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турч 
 манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно 
ру Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у нат 
 гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну М 
на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми! 
 гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао с 
гићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, к 
и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав  
је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али  
ао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смис 
својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га  
ишта.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржав 
вај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак 
о.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешт 
, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласн 
ор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а погл 
{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховит 
 него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Рудник 
о и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумња 
дне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p 
мањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим 
 да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на 
 то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на гла 
зивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Т 
помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо 
је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пост 
ашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме 
 /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Не 
имо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, 
и су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена под 
, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p> 
 ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову  
било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових ми 
е Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе чо 
!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не 
 је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијев 
ише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник са 
, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, чес 
5" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не  
, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се ла 
> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народ 
ко, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као  
да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и  
раткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} 
бија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџ 
зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се кого 
милу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана г 
сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна о 
ваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима  
а; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо ра 
огледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике? 
кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, пр 
писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико  
 Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, 
бухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све,  
шило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу 
о јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет  
 обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено 
сим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвн 
авила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепе 
и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима  
одаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагић 
ви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чуј 
 силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да м 
у, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове мо 
учио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Зн 
касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сир 
ао и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дође 
овину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело 
ше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви с 
ше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама 
ође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p 
{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, п 
нда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико г 
ка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се поту 
ао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та г 
том мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и  
д му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једно 
ече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају 
 био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепот 
а, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, нај 
 ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Мило 
Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мрж 
омаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и,  
ила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она  
чекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива;  
о, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — 
гама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвор 
 су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одгово 
дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од бра 
настира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Ми 
е остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако  
у.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb 
 Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у кол 
мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му  
му, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрд 
бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</ 
ле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души  
тина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку бед 
тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у и 
уше, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: а 
е, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.< 
а страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S}  
д све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћ 
 њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Руп 
 у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са о 
крити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред  
ри један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, 
ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којим 
мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који 
е потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено п 
те се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кр 
гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени  
 гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одг 
 ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али 
вамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све. 
 ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ет 
лаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу 
д је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише 
ј је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери. 
икну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си ч 
у.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су с 
есно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво  
енутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не вид 
 ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво 
нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила л 
ри неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} 
и толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот неви 
 да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мрат 
ћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И от 
е Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре св 
орео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику гло 
а! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узв 
една дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина ус 
ко се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џин 
о убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Т 
 Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеок 
у смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко им 
"172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} 
толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се 
 у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехн 
друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој пр 
 се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нек 
ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазна 
војче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га  
— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било л 
 у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако ј 
днички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону  
е мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на  
ка нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда 
ири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања 
против, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с ра 
 јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђер 
 вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у ле 
послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авл 
ном.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не о 
 и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, 
ткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина  
азабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора  
 погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него 
више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, 
арод на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у 
ку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.< 
 немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на 
и јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове гл 
} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета у 
на полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује с 
уме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче с 
о из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало диза 
 и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве мило 
, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, 
ак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самом 
е обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста  
ичека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хт 
евојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p> 
страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — ј 
превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не од 
ио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна г 
тишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не 
скалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић не 
ла.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна  
препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо 
а тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с  
у Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од друго 
и и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије корак 
трчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на ко 
у душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутра 
S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уз 
 своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торб 
, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p 
не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене,  
као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу 
рчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још  
одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као з 
агићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S}  
сто једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зуби 
е Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш на 
но Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се с 
p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи ко 
ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пу 
ље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p>  
ља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и сра 
 ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе  
рпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари з 
, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— 
кромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешк 
ечима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или  
ојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било  
аст, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и 
— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрет 
оравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је ус 
а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој гру 
ак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасн 
та чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх,  
нићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Мил 
шило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је 
и су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође ми 
сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?< 
кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгле 
а ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После з 
<p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један из 
 Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљив 
је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помам 
S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудни 
сто и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај јо 
а саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се  
 усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља по 
 је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила д 
аком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, 
/p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти м 
збира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је по 
д овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> < 
рака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну  
ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мрати 
 тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекива 
 допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанст 
 и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред  
а њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче 
тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се з 
чију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p> 
војој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S}  
оси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> мо 
 овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада 
{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спа 
4" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе 
 обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му 
х и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Би 
часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туг 
а стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изн 
ти у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{ 
 одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S 
у врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, 
јатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по  
 заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> 
сто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас проб 
ихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="1 
у задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Бл 
трнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у уг 
икну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хе 
p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p>  
е образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па! 
На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да 
њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале јед 
жу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора 
нствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско  
елиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљд 
<p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гле 
осни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није о 
е прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непр 
а упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> < 
молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико  
На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време 
њишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако и 
у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио св 
има, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све о 
шавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и 
које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци 
и та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија 
ћа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће т 
е јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што 
 њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плави 
равице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацал 
одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави,  
чи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-дух 
 подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћ 
очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} И 
напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p> 
базире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{ 
 замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па 
ко камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја вазду 
ам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио  
још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из 
о око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио  
оглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад по 
стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака и 
влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S 
хује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлост 
 па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не 
сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо за 
 мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и с 
одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.< 
<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у 
чију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно буни 
рикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обас 
јане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} 
ана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао 
а.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Бо 
је ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење 
немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан гу 
но ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак ниј 
еће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, не 
коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљу 
ла!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— 
 главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак 
мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и ње 
же онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја 
 уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није мог 
и никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао как 
ред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабра 
е овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће 
ржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се 
од шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно  
 откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти 
су.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га с 
разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне в 
 куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} З 
ити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би 
несе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он 
 оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и ме 
казао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — проду 
сташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, 
S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут  
а сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама 
ују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не постра 
ка Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А гд 
S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да кр 
 осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смед 
, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудни 
 Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три н 
ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не  
 не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко ј 
 му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен се 
није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јата 
сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} 
арица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео  
— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не ди 
 је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасви 
упне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и  
дете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Кал 
и се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја с 
цима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, 
, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјек 
хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише 
но погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!< 
љи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у на 
ачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То 
ичке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се ч 
није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима п 
а убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше  
та Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговор 
 су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад ид 
авчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, 
највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима 
дан од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се  
добије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала с 
де са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао д 
урчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узруја 
зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних да 
 и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дан 
е мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлил 
 колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да г 
> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А 
о нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти  
вати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко  
{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води  
ичан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем 
ем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уз 
јци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је пл 
наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка ј 
ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који  
S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— 
 се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове 
а, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му ш 
>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрва 
а ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. —  
варао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после пос 
можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да  
врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче,  
се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној  
отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="1 
стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни  
потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива  
џи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је углед 
ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо 
</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој кум 
</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њ 
елике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио? 
 Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само оби 
биство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом  
лико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто годи 
ркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђер 
его да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а 
, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и  
 одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је 
ахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађен 
 те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за 
г пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе. 
ам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео 
ао махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> 
гавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан  
 Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S 
ом женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је д 
твом.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.< 
ли и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} На 
, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> 
 мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико оп 
амова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игу 
камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком ча 
и остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиро 
, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи с 
људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да и 
дина се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све виш 
сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни ча 
ћ. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.< 
а све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Дево 
 одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари 
 помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може мног 
избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало 
ка, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их д 
никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови 
 било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру 
ији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислим 
езу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је ови 
 села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и пошт 
b n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта  
о и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега о 
 уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не 
а до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би 
не за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је 
{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ћ 
ри Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре ов 
b n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се 
шу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије 
p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћ 
се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, —  
 који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био  
ти Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, д 
у.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навла 
 да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи 
е твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, ј 
амо, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се 
тиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех  
 Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше  
 узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце 
о да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје ј 
амртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом  
је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се,  
Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склони 
е довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити,  
пио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} М 
авла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n= 
аху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два ру 
не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести ка 
светиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не  
те се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек 
 натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету друг 
лудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!< 
p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После о 
љан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли дево 
ао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p> 
рпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од  
вао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор,  
>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устр 
коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у 
ари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, п 
На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе л 
 чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго 
аш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не 
хо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приве 
ико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не  
 као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме  
ријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући  
 је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се  
еслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите 
ш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко по 
лоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети с 
о расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени п 
 лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове кућ 
е занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је  
што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не  
 своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био  
 пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, С 
</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} Посл 
че размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој 
исао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је в 
бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада 
ицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника,  
еране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p> 
68" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, т 
титио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јо 
аштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одвод 
и су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их пос 
први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта с 
ри оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз 
а знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или 
ра чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душ 
ам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, к 
и, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта  
ед онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам к 
м гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну  
, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера од 
ао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати 
Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да 
S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, у 
S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је оно 
е у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да 
ркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Ку 
 ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе 
ам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>—  
— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохва 
н мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Р 
тима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу 
 Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није  
.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, 
клињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слеп 
 Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— 
анастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада ч 
,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... 
> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l> 
а.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило к 
 гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна,  
 је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их тол 
званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало 
усрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су јо 
ова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али 
 или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле с 
о га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да н 
 прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала по 
о оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за  
онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, 
нимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разгова 
а, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаре 
у је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који  
кса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не зн 
рата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене ко 
петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пал 
омоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На  
20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како 
смеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</ 
џи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манас 
ати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад,  
овео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико ј 
а вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n=" 
де, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и бл 
лити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан 
 <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од  
че се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је 
да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један о 
луја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини пост 
.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабани 
ко те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Биће 
</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па  
ало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина 
од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Ха 
ар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други. 
 гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити. 
е силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="10 
то је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду,  
 од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из око 
ме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или 
и Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити с 
о расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима  
о.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква 
ла више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, з 
о је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно  
и“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети сво 
> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи,  
тресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње 
 кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да 
лони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан дога 
ела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се  
с пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изнена 
ваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше к 
ена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, 
та, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Јед 
енуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену  
јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залуп 
о сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај 
угубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са зг 
док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</ 
и око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици нек 
ић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и  
 му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред пр 
мке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, д 
га, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и ра 
p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић  
вку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, 
Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на зга 
 поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ  
 разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту 
стаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раш 
ињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да  
о је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> < 
мој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни 
 седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа  
пита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чек 
те ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим с 
 истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ле 
га одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S}  
 <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар  
еда у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.< 
гослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите  
риште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, 
вредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што 
и из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> < 
 и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвоји 
 гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запа 
дијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да за 
одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше 
р се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је п 
А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера на 
зним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Са 
 речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ни 
, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечно 
који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да 
ше, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, 
.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали п 
ао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше 
/head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се  
би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком 
д тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о 
/p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као г 
?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба 
букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим за 
жда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он 
а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна стр 
јком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, под 
 еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одго 
ем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за  
ичестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су с 
а сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у ман 
RP19040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По  
су њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Ту 
 остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на 
у Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбу 
сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе  
ко ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се  
 у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S 
 ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зи 
легли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, н 
ијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — 
милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аг 
жја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p> 
ни, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео 
ћнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Х 
прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео с 
 мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.< 
но шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игуман 
прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачком 
а разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се  
ојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова 
ју оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о праз 
ира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога  
апалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико 
ви људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су с 
 искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она м 
 у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У  
C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорил 
ту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишља 
огађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не ли 
м камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, у 
ну и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, ра 
усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може деси 
решно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и с 
к лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, 
 кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да пота 
ворио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца  
м девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић из 
им духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше з 
скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких  
у га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су ј 
 кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — вик 
инића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако с 
 Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и испри 
у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у мана 
ј чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је 
 Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, к 
не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Сам 
севе, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у 
 утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од  
 Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још  
рв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, о 
 се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Руд 
шенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време обле 
су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, 
 дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му 
ирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те та 
неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" 
по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} 
муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи- 
с гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Ми 
 да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода гд 
мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито 
 био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак 
<p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага 
па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обу 
ерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али от 
А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} 
ћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гом 
ше не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло  
о субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чу 
е тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима  
ни, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно д 
ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао 
ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их  
ревину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да 
 петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и с 
бе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бир 
е би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људ 
вите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе т 
 међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан  
 она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је д 
ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате 
е као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb  
вољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решм 
ти је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до зар 
у.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у кол 
 ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Ст 
м, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, 
а колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног  
и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у посл 
, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај с 
о да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљ 
 а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим 
адвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чел 
ле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису с 
ња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирч 
ајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, раз 
самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или ж 
 ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упа 
S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме са 
А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића 
њање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да ј 
 улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли  
 не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му он 
е спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитв 
, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — ј 
риказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа  
 толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се ра 
 <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— 
— Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје 
.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и 
, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испр 
отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко луп 
 и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко 
а чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће он 
атељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту,  
 јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу 
сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али 
а.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли 
е у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена 
у виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се с 
били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их посл 
а па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би мо 
то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо ко 
 златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убија 
 је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно тр 
оклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт С 
поведником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и  
па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор- 
 Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, 
еђашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је 
а се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Беогр 
ерење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Ту 
вих планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина св 
са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узе 
наку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким з 
тане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друг 
оренике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се ум 
 у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један! 
 његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу,  
мешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног 
и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није мога 
у људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа  
а, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек су 
о десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потај 
 нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој 
 па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина 
 — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ј 
ко га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што ни 
труја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расан 
ла неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно  
зава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Го 
 <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету 
 кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, п 
асуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први  
у, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмах 
о.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табаним 
у први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали  
у му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} О 
не оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сирото 
 коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу,  
ле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћи 
мереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— 
<p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за  
7" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као ж 
а ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало за 
а је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S 
а сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки санд 
040_C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако гов 
 од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биоград 
едан мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је бе 
 месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога прем 
оме очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разла 
p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала  
 угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше пут 
атише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим  
јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје 
ри моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на ист 
е, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субаш 
Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p> 
и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће  
ага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, 
лној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као 
ваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корач 
ев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и н 
ину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у он 
 самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну  
е га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанп 
ојна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благослов 
} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало уна 
гића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, ког 
ше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,< 
 овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамниц 
тали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— По 
реним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двор 
 степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану. 
 узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па з 
ер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оч 
д људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму поре 
н, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пруж 
ео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљ 
годишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатир 
 која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломље 
ман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ заб 
лико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за  
.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли  
Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој о 
је по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Д 
у и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у 
 тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право  
асније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не  
p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић ј 
, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо ра 
 хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађен 
апрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толик 
ок је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путни 
е прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да  
 да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и ос 
е загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте ру 
, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета 
ичешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабу 
/p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам 
шене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене  
све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чу 
рептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 
ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у 
<p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га  
ије видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, к 
тово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, М 
ик од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једн 
се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколик 
ите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и 
рава косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разго 
а у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забрину 
ену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Ал 
е беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији 
му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад б 
адали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена:  
та игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у  
је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће г 
, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, 
аду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, 
ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и кро 
има, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у к 
 се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак  
езана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, б 
{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгуб 
иште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратница 
а и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и н 
 благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се прелива 
, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и  
ечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти 
аш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и 
оноши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим и 
— уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слу 
ужаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ а 
> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на п 
у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{ 
обро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и за 
> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у  
живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва 
бузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстов 
во и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен т 
ани од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело л 
} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је 
сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говори 
де вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се!  
презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан 
рану, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рук 
> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, 
 Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време  
е могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало 
 му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман 
под колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као  
гано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што з 
вде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а вр 
естано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати 
ладићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве 
да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у д 
овем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не зн 
и-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Вој 
 је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо,  
ојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита 
осла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, 
ала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња 
" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој д 
кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић  
лед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинути 
ога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед  
су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња 
еди Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S}  
души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их с 
Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, 
та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотл 
им ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима 
 /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаћ 
 запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би б 
</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви ш 
олико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги 
домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једн 
ад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је п 
 ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на с 
 су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и с 
е лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Мил 
и ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је  
врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао  
она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад  
а.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован са 
рви хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој ј 
> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скр 
пита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па  
ва!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто го 
 играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговар 
есити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да 
ати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S 
удничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирил 
, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му нека 
 се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није св 
силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на 
дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се н 
то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и 
авила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би н 
првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петор 
 је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прек 
} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знају 
, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у  
а Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да 
 тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} 
вако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик 
кешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узм 
а пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p> 
о изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се са 
цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{ 
ћа као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудник 
арко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће  
етала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре иза 
/p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар  
ка до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопо 
ма ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни 
на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чи 
на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га с 
 чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче,  
а си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинит 
 брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу 
ао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, зг 
же се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом 
као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовн 
 <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њези 
им од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је 
па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза 
ха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и са 
ше како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! 
се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да 
 његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе  
е од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на њ 
ко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манас 
кнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових  
 очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} 
 куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из цел 
е друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице н 
осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске с 
 храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Бо 
!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S 
 јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњани 
ће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, 
пић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача н 
ушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да м 
туче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећањ 
са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-а 
ека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманов 
би шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне  
Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то к 
 да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, 
д овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p 
ад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, м 
Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама  
зва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто м 
оје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуко 
но, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седиш 
р и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, 
се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} П 
о, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — од 
е душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој 
гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би с 
 ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљ 
а ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="8 
>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Ка 
, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена це 
 и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају д 
 ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч зап 
би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и бр 
 силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?< 
Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више н 
ађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим груд 
и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указал 
! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само пог 
да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, изба 
 <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које 
за, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, кум 
ић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке  
се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито 
} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова по 
х беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те 
/p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет н 
и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се рај 
tone unit="subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и о 
се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, 
т ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} От 
>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваља 
ирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S}  
! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова 
а нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене 
.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вил 
-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те види 
 везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера  
им шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне об 
 за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се дру 
стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— 
у зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? ( 
е!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S}  
а?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних  
/p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови  
ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, че 
 себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и 
да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са ос 
а ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова  
и и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешт 
 страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће м 
м тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље 
се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око 
душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга ј 
о,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чи 
ао да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се пр 
ице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, 
Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још ни 
 трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље,  
е овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нем 
квим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао 
 на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSection" />  
 хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи ј 
и се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лаг 
.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо 
еше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с 
змеђу два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра 
оге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодоли 
 Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! 
овори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е 
Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев д 
наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук!  
да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на  
љу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком 
што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по кој 
ача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</ 
ти није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у  
а беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу?  
уто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си п 
 све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Док 
сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске пору 
Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио с 
елог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово д 
оре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложил 
је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинић 
усте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче длан 
 опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> с 
S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што п 
ста Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздиса 
а, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби 
а коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште 
упићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му 
вој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову г 
ови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те к 
себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полет 
> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} 
ују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{ 
под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама  
ћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје ј 
 /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рође 
да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати  
итио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S}  
под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли как 
 било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке 
 што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки 
ну.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш кад 
нога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сат 
асти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, ш 
>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући  
калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврш 
 га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељив 
!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их заде 
окрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и  
 се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо св 
ђу брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је  
 жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је с 
сло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је  
 као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуб 
ме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира  
S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а ка 
 <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у 
 Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некак 
 и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-а 
ова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, ал 
е предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, 
љена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — 
т, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кро 
о се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S 
тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрик 
 срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упут 
је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још сумо 
 тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па  
 <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад г 
 /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна на 
тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако 
од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим нена 
о у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>—  
д и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла  
<p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p 
, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p 
лично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад р 
тар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два о 
 Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p 
си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупи 
авио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе 
дове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних  
у му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и с 
p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пак 
 Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична  
едра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава 
 у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше чет 
у.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком 
ва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који  
нај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да 
 поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну 
<l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад м 
<l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага,  
анастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{ 
 је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умо 
удним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, ко 
з пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза с 
 кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео 
ло и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пи 
часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он 
е пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, 
удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чин 
е опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљ 
магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најза 
е су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуг 
 <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се  
ово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име 
БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </front> <body> < 
ове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забри 
ли се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над 
посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји не 
се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> < 
 кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита мо 
ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.< 
.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледају 
ста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом  
p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с к 
n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? —  
ни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узр 
само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено г 
его је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива?  
је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли  
нићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Ка 
злеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кро 
 — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво  
амет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — уз 
цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, т 
 бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди 
го да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам  
ја слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се  
год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет 
е овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, д 
трељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што 
ију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колен 
pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она 
 и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваље 
ко је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га 
е диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— П 
 Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а н 
 неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник,  
ут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилаз 
џи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће пр 
мо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поруч 
и аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна 
ир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видај 
н; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда  
, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (прокле 
 Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — н 
{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочит 
.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их св 
да стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S}  
и, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p 
У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пре 
е, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића б 
 не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користи 
више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села нап 
, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p 
вите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису он 
} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p 
 то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред  
м месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда 
 Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту 
ко је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да 
ласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопат 
head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постал 
 била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџиј 
поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у  
ни крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га пос 
радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Сми 
Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је он 
иство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа з 
а је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје  
итискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се пр 
ади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се  
ајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово,  
.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се 
о чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознава 
ки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага 
прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљо 
е пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који  
ћа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај п 
њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћ 
 сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> 
 Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај  
ку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у со 
ише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, отку 
кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?< 
— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> 
p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио н 
ако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило 
жину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, ис 
 пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се  
клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи- 
чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> < 
ти стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада че 
сиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p 
к остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и ово 
уо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гл 
</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испра 
његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима д 
n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поз 
!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /> 
 бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче 
прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>Н 
то их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S}  
 n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни  
и тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад  
"23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разго 
 страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћ 
у, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волел 
, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, з 
већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта  
и и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има 
 и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози 
и камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сад 
лна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотак 
говим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S}  
 управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> 
l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </ 
и.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у 
 раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни  
а ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душ 
p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била,  
љеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу 
и мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину. 
аг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гаги 
ори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком м 
ушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о п 
ио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гусла 
че духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ће 
е стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом з 
у.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је рас 
јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, исти 
рбији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеном 
мену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили,  
— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? 
убише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ји им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиш 
ла за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач 
зивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њ 
ицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумо 
е кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница има 
ела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магл 
уше проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана  
осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи об 
>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— 
и, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу. 
рати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци 
?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не  
ицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати о 
њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово хра 
е познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него са 
-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџи 
 Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, аг 
а необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— 
стио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је  
тина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрат 
оласто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" 
поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за 
 и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у г 
о сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овом 
а дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао,  
.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави проле 
 Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више з 
— Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} З 
 одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, пр 
а ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушт 
к, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, п 
 и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, св 
ћевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко у 
 брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:< 
је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да 
p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је 
о, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Ид 
са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им 
му.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако ств 
им путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искре 
ајзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад 
p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека  
 на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно  
ку собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трепти 
ију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју каб 
 Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете 
 и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави  
е чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је не 
мљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.< 
ућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађ 
лахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто слич 
 поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте 
бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта  
ко га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</ 
е, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш 
 је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече д 
са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — реч 
 у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „млади 
чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој за 
е, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне. 
а је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у  
еве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <d 
/p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их  
 на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гаг 
Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{ 
марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече ула 
 је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S 
миљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, о 
о више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми 
 па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, а 
 <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="1 
а се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле  
нице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. < 
шајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кри 
кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима к 
 управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ни 
инуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могл 
ке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манаст 
м зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу  
и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то вр 
.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необ 
ло, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калу 
аломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још 
путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде 
новца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке ра 
на у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је вид 
љ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг 
моћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, 
 ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p 
 је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били  
моћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже 
 видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, 
> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — од 
 овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло 
е из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се ра 
коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ п 
ад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> < 
Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуг 
е се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараш 
екаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. 
.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их 
је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори А 
Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд пре 
ив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само 
/p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је 
лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по ман 
дахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по паша 
, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њи 
а. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувш 
лек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гус 
ати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакн 
рова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред 
сазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Об 
ного карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше л 
 одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S 
ко у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p 
оје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола  
 нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а к 
 је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опо 
 на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихв 
кну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и 
им па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p>  
е по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га бац 
селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никак 
ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда  
еш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа 
ђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, к 
овођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>—  
о време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати раки 
 очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А  
е, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом  
а између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А с 
 /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па п 
 откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да 
евна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима 
ануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, 
хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у с 
започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога се 
коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији пр 
 да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, ч 
и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто уп 
ство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по ма 
јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје са 
ње Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сас 
 и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су  
ра је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на 
чу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S}  
на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово д 
осподара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чи 
рко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући по 
стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење 
 дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре 
ети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Руд 
е напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђ 
едала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се 
, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да с 
знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А  
 ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кр 
к.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се 
јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина  
 само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупи 
о је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игума 
све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђе 
, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су о 
огађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на с 
 и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак 
Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је  
 овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Ан 
сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је См 
ића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би жур 
е, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколи 
ги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити 
 је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога:  
ир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, 
вима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше,  
потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, ср 
ен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама  
не гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чу 
решила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана пок 
ји га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака 
ева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељ 
е на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме 
 Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати ника 
 ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту  
докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман 
ака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то 
омогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игумано 
радају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике  
државали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељ 
хових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p 
ко породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, с 
p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравиц 
ага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе 
се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епит 
му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једн 
— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>М 
ила Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.< 
з сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у јед 
ламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконо 
 који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S}  
S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ва 
откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин ур 
у, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше,  
 о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није 
="SRP19040_C9"> <head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као м 
одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међ 
еприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зач 
екоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим 
у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p>  
="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type=" 
е чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} На 
/p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је пр 
.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се  
народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали 
Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, 
ло се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнез 
9040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S}  
, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напун 
 то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне 
 он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом 
е душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с  
о првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из 
040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је доп 
сну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитв 
анастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти с 
 снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча к 
оје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад споме 
женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је бил 
све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челича 
ла решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекушт 
Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.< 
едао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није  
 да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први пог 
 једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамов 
на мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше  
планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ н 
ем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустаф 
е само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замач 
 <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што вод 
 <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме. 
!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И с 
нити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши 
умњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се,  
 најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да 
/p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти  
ослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Иде 
 и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта  
ако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, 
се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S}  
а га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га  
> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то  
 највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала се 
пак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је за 
убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире з 
брава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турц 
ажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу. 
је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, 
су.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али на 
нђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те  
гићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> < 
 честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадн 
инило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела 
а потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> < 
 да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за  
ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{ 
владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кул 
о се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре укло 
 лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p 
чини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало 
упићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, 
у. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Е 
оте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли сн 
а лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n= 
е Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— О 
приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и 
="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То 
о ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије  
 гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са оно 
 у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста 
ови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у к 
Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви од 
p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шт 
 Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан 
ш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Р 
звири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора с 
ко висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири са 
е, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа  
естити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>—  
а. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш,  
куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да  
 да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмил 
 ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјет 
 зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му  
 сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не мож 
ли дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од ово 
н.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим год 
8" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо 
} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, н 
тати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито уст 
очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што  
 Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није  
 се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да ни 
 хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, м 
овори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p 
/p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човеч 
па, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> < 
да, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива  
тварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова 
 је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су  
што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све 
Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p 
овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају 
 Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пуз 
све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села 
авуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скри 
 поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу,  
мажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p 
Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, п 
лајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера  
 с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнак 
оји ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њ 
а, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неко 
аска Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" />  
хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном 
апљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој 
покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао о 
ml:id="SRP19040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и  
 чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у ва 
сту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки и 
е изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, 
, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Руп 
о памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра 
љени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Г 
 ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се за 
је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ  
> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Стар 
која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <p 
S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да с 
 је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовни 
 су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су о 
ко му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у чес 
у се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти  
аџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У 
 као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких лити 
рисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ  
им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Г 
 није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних  
 у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туд 
ла, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорч 
 Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се 
да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсеч 
д стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p> 
мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме,  
а, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред 
е Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стој 
је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да с 
ја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре 
лико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да ост 
а случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младе 
ве мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} 
а непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примири 
и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледај 
наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирск 
канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини м 
чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засен 
 Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, шт 
 манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао 
а, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало 
им корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињ 
ежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомен 
мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле ј 
 што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, 
м изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њ 
и, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала  
хвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове за 
дам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али  
, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не  
 тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким  
ију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушал 
седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не над 
9" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слуш 
иш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{ 
ог које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан  
ј се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запом 
 им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час з 
 душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко не 
 и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему  
менило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено 
</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</ 
 који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји  
поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао 
непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се  
ко су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седиш 
ишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џ 
 сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прав 
х благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између гус 
ма.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса 
, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа  
ров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи  
ве докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим пр 
о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле  
сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манас 
вамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза 
 што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем  
а по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова  
то Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" />  
ево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и њего 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у  
е према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један 
 већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић  
чеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у  
је знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а 
 сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади,  
нар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још је 
о, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је сед 
ела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила гу 
 јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена,  
измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасик 
тили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и ост 
огрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и разве 
ко гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> 
а га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим п 
прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља,  
 му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза 
 приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било в 
ко ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Тур 
 аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. 
иђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слути 
ојих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах расп 
ћ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те с 
све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми нај 
чини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људск 
зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело 
осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на ш 
 да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, н 
ђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини тем 
Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разл 
којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је 
{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Мор 
исао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна дево 
умане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S 
— одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S}  
ла је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смел 
руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистр 
затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и су 
је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, 
 да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S 
ље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић оп 
неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Д 
нова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рај 
стргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом 
и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана 
ну.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> < 
 одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити п 
лима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — у 
снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> 
 Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га и 
лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као  
нег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очиј 
е у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би дана 
ријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, са 
озрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с  
ачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа г 
лива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као  
 само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњен 
ј коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених но 
 гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом 
ојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе шт 
змичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бу 
у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месеч 
ови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи 
вој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше 
оше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. 
докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хан 
 забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, 
им, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљи 
нина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно кл 
да сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша ма 
p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Руп 
арца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови ка 
као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало при 
амо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била 
 силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би не 
слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели кр 
о Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда н 
p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг  
залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напо 
то гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је п 
дан, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, б 
сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по је 
ело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зим 
<p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви 
и крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Т 
е ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лак 
у, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост! 
, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост. 
 <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и пр 
је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић 
рча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који  
 бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу 
ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Су 
 добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво п 
о пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше пода 
уднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којо 
аве покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб 
је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку с 
беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихва 
p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалос 
зивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост;  
ко редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказива 
исцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спу 
олску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, 
 чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је го 
и-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је  
а, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са остал 
анашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала  
и; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки и 
 памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека 
е се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а о 
несе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплак 
она за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима 
ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је  
је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игум 
ицу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према ра 
љавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле  
ло! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p>  
м, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је 
<p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у с 
ставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, 
у Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно 
еко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену  
 га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и о 
ветлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони  
, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са за 
доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} До 
чека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се  
оје се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована,  
очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте р 
 И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати 
аг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ве 
у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило. 
жио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево,  
ило би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Ту 
р са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избиј 
 а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је 
а су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су  
ије смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Ша 
 Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето ш 
.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће пр 
бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, по 
, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калу 
 дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздан 
ашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стр 
 је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде 
игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпе 
тане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смиј 
се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, 
аред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да 
ћи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђер 
оје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба  
ријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Ми 
ута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по глас 
вдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ва 
утке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p>  
 што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово 
има, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Пон 
 чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим пр 
с само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, за 
упи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било 
 знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, 
јих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је из 
а потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, п 
х литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>—  
ж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у г 
ли док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило;  
 па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, к 
 им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или сна 
 се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам 
рех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дан 
младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима,  
p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина ми 
а синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговориш 
докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p>  
Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јара 
 Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А т 
ство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, с 
е место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова,  
упи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не  
пу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из 
.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој  
олицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим љу 
ису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови  
> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећ 
, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село за 
<p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>—  
баша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је 
леда оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да  
мо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не ср 
>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> 
 ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мис 
био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрп 
, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је 
 већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А до 
 камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера 
оне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разум 
верао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, и 
ем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, 
хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пу 
n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи 
, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред со 
кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на 
азре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, с 
p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало зати 
 не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па 
 Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека 
д његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком при 
 шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодиј 
провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и 
ној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његово 
и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није 
лицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати ник 
ога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боло 
олико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да изм 
ађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџ 
ижи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како  
 уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и т 
а да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по  
 уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло расп 
 метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Г 
сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана н 
l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Про 
е могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вече 
 трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није мога 
укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до 
скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери?  
и оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине б 
у оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад 
 му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у вели 
<p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир  
а се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што с 
тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад н 
упић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерин 
 рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете роб 
их и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! —  
а опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, 
 и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час 
та у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти веч 
пуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се 
 да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађив 
аох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за  
ом, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да зн 
ебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети г 
дне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима кла 
, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, п 
 пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је 
ог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их ј 
та Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лиц 
ене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи- 
} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџи 
пео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком прек 
танојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зид 
агићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за сво 
стало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено 
ену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али  
е и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести  
 да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, нег 
шетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ 
<p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p> 
 оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије уд 
рата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да закли 
маћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни;  
а Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те  
азговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се ни 
 поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.< 
 Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељ 
S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци,  
акрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— 
 знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су не 
.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у прост 
ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи  
 одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред н 
у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило,  
ђу Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} 
ке, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манаст 
>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто 
 који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле  
учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру  
е и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако весело 
у.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледал 
га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурч 
ио слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али же 
е да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са  
 ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало не 
чку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p 
 ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа св 
ирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гоми 
/p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штамп 
сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па  
Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један  
абаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су од 
ек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом 
 очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла се 
Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из 
ву дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже мале 
ена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују н 
и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као 
рпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало 
крај гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта  
 разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица. 
 ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну 
 убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није с 
оме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> < 
наге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силн 
.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико ор 
p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо  
 ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах  
! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p>  
аљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} 
г.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим вр 
а сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли ку 
>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће. 
воздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снаг 
је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се 
ем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја  
ј страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине  
јише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ј 
; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Мил 
виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапава 
ше и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре,  
ила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особи 
 Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лак 
лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ра 
е, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду увал 
со! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из кућ 
тима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао 
у она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један 
На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На 
и, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над њего 
ке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецат 
, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</ 
да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n=" 
 дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једн 
војче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од 
урских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је д 
ло.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти 
S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} 
се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам о 
ли их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу. 
прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо ск 
лави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они г 
дједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђав 
— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Р 
и агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само оче 
тињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босанск 
 од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим 
руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га ј 
p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манаст 
раштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен 
 њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изг 
гуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже 
говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и  
бијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао  
јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> 
ај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватит 
а, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном  
а рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у  
.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо ус 
е прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге 
една од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак превар 
е посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само заје 
ић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу 
ло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је у 
n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина м 
ацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је с 
 су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још п 
вопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И т 
гих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у 
на с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су с 
вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвој 
у се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће 
ир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p>  
.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово 
 њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су би 
е жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се  
у.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други 
их закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се зава 
"182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p 
p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви лист 
, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком  
?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је 
Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе,  
/p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у  
 гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други п 
баша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, 
 поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је т 
 ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такв 
бијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Мило 
штољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} 
ћу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко  
гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> 
} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне аг 
у, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао 
 <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! —  
 одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Р 
год спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чист 
окојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влаж 
ајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко  
има.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласо 
ије, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај- 
 коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неки 
ледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјава 
о су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет 
чини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ пре 
другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га ду 
доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто  
смена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гаг 
исмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не 
 — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску  
едајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за С 
а ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} 
еца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ  
ово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него  
толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма  
сећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и 
е, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без  
замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Ка 
ег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после,  
 испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била ј 
 се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега 
је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један 
гићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сеља 
Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па оп 
лао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово  
кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! —  
кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" />  
у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како д 
еши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и паж 
.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога  
 да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазн 
ивају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а к 
рица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутино 
а дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је би 
вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је ко 
или, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, пот 
 /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S 
можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима 
има Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их  
како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни м 
тале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан и 
им, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за 
и ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Тур 
амо је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук,  
Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" 
су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места н 
сцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина 
му кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Вла 
и куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам и 
 и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p> 
аве и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене 
и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти 
 дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и о 
, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридес 
 поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је 
је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дроб 
били, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} 
 да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, 
ан другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p 
а била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема М 
крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко друг 
ајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда 
е опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила 
амо да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни 
ије! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што м 
гађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Њего 
клони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста р 
доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори 
{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угл 
 мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за 
м?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милој 
идим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — 
мана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p 
и то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — зап 
о тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у 
о поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се,  
 изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјек 
је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спом 
ио толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забра 
Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита  
 с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљ 
си нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад 
смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет. 
лико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од 
ли зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А 
ору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми 
е скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело ј 
Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она с 
итајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана 
и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад  
и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи  
 лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну 
него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и  
Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> в 
уховниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао  
</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он  
/p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало пос 
у лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, так 
одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена вра 
, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлуч 
под ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било у 
И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад  
м гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало 
тоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p 
 и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овд 
и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој!  
 направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио 
ше захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, к 
д Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очим 
 ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишч 
/p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадит 
.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџакл 
миља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усни 
о тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко узд 
жда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мисл 
ајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеос 
аспитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да мус 
 сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко с 
-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси,  
шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манаст 
 поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст 
астурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрет 
 главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан ду 
ама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу 
а једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи 
и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калу 
у.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонул 
ић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио 
 рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се у 
је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не  
но потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, 
 тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми 
 ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али т 
.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</ 
елу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још  
сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти гла 
служи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на пр 
а страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тад 
агост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и 
а бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе,  
љеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање 
ојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и 
је.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај 
ића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине нед 
 тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало 
чи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртогла 
b n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> < 
ше очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је 
трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу сво 
> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хлад 
е прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p 
 <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе 
ед најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и по 
и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.< 
ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да  
 срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те  
 огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извад 
боко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све 
застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад  
м не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по кој 
ним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако 
 рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сван 
ори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума 
уцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало  
чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и 
, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз гу 
емом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сам 
а своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини  
и се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапут 
них што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још са 
главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, 
уховник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жу 
међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упад 
јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих и 
Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца ниј 
с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезов 
љене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Нем 
 у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их  
сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене по 
најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о че 
имо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура 
се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара 
 такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљи 
{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане а 
су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испо 
ном пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудни 
о округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од на 
 да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Ст 
енило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва  
озори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је п 
настир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осе 
клони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди т 
 молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излази 
о израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале 
буку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која 
 се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очаја 
еше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова,  
 и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докл 
ажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прос 
аред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била 
ш маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мрж 
довољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњ 
ема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићем 
 друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистах 
и дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрад 
ић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одгов 
 и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија неб 
ој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе 
 боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, о 
на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субот 
о што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{ 
целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао  
ао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила 
 Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" />  
p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> < 
 боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, пр 
вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — ви 
— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p>  
мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S}  
овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> < 
т не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Ј 
благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угле 
 и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нест 
док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, д 
 свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — 
.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Ха 
доше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb  
уљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у ис 
 ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га по 
p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда 
пелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај:  
откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запит 
људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. 
ређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је  
а, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговор 
ен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге бор 
е. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хв 
 у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом,  
еда у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помо 
кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p>  
— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима до 
и.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први 
и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић н 
и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Е 
— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев,  
еси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на  
ка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</ 
а Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урад 
су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајн 
 и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилу 
м прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у л 
> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће  
 још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће з 
ога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>—  
{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта 
 у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом ра 
ином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под с 
небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић 
о зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње о 
нило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху ст 
ило само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова  
живљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело по 
беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што 
ре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су  
>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе н 
ић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од мако 
 <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> < 
х.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ак 
— Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од 
ово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више оти 
истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е  
ки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{ 
касали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снаг 
 шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, 
 Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и  
и у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се 
омисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Тур 
 игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође 
авађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда  
груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко узд 
аш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је дост 
зао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну 
 и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, из 
несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад виш 
 скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајућ 
м, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гу 
гне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Ми 
те, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Г 
крсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела,  
а, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако ред 
в, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту  
ачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мај 
 свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа 
{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и  
овати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Ха 
 да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало  
в изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у ман 
амо је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Не 
ти тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</ 
ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца зак 
} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то 
24" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости  
 ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад виш 
?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу,  
се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбин 
 игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гл 
и на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у ово 
 и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у  
зређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, с 
ме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједар 
ера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</ 
сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана 
и у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао,  
ломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто 
евојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи суба 
ла тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта  
рње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, у 
уше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S}  
!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субаш 
уо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не 
 узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прим 
и.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.< 
а се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и мол 
нога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га 
адна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго са 
, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мук 
вуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га прити 
и у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине  
који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали 
 од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Ме 
дубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико  
p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> < 
божна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва 
лопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На  
љади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку 
г, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим ни 
апуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му на 
 тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> < 
а пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p>  
ћ. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! 
ву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени нар 
ама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорит 
на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапут 
у, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се ли 
ста.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више  
Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S}  
језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му с 
ожицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву с 
p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболс 
оноша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разбол 
>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n=" 
 Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, а 
— простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чу 
 нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Де 
 улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и пог 
агић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати не 
жеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само с 
мњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па как 
РПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј 
 зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и с 
 и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> 
у да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p>  
ни крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да 
> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба 
 мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у 
егне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да 
<p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две најви 
о бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{ 
ion" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљ 
е зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело  
ајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак за 
е и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробав 
 шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили ње 
упа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници  
 главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах по 
звадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p>  
ји што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је 
још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, ка 
ди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало 
S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још по 
стом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, 
е хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове доб 
 и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде. 
роз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом н 
 манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда  
ости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да с 
, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком 
су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово д 
д више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало  
 почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом 
е женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш  
како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненад 
атић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо? 
ахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> 
него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на 
Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> < 
p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} 
оме што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која с 
 што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме час 
ићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <p 
 о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душ 
ане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p 
/></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче. 
p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па о 
.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Са 
вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић п 
уна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се  
они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим ост 
иним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагић 
ad>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком про 
а су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а ов 
можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освет 
 У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићев 
ало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p 
<p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преобр 
/p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким пог 
/p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе ру 
амо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у гу 
</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{ 
ов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> 
твари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није д 
 по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али  
пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — уч 
!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} 
а се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се  
 као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају 
или.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљ 
им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и ка 
 те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски  
а оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — у 
 <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зи 
алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ бе 
је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</ 
к добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Ш 
<p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али  
ма!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!< 
 људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија  
 те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одго 
хо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жал 
, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: и 
има, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, шт 
чана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његов 
а ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Ш 
ство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби 
 места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p> 
<p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем?  
аћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не мог 
есам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, 
му зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по 
ећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило ј 
.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} 
сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна 
p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вр 
> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као  
х недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахире 
рунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе  
јаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље бес 
еда не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кул 
 и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, п 
оме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у  
а снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиренос 
инио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим ко 
ка пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{ 
њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похит 
 су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му  
 Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно 
есе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S 
ка пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хај 
 запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А т 
те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде  
а гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чв 
 Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, це 
го икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима пошт 
скушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p 
ланинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па т 
авославноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, 
ош у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводов 
, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — За 
е са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно сво 
ога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, д 
ало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S 
ува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, < 
 руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, к 
 што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њих 
и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Мил 
роз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се н 
гла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта 
илици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у 
а догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на с 
ише, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је ве 
 <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стиг 
газе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође,  
оване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> 
, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које до 
ана и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{ 
 па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турц 
о морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупи 
га Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мал 
страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је 
н зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и м 
 се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Ст 
ме ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и 
га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — 
још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209"  
лео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на до 
 манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднич 
њу највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу 
p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га 
 врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћи 
аз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га  
е силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећ 
Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек до 
би више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се и 
твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то ис 
че и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Су 
о, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева  
ман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају. 
се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Л 
е више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели 
у грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса 
беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову 
е глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахн 
 урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неко 
 доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај  
 наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне,  
дне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним глас 
да радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман 
.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S}  
угога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гусла 
.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио краје 
ње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био 
злегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S 
у се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман  
арали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S 
во!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред св 
у, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђе 
нина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђ 
ио је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била поз 
.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода  
колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир 
<p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из  
ним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај 
ај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је 
 се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у к 
а није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавш 
, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>—  
ише да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год  
, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Ј 
Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друг 
би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се  
бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде  
и га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој 
 тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобани 
беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо с 
ођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинут 
убима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} 
ка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти рак 
дијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га б 
 помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Ру 
 бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред сам 
м. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врат 
ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете п 
агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти ве 
, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, дод 
ћ одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељ 
е часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, —  
а растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, 
ели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p 
ући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним г 
ори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, к 
души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени 
 скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи  
ва, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив. 
ма?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси  
 што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој  
е лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече 
аметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — 
а ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно 
Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манас 
 тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић уз 
 па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисц 
="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Руп 
 га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од с 
е, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесо 
а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и с 
ш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али 
 те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао гл 
под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Ан 
и се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање  
одом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстим 
Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.< 
шта и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог 
опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> < 
 <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и  
p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А 
 скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, 
нас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема 
а вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да 
.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњ 
ерује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти,  
 му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} З 
гу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посве 
а неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш о 
о час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића ув 
 ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта 
лена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јек 
ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, 
зврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, м 
јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио б 
одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмц 
смехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лије 
а с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, б 
— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је д 
.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле 
ста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће  
а легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се врати 
и, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли ко 
а у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} 
Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> < 
алма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу  
мо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди к 
оник меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један  
жеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одби 
олитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакањ 
 — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи н 
ом прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступ 
p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> 
е зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калу 
 болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ по 
Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> 
ме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Веза 
е баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p> 
 кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га пог 
.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У 
е смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу 
аш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и п 
наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и 
виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се пот 
ђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напо 
увам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј  
да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Ева 
ки Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је в 
{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али 
справља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џин 
ога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, 
его ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у црк 
 запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— 
 Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и  
је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам рец 
.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико  
 није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа,  
 сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само 
ога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не по 
дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива ње 
на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се рад 
оље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из ш 
да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да проп 
дна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и вер 
души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> 
м, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме! 
имо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео ч 
а је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<p 
а Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Ш 
ић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера  
 прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p 
 за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.< 
Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за час 
јде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n= 
а реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, д 
.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p>  
омогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p> 
којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и п 
рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно исти 
ио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и д 
 па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је  
унити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега при 
 ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више 
м корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико њег 
p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом 
pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Бо 
сао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су 
очеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повик 
о загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у тр 
јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна ка 
н, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} З 
 и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте 
па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин 
јатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ј 
 па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће м 
 само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однес 
 одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— 
растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и дево 
амишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом  
 стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни 
рини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће прим 
 своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> < 
. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игума 
е ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да 
ечено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да 
а, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрве 
атре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај  
ст, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи 
цало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог 
их коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А 
ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је н 
 воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита крат 
сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да м 
У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и  
чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, ш 
лака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека 
би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега шт 
 грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се зарони 
тајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а 
але крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога,  
у, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше  
pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљат 
е не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— 
ивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања  
 ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни 
/p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га с 
на пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше 
е мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узруја 
лана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавал 
тић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пун 
тио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверав 
 завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станк 
ј затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли матер 
, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у 
ћишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толик 
м је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, по 
ојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом 
его што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима б 
ховниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!< 
е да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око боле 
сну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се см 
е.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека,  
угачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена  
кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачки 
настирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и С 
 саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче 
уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања б 
ремена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у не 
b n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У ва 
ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и глед 
о осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак мога 
} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке 
у, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз лич 
 мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за тр 
ема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу  
ши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у ст 
у, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче 
p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је т 
з гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, кле 
е врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у ј 
гао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запев 
иште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, 
 се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у коли 
диковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па 
је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, стар 
послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћ 
 то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у м 
стао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а  
оштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ  
естра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако 
к; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрн 
ини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнем 
је недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода  
ви ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу д 
ху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново 
бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неко 
су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако б 
познати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p 
у.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Рудн 
ош пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, 
, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред др 
букли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ ч 
аља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати ку 
ети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће 
редио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај  
} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти ве 
беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отвори 
 је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и  
 Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, шт 
асе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је  
подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да н 
рџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук. 
 и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда глед 
азведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их вет 
 па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти п 
 очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмирк 
и преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена 
пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и о 
убаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са 
ост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n= 
 те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је го 
овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му 
 Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо  
 ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је,  
а проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже гл 
="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би  
S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одго 
 сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи,  
 а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља! 
 такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизат 
е сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за цркв 
м белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице  
езао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S 
 разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па 
еви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је 
алелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде 
ма.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби  
ачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али  
те хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић  
же!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Ш 
 да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му пог 
, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, 
осумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај зато 
то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да ме 
 гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шум 
уне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни бе 
и не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда 
а.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то т 
S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, мет 
 сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропада 
 и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нек 
е загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Су 
ана огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> < 
лазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну ч 
 толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очи 
p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а ко 
вој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или  
треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> 
> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина!  
, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била она 
плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо!  
 у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога 
 кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; през 
S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу п 
са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну  
 се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, 
 то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој обр 
иру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и к 
 Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на 
рнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прек 
 учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрс 
S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичк 
овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други  
" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу м 
о да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га у 
м, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо с 
аједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су јед 
стане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад 
д необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га 
и на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} 
и.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Н 
што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога уч 
ио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном икон 
ипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих  
се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се искол 
је је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мир 
{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, 
 да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да  
ема запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала  
ла крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица 
 ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених  
мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме пева 
току светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазв 
што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се о 
о падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне  
рискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових пр 
ога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затр 
асклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени пото 
алила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њих 
 освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, —  
ина, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико 
а пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он 
 јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пр 
мка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово шт 
илановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одго 
 овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као 
или велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству 
{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у п 
 хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тре 
ше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си на 
е пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или 
његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} 
трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасав 
макао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше к 
 у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако 
 напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу п 
133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну а 
ими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S}  
и-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба мн 
ком забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било  
ли ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће  
ану.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа уја 
ици читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиг 
, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенц 
 Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли  
остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <p 
 што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисл 
Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, ш 
о је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња к 
ој одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово  
 да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, 
ска.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико ни 
 што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и ш 
и од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Х 
у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубо 
а двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p> 
 да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо 
{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мрш 
је се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном каш 
тавише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се н 
једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако 
ино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знад 
ина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје. 
ива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за  
онетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг де 
ру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићев 
, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рође 
ји сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p> 
сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу,  
а, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њези 
мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалим 
ном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и 
нић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Ста 
ју високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, ш 
е око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од куб 
p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манас 
јех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити 
етети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n 
в младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу  
, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, с 
скопаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спус 
лу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, ка 
м до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује. 
ти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је ј 
дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Ш 
ао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста  
 се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслу 
штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда 
} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Стано 
 нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад 
како могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се 
 кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није  
 издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, д 
а што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допа 
х сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим с 
овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као сало 
и осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игу 
ило једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из о 
 пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни 
аску је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Стан 
е види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — в 
о и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се т 
ко пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници не 
е.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у  
 одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима 
 на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке з 
 застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било 
{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пр 
бију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Аз 
е, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред мусел 
државала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је п 
а селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно  
 је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку,  
гићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, 
 али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки  
и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га  
 би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу!  
акне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препечен 
> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, 
умана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и вр 
у ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души  
пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста прене 
 чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" / 
 каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Ма 
ш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им га 
му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га п 
ако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови ср 
асом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не  
касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозор 
 угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му  
 дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О,  
 одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.< 
 на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен овакв 
 из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! 
 Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостру 
а породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавал 
сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се 
односила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила  
 изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га о 
ћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, коли 
Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233 
<p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским 
сети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу,  
? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па ш 
 се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером 
 клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница  
оће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле 
миља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакр 
у јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијо 
о узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му 
светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или 
дник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај п 
ђутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало 
лопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих  
, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јау 
ругом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само  
<p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="1 
то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима мест 
утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тиш 
г од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и нарич 
акон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је  
е ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</ 
ади!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, —  
валите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро  
 можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; 
 одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p 
е у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него,  
је било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао ода 
а се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су ј 
 покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> 
ди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га  
и.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати 
 његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским  
Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогу 
ња своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} 
е, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које зам 
очног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном 
анастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p 
ожна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталич 
l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> 
пети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару уби 
и с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да  
p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој  
о је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p> 
 распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нис 
 ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају  
алише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак,  
 камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасви 
, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњи 
, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро 
е и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије п 
.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више н 
 да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шк 
ори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се  
b n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је поми 
ајмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао 
и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило 
S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало с 
адили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше 
ово клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n= 
у, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, 
еће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној 
тојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p 
 гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блис 
 о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Не 
и се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су 
 саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да с 
 Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутр 
ава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с н 
-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова. 
 би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бус 
а Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић 
, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђ 
 наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, к 
личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост. 
 коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш 
о да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад  
} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспе 
 у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскора 
а не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и пр 
а да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једног 
ло задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Бола 
туристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{ 
дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло 
сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегну 
а, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна  
 овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чек 
д оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још 
из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку т 
у, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упит 
а омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изн 
одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себ 
 које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у  
о Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је иг 
 бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она  
мо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе об 
искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један  
 то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак  
е из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе сл 
, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n= 
Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, кој 
олитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебнос 
о већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Д 
зађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као ска 
лно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не  
ати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била  
Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Паш 
 <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци ма 
ош је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али  
боје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{ 
у.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезну 
мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се једа 
довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да в 
амову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крв 
ису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко п 
мо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас  
рили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић.  
ли Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се  
 Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Јо 
/> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али  
ише смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње  
олико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да  
 са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили проти 
но и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово  
дничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што 
еби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво  
о избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух,  
она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била ј 
 него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе 
 лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос 
 смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се  
скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се ње 
ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђер 
у, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао д 
ијатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико  
ме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем,  
сти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{ 
о молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и ала 
о гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасј 
S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више,  
 га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</ 
 ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни ре 
 и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како 
аносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и заду 
м ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији,  
, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око  
ле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли с 
Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у  
че разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је до 
хита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, к 
лед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској гла 
сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини ув 
шта, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод проз 
уци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче 
у зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћ 
<p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао 
клаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој 
ма закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! 
а пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— 
S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зр 
децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана 
ubSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом нада 
реју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничк 
а био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али 
чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који 
у девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи с 
галу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а м 
исина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакв 
ан, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га  
са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њој 
видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, б 
 што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће па 
умња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а оси 
е питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и 
итве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} 
 јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оруж 
ном.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато 
-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мис 
 занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну при 
а ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупи 
ила унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се 
мњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове 
година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити  
 збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут  
а, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> < 
 све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помама 
одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти ре 
с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко 
па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од  
 Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћута 
а и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао,  
за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала 
ђаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити  
ива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, 
 српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жу 
 мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрл 
>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> 
очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неко 
p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спас 
а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча  
ја јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врхови 
круглу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена  
ан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пу 
> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} 
ут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коња 
и језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се ск 
се, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је  
ко страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме п 
баше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и тргов 
p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћ 
опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај п 
ше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих не 
и духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво 
ама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</ 
ић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког у 
ме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p 
апута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>У 
а, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, 
бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника,  
у веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У ман 
ам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан 
оследњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом  
ј постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале о 
њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на  
з које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то  
апреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ћ 
донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати ста 
ли, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанст 
ним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је  
ајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се с 
очи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непо 
нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћи 
о, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету. 
 шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли 
неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не 
е.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се не 
 од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није ум 
 отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да  
узе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му 
 неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све ст 
задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што  
уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако  
огао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли  
авао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо 
и.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попев 
/p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало  
га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се 
— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, 
икава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и  
рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла поми 
им, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када 
еником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над 
Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До сам 
и, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Су 
н себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда  
ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и р 
т хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{ 
кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по сне 
 на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон! 
Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуц 
одрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лиц 
дели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто  
не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по 
 и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, го 
/p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће  
ет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је о 
а.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <p 
сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудн 
ш чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са 
у распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, хр 
} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ва 
ђе му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“,  
ићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крв 
{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, п 
.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један дру 
то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу љ 
е и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља 
{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му 
 женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајућ 
ећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пача 
 се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је 
причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира 
о скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази 
иђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, а 
веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хте 
.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога 
руго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с 
 зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гаги 
нула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, ок 
који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе. 
уних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила с 
ана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посм 
 убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тр 
су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седе 
мо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још 
!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли 
ом атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи? 
а!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, ш 
селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој  
ке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подн 
ци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Богов 
омила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегн 
ојој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освест 
 после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну ру 
муле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију 
е, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, к 
е и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љ 
љаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око  
и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{ 
ен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се  
је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га т 
о не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на 
ебе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири 
ћи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинск 
губише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и ост 
 да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико гус 
тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти с 
снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна,  
, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и  
<p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од с 
p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па,  
 свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина,  
ни леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кро 
онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако  
Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— 
азило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно он 
тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само 
љив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од трен 
 постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га н 
{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опаз 
гићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радо 
ко се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма  
во држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те  
то трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога  
оме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје з 
ошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња 
 мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се н 
лније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био ј 
а игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загр 
умане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Т 
 поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, ста 
атић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у то 
ватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све 
Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше ј 
а се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче н 
за, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој з 
се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојиц 
лније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> < 
 Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — ј 
, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче  
} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, 
веде до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За им 
: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши  
 се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шт 
 мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева свет 
 пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке о 
вреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, ка 
лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу с 
 кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p>  
гла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p 
 и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлин 
хватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p 
 очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се п 
у околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле  
о и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти 
иш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште по 
ела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="1 
<p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179 
ако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И  
 избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га  
шало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело њег 
ви народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> < 
рица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>К 
емљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде зат 
тењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима 
ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> < 
ина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, 
о даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, 
оздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још ду 
 одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> 
о је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљ 
— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрост 
њак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће 
ребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако м 
ну пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се на 
 <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и ст 
турцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви 
С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашк 
ом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео  
астрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад  
м ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и  
ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ак 
беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско 
 и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>—  
о за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки ча 
и распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница раз 
би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми 
а, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо 
ретње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и о 
скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања нанов 
type="titlepage"> <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p> 
сим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код р 
 не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над 
ко паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прош 
а.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме 
— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна 
оспода! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати,  
а, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе сил 
 која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикну 
 је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S 
pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто 
се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p 
 бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погл 
 силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројец 
ну изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносн 
ини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам  
н промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда буј 
 А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да пот 
ватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада 
 љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с 
ела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес  
то нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше  
</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет 
амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Пома 
гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те ј 
се шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Иста 
<p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица  
Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију 
 није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице 
хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће  
а трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докл 
 су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> п 
 није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, гороста 
ина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку ме 
а топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Па 
ковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је  
толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на њего 
.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе ча 
је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од  
удна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем ча 
S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</ 
њена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она ниј 
ху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци  
е, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи с 
 и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових 
 томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено к 
ћи реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и 
ишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.< 
 Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је  
 и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како 
>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици с 
p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме груну 
</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми  
га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни  
у држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек п 
ој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.< 
 загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и з 
ке.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груд 
ретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала в 
арони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загр 
довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквен 
 положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос ј 
е несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и н 
осио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре 
во јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у д 
ану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира н 
 дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога  
но небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморн 
звукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбук 
ци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што 
роз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p> 
{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p 
о од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троно 
.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не мор 
што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под с 
ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам позн 
 ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, 
јекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога св 
буђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну  
не хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Вра 
пића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, аг 
онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разб 
ан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, 
р ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволи 
 згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се уби 
а и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за д 
о, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Изм 
 село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђери 
 све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се ра 
 јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема ком 
 <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Те 
ечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратио 
даше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљо 
! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> 
 закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикн 
закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера  
па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно шт 
?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викн 
и од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето 
— рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их 
прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — За 
е и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познај 
ао своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко  
те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими з 
{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, ш 
 на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он заб 
ковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, 
азећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} 
е побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па 
Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над 
азим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утач 
 Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и о 
гнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се зат 
гледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше 
p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> < 
 мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n= 
о је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жер 
 па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимо 
агићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, б 
ма нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона 
жни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не  
тиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле ј 
{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Гд 
 белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" / 
арац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n=" 
недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је у 
а и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељ 
бро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опр 
 њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је н 
и пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гаги 
"135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ б 
<p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убр 
и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да на 
e unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним румен 
а ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S}  
је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> < 
па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па м 
 <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је 
нам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се 
 Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за  
ана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што с 
иста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свеж 
ба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се  
милу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S}  
рат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{ 
војку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисн 
гледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, 
ћ, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песниц 
кле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове,  
а ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћу 
да долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се 
шао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да  
 уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мр 
ти, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одмет 
вим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се  
хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим  
> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе на 
ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јеца 
 и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али т 
рупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере пре 
<p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћи 
 брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастир 
зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као с 
лова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно  
иле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу 
овара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је п 
p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с пр 
дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу оглед 
погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упа 
 је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у ст 
 <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Прит 
сталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манасти 
лоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса с 
 два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са  
игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пр 
а овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — т 
 тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? 
скочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те 
га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одуп 
/p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побо 
о, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима  
и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали  
су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштова 
д зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, ко 
 па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати  
то стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S}  
а, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, 
к, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, г 
 седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад 
и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину 
 је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да н 
?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли 
ање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено б 
едео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљај 
санџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоче 
"SRP19040_C2"> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо  
кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, нај 
га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних  
етар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> брад 
оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих б 
по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало  
 нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! —  
ћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо;  
бавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упроп 
ве <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су 
 <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горк 
ло, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за друг 
наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Ка 
х горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере д 
ина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А 
, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак,  
ико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, ко 
 увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у пома 
 Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, 
, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! 
леда како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори,  
овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна п 
" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази  
ти до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повра 
о га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће  
 узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срц 
 могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, 
су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепи 
 пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудни 
рујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да с 
више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна нап 
— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лу 
неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао 
а очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није и 
а се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику хра 
 на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и с 
а да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а  
е већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>п 
 и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи поче 
е све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске со 
— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Ст 
ај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Ве 
вежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро 
јци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали 
једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран ост 
-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p 
.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела на 
асточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, уто 
 тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога з 
 коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци  
н је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и 
 проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да 
е дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ре 
 као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помиса 
 за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све св 
>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо матери 
 трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040 
епрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n 
дахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго м 
нђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <p 
, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> 
а у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи т 
гословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb  
По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио  
само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да 
ље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S 
пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Ст 
/p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зн 
а идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми б 
, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, к 
 овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушки 
о о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милој 
рискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвеш 
</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи 
врђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у  
орина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше  
оје кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено ра 
е уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p 
.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то 
лнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе би 
н другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале с 
ле душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке ј 
ије одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па 
ици.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после доче 
а једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и че 
и.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, и 
Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} 
етећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мич 
о клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и 
ве и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето 
исли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргну 
томе часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То 
а до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p 
 само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је  
се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, блен 
} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки  
з којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сет 
> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено з 
г Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Руп 
 терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одј 
после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака пор 
ису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p> 
е, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твој 
агано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо  
ратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мај 
 оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо 
<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, стар 
p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p 
 час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, 
<p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме 
алиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни  
 ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Св 
о све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не  
ш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код 
фу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А 
 главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и  
 Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не зна 
 горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покри 
то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p 
.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> < 
ђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нек 
 Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Зв 
ибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — ј 
е из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— 
 Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не зн 
оја му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Н 
.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жерав 
м ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духо 
ше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, ш 
/></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења 
да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Ста 
 по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичиц 
 ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>—  
јасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> 
о се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижн 
 грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешк 
у.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрв 
3" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позе 
нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — 
ран и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одгово 
 наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја  
ијатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у  
пић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>—  
опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони  
 и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која  
> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром. 
аху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а погл 
 мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га  
вника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— В 
ка.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на 
ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с  
о. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни 
ђа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; —  
о и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Позд 
<p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар 
ти ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то з 
амљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — К 
а нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{ 
 <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџ 
ека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клону 
 доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, ј 
ицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> 
ти, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си... 
ено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже ч 
ајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — вик 
p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не зна 
pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила  
сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута  
ко ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покр 
бучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је 
о га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико  
 цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован 
љаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који засела 
пићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истрг 
></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела з 
оче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска  
лупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку ос 
ред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугуб 
арац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грознича 
еда овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово 
узе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш 
ом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p>  
агрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n 
 — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног  
што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са у 
> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао 
подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, 
к био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, как 
удске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца  
м, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело гр 
тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом 
еговој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао 
</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n= 
 обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Ње 
и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири прос 
лости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону с 
аву у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он ње 
овим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно  
— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа 
 паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлос 
ши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомили 
 свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану,  
очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за ко 
знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно 
агићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још д 
ла до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он с 
н’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвије 
о је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чем 
џи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дозн 
 главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тих 
оци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном 
Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одгово 
о је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{ 
 били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је  
а Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу се 
ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по 
настиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, д 
н положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем ра 
 оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирча 
рада, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград  
а, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох. 
 неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском 
> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овом 
ва дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их 
уну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић 
/p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, ни 
нева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту стра 
ака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тикв 
е тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни ми 
 све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле 
ред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трест 
— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— 
огледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај м 
глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти м 
сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, 
 миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све 
Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдук 
воју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога 
иру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И  
 најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} З 
мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао  
е главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња 
 ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p 
прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дам 
лико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се изми 
па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p> 
ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прили 
 Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Бог 
Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у 
у. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у св 
ињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S}  
— А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним прокл 
жину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ет 
ко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим 
/p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш 
Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год ч 
.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у сел 
д закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо!  
би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— 
пићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље,  
А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који  
</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш еп 
нске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а т 
Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињо 
ело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народ 
ту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није мо 
овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише см 
p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми с 
p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Он 
, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори  
миља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику јед 
е, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету  
> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана  
 — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p> 
имо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмо 
, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће  
пић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека  
и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш! 
на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео н 
оју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p>  
слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни пом 
а?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} Пос 
, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника. 
рао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p> 
 а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чу 
 Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли  
 још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш,  
 Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове  
 пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим 
амо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само 
Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није и 
бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати г 
е,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l 
н се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и  
ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припаз 
 могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> 
да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица по 
е пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао 
. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем 
претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука 
к и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод с 
риковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одгов 
</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме 
и и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да 
оље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне к 
авек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју  
, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога ја 
аши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да  
хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату 
као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли 
и.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој 
шапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На п 
д његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p> 
шњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спа 
ислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута об 
 док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb 
 га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те  
сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео уг 
у, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви  
ило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађа 
тво!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преу 
 <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока ти 
о!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Ста 
 срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102 
стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкр 
и пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јау 
аџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта  
и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера с 
 да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире 
е ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету,  
ацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у виси 
када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за 
илоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи  
ница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с по 
 мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једн 
причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао посл 
ош тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе ко 
повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једн 
 Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него  
аша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама са 
с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село гл 
{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучин 
ли, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетени 
ило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S}  
 /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога,  
авицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену 
, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива  
упић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране з 
чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова дв 
у и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће,  
гађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци с 
p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га  
о, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива  
м у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="12 
вића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи с 
ами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поигра 
њем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p>  
болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад 
и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчани 
p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Са 
/></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> < 
пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесве 
 узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пруж 
е с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм и 
ћа... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није  
а велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет  
Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњско 
е часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игу 
на, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а пос 
олете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" / 
дом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p 
еда кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из рас 
 марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му  
 шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, к 
згубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојев 
игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну ру 
цима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прил 
е преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.< 
p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, 
оеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S 
а се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>—  
 груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обн 
мештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке 
жавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељац 
крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у 
га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што та 
те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је 
ко ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук  
и окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу 
 <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одгово 
хом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако 
ко и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех  
на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не мог 
у.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>—  
лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с  
исто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше. 
та једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се шт 
ненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} 
испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради  
дари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p 
е, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразни 
</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће ве 
ахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубур 
рп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као  
 <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S}  
али тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манаст 
ко устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, 
S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана!  
.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његов 
о чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и оста 
ило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају  
 пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се мо 
ше, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни 
 Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што м 
 него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила  
то поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сеља 
и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га  
и оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета! 
 један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Ту 
 клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни 
а уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога 
тарица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, 
ђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а ли 
у.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише. 
изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жа 
 снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекив 
.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану М 
у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка п 
 јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека  
S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турц 
ашицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са  
викну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљу 
чну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић 
жје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манаст 
о вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка ври 
гао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли н 
аз, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p> 
ато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и  
ути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанци 
чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш 
ј на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да  
 очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он ка 
влађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из ње 
енуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више 
О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир 
Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села ни 
 Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су ос 
ешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да 
пићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том 
ме отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима н 
има и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане 
о од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га мо 
ислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сад 
ло уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало ч 
се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство 
охајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али 
ерио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу поха 
о.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и 
а њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те д 
рво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожур 
ом речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи о 
своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе 
мије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до 
во руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких план 
едино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="14 
авицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице с 
дух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што виш 
, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које ч 
дравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" 
 од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се 
 у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још 
лед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони ч 
ло је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без п 
јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких засел 
ву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз  
 овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео 
 њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и сн 
због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да н 
одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p>  
 их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо, 
 је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прст 
ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно  
p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му  
Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по уз 
да могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, шт 
да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и рас 
где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
те главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извируј 
ише ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситн 
себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле 
е граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија п 
као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такође 
целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајд 
аре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је 
 поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се 
ча-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p> 
ћ и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те  
дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> < 
да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Ру 
да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хај 
су спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дот 
зи из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило га 
е.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети т 
 разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је,  
настиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју  
 му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртл 
"81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S}  
удно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што 
нуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана. 
за, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она  
х чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан пов 
још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом там 
ено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена  
040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који по 
 браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} 
 по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је м 
 и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па  
траха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но сн 
удо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њ 
 то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, шт 
а појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни је 
 скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад с 
 му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора подн 
 нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде  
невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбр 
ише науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред 
 то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, к 
кује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> < 
спречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина  
p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте,  
ме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n=" 
цом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина,  
 једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и о 
>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно  
ицом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као по 
p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејан 
да се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових уб 
аперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена це 
p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игу 
озив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{ 
</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, 
амо што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толи 
се.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— 
вој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, н 
абринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и по 
пи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене кап 
ава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оно 
шали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже 
 пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он 
помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча  
беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони 
 није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онем 
на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога  
клизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за ч 
>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула 
пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— 
те, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S}  
Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— 
ред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао  
{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало зат 
естрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>—  
ова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врис 
subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једн 
 му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тур 
ву у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена 
сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не од 
љењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с 
је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, 
 <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли по 
ио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој љ 
е потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нис 
 слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ 
} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у п 
 муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну  
> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исц 
ића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, зн 
из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се  
 за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик;  
ва да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите с 
ће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагић 
ан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је  
а, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он ј 
 за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени 
их жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако 
 скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако  
а пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао 
ућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> < 
их бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пр 
 оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си сми 
} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Ми 
у очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је 
сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, 
пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам с 
том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати 
 то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он 
атити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p> 
, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од 
на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не 
 кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух  
 га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо  
ун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж 
а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, 
 грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустит 
ве, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непоко 
 и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере  
о моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат,  
ао кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње  
> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум  
ен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземн 
 се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али  
ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног  
е остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић 
зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешћ 
 Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодор 
 сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манасти 
мо један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погн 
љаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а к 
његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули 
е трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а 
ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова б 
ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад  
е руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако р 
аши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у се 
те за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и п 
p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако у 
 све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, п 
говађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</ 
це му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа 
г, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти  
погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе  
о ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица 
ћа и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штет 
<p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја н 
 не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа н 
пић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па 
старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и о 
ега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S 
о у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је аг 
S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако вед 
 шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у ма 
говара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. —  
а сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле П 
те ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.< 
а да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Мит 
деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је к 
а судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга 
тра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долаз 
а сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па 
} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњ 
едан Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али дух 
 /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, н 
ед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе н 
оље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба 
, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој с 
 играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет!  
и, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто  
ешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде н 
је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стај 
трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је т 
исам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин 
ини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео 
>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна 
ида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни реч 
ка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже 
 ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо  
и умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово 
 викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и н 
губи.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило,  
е.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Мило 
ве и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили 
зекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбу 
 израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини  
Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита 
јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног дру 
 поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози в 
опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук 
 га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворе 
вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — з 
егово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна ол 
 То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, 
оју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре 
мео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћута 
дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера 
ножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — о 
 дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гле 
њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, по 
ако је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} М 
марцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станкови 
тајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за св 
а, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрв 
 ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а ка 
— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не м 
оља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрх 
 Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста  
причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазн 
уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, 
а походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се м 
м затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и  
еж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разг 
време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао г 
абуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} 
рене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечер 
ла је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, тр 
> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спу 
притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажн 
ксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти о 
икну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде  
p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви,  
ад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом,  
ећ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за  
кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствар 
е забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не 
оју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да мож 
умана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта 
кну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не о 
пи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и пол 
чима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово прими 
/p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовље 
што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза с 
ош осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника 
нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну  
ји јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђ 
 ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкива 
е шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као  
рпској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова д 
рема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што ј 
овом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним  
ја сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права 
/p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Га 
ла за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно с 
прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце 
м и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци уско 
к и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> б 
све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у н 
нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дош 
.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окуш 
Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле с 
едње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година,  
аше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p 
воју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега 
ахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, п 
<p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p 
/> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвн 
а, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало н 
еће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По о 
да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима 
ек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни  
авдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је  
 није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бега 
ацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и ос 
анојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њег 
репери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жи 
апута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине у 
Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вра 
 па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, за 
спаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним на 
 тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да  
ространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне,  
луј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир 
о и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да м 
им остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! 
орећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ва 
Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би  
аким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хле 
/> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му сам 
оре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим 
е мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко р 
Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора ј 
чна свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се 
ју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено 
ед се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, зат 
м, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа 
мо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пах 
м истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је  
екрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир 
, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким  
сетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и 
и помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу,  
 му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним ма 
омне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећа 
е Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох,  
е од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га 
у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџ 
ка и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника  
ој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n=" 
 у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих ди 
дишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, пови 
толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише 
ио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако л 
</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенах 
 му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напре 
дахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик м 
р да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>—  
иди.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и ост 
корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив вазду 
ти.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним глас 
зненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте  
! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не ост 
ружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха затал 
и, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом з 
е тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је на 
 па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао  
пустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама 
ило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тре 
је га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у ист 
 Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи  
је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није ког 
дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, ш 
хане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, 
овијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, ка 
 гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да ка 
јало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај 
зинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, поми 
уменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, ка 
инило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p 
.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало  
, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У у 
га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао  
љаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, 
и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} 
вих брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зи 
 куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите 
 Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако  
га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби  
о зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цеп 
 свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као 
аман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново 
е то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, 
аја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза!  
 мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овог 
миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поч 
кама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматра 
крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара  
о истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно с 
а, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже,  
 мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</ 
, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим хр 
уку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненад 
еним пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода 
и никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место 
о тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца ил 
 неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} 
ерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато  
тајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загл 
век тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била 
га из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су оти 
као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, 
их шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао,  
 Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лута 
з и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило 
 тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ 
же зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S 
етно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако не 
усто испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били с 
 којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они  
о којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А  
>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз  
башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога з 
да, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скида 
мисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само п 
ред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао иск 
 што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен 
је, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши 
а онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милан 
ла је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача не 
>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре,  
ци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи креве 
 одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p 
ајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао  
аређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за  
ј заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с  
аду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајду 
оји пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се вр 
 да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећ 
 кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу бли 
винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се ст 
ре и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и сумор 
се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само  
а, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве? 
нега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Но 
а средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукош 
ачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, с 
епенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као 
аше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не ис 
ну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ух 
ир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb 
.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод 
страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом дог 
вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су н 
то везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило не 
и се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се јед 
е као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију ис 
ој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном пева 
ти.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> < 
ци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан,  
ти.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад ра 
е обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао о 
 ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како гло 
ело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је у 
и вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодоли 
оту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим  
е, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија ми 
агића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одг 
и Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — 
— Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} З 
е не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпос 
и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас ч 
p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</ 
ри!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох...  
— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила  
овољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</ 
аћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога 
е, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не пит 
одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака  
тлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, 
ста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачу 
еки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, ка 
мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да  
 он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и за 
е нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова 
окле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема 
— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они чов 
и момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јани 
о зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турци 
о сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с  
не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се 
а би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се п 
едњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро 
 сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је сам 
ред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, 
 које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се ду 
 Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{ 
е осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми д 
ар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срб 
разним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим п 
што, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смот 
вари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Б 
није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудн 
онама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на ко 
нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p 
Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај би 
инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, 
 са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да т 
 снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и н 
p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене 
кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.< 
се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје  
ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха  
огла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим  
S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећа 
од, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су м 
доше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, ко 
а људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p>  
видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи,  
</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га ј 
од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p> 
погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чу 
од куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчин 
</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} 
S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој  
, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Га 
ле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе 
 <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, 
их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесе 
Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар,  
S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p 
ој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, сн 
 кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S 
о и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /> 
 — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и за 
ад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола  
омаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче  
 своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и он 
клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Ре 
Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње т 
 што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и н 
дничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да б 
отово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њ 
ло око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; 
 на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску твр 
главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети с 
овића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар  
о ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обо 
га Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће  
вим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} 
p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чуд 
и се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> 
 Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би  
>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић 
n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ум 
лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нис 
, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио? 
рвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли. 
ци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> 
стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је о 
велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се у 
а ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p> 
 и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S}  
А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, 
Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у н 
о ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да 
 чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се 
>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не  
ма власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир- 
ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лиж 
а као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одај 
као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари  
} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради  
екрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, 
ним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него 
.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сирот 
свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна  
веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима н 
ла из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="22 
p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82 
есносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипа 
часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још 
 да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а к 
<pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири 
, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зор 
а, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и  
ас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чис 
уком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо нај 
това.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој зап 
иће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они сл 
гао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чу 
ржао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па  
и су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они ов 
 где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић 
и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за р 
грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово  
 — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће 
па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш  
м, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> 
днети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{ 
в над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их 
вариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете  
ље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и на 
нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</ 
лучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је су 
који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, 
ледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупни 
обом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се 
ервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, аг 
 нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском 
це на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић 
 — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме у 
Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратил 
као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> < 
ик?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу 
S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — о 
да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падал 
 одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се  
а; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p 
д ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак 
 грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је 
 себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло 
ије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а 
што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у 
ас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p 
амо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, 
 пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не зн 
везен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дође 
исто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погл 
е Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи 
</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, 
 узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како 
<pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикн 
једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азн 
p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, —  
невно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и 
ратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла  
аш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и д 
 освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, оно 
 усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале н 
аче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши нев 
у једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да 
е вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се  
ајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>—  
 погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао пр 
— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! 
де онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слобод 
а.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков лис 
е калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овог 
ујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састан 
већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распут 
.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчово 
ки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак  
, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газим 
ика да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p> 
 се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још 
> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се.  
је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крч 
зађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свек 
а би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, ко 
пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којим 
илна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај 
а један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, 
обанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестр 
дро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се пору 
ијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало  
их груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита м 
се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле  
19040_C4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника р 
дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>—  
ка склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли 
Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За јед 
је свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само неј 
стреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао 
SRP19040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, ко 
ра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> д 
ина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока с 
њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села п 
 као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и с 
, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и  
 по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а  
 и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну. 
но гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке твр 
 ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, о 
 као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да св 
7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је 
 има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светло 
з ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Стано 
 време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би м 
ан кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p 
га стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као по 
 и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз 
еравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га пр 
мишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто  
-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети 
их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао м 
о, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од пом 
радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози ва 
чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина  
е зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из и 
</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим 
уменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лиц 
вај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само 
n" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусо 
ћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш,  
а.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да и 
Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> 
 и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се ба 
тамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али 
ајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо паме 
 вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до 
ао укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно 
едишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе мома 
 ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу  
о и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђ 
 ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја  
едаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је 
вом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био ко 
здахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се ути 
спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на к 
има, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци см 
а навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри  
ле горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мисл 
е умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаш 
, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога 
ислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића,  
који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање 
 Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су јо 
а им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после оср 
 загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златни 
ћ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вел 
нише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала  
јатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се о 
А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гаг 
нцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да  
p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Ру 
ила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и пот 
 се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без крај 
ртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} О 
ан.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се сво 
 новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb 
дило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово з 
мове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да  
ења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е 
ислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и про 
 као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи н 
ћ од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим не 
 палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зач 
амо да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину н 
бесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и  
ове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би река 
 сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре ук 
и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да са 
и.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разле 
ком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</ 
д Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као  
ница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат. 
и.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гаги 
виле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао запо 
о из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прост 
м вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добр 
и, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо 
 али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теб 
жја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими 
ново разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза са 
 Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у т 
и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупи 
b n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом,  
лико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а сум 
размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега. 
рењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме б 
провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати. 
же остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо 
! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њи 
 коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>П 
у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побе 
 патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму  
а страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На д 
ате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага?  
овори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао  
ија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докл 
показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на 
аковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, 
дан, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! —  
е пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свеж 
 Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У  
 остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна измеђ 
ну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— 
 онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико 
/p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шу 
ога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — од 
трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми пла 
</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод о 
, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико д 
 Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу. 
колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако о 
у степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе ниј 
73" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, 
иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>—  
дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда  
 га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немо 
мишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплах 
гледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже оч 
вој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није бил 
едају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapte 
није лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па и 
ћом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који с 
ци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача над 
н посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тр 
не да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први 
што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре ук 
аче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>—  
} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстре 
чајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило  
напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прс 
хо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb  
а, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сал 
дала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати,  
аклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на св 
мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да  
но тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово н 
ене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према ње 
е ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тај 
ње невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да  
пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код  
о, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S}  
 гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсме 
омагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се дово 
е дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко узда 
оју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па 
ати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је 
а јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свест 
е Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је и 
 Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза руднички 
мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он ос 
личе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, 
селнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; а 
 осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га 
хмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедник 
ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</ 
стрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца о 
тити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка 
није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква од 
кле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и  
ужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снаш 
три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде в 
 да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да т 
атка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се по 
ајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци. 
ћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак по 
ињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та 
>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи погле 
— одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у  
м, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала 
 Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева б 
добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешт 
ебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. 
</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, т 
 да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> < 
 зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ниш 
че!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод  
е све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је  
</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S 
та снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разлива 
 прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко 
 мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколи 
 тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ва 
 и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагић 
истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну  
 до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! 
трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из посл 
уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати,  
кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни јед 
о му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разр 
зи напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину су 
бе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема 
 највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине м 
и.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и  
.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чуј 
драсло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено п 
но, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да не 
удуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају нев 
} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, к 
<p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клеца 
 <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечуј 
Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Г 
дужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево 
рело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су  
 други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, чест 
 они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо 
ти Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <m 
воје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. 
све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо 
 А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, шт 
обичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не  
 Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} На 
, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше н 
де.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p> 
ој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Ту 
 игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак 
о да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај ум 
ме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p 
Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с т 
 све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим  
да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крв 
огао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини љ 
 своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну сл 
амке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Ми 
у је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог  
р је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливад 
а његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо уту 
ом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони  
дука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру!  
ју их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у се 
лази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину 
м гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од  
ко његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да  
адржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој к 
 молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебн 
 на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p>  
/p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па 
мети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је у 
арња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову  
ти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађа 
 којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога р 
ед овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко 
а се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир- 
ву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало  
а осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не ид 
 се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, 
аће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих  
 ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Р 
м светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматр 
 руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одва 
овече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи сева 
ео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део о 
ло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поме 
мо да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави  
у одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје 
десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње 
а, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рам 
ма, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога  
ви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће ви 
то он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера 
сом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојн 
оп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и  
убаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А д 
ше трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку ж 
е, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурња 
итно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него 
/p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумств 
Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш  
гића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар с 
га. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо 
 он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто,  
говорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу  
а ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да и 
и ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктим 
емо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, ту 
агословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу 
ијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. 
е под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим,  
, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да прич 
о одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострад 
 су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алек 
— викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ с 
и и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, ш 
рао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не б 
p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју сн 
 ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе  
луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман т 
дио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на ка 
ним корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико њ 
збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да  
и косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S 
ста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n 
мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Р 
урно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља!  
} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бог 
 <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га 
 Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира 
атити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Ш 
нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да з 
ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да и 
ересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смел 
е за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овд 
p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" 
рпски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone un 
, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и суви 
 насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Руп 
ви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станој 
>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а 
ми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а кам 
о јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Мило 
Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше ј 
његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Је 
ђер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p 
оворе.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за т 
ј трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу с 
у по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Ј 
штих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налази 
 <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — 
вих дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме п 
 њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај ј 
је био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову леп 
не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабљ 
p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби. 
јна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, д 
ј говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p> 
то дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочи 
 оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђе 
на освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић 
еђу поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два  
у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена 
један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свако 
момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из с 
 клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана  
исао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њег 
ати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњи 
ајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јец 
о седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и 
мо га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је  
војице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања 
ако пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Ру 
вача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћ 
шала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружил 
е, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили  
најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима. 
.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Ту 
лико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је 
p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако  
амаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Па 
ом нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Не 
је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке уст 
, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, 
о и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти,  
ко се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку  
њем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер ода 
а.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име  
опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад с 
реме отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима 
анима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима оста 
ји ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, 
ичких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{ 
охита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рука 
? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коњ 
х и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико 
, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркв 
од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да ја 
помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка уде 
да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да ј 
и отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљи 
ако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди 
ли да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа  
 да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, с 
 душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} За 
 се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и 
било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострад 
полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се н 
пропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Д 
уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у 
да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само  
адаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на з 
а је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као  
 игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претњ 
 мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића 
д?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њег 
тан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, 
могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај од 
ез сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му в 
 ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над 
ико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га  
но, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или зго 
јина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао  
, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дуб 
 јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У ово 
а дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да  
ове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов о 
мо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног у 
 <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где ј 
бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стр 
и у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати мес 
анина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и л 
за или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дох 
узе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и  
 толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, т 
а бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не см 
 по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На са 
Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме 
>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} 
пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Ов 
ући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необич 
 из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост оглед 
.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци 
ше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били 
докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао,  
руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што 
 приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблу 
тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима 
амову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што  
трмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико  
, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и  
е простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у вис 
ам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се дим 
нији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша  
 <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <p 
ник; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, н 
иле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па,  
 дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сру 
лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати 
дише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мрати 
је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, 
загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не зам 
то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одг 
изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, та 
ју као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован с 
а Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у 
 јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друг 
 а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да  
где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе сра 
оме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Неће 
че чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш  
е се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гусла 
осле још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази ма 
, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} 
раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где 
тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на о 
 уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од т 
/p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хл 
 уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећај 
уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путниц 
ђоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш т 
 и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p> 
гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у 
м угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је 
ну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама. 
ћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћа 
румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто  
а Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић- 
ри ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић 
е разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео  
ђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} 
шко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Мил 
 /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио 
</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где ре 
ве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> 
 било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких  
емо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, 
 образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не би 
 тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана ц 
ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, 
исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цр 
у се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џи 
и, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима,  
се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи 
, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно просто 
а оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, 
е мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Же 
рском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време бил 
 с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу 
избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је миса 
нуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година 
а не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа  
устити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p> 
ен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам  
захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро о 
цу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гле 
 старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ од 
ру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини.  
д Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те та 
е доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, 
шају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p>  
ајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући  
кога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и  
 је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче њег 
гуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала п 
е дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је ос 
ан, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</ 
агићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, г 
 чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом. 
блену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осе 
едала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје,  
а докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састаја 
атеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих ч 
а се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких ст 
b n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Ру 
тане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сру 
и су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као му 
зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуш 
ру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, ка 
 подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у стран 
ој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она  
 Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамља 
ри овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку 
е утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни тала 
/p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>—  
 је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајки 
n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бац 
дука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не с 
набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма 
окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и нан 
у слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би 
ст и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навућ 
 сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи- 
, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, о 
асули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, к 
деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглуши 
то да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те  
а: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тв 
к, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и 
трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњ 
за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу с 
, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари  
уд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробн 
 замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе в 
дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према т 
у лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт  
рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! 
снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад 
</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p>  
 указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу 
једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а  
 опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Ра 
ше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи 
{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе и 
још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и  
ебало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и 
дати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бо 
сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, 
лопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S}  
 познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће м 
е се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували 
> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђер 
ако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаш 
 гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злоп 
ао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви,  
 узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет 
се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и прија 
 црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице 
зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке 
 После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда  
ду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као ов 
насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупи 
остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где с 
елуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом 
помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугач 
о налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села 
апољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p 
а овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвав 
 да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово 
 испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око ср 
ену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан 
слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сак 
ваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник,  
на зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће ок 
а, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним г 
их петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча з 
ер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаш 
ан кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепе 
у, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p 
ча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча би 
ара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом 
ао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвије 
ла на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорч 
а, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Га 
ле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема к 
душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му  
 ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, 
зеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу кој 
, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, 
 али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и 
нео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p 
ипуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамл 
/p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у ов 
је стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ва 
падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шк 
о човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, а 
а од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Стан 
 очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурчениц 
а, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима н 
дило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и  
е ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим другов 
цима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. < 
рос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску ст 
ривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угл 
, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и  
же и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</ 
рибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину 
<p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа 
авикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као  
и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове ми 
ајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилиц 
ељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у  
<p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо 
бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па 
о?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је к 
 кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спу 
у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, зауста 
 модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко л 
исоко, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа ум 
 Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи 
код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима 
 Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S}  
све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чис 
 уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло д 
за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, 
на малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак с 
ета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?< 
 ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена,  
ина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, 
ога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, н 
а необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа,  
е калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изв 
 то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} 
рица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S 
зују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ћ 
 није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <m 
Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је п 
ао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се  
одавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш,  
о осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица по 
на.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{ 
авнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, 
акло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико не 
аљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збу 
и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, 
е муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је  
, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите. 
ма.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада б 
ако далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а друг 
 и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљ 
Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али 
ти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако пор 
о, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја и 
ћев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашино 
/p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано с 
ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, ка 
ла у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао 
ко срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћур 
оја је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа  
з ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова 
г удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној ом 
ечи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се 
та уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага 
е беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турч 
а оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само 
а низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, мо 
ице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и па 
ло живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочи 
>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густ 
> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p>  
<p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Он 
 <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи 
ње.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше до 
где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће  
а Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњс 
ара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено тр 
ник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— До 
аваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџ 
четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се 
и Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука. 
у Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Тур 
ло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то а 
ику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још пр 
сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде 
ланина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно  
ине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мраз 
о на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на  
 <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели  
на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одвед 
рских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком пре 
и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} По 
рна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну  
н се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, 
еј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздр 
 један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, 
покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> < 
и.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага 
>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ с 
>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчин 
аза мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва  
 Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто п 
чека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити 
 гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— 
д иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњо 
ену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну 
гибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш  
 пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у ово 
престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупи 
 Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два ср 
Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћет 
 стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и нат 
</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па 
ли свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина 
 до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p>  
 орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне 
кова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S 
збавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издад 
напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дуб 
 — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} 
лови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се  
 а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Ми 
 моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{ 
пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан из 
 и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Км 
к.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме  
амо у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и 
аде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један 
 данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p 
 прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало 
иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово 
 с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се ви 
ља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле  
рибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да 
напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Је 
тње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново пла 
ри по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као  
бојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова  
о поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ п 
имајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је мог 
абрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили вел 
а се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више сна 
знад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу 
 праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је  
аестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изглед 
ужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске леп 
о жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог ч 
ићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без о 
ачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је п 
а је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних 
сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне о 
!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрач 
тим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да  
је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џи 
це на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе  
, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака п 
>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А с 
>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је  
ављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога  
 годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушн 
ић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много 
ице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића 
 А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепт 
" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му с 
 земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде з 
здолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, к 
руди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n 
ша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! 
егове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, к 
 иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах ниј 
ло за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик 
цом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу 
 бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седал 
S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјес 
којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до ч 
ше у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и о 
ић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то вр 
 Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и с 
неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише  
 субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба  
>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и  
еда.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће 
а старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде 
, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживај 
сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаш 
а каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад 
 нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљ 
хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледа 
ла брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху 
џи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, 
} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју цареви 
о те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими 
да је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео 
селимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда  
е с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам  
ега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је  
p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онд 
к дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а 
не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, шт 
ашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осе 
ме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</ 
м.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је суба 
pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и  
ло море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају н 
лажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиш 
.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оч 
е Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка м 
ашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо ук 
биђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће  
ниче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко врем 
 Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда б 
вљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рук 
брио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко по 
 /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита  
гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запит 
који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад углед 
ане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благо 
{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то  
ана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву 
 успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не  
рсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа б 
ве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али 
косте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не 
огло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је 
међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наме 
царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију  
 песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била 
д се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да  
 у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изуст 
.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У час 
лави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је д 
иђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили н 
 (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондака 
у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и 
 обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — з 
риваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опар 
 се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне ха 
b n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, с 
алуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој  
лонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао 
ишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте  
на рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На 
лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{ 
нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени нес 
сити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи  
акао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="19 
м пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151 
о се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, 
поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га м 
аља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано 
ерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љуто 
ан.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у је 
 склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за 
их гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други 
{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма 
 нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> < 
<p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле. 
е овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна 
 на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није н 
ако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <p 
е, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и  
о погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме 
е решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчуп 
а.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; са 
заман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и о 
еве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу  
а.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, уја 
 заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су ј 
на, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а 
о противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, 
о, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћу 
ћ и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испус 
 он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су  
се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод кол 
ачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и су 
решише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе задад 
>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се на 
срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — од 
год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти,  
ме.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није  
о, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад п 
ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се  
ори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под зем 
не ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну 
ао холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Р 
у, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и 
утра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавг 
по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>—  
Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, и 
и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да М 
кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести бе 
је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се 
настирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, ш 
просио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана п 
што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га 
прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, 
S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он сту 
е према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви  
ндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена  
 ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} М 
ђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је  
 јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, 
 унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина 
/p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како 
ажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>—  
е је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као 
ићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли 
/p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију о 
илоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би 
блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p 
 у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" 
ну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у  
и момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је два 
рвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и  
га јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, сво 
цио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџ 
оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена кр 
е Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не прес 
ардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци 
није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потегли 
 готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеж 
ао страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу уста 
ог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, п 
луга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с пони 
стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шу 
лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико трен 
ристи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и т 
и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је и 
.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи 
гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена 
p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p 
 <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао нокт 
ти, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са 
<p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> < 
зви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> 
 села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.< 
p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опро 
ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш  
ашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Д 
 И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти  
амо једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када  
оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S}  
ну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и 
љене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на св 
алих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p> 
брњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он  
у.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоц 
клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор 
ци, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се о 
Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у том 
ма.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим,  
вима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање о 
Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, д 
ога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очи 
како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало  
напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним г 
шла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разг 
авади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{ 
 и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве 
 се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ств 
познатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше но 
и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њи 
да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к  
мози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га ј 
Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљан 
 <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом г 
утње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је б 
разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли. 
 су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игума 
оварали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели. 
тово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред  
ину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи- 
чанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и 
но зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу,  
 Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се 
јкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станк 
гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од с 
ве.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџа 
анесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали о 
ак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запре 
 Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашт 
бичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вуков 
и остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуц 
ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто ска 
Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још 
Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</ 
ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.< 
 Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџ 
, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у  
ами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била 
ме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрача 
аше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се 
м је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стар 
<pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирен 
 раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се 
у да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу. 
ина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло. 
ељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли у 
а једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не  
е позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо баци 
ивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој 
се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под 
 многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали  
одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> 
 на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопш 
а дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се 
ање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их о 
кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами по 
би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тел 
јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он  
те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица ле 
ад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до  
S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тод 
 вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео  
 око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако си 
 да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женс 
{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Трострук 
ео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му 
ни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њези 
Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шум 
 домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и 
S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро по 
ма договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци по 
таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сре 
и час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{ 
о питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све  
зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропа 
м буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом  
стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по 
после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је п 
 дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио т 
апила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, он 
 изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљ 
башина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која 
век, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у  
ам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом м 
нином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљ 
ивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крс 
робуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче  
гоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставит 
ега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S}  
небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно 
ј злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни 
су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живе 
ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу 
.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} 
стих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горск 
 <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n 
о, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и  
} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо т 
 цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p 
требно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када 
ла, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нис 
па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из с 
} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покуш 
еде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређал 
 Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамење 
ћање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко 
 отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечу 
руја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у  
 и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутк 
, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А 
д тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти 
и су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не пос 
ије ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дак 
сколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и  
гово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витл 
ељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гоми 
тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћ 
 удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тиш 
а укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио 
ва, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса 
о тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало  
 Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у ко 
це Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за 
мрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено пос 
а теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколик 
уди дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и  
закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га  
а?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb  
мо погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбиј 
} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му с 
е плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да 
и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агам 
 нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом 
тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је за 
ле, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Тур 
иљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђ 
ли су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> 
 и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један др 
/p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим посл 
та жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче 
ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После некол 
је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти  
а се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, 
љацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагић 
дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива 
склике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са 
ди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отво 
Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корак 
мо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? —  
<p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врат 
пода, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џами 
укаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, 
црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у г 
аше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, о 
кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— 
 Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, 
, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли 
лико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да оби 
ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те так 
естара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и 
ежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази. 
 <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С 
 рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студе 
S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог  
куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут  
 су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господст 
оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој с 
ајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад 
ти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважит 
нао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. 
милова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпун 
о није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог  
а, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у  
 ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е 
p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера 
ћу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година  
сјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, 
а то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као 
аја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p 
у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — 
ада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају  
е кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио ј 
омиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе ча 
 је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две т 
рв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Ми 
диш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сат 
.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте с 
ко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да г 
 да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и м 
амнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која  
ижио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу 
ини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гла 
 била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћи 
>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (В 
и на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли п 
ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четв 
 пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а оста 
зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога 
дене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све 
ош кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратим 
жио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, ко 
отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на  
 у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме? 
трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па о 
е, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p 
е напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастил 
, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек,  
коше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо см 
ке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — 
о, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи 
поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, пад 
 а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујани 
</p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џини 
мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја  
али.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посек 
е су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митере 
ше Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p>  
тегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се з 
и жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу и 
вега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад 
 n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани 
ан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се забл 
, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђе 
лако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто см 
дметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој 
о! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И ода 
ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те н 
а и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао  
{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да на 
огледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско  
е не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи  
ините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем са 
но гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се ка 
 кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда ж 
али, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} С 
овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упу 
Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гус 
 са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> < 
е; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што  
 доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћа 
о доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашт 
нђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, ш 
сећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину љ 
зговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је 
его је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — ј 
тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Зву 
изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале 
 је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена,  
p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, 
у посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе И 
ојском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а  
ваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ г 
 још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејан 
 како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су 
едни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба  
} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови они 
е о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотл 
имајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што с 
то је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу ре 
харе, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, ч 
 Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>—  
а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељач 
 остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, 
манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и 
За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нари 
ма никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом б 
ћева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни 
не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и уз 
ли су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одго 
вој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојник 
авна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаш 
ом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онд 
p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> 
м дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од б 
а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази,  
пићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала  
у; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одг 
ама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свја 
 је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, 
а говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он з 
рчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је 
е, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђ 
вом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па оту 
ама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу они 
ушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у је 
и руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с кров 
невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, н 
рилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудн 
киру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се ч 
p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаш 
ма, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убије 
и маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему он 
p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом 
колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче  
ек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јав 
 још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редо 
по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се ниј 
но кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу 
 очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу  
лазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи  
у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Руд 
ема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је  
 субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одм 
окле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби с 
 дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегава 
оклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њи 
молити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња,  
у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забран 
отукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p 
зађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружан 
тиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у о 
 чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме ње 
{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у ње 
у сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, 
едне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледа 
ове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили см 
ну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти морав 
лује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло ору 
о?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго н 
сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим 
 догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури 
 па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове шт 
и узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је д 
пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напи 
о, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседла 
отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме 
крзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — 
ичну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очај 
и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника  
љица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су о 
а ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спас 
 <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, 
манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста  
као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди 
 њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином с 
 по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да 
, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, 
беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S}  
је.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од в 
спиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивал 
, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање 
 и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који ј 
оје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толик 
Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, 
вуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе  
 да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелиј 
ге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> 
како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а 
-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, пос 
у сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</ 
приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игум 
рашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и с 
 она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога  
оказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро  
 откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже  
нковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове 
луђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се 
да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— 
сто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ћ 
 што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више ов 
рстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе 
 овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају  
ао и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудн 
о.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима 
ао и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то п 
 им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње 
ије остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је так 
м, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n 
амјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начин 
 одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> 
зови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Теб 
на то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић мо 
ве макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а 
, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука кад 
>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Л 
ња узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну  
</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око 
ају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и о 
а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турск 
та радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да 
 гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе иша 
кида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша  
ити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кр 
Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одбр 
но насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милој 
 ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си зг 
ако те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима,  
ви од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако коб 
да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци 
Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мисл 
ље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одво 
урчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игум 
 и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што  
манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу 
међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске гру 
рхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до м 
ију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, < 
опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрв 
аха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради? 
ио на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очаја 
збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после 
>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око о 
е мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да р 
упић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> < 
чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађош 
ију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницам 
ак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час с 
, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по  
жник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је иг 
о у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра 
села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он 
маља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема т 
журба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда жу 
ачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, 
чима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да  
 сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је л 
S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у к 
 жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, п 
о узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас о 
умановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око њег 
ло петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и 
што је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долаз 
јата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у нед 
"55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје  
обичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћ 
камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S}  
може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загуш 
p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић 
Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игу 
="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренут 
мота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само  
у, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као о 
еник од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнут 
ахватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна 
говим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је так 
/p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— 
е и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} 
— одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и д 
а да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако  
кову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки 
о.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према 
{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, 
, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> 
а ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и  
о се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајка 
ање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину год 
арочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овог 
глед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој к 
, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, 
шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза с 
ени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би ј 
лах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш  
ебијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, 
тра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу 
ј целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову пром 
леда.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре време 
и и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и 
ула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала 
а, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> с 
е су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, ис 
у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које 
 опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{ 
.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се з 
тури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани,  
а! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не 
и да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, в 
— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb  
ај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка нед 
 напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да 
е мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако м 
, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> 
ти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости каз 
зи у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игума 
и њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка  
едаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до  
есе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>А 
, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима 
и.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљ 
излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{ 
 усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима,  
да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара о 
ао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали  
"103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац 
p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и заг 
 и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се ј 
дазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених  
S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запит 
м, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе 
p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>—  
 заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле  
} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у 
ко један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута ли 
азвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, д 
 и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит 
ича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! —  
> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> 
ћ уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као  
е дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огл 
њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком м 
амишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су 
и у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њем 
оростас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један ча 
, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! 
 пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усуг 
и жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није б 
лио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село 
ст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му 
 <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И о 
рчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али 
у, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одма 
а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не о 
х, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше  
 Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко  
гађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око ког 
грте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спр 
цу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У об 
устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="1 
а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{ 
ђи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм 
амога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија  
а!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{ 
ња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове н 
} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{ 
у, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не м 
 и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n 
ме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са  
 ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Ту 
ирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено 
нуше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху  
и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да ј 
ељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јас 
ак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгл 
есе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удави 
ићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и  
рини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око ов 
о, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења  
рим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти,  
 не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> < 
ом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљ 
 <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, 
говори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одгов 
егових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се н 
о се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црве 
се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажн 
ледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак  
се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је ага 
без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сад 
 на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у  
ло, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш 
 изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као с 
Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да му 
ешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S 
ила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма ка 
и Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се 
 појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчи 
е песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по  
во бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад по 
и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубин 
им веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују му 
и.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане 
ао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, 
 судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога 
ве, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над  
и је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у  
, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те уне 
их примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по де 
лаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — реч 
 Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.< 
 <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово и 
до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, к 
ти, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја 
> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду и 
<p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их  
.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улаз 
јен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад  
манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи- 
ења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и на 
гу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по трид 
ају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјек 
 Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није виде 
ршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ови 
ији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљен 
гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови 
 ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћ 
, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен 
 је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и 
pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који  
ену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узан 
/p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи 
чео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му  
а није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирс 
<p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја  
ему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци  
но што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празници 
p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запр 
p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Пр 
 њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између при 
м.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао  
аква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у  
 седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљ 
о застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, ка 
 је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм  
 ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко 
</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, шт 
ви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>—  
е, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши 
а приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Ша 
.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се  
<p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чу 
/></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p>  
 твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гр 
ајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и  
> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире у 
p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на го 
ћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и ре 
77" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше  
/p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништ 
</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! —  
.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне кос 
S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио  
ић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p 
 <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чис 
ед сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> 
ратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где м 
апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и уко 
и је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак над 
н поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а пр 
 Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За 
оји, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове пр 
ра субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је г 
укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што 
сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамља 
га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{ 
вом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је  
, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не м 
стивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у  
ом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му 
 слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, 
камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неб 
су осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи 
> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се  
сти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, 
вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, п 
ић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало узди 
едеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да 
 <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S 
ан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело 
погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је  
</l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l 
ала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једа 
и прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао 
аду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, нар 
 и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не изд 
ратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у 
че се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опип 
ве црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах 
е знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже  
 знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га успр 
 на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је 
светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка  
> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да 
е месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће ш 
е да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их н 
колицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркиј 
ела, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак доби 
, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Х 
 би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли с 
>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се ви 
 сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз ту 
 шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S 
 друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути. 
о беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихо 
у отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока ми 
це.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће  
сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,< 
ама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе 
е бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи. 
толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разум 
ило је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место  
 се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу. 
 које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим 
кнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука о 
ика, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у 
а је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и му 
тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Б 
.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим 
чи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол  
ше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од  
окле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у душ 
чима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури ч 
ло друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и  
субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ет 
 <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А  
уђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас там 
жава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше дев 
вати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и о 
ћев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић 
е и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој 
добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је 
љава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина. 
p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, к 
 га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у ко 
="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закр 
>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ  
забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га ј 
може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао н 
о пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било н 
жешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко оте 
рило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за др 
с, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао 
 беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби 
 између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три доб 
ен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело  
{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белин 
, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађ 
р је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да д 
но благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, шт 
и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. —  
омислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек с 
гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге 
p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се  
> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и  
олико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико  
 брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да 
ародом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да  
евао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истр 
ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало  
им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још  
истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку б 
жаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си  
 живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитн 
овцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго врем 
 онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би наби 
 пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" / 
и.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре укл 
гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини 
се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и  
, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменил 
дговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочека 
једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и 
 бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака у 
тле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавд 
зици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> < 
мах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвали 
гађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да  
ији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између  
е.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен 
ак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у 
оре, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупи 
 Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну  
<p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, ук 
 у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа  
аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом ви 
еда ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један  
о потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Р 
 што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мис 
менилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ с 
 проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам  
107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрш 
ијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, д 
помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашк 
у зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из 
ке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Госпо 
али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод о 
 се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошапт 
сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га 
, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде  
бине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} В 
>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско дворишт 
на трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то ја 
?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх 
екрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него  
 <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзго 
постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> с 
ти прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и  
 по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило,  
 по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто бл 
аћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за кој 
, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка пр 
ма, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљ 
е као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу 
о је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весе 
иђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажеле 
, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је  
ле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржњ 
лину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује 
до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Ту 
да је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од у 
 то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких  
 могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, 
тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} 
а фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга 
х је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игум 
ку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p 
ници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више  
громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сач 
 Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да р 
 да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p 
 на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, довед 
била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>—  
ј грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прих 
ађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао  
гори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, 
птирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне  
 сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</ 
а сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112"  
м излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху 
и у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb  
је се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти 
ери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, изва 
 с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада 
о, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а 
ватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, а 
 <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен ус 
S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и свет 
 започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласни 
а.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима руд 
отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чист 
д борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из 
 тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га  
чић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера 
а, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа 
 <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићев 
 и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била 
хну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава с 
очне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку 
о ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупиће 
ери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али  
но одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе м 
реко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук 
, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан кора 
која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за  
ери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манаст 
и.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то вољ 
пи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>—  
ласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S 
е тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у 
оклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у оч 
е прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из  
јао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња 
еколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то та 
 овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и ш 
срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а  
а био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од  
је.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику 
пери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватил 
крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичн 
постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш к 
 али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа,  
оше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као д 
гао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би  
му томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, она 
анин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали? 
м се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и проли 
.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се 
 мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи- 
 по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на аг 
> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге  
што својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се про 
ов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако прашта 
га пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмах 
мишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да 
 је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају је 
кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне ж 
еко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> < 
.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} 
 душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: 
p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на 
да у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке 
зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти о 
да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој 
 <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, п 
врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере 
мој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, —  
— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душ 
или су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Оп 
а, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у не 
ече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег 
шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Сумор 
 чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, 
олан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага 
н, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p> 
енахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђ 
/p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p 
</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле 
сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак при 
</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина. 
<p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је п 
p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклони 
н сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи  
 у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се  
је изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа и 
е Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, вик 
> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени с 
е сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да иза 
некле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Све 
рај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, њ 
ко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по краје 
 и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи 
 погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмн 
а братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша 
 чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и с 
иљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде  
тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утиша 
ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга ње 
ни; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и цели 
 оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, 
кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко  
градскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки 
оме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко 
 таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на 
 стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босан 
силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и н 
несе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Тур 
пчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих д 
 и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости 
ва рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је н 
дницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једн 
само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p 
и игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, 
окојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева уја 
аче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клон 
p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кли 
 <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме  
буру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргош 
 излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојк 
уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и  
<p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станој 
шах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе час 
p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — 
љу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима 
нао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини 
 мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још  
о је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повија 
 Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p> 
с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш неш 
уди.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — 
 где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добр 
омози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда  
Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да 
вјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворит 
!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, 
</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега! 
иче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то  
а велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ов 
<p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он 
маћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p 
>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало  
.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема ника 
а посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p> 
у тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неко 
тај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — 
реврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и брат 
"199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу в 
лонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, 
 Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p>  
 Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда?  
 се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник  
 то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...< 
<p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S 
у, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију 
вога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из ус 
ик вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт 
уле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бес 
а Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну  
бављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетс 
ветлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а  
у светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у свој 
е била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S}  
b n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је 
е растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и де 
ихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и нап 
што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде 
рлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз п 
S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазна 
ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге,  
оже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је ш 
ад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> < 
овао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око  
 Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, п 
ех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биогра 
 једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме  
стио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и разм 
 то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу сед 
е се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, ка 
ве прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спаз 
 и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, в 
овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви,  
шавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, 
тари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на и 
, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се 
ожили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседст 
Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом  
астирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је с 
од угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић,  
то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је б 
, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, пос 
време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једи 
мља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p 
сја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој по 
збавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће  
ала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горко 
е он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, сам 
а мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало шт 
ко гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадиј 
е до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми с 
е, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча бо 
</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се  
ијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планин 
а тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу  
ван Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира 
и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе св 
о му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико,  
јна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S 
добније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> 
је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала  
е.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњен 
тирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњуш 
емера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио!  
о биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, 
 мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ в 
зад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну  
ј се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:< 
, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срц 
, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку  
у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први м 
 си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p 
ије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наго 
му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да г 
а коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме к 
 жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стре 
 молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј на 
ке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и 
све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уз 
ар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би ба 
лико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријат 
ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна г 
ајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабр 
и бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва о 
. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења  
 руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; из 
ом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још  
погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мра 
о јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Ми 
напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, д 
ап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те у 
пну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихва 
 Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао кр 
 то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи про 
 Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није  
 Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не  
а и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледа 
ју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И  
а дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да 
p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{ 
ле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погл 
 се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте ме 
кове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је же 
дити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седе 
да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Р 
тио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, —  
, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му тр 
ој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад 
 годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљи 
е стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покој 
упића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Ру 
 разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, 
еки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њез 
, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукам 
 руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се 
уд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти 
аде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, 
оксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо 
огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале н 
оспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведо 
 ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски  
а.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> 
још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак ту 
младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гла 
же у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са 
Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> 
а посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им 
 у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали 
} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одго 
о је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу  
ла са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо  
и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весељ 
њих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса  
ат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога  
 да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет у 
длана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега 
оја је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље 
е? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну стар 
ада ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај 
иковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, 
вници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после до 
ази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео 
 онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аг 
 и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S}  
ала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У 
е дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше 
не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, 
е молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међут 
зари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p 
упијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцим 
двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доб 
војака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, 
чију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> 
е за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>См 
а трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз ко 
 како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је  
да.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква  
руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извирива 
у, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И  
зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после вели 
се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана з 
 погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се в 
— рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину 
, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се раши 
али-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се  
 <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да м 
не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз 
осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни с 
и.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На после 
 удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у к 
p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се 
есечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку  
! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благослов 
крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захв 
утим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Ту 
, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру са 
а Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало  
манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на ог 
гића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњ 
{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милој 
ижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, 
не и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га  
ити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, к 
, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а ка 
 то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у ж 
 далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> < 
и, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — сам 
аху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је  
свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити н 
 су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши приче 
 да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у  
 нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још к 
чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклап 
 руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S}  
уђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти. 
евина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} 
аш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и 
<p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо мате 
аге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би  
ило уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина. 
 би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најз 
сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пре 
вори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртн 
које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је  
, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, кој 
ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ 
ир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без  
ивота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себ 
хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ пов 
 га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— По 
кну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p> 
и мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и ко 
7" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Виде 
 мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо бил 
ео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће 
 а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу 
о каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете  
 заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, 
ле су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. —  
:id="SRP19040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђ 
 — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поч 
оста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред  
 ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око мана 
сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— З 
ом, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да 
нчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и у 
о Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме от 
оменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки,  
еизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овог 
их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је 
, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их ов 
 сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је сам 
нас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чи 
 а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини им 
с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се  
а сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у ман 
умња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, ш 
јевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на з 
 сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манас 
милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се са 
авље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинић 
се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину ње 
имова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његов 
а чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева ук 
њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлост 
 чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међу 
ма, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налба 
у пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више о 
ба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице 
ри на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после он 
ачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поч 
дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле прист 
 сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{ 
 осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за 
цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између  
ао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његов 
је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n 
:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику н 
ије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим  
 Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, 
ш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>—  
ојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Т 
мала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девоја 
х, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркал 
та, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио  
 свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутов 
н седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не 
ице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу. 
није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манаст 
глед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се поглед 
у на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Ка 
сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — за 
е, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу нес 
ане нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је 
 а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах д 
н ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је по 
, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче,  
так, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турч 
 човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он јед 
p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — 
ибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слуша 
то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Ру 
а.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек 
n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручи 
, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p 
p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа не 
ниче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јам 
р праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађ 
 <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни  
Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — 
у сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом р 
 сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и при 
к и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?< 
"176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта  
 Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— 
 разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше 
н је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по 
римирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовн 
сетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових реч 
еше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под 
кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, д 
е одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друк 
> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је  
амну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је те 
са и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је о 
ако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је 
 <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} 
самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони 
м.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S 
ник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе 
о?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S 
>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у  
 <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да у 
> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Ид 
 хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без и 
ароду моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну т 
јем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник  
</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не 
и.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између дв 
4" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и 
света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче 
амо да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који 
вале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њ 
вора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалим 
још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се,  
кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је  
ни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти ре 
е смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћ 
е!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игуман 
ла, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Кати 
ада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <p 
твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти. 
ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, т 
ласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је? 
— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу 
/p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те 
 <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — п 
</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче зах 
 <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч М 
></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станков 
а, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад ј 
ишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, п 
> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p 
, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахн 
зати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пр 
у, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који  
о слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђе 
pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда по 
ема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христија 
 ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слуш 
> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Ра 
 убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчан 
е.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n= 
ут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене 
 бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витавар 
а сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне с 
ила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да  
 синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих ру 
астиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још ц 
братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је 
м ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко нео 
даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, 
е не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко  
а, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заст 
т дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, 
улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> 
, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гл 
 своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, 
е донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену после 
/p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се 
{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарон 
у, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осет 
, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сач 
ко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да 
 за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици,  
ше! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном не 
и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикри 
анимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, 
воја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу,  
ма узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буни 
, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, т 
о, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити 
</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је ап 
а да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага 
шту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га 
још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>О 
 бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, по 
и; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, 
Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и ста 
кнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! —  
ле оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор  
" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p 
ом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика  
а како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и  
прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и 
 и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше 
 страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; 
>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао  
 смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, а 
га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, т 
 Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Дв 
 не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да и 
ниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у 
јдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећ 
p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плач 
ачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци  
 Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити 
вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери он 
мењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не 
диже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам 
о питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви постра 
 Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игу 
ненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није бил 
је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, до 
ао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је в 
ртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом 
е пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — 
ло његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, 
алу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од 
краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место 
ародом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни рад 
.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку 
 А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да сед 
ађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђ 
Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није 
 кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не  
о соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игум 
 мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се п 
ој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећат 
м са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као доб 
 томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, рас 
олико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела 
е исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>—  
ву свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборен 
b n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пр 
ом и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала по 
вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да ј 
гићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуца 
Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њ 
 манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лута 
p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о и 
ам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и сте 
 се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесов 
на плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино  
оје због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином 
и свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се х 
 лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе з 
 се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти. 
, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S 
ним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169"  
 се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како 
каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дах 
издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с н 
Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо мој 
 али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тих 
лина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један 
јчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог 
је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи- 
</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром 
сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне мили 
што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да  
му?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу 
ећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> < 
 тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сет 
, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш у 
Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ли 
говим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гро 
у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче  
када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, 
 ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудн 
 да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чист 
 планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова те 
ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, 
ли кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и пла 
опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупи 
 њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причеш 
говор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и 
 рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити  
ше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лиц 
p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, т 
, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па ум 
не руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од из 
гли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Тур 
ем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када 
ори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено по 
игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној ст 
о где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху к 
полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамо 
 хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — 
ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није  
 Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и зад 
ш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да т 
 ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да п 
ас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово 
једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући  
ћ.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну 
та као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето са 
ераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и,  
тка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи 
да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали. 
е чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па 
преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом.  
 ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да са 
 ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај  
— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога у 
 у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одма 
 шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме 
а опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не 
по ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић 
ошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба 
<p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> < 
не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин.  
ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја збо 
 <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</ 
и за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, б 
адуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једног 
е долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као 
ите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> 
нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклониш 
у гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је изву 
је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски з 
видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је 
амало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију. 
о лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не пи 
<p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображе 
ме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите  
ањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Сам 
са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини 
д је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена пл 
е, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то и 
 и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто  
дан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија раз 
 његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о 
гледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кул 
> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и пре 
уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, 
а измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни  
ији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би нај 
али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекуј 
н.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гаг 
и усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету 
е тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенц 
 гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би 
p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађ 
 паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} Н 
 неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни  
које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} О 
 Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усре 
</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина н 
е, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је вл 
у, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Ка 
д мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, 
ам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p> 
рном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехо 
г млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су 
<p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, к 
ветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би  
ушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Мил 
ни као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред х 
ери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним ру 
аку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скоч 
ћ је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нит 
уда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и с 
} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножи 
 што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} 
нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, к 
нда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта  
и!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха до 
рење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине  
ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и присту 
рње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Г 
 зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Трој 
кну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајет 
им угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда по 
ом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и к 
n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа там 
сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две  
 звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем 
> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n 
жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под  
и кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Све 
 тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.< 
ље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сад 
говор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор уз 
о је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први 
51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, 
, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— П 
љани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка. 
рзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, ок 
чки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Рудни 
} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} 
<p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је п 
S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су  
 су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до 
ирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша  
сванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, 
о подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледат 
ему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, д 
ореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пре 
 се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опкол 
мених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега облива 
шити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Р 
 више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поч 
> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> < 
ви узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико кора 
ић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко  
> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто  
ући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџа 
едном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остал 
 слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби 
вде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не з 
 одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио ј 
оследњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи- 
према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је т 
и грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p> 
дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведр 
 на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила исп 
оме часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опра 
 имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су 
је Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера. 
а чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узр 
 осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSect 
цу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама п 
 овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чин 
p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала св 
ке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{ 
е опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло  
но тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовиц 
 силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што зале 
упић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочуз 
често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије ро 
екрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица ј 
е бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче  
 <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шарки 
свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се  
у Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати 
ојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се 
јчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зори 
p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>—  
острану башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би  
 као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} К 
пило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, м 
а и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред 
говори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p>  
о, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило 
брих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисази 
 био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p 
 побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и  
p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више  
е, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гриз 
огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше М 
ну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, из 
 засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који 
 што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му 
тиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала 
а опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p 
ева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и г 
ространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<p 
ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама  
 вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији 
 никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом баг 
апоче обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније 
ћ из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера у 
очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође пор 
ми полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој 
игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што  
м пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунч 
гом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" 
стише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, пр 
е ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чис 
рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чу 
аки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и 
сао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и 
ојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>К 
д његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само  
иш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некак 
ам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња,  
занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна 
неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! 
нагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је кло 
>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина 
 села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно п 
а вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и 
ереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силн 
виша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p> 
у, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показив 
у задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други н 
кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали јед 
иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман,  
ојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да  
ло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам  
и, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресе 
 Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве  
о, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепа 
га сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о оно 
 Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да  
ула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела 
ави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове 
 полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута 
плашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се о 
 утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се пој 
уру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, 
стре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светл 
ћно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи изме 
елији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице 
м биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у мусел 
кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како  
е ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак  
 се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у с 
е чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боц 
тника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртни 
и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S}  
заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвија 
еличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кр 
 затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напом 
самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа  
о, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Дост 
е била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај ка 
 онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да  
</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен бле 
 дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је 
и.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p 
 ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио ј 
 пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана 
 капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{ 
су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} К 
опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напус 
, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стањ 
да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати  
.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре 
о Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као даж 
ипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове. 
танојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не п 
 немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној стр 
ић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехот 
лоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слу 
и брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене 
 светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све 
а дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се о 
и оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту шири 
снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p>  
 заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скр 
уста тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, т 
рци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али у 
н и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Зб 
н, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше 
е духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље 
трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше о 
ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну 
ре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" 
кан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса,  
тупи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> < 
>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако и 
ворећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу 
је.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир. 
ад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као 
а чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, 
даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време се 
— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Го 
 почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену 
а се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад пол 
ази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај 
агослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколик 
рела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мр 
Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима,  
чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса из 
ри Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста 
е била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S}  
> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а 
мо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако 
али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На  
Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агин 
ку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што с 
 Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гл 
везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од с 
 још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је 
к оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај о 
ћ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се  
духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не к 
и је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, д 
спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју о 
еторицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разу 
на као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој 
џи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и пр 
ћи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p 
 одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је д 
ад манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је о 
ула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је М 
 петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за  
ури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, г 
ор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуш 
а <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказив 
онуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина 
одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло  
{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уз 
лутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који д 
е Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са јед 
 гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда  
и мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује 
гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и  
ли је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се  
д су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи- 
оји су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и  
у, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на мес 
Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где ј 
е иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p 
> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу? 
то га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на и 
се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво пог 
еше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради к 
асу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гаги 
отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато 
егу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци про 
главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више  
уде, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игу 
у гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само в 
отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и поч 
са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да ј 
 у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пон 
 као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело  
је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов  
није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је к 
<pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, то 
b n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се 
и, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у п 
од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слуша 
 и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући  
ах, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} 
аче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватр 
ћу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сув 
и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај ле 
ри само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p 
ати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом 
њи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом гран 
пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, леп 
е јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се  
 је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној 
Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личи 
 указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених о 
 амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи 
ву младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна з 
, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита к 
ао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што 
а немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се нанов 
на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву  
жи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим 
. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, кој 
ини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној мес 
ратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада какв 
 образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је  
, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери п 
току Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом по 
отан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази  
арале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пруж 
 све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb 
 Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> 
оче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb 
о прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама ве 
 што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p 
ти.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклоп 
ала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо 
едноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се 
га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у 
збезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се 
/p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је  
 два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, д 
е јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је  
ин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, М 
остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала зго 
ме часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди 
 зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта 
} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, к 
ед сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игума 
е у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Св 
рмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— 
једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла 
зе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо 
 да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око т 
 стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико с 
 га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже  
сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> 
але.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчи 
јуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигну 
је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у о 
ати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, 
аци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао се 
.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укоп 
 одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, виде 
алене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте па 
ва, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не 
 Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана 
ћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p>  
ојима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, њег 
ом, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у  
 на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном све 
Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних 
есеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак ј 
овори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му тр 
 дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом догов 
љубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблу 
преке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S 
баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу 
га Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, 
а, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало 
акше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуш 
сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да 
е, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плану 
трља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> < 
 је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао 
се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ух 
у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и у 
це, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брз 
{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропаст 
ај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци  
исто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом о 
 код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у 
ла, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па  
мо још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиљ 
 неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешт 
p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с 
 од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</ 
ље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар ј 
ма је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па  
 у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују 
е једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило,  
 а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па 
могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала нек 
так.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а ка 
комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу,  
умана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и 
</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако 
, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио прек 
</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око 
зивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, 
 занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убиј 
 су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњ 
урцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пр 
е пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, и 
помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова ре 
умњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Ми 
зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши 
 у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово и 
де гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му 
м уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жрт 
ко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван су 
, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све 
њи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очи 
ка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове дв 
ишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице 
.</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и 
астир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са с 
 Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и  
камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се сл 
тужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из сусе 
 прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, пр 
 разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумк 
, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџ 
, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв  
 Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако гово 
на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на оч 
ла.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули з 
жи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ло 
анастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке 
S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може зам 
авле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу с 
.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозни 
под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да т 
кога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао пре 
ушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а ти 
тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и 
ећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> 
па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>По 
лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира 
све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разас 
 <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Р 
</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закри 
ње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренераж 
у. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми,  
 пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога све 
ва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак  
вде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, от 
пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од 
и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се  
ој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рај 
амо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} З 
одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у 
 не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце 
ога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле  
 га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе 
мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудник 
>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, 
му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци 
изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим ш 
кова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зл 
 јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и у 
ни кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} 
то роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај 
гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако 
но оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну,  
S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јо 
 стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у  
ина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наје 
раћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници 
оглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где 
дужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тих 
мени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом 
 пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене 
ебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнем 
ијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Уз 
рана високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приз 
рога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ов 
ове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма ш 
Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не,  
а га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>—  
ји је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зид 
ица ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је в 
то од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу 
 нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохв 
оћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="2 
н, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</ 
лико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мисл 
други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p 
удника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му 
к разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се 
ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турак 
</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је милова 
.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад у 
ије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскак 
 се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, от 
је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јут 
очела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду 
 за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побиј 
 два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће 
ио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чеж 
не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпус 
Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду поп 
јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, г 
а убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу г 
ар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не  
 трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Њего 
а очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Мило 
све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет  
дио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и 
пред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава 
ећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за  
ти стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестр 
, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре  
ше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он у 
p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — ви 
кле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат 
ући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јец 
ом?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претур 
као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да с 
p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуно 
бале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је 
шком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зид 
ар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их 
 ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно уб 
о прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која  
 се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се 
ем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати ви 
е свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабук 
цу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсја 
енима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе би 
београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а  
потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да 
х Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ  
поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!< 
је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш д 
 Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири  
пљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не мо 
 али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га оставља 
сити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше  
раха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову  
кне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p 
ст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане 
 амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за сн 
амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло. 
Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех 
ема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин 
ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без и 
пастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно оз 
грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на  
дан другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>—  
а како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он  
 темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После 
е ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, 
, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чи 
 После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се у 
едан мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један 
ве највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте 
моћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на та 
ећ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укор 
ако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крс 
Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада 
куда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су 
ирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру 
 учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-аг 
 овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и пл 
оже, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило с 
како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим  
аћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могл 
може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па  
такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и о 
кнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јута 
{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте 
омоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова,  
тровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак 
не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— 
м крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гроб 
ете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и пр 
је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још  
 га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згод 
кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштит 
дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љиг 
је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> 
ина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказу 
p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био 
ање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз та 
рховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једа 
ке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати,  
 тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се 
лећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и сумо 
о, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S}  
а очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — 
м.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи  
је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се м 
е је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гур 
.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где ра 
дашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад 
разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћи 
/p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је у 
Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се 
алеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у том 
<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад 
нату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана 
е још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не с 
ји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада м 
је претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растркани 
 и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и 
Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Ми 
јпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки с 
рабише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи прого 
о изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у  
ћ се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због 
 Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у 
што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} П 
ану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са 
дсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Сми 
посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше,  
је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каме 
 почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна  
н коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замал 
есносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она  
чна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пре 
о доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као д 
е крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ак 
оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори оч 
о стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду до 
оворио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма 
у ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајка 
оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} 
а, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном жен 
пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и д 
заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игу 
који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису 
, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место т 
ост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан  
p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p 
о нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најте 
андаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p>  
тко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда  
 та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у  
 И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и сра 
сећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, оч 
ао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сеља 
 мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и 
је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим мести 
ико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му ба 
ар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{ 
добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разгов 
занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само д 
 држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим по 
бине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, прем 
ед једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као в 
 те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају о 
потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драг 
акат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао ј 
ши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> < 
шапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снег 
не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвали 
граби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница 
ма одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали 
, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p>  
ар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније  
о образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p 
и, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осме 
S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је  
боко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате 
тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко 
а мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стад 
абра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи н 
е! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандил 
 три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапут 
ава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chapter" xm 
кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен  
 да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е,  
диоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кр 
овршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, о 
ања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута и 
би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на мо 
е!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у г 
у се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подс 
кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па 
вадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалил 
ало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јо 
 да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете в 
 би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдук 
и од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није б 
 <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, к 
ом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрн 
а му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, 
 сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да 
И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати сил 
{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало  
 стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p>  
наш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад углед 
 а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум г 
е Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, 
ега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће с 
ирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер 
не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!< 
ала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су тол 
ма, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убиј 
о, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Руп 
о да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи морав 
 где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле  
урци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве  
 писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добр 
еће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тиш 
.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрога 
 зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажа 
е Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S 
о, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S}  
н нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} 
снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ам 
дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га 
ставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесит 
о, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику 
Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као п 
 или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи ни 
велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре 
е смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже 
у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља 
 они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре 
о би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у  
га времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је  
 <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ би 
олеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше пу 
а се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Тура 
пенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејас 
о њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од стр 
кох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине реч 
а.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висе 
о решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири 
S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоме 
пре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем уп 
а, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</ 
на, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а См 
, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога г 
има, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и 
изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио мла 
ВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Дим 
и сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а  
ра је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуж 
што смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве иску 
Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема ду 
љи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије 
 — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви 
шкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с т 
оре ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови 
лоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како  
 Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије 
оје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је  
ите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи ж 
у да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после  
до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, 
пијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, 
деш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где 
цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци он 
амо на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним сели 
обар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће и 
ојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — о 
ћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — 
 догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони 
азили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игуман 
и кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћ 
.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их 
азили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они сед 
вљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сеља 
{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз 
е три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћут 
Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до пома 
 мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то  
ић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} М 
l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где  
/p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића с 
говори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S}  
ћа, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију. 
и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор 
им разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а не 
о извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично ви 
олико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ов 
стала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са аго 
њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане  
а лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осе 
е?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтвр 
е брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око 
чити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику рад 
даше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сеља 
невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ј 
 савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, коли 
немо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — просте 
ад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — вик 
Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сал 
змирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала т 
е ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла  
 су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви с 
замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије 
 бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разори 
т ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић 
ога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао с 
l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l 
а, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — за 
их гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.< 
<p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — 
, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци  
Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p> 
ћеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p>  
аџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе,  
 у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори мома 
га века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — 
S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахи 
овољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, кој 
убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге ст 
то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њ 
ијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли  
умце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p> 
а у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема? 
, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb  
ш није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико у 
па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142 
се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у М 
 нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мо 
ар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Ника 
ни и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског с 
 глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се под 
за њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод 
рчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на с 
.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово прија 
иши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело  
девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су  
зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом н 
pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем пр 
ала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му  
</p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Ш 
а остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад  
ају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, шт 
ела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и па 
 сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, 
потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику,  
а и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као даж 
и, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, ал 
ед ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам  
> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати и 
.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити к 
ла око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година н 
ма и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Кара 
м друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како  
 сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузим 
Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београд 
 упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата с 
е облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његов 
S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, 
убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Ова 
 сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се 
лити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је 
нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" 
ју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је мог 
о, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, 
томе њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа заус 
о поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и  
>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Од 
сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао 
д једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи 
оз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учи 
даде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духо 
страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме погл 
још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што с 
та, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, 
не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи он 
цима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времен 
евојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p 
 кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> 
 ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу  
е поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, 
задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapt 
 сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одгово 
 људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p 
ети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, ка 
з овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овам 
екало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба 
 као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево 
ујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена 
ао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је пла 
 им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну 
авчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је  
 пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелд 
абла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу п 
а му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога д 
а да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то пит 
је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не 
а је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да 
мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за дру 
ала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више у 
ре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око 
 и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, 
ио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја С 
вога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Тур 
овој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног 
 саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се 
Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једин 
ог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе је 
А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљењ 
 у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом  
 стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махн 
Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум  
и праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сам 
на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се ме 
-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчани 
ила још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се ос 
м дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на прв 
ме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме 
 с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва 
 шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи  
ед којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је 
д све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} 
ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> 
 освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној освет 
 у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се нена 
оћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или 
 Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен пог 
ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Ха 
 Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему  
 те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је 
дивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на 
 је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је до 
Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачу 
ажено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич н 
/p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преоб 
раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Пре 
Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, кум 
лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку н 
а око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прик 
живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претеран 
ћу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он ја 
ала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, ули 
мка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута б 
>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу! 
ред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се  
ски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} По 
коше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања  
и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео 
ачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ст 
евтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас 
аох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокол 
ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе кле 
вати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удах 
?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти гл 
аоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из 
ој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, с 
> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Р 
 не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани 
гуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете 
е, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао си 
ало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче 
је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} 
, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а 
на сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} До 
ога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, И 
очињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју кр 
упић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо 
по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови  
који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — узд 
 пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, н 
 кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из  
аве ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о н 
 окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије. 
 <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер 
ита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама 
— узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, 
назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из рук 
софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и  
и не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Ма 
умана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрх 
ко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изг 
 мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p>  
стом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га од 
p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је  
рну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађ 
жаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петориц 
ца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него ш 
све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у в 
ше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе ко 
у им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не  
зад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{ 
 је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је 
и какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко 
— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-а 
ноћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било мн 
ло трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бив 
како.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубиш 
оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дох 
Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је уб 
ешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усуд 
 Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је за 
лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрс 
 мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зу 
чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му н 
 се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> < 
 гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен  
ес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице 
а путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је си 
 кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпам 
ква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед 
отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је 
и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: 
b n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те 
гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према 
<p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале 
у увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за  
д собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздух 
д саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива мал 
аве спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је позна 
> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То 
чинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби  
 та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с њего 
олико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама 
м виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се м 
 амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна  
аси сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је ско 
 и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, нес 
чнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти  
нице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лу 
али везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> ј 
да!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага! 
, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пре 
 коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне,  
илана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису  
 Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка  
— уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p 
ута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојев 
</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада 
а ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат 
/p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо с 
<p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на 
 па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници 
тељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутар 
ке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овак 
шена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Ру 
>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он с 
еспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи  
дно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Р 
ше Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на 
докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је с 
ци бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Ле 
јче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки к 
а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових 
аџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих ле 
емаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, 
него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиш 
ласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке  
више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и 
S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, ка 
ћка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гл 
ајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, ом 
у налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувиш 
{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је о 
 сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад  
 протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране р 
е то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, д 
ом као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и ч 
то је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра мож 
ра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов 
ло.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је д 
о, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, а 
 <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навал 
 да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу с 
 субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву м 
урњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p 
ако ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У  
 рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан 
а ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и сед 
 по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста поб 
и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездиц 
ла нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, кој 
уком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса,  
у сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и ка 
} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не з 
цали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељ 
а је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кне 
 главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту ста 
јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелд 
даш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици нама 
побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежин 
чки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, об 
амена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша 
већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да  
е и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчи 
огодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наред 
Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је м 
идовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, 
Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивља 
>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешк 
> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се  
 спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пре 
ватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу,  
ући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам  
а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар  
 у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Т 
ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Мила 
а, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао с 
е и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, как 
— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џини 
тићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и  
њи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинит 
ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у  
 није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је 
екоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p 
з овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, 
ше подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливе 
уши, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чуднова 
.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како 
толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за жи 
, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изв 
та и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита 
га Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова 
ли у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па поч 
х коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица п 
аштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли  
е.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су 
 у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта  
џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</ 
очела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, 
ш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу!  
ирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је ба 
 одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је 
ште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису ол 
кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка  
замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је 
номе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у  
оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме  
уле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном св 
рује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њ 
крећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласка 
ћао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узал 
 разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбија 
је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу 
ата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, 
о диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петориц 
од руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљи 
нати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледа 
колико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} 
упић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ик 
роким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ виш 
едноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нем 
врђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке 
овој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од овакви 
, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару  
арица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — 
о јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале п 
руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толи 
упић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Ког 
н врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто 
ледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p>  
осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који  
 која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Ха 
танојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комши 
рапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p> 
ајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену го 
ну душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малак 
</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш!  
раву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само  
а нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а  
а обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад  
ову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио  
ир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је оним 
ре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је би 
 да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узви 
— узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена 
а се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у  
о, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твој 
е и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е 
овника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p>  
па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџ 
ца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђер 
путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори  
је се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју 
рај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво  
исто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, сам 
 сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре т 
е кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим  
ад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу н 
мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — М 
рао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те 
д очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је 
ићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним 
а даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се м 
едате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мрат 
 се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ов 
умћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод т 
неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} За 
чки муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крв 
а лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гла 
, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игум 
а се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више г 
о чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ови 
 /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то ј 
нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и н 
.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p 
рњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" 
се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али уза 
овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једн 
ног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђени 
носили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „п 
афу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у с 
прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, 
ју, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где  
ојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога поме 
лаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су јед 
а сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнак 
чекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> 
и Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, п 
т јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обда 
 само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра С 
/p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> 
 које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ли остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све н 
огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Ха 
дној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни ду 
ру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном 
из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког 
И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и нај 
истос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом ус 
гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и ж 
ко тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника са 
ога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кре 
днуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необузда 
ни ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Ка 
долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на гр 
, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што  
са и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се 
еговим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвит 
 са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би н 
јка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пр 
 субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и тр 
ждираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— А 
из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на 
прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек  
м из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин  
ом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као  
са и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао 
ма, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте 
ах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне че 
— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће  
ет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотр 
и.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је те 
ходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Ог 
 Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог  
 није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се там 
ра.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Ми 
 је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, п 
гића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће с 
ити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се 
им иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш  
 па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те в 
 радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови,  
ана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, 
је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само  
гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, зами 
цина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не 
то је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добив 
хне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.< 
еколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p 
 n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у н 
ледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— 
у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да н 
ра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред б 
бријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одг 
оче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж 
ревазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{ 
вати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по  
ашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна 
 узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастир 
рану и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочић 
гов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао с 
јатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, шт 
а? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исп 
 ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао  
ело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удо 
корне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обузд 
е да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако  
 ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</ 
им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пе 
са, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путн 
о, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је п 
 и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички 
а дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се зна 
остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Мор 
таху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име  
> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам по 
пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дођ 
аље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто љу 
кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрм 
ер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Не 
о она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="21 
, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравч 
а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима б 
 да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном 
 Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу  
е вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мех 
 он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и 
па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па  
о да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започ 
џи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му  
е чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем гла 
право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с  
частим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног  
у сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвн 
на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је з 
то ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, 
на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не затала 
урекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из да 
већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке 
 над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо  
то су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли 
залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Он 
 али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао 
{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он 
 златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакр 
 мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто зац 
 како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где 
 слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га обл 
, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, 
осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и 
х у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="15 
> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џ 
ципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div ty 
ли коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледа 
сети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекот 
атеринско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо нав 
би, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку прову 
замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турц 
ИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д.  
око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге о 
ирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наго 
орђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна бр 
ремераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено  
тарост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је 
p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, кој 
глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара с 
икну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се по 
ом покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с п 
још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али 
 ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби,  
 уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћ 
вима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?< 
{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Ш 
рвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Кло 
ости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да 
— Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он уби 
ну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме 
 спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим осл 
>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невољ 
ула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек 
упићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи 
 знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, 
тити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, 
.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— За 
 и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљ 
 ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори  
 чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони  
осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, п 
о је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лаз 
> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт  
.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији 
ело чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-аг 
ају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта с 
уховник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>—  
за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речи 
ао да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима  
н се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо м 
вој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb 
ан. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{ 
ио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Теш 
 и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост 
а ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехн 
а?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да 
ијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати ра 
23" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, сре 
у.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова 
 манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бо 
! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Бог 
ија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати с 
енути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука  
сти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сам 
 — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој ду 
асно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на  
S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива 
 Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабе 
им врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје  
Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори 
аже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заб 
>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема 
p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо. 
емела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. —  
код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> < 
а ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи мо 
ни нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо,  
ет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — 
а ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај:  
лога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> 
p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обу 
к, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, 
 очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај про 
 год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде н 
о ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се закл 
, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих  
их га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а је 
></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у ма 
> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага 
Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ј 
сти. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не с 
 Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, бол 
а несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак  
и цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Пре 
0" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам 
лони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?< 
 главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се 
како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас у 
утице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мра 
, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове реч 
збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S}  
аси народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља зарумене 
, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме з 
 појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до по 
това, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово рад 
е једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздроби 
о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p> 
оју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно ј 
су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Он 
ло? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сут 
е толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова т 
мичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јек 
ше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У  
окле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај са 
љено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте цр 
ре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, чес 
е састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњ 
, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо,  
 некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p 
тира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милој 
аше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек д 
м у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегну 
у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, д 
ћа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је до 
ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>—  
ед вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љи 
ти ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се прет 
орђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу н 
 Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А гд 
почео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S}  
 Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с  
е само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење нано 
евачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Ин 
зун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </q 
е мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше  
снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је т 
ти раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p>  
ко пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу,  
га, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи зг 
обична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо з 
 жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хте 
аришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљ 
 /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осет 
нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад  
, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колик 
д сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза 
ада је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потан 
p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су 
он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сук 
из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада 
 изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана,  
 њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се насл 
аком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и С 
о остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Ку 
Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quot 
урио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси 
е избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима. 
та.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чини 
 њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету с 
у и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише преп 
 од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар м 
упићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надат 
а куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n=" 
гњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — О 
мо да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изе 
лушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али  
саној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у б 
оће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао с 
скочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао ј 
колико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p 
рсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако 
омисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе оча 
 Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Дево 
8" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џин 
 и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и т 
ајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би м 
еда мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменило 
да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако 
о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих 
е, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он  
Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађењ 
аничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а глав 
 кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима  
о као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који 
 засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомили 
упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако  
и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па ов 
ти од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и 
иће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="2 
 поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као мах 
и, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла  
 тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него 
бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери ста 
p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијан 
шћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталише 
одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> 
а.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l>  
а,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l 
 сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарон 
 који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних 
 <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћ 
 савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је т 
 надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. 
има, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јав 
 Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Те 
иш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, 
урчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврс 
 га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме до 
да од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љу 
лим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што на 
 који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва  
вка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што изм 
 у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман  
ди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n=" 
 свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су г 
о је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин пози 
 у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђер 
ђоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај с 
а.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онд 
асјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, 
ве га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се пр 
 слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати виш 
неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не  
ко покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, 
м околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p 
шка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасј 
е још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга,  
ном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима пр 
 дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било  
а-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — гр 
уче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, д 
де по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гу 
ио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, ка 
нао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је  
ту на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни б 
 говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како з 
 пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Руп 
 зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана ум 
, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песн 
у и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Так 
 си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" /></p>  
 ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одгово 
 крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађ 
људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опља 
на момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па за 
паху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па с 
м о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{ 
а!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој ку 
е зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p>  
во догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, ок 
елом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то 
 само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи ст 
 осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Т 
усти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у  
/p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, са 
одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвор 
 <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p> 
b n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо?  
е на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груд 
јекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио б 
пора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прис 
ндука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема оч 
па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и  
ке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па г 
е нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p 
ама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, 
ама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићев 
 вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире т 
 у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћ 
е за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали 
 што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — вик 
или у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут сел 
а гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! 
ја је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се  
 пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколик 
ше ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и  
о га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније м 
илоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће  
.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати 
ио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу,  
њишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су ве 
моте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што  
ти собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — р 
погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па 
ао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљув 
рчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, 
ти.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мал 
:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — 
дом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу 
 склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта  
а, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу 
/></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстари 
уга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој посте 
пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилу 
ише, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа  
алази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва д 
им кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потр 
 своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, в 
хвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се,  
е покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилиц 
вама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален ста 
е! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у ст 
говори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хо 
 и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — 
тну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дођ 
авати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ве 
ли су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пр 
 којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је 
 загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно о 
p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра горе 
осле овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чу 
ље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђер 
баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p>  
уманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није  
кле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} А 
у у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p>  
у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, за 
, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако изла 
да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, о 
екла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, де 
— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А к 
а уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао  
р ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути,  
ену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му гл 
а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ 
итви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштин 
 слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догоди 
ного журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји з 
навао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући С 
S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће 
и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сест 
окле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто  
.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га н 
а је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница  
ила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости ниј 
 па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сум 
} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од  
ле, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у св 
дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова  
 што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред х 
 је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И,  
 сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, 
прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога пр 
>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, д 
комешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако 
 да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изу 
е десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Ша 
о је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p> 
из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која  
е могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек о 
е ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је 
е, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворил 
авно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убис 
о тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. 
али оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнез 
 сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је  
p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто  
га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу,  
смо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} 
га, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је у 
 сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити м 
никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, 
кнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} 
је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа  
ше Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцим 
у давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се н 
традати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло приб 
ао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је 
га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних  
епоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У 
 стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада ра 
аборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у 
ега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мис 
еђу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато  
амоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно засп 
 то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном не 
 он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је ч 
остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све 
" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам у 
> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а по 
стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као м 
ексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је пи 
а слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, кој 
а и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, 
 часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски 
ао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да пр 
свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га ника 
азгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међут 
и душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет да 
ута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да 
рхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</ 
иља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе 
 по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и бо 
 Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах  
 да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у пот 
 не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја 
но осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи 
ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага 
пића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихв 
, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи приј 
ку, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи ш 
 лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао пор 
 узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудник 
ину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а са 
је то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном 
 два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе. 
 је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерит 
 довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, 
више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажму 
ледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала  
е кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> 
ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> шт 
 више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би с 
е за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђ 
ве оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се виш 
н одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово,  
рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачу 
тео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега,  
ског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини 
овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића  
S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је л 
, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти н 
ита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с  
аседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S 
ега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула с 
оба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет 
раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама  
ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, ле 
недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> прист 
на мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и н 
ржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расл 
то сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало 
почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га 
 у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих  
е докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где  
 је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пек 
ада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухват 
ши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, 
ли није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном п 
ј.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремет 
је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се  
 га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сад 
S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Г 
 он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњ 
ве докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> 
ни! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже посл 
е сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао н 
 својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што ј 
рсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причес 
еше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто ј 
слима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје зам 
ићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је  
з неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа. 
p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> < 
су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и стр 
ва јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.< 
{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко,  
и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У 
евдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта  
ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година  
инић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је он 
држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим гру 
 да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па ча 
, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш з 
 рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> < 
сумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе 
 је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда ж 
 зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат  
јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је 
м и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељ 
“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе је 
ба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговор 
бујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и  
речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини 
челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још п 
веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турс 
 да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад б 
се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако 
 а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много в 
вај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од суб 
кнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати јо 
игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о С 
о, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера м 
У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ,  
и дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће му 
ште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само 
и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пак 
а време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и ост 
 и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње  
, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недр 
ник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и к 
вице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори н 
ма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна кр 
де на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одвед 
 те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестр 
а онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци зл 
ожје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— 
а, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада виш 
н се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице 
ачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напом 
 на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ов 
за сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је 
нима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо 
Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, а 
љада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одгово 
р је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S}  
 свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема. 
угу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не б 
у; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Руп 
ј девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му 
ије <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана сможд 
ало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела 
ни на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није с 
>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не  
p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од ј 
освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни 
ећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, 
ао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да изм 
аметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Пл 
ви с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе пре 
 нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им ј 
ило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до  
не, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није о 
.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могл 
равце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру  
х се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчет 
ото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је 
заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога п 
?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{ 
је гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао свој 
 неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> < 
а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо рамен 
ој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дан 
лазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми ј 
, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она ниј 
а је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду у 
грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са оста 
о се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето,  
у Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си чове 
така, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види,  
а дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успет 
ико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се об 
Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је с 
! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо  
з уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати  
еђ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, —  
ушу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњи 
Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздах 
ћку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под 
 једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима  
, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и аг 
ри, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, 
од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама р 
м.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да 
 <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах  
 малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збун 
ој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада не 
тане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше 
у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S}  
рату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да 
итву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да  
та, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто 
лави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{ 
ала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и вр 
ој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и  
маче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, д 
ни, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака изви 
ћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа 
слима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спас 
оворише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb  
ова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја  
у не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљуски 
{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па 
авом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак ос 
а расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се ра 
еоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, а 
ђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би 
ије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се к 
ити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана  
и тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је б 
пуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива ств 
> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихо 
ке пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} 
женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је досп 
х стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи,  
ривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа. 
авља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се 
 да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духо 
 спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима,  
у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сес 
буђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јо 
ман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.< 
 једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Може 
а у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="19 
 одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче 
потицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.< 
ла из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па  
/p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као  
 ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико 
леда први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног 
Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те  
 питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Ру 
д је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пуши 
у свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игум 
 одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврат 
-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га нео 
лове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрест 
 га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири. 
е и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се 
хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сад 
, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а  
на мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно 
; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио 
ла.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више ни 
 тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану 
и.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао 
Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и помете 
ојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто. 
и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и  
 каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јо 
не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од ј 
ко ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој 
 и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се т 
и њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушн 
, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш 
си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вре 
иступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да  
 На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Вриса 
иђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, ду 
Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо  
 као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољ 
а, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај  
 зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> 
псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи о 
то га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му  
 /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, сед 
се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трн 
 својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ  
ратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је 
пак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџ 
мо превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p 
гази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту суч 
Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117 
у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.< 
ву на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p> 
учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих 
ше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом  
 све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе д 
викла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тес 
иваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једног 
аву, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезек 
, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p>  
ебе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узру 
на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију  
S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога приј 
слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су  
p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто ме 
p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се и 
ок је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутал 
кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, 
ледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџиј 
Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, 
 заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлук 
 и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па с 
 поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се п 
ј у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је ш 
ка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, 
ве, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчен 
з овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутам 
</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, 
ила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој се 
 јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два тр 
ило је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу 
а игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — 
 са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико 
/p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </ 
вене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да иш 
</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли 
вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој 
n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљен 
а двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb 
.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манас 
е.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се изв 
211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протегли 
а лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисн 
шније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељ 
="202" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налет 
истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и 
Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} К 
јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" / 
час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично г 
.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци,  
исли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p 
<p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, 
синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину 
 на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред 
рено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с 
 благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово 
 није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање 
чекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала см 
, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је ус 
ћ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и  
ој капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници ук 
полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је 
е почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, —  
општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</ 
џија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; 
звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да 
а, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> м 
зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с 
ло.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, б 
ичка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а ср 
 осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, п 
 звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се пот 
и узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена  
сио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими с 
 узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није би 
а у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и  
а ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, к 
ведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој с 
аше над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама 
рави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети 
42" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, ме 
нојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јо 
уго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, сту 
 силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и  
S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећањ 
, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју  
S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у  
дала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. 
.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим 
и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се  
ом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, т 
њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма ко 
уше имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наско 
унчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву захо 
века.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је,  
н тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, ки 
 их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка ни 
њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што с 
се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узан 
вниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од 
 два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесан 
 хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само 
-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаш 
 ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их с 
 <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> < 
 скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ 
грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме  
ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу,  
 добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета виш 
а из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Ш 
ељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев 
 што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самрт 
ар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао дома 
по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гони 
а убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — 
е пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурба 
 не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи  
е вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Г 
ла онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није и 
и мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, к 
ја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговор 
а струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала сто 
ити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља  
лабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су неснос 
— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути 
Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе  
за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је  
е, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша нег 
p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, 
 не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно шт 
кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити,  
 угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} С 
 заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје 
из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насме 
насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која  
ио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинов 
 манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не  
извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак 
чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше 
 је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја 
тац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убић 
<p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Ша 
залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа  
сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила  
тити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не 
а је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни 
н је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметну 
 Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} 
 винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајањ 
 њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у  
 славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао  
те рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собо 
>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је 
у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. < 
н, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она 
е једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам про 
та да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бега 
вар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне  
својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме 
је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена  
и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И  
 чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> прост 
Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос ум 
ну Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а ча 
емиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, до 
пољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, 
р послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да 
уњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађ 
и само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А  
/> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S 
 кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборав 
снажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао п 
до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина  
о су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало дово 
пут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под ути 
месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да б 
ове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро ју 
ле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за е 
ема њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба п 
ше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крче 
вори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би 
вога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука  
 моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писм 
се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се 
 у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игу 
 смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута 
бане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пиј 
о бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће  
 на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш с 
атуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа 
но.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чист 
а обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Ал 
</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота 
а ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну  
е, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али 
па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече при 
 мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто по 
о уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после  
 пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже ку 
е место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину д 
 како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, д 
</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полу 
е Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље 
оверљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад 
е ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се та 
д угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p 
вниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на ст 
залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! 
између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме запла 
о исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштин 
е био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се н 
 снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p>  
а из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p>  
доше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једн 
ико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко вес 
 да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину. 
>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S}  
к.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом ј 
n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Д 
аџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир 
ви, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао ко 
орни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише 
 главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади г 
 ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако у 
несе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, нај 
пусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</ 
S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а ка 
ђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те 
паде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухва 
инић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка ис 
, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, ре 
 страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту. 
p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину н 
инову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор  
, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно  
али-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравч 
субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам сви 
ивота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, 
{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S}  
а Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела д 
е успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, 
До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко о 
као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена само 
јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како  
чито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а 
 ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу 
} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч 
гано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике 
није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, бу 
ше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак у 
, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по 
b n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осет 
а.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може  
она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јо 
, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пре 
="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен,  
нда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га  
таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а  
ме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојки 
 мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} 
нез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру 
ила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>По 
ри у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за пр 
о примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи дух 
ла друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њ 
еколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор. 
о да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, 
а сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је  
ти густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је к 
је се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод  
вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, по 
 Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану б 
ше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десил 
то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="1 
вљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сру 
чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, 
о, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, ње 
.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и  
ом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје,  
Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непр 
р осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових  
како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопа 
т махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жен 
без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у 
рока, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али ос 
и кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су пок 
да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Ј 
, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што  
тима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па  
ед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену з 
ако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па 
јим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— 
поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" 
ности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од ха 
матрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да раз 
ду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху  
скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, гд 
је одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде 
ар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко ост 
"210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код и 
урскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао  
м слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај х 
а из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена,  
грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинил 
 мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, к 
е стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, ка 
о пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада,  
Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба 
Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очува 
о магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} З 
е у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао с 
прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — 
.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђ 
подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измир 
>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с  
} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два  
ле овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то ве 
ад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога  
а тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом 
н! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни 
 ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако  
равачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и 
.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се тала 
 одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе за 
 Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу 
у мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му  
оја је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколик 
вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њ 
стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, 
евке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подуш 
доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо п 
, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна ја 
ам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није  
 руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће 
се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, аг 
</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева пла 
p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p> 
неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана ку 
 у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори  
благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Ан 
у сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> 
почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону  
отле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак про 
.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће д 
глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао 
а смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заје 
} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гаваз 
уђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не види 
а је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Ру 
 ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игу 
<p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој 
ово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као уб 
по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S 
 најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић  
ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање  
/l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l 
до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било 
иком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се о 
Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" 
ља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али  
сам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десет 
азе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и поглед 
!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави 
} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p 
 кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не сме 
Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> < 
е субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} П 
 напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати  
 шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} 
 противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено  
ри он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p>  
.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их  
ише око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у к 
 остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да 
до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену,  
 његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невин 
 <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се 
ао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <p 
 страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне п 
ао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачени 
да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витко 
 као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао н 
 да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и 
е разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, к 
ко срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — 
 како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да 
те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, 
 се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, сумора 
 сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би 
ви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у сам 
пусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући 
пцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он 
ом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Би 
а, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он пол 
ознати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре д 
ра се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко  
шији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда обле 
ветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету би 
е, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и је 
ебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забр 
а чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се ј 
 му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи  
 о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је о 
во расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупи 
оше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, с 
ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупни 
крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављ 
ви, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцим 
оче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, срк 
е су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и прет 
инило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала  
винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих 
би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на зем 
а, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубим 
е до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и успл 
 томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побр 
а воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њи 
осле можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гус 
и још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну оп 
е извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које с 
рити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па  
 сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико 
Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, д 
је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Т 
инила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Ша 
<p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај н 
игрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар  
о!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилиц 
ића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени 
 сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох,  
 и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распа 
крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита  
а овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из ово 
њивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствар 
 томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован ни 
/p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе с 
адак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и  
е долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново с 
пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у ок 
остепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би мо 
му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насм 
азао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S 
се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Су 
цу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима к 
ељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пе 
охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за 
епти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></ 
е би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора  
е га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне 
ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџ 
као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, т 
, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему  
 она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска 
 не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сад 
ој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво  
 Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нек 
 га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да ј 
гана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</ 
о умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и н 
ва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај д 
 дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како  
станак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како 
 испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчи 
да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игу 
 прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукоби 
је је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се 
а, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не  
над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ће 
ог петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике  
milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетн 
рски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сано 
 позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од љу 
ј прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових 
у кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си 
 — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо 
ти одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се ст 
 ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запит 
/p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, син 
 наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> < 
мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, ко 
прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" />  
 онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Ли 
носе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широк 
пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њ 
зао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На ма 
ка старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>—  
> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо за 
 могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још 
{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S}  
аву.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао 
р би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави  
 гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох. 
лико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, ка 
вор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом раки 
 обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико  
оје у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут кома 
Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један н 
народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду 
е брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око 
и, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ух 
хо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сак 
/p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанстве 
ао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, 
а била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се 
, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај  
 исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати  
у у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка де 
о имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јак 
на било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па  
ела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било виш 
о и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он усту 
дједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли  
зрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели на 
тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у  
ањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала  
челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{ 
а онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину 
амало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву и 
гледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело 
наш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти п 
У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним о 
ре, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и д 
из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, беог 
еда, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који  
ајвернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао  
Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше 
о гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— З 
те, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном 
е врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови уда 
з околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролази 
дадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мо 
p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића  
убио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у пл 
а се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута 
"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манас 
} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази 
Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти 
 са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора,  
? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако т 
, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћ 
е месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> 
ару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисл 
на два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико 
је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, нег 
ије имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили 
г, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и С 
да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања на 
 Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре некол 
атро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хва 
 остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{ 
ћ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агин 
зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, зас 
 И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, ко 
S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгу 
рци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све  
 очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше ви 
 дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му с 
 одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p>  
имио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем 
Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S 
>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо. 
 А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бо 
S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, как 
жем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да н 
" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо 
ао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас разди 
говори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под  
не тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих вид 
из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Д 
е на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађива 
 <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груд 
ише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје у 
ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледн 
 савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим глас 
рете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно  
! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога 
 терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те оки 
Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> 
уне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; гр 
се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</ 
. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикн 
де режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплаше 
аву из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Оста 
S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да по 
ићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало 
дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не 
а чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! —  
 ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се  
гледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на кр 
 По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, п 
а!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија 
раће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је дво 
ак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врис 
ешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гне 
дничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> 
ји, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај погле 
ала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском неж 
Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало 
дним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену 
ав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђе 
је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /> 
мој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра  
> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а 
удник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад бир 
лагослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. —  
ћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, ј 
отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где  
 <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је п 
ме часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрх 
 овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао 
егова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али 
 није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић  
.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно  
 убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута 
Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће 
тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— 
ене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гр 
атића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прс 
>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераш 
мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окрену 
ади?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више  
о његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} С 
нака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче бли 
на није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? 
а мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна д 
јка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само др 
, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо 
ена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, он 
и и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој  
пи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S 
куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако вес 
 у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад с 
, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p>  
турчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не 
ица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беш 
 снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка  
 малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења  
о су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, к 
сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је  
се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се 
тињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Р 
кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{ 
 била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним  
асале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у м 
раст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посу 
его ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врат 
клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потр 
оше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој 
е.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијара 
>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би т 
 Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече 
p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p>  
ној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшир 
 ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као мл 
јно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије 
аја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет кора 
 Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смед 
јника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш 
уст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату 
него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз 
губи траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те  
!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић ј 
мио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини 
једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу кр 
Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до  
 /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па ко 
овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко  
 не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочека 
 и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек 
да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Прет 
и.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме 
>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар д 
S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода 
мо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде  
аци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од т 
 на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, 
ли слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели 
ла браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џ 
ицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио 
 чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви стра 
<l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Ку 
ла страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је и 
 да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да  
мирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прек 
ш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи до 
ед широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло 
урише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гаг 
е на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих изву 
а као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде сам 
о оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? < 
руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет 
ри коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже  
а у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb 
 уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да пу 
екужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих  
за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које 
 спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час 
! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>—  
мо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, 
ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све уза 
д пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p 
је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p>  
, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио,  
а, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак уб 
нао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вис 
 и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине  
јмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од  
с сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну к 
ховник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, 
з огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако 
 изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их о 
дважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срма 
 казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвије 
лавно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцим 
 зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежин 
Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што 
ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p 
е се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан ни 
иним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на  
ни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али т 
S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима 
> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна?  
} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није уб 
овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на ов 
раду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег 
а, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта 
ле Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S 
n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глав 
 Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само на 
 а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у го 
те да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господа 
 се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао  
ша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они 
ења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брат 
ечи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не и 
 се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, 
пиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном ист 
с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо  
, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па т 
кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гра 
а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из ве 
зиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, 
и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да за 
.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није 
док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само а 
по, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, 
ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за др 
ош и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па д 
ат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је би 
и беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и рад 
а се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју гла 
<p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, 
ада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — ре 
то устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуз 
 а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игум 
кну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Ка 
ају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} 
ако трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се 
е се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде он 
мо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова 
не хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су 
 нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ј 
p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како да 
вали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погле 
и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора свет 
 обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од ха 
ежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није  
страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао 
 је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да 
ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао 
 да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он с 
у је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздр 
, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим ужива 
ао кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести 
есан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати г 
е и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с р 
д кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и  
н се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Ни 
 на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је жи 
око уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се с 
отог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколачен 
амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гле 
ипрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш т 
<p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле с 
 зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне 
ад свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су  
мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго д 
те шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капа 
аг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом,  
 Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, пр 
устим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и с 
омака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник! 
а пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Т 
А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме о 
о манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намири 
њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставил 
 куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> 
>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" />  
су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер 
мицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужас 
а се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела д 
ицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањ 
свим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу нас 
покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупи 
</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг 
</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег  
стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а  
о по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да 
 њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} О 
.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а ш 
о звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је 
омисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг  
 добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је  
ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула  
путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се,  
нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније и 
, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и 
 не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схвата 
здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојник 
 наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нест 
 самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то м 
ежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Не 
 руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале послед 
дахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном заст 
абора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио 
њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S 
ра сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазв 
за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори 
ча-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако  
ра џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није над 
еплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сут 
е прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коле 
ом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Ста 
та, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, ш 
Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља о 
ла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад  
ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је м 
 у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре  
она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“. 
не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покр 
њске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле во 
S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу 
и у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу т 
испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је  
ина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и се 
главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује  
 е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточеничк 
</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му  
желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и м 
 <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кр 
агу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S}  
стирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књ 
.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су 
 га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамо 
астирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да 
 још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му н 
ици, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у д 
докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, д 
— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да  
и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог 
head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} 
ака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да ј 
 по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких  
стима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза шири 
ј близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како 
Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуј 
ндук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S 
бљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село 
твори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? 
/p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубим 
еше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Ви 
чека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру ук 
13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и 
 лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи- 
 који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива деч 
ни и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чин 
ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се 
унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, к 
ко подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побр 
точеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци по 
ћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S 
јближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би д 
скакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, не 
се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић с 
лушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="1 
ћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, с 
<p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и 
 је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић  
 манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо 
 испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дан 
 тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се она 
 да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Об 
а потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето б 
лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На к 
ве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, расту 
о, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су 
то прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне ре 
 је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па 
 модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њ 
 <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дош 
, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у  
е, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не на 
 Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није  
 гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази,  
иле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као  
 зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све г 
>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек  
} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни 
у на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак 
али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих,  
 ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, 
му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p>  
</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духо 
 да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће б 
 <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је те 
 ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и ш 
јдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, доб 
огледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш т 
м одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци 
, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе 
ао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћ 
ћ. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоће 
тао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, 
убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђе 
 <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="16 
жу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он  
није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>А 
оме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити сам 
Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико др 
окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, 
то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала  
 је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви  
ше смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак о 
траним храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак п 
ић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глав 
p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живо 
 Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како м 
</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у с 
е мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} На 
акленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па х 
-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре 
ј навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда  
 ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“,  
ити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пуса 
 снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око  
и.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он  
 кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} 
за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као нена 
 ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} 
вим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, 
убаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупи 
анственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затек 
јене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и ње 
вори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да з 
љених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га суба 
жу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа  
сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом н 
 знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић 
ше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, под 
часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Бог 
јдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачко 
г изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око 
сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој  
куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је р 
ео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово св 
а лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врат 
е ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених 
јући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и  
коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако ј 
рупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} М 
нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, 
и, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и  
ове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигн 
 бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ој 
их људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни  
S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овак 
седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — С 
 срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С каме 
 њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је с 
што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S 
све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али 
осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да  
ежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога вој 
она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре оч 
мет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинил 
упи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гаг 
 га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: н 
} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S 
 она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калу 
ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успе 
игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо в 
егунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибир 
ину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месеч 
вао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), 
, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са 
ави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се 
стало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али ка 
! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до посл 
е не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад ма 
Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је 
 куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p 
 откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину с 
да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божј 
говор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није с 
излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — у 
ко, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали,  
ути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не 
 А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А так 
мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајал 
чене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала д 
у, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла п 
и, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слик 
деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човек 
 <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван с 
азносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} 
 језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда о 
S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та  
ао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Т 
ако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} 
 несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и  
трах, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разум 
 а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњи 
тињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико 
тела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки  
p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир  
 није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} 
те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је с 
.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну  
 Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што 
 издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак  
о хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко 
скоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quo 
о, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала 
ек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мучени 
ли у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што  
иза степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забра 
 несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала 
то се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленги 
исмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављ 
рамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су м 
се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза п 
а створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унут 
руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква 
м помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игум 
ити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је  
ири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љути 
између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ств 
х притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, пош 
једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те 
 снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује 
е.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати к 
{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске. 
е.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под  
е тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, з 
е очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово кл 
2"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се ви 
.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегал 
ао камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге 
 То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заво 
чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупиће 
P19040_C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако  
лопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Стано 
 Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — 
 мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на сн 
агићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним 
 да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се зас 
} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</ 
часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако д 
ину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навико 
 из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само оче 
} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p 
тало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И 
ра је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићк 
лно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што з 
старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрх 
ка, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Поз 
ехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам ни 
рњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје  
до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је на 
а прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онес 
 <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и м 
ада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њи 
оје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може б 
које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче  
гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо тр 
 о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што с 
ко су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре з 
змири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да сило 
на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати. 
Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него 
о је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се о 
у.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очиј 
.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хт 
ка, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта  
 Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикл 
о.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му же 
душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим о 
 авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Ин 
ине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје 
 је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка леж 
ам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту в 
у.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури 
 овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање буд 
по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грм 
есареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фо 
а се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцну 
 Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од  
ли ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићим 
обравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу п 
 нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дића 
е одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радова 
чима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје  
с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло по 
хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Бо 
лико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размах 
калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута 
мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата 
илана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера 
> <milestone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{ 
.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из  
еднога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима пр 
анојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта т 
 су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу,  
лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Ми 
силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са 
чима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није д 
 су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јо 
та.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа  
120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га с 
амагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је леде 
и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као жи 
еши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти 
Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове 
ао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{ 
воје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у  
низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место  
е, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је мо 
ове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на к 
 јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А 
евојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је заус 
скочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га врто 
а, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и п 
стао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на и 
 замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он 
 кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиља 
ло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subS 
оја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се  
ета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; 
дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на к 
д земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се,  
ам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић исприч 
уља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како пром 
 и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово  
во што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је по 
 траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па 
 беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и граби 
 шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напип 
шу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави 
ога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села,  
могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, 
 зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно дево 
и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре сас 
овирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Изра 
 и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и п 
стали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приз 
 цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Ви 
није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него 
х засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискуј 
у.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселиш 
да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова р 
 није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони о 
Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било  
та; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудн 
пили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучин 
цу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S}  
а.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и за 
је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</ 
ицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљиц 
ћем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов 
евих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклони 
дно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је  
Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они 
, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели 
 једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више г 
мери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако 
е отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно че 
рогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести 
 лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срам 
урише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да шт 
та и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, ко 
актове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, 
смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувиш 
, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, 
p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила се 
 Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло,  
јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Ра 
 одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се 
апиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била з 
каменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа стра 
опе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је св 
га.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је зап 
з тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је 
рсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању,  
де је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу рук 
ек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној  
 мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он с 
вим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће 
— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћ 
ђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користи 
да ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу 
 се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци су 
 часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и в 
еби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде кре 
ј чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а 
 се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није м 
лице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло  
о стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стра 
је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не јед 
саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће 
ло побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та све 
к с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута,  
аџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, х 
ха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто  
и се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не б 
што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је  
тије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што вод 
од губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све виш 
 која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена 
д „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дан 
 подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S 
ине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гаги 
џи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S}  
заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Ш 
губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао уск 
ца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смел 
је више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на вре 
{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{ 
 као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која 
 је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Ра 
ици дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни ј 
о је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен 
 који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешк 
војим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло. 
их очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— 
а, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, ког 
 ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Т 
> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, п 
на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да дож 
>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, че 
ана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао 
, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се 
="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а з 
 могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се 
ићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га 
 <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n 
{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да преста 
и-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да  
и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме  
кве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливен 
е год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота 
="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на 
 казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, ал 
 ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дје 
им знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Та 
 Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="9 
ала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену па 
зрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с ко 
јке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се мор 
му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, 
еда за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у буј 
могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да  
о га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али прав 
средној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сум 
Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагић 
зу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покрето 
е, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светле 
лоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, 
ажим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале  
 ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би л 
 земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанови 
} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која 
, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се ј 
разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, 
ма ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки 
ст Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села 
 главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је по 
ти у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове 
пићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дер 
ове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и с 
милу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" />< 
аху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како 
, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу и 
је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је  
 ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним 
у, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад об 
/p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, 
еним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком. 
он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед уст 
а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница 
 часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала ј 
егне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче  
оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за С 
Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су  
ада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му с 
ламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој та 
амо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну  
на то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово  
к косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана 
љака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука  
{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће 
ана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отиша 
тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога  
дневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.< 
а му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ож 
ан кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љут 
шљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из 
е освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тад 
ум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајал 
у је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћ 
што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао  
 да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица оч 
о се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свог 
ло га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасви 
ијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке ј 
и значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свим 
ајбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако 
чима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се сврш 
 се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се  
озвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, 
рица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p> 
у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса и 
 народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да 
> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{ 
е, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешин 
 је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он,  
је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли 
 по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и как 
им уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек  
ш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, г 
в поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи мла 
нић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножи 
 и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу 
тао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме?  
е Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па  
ко Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p 
ј тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хла 
е су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, 
у стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жарк 
ати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи прет 
 ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија 
ти само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и 
вављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом оч 
</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу в 
 вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутра 
о је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи,  
н није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} 
о знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га  
х, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали 
а сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има 
ринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долета 
 га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру оста 
ћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као прија 
ака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш  
поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега  
Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко  
гао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слобод 
Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио с 
 Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вук 
оред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе 
ласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрз 
а, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић и 
лико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад св 
 Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећ 
ма.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се виш 
одсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за С 
е и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и к 
па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти  
и, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем  
м Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је 
и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком  
љу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, 
 везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију  
ало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и зам 
Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да дола 
ши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би  
ети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма 
е позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу 
адањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамни 
извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према  
чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трп 
амо да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, шт 
ако је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву 
а очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} А 
, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека т 
викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пр 
тих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило укра 
 разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћели 
 „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помисл 
јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим оног 
 селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па 
она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајд 
 мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је  
арци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење 
трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи- 
е, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и 
ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако 
ке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно п 
о<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ј 
 у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову поми 
 толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било  
чију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је би 
ивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p 
еда још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџиј 
игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког ог 
ројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их  
(одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, 
по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да  
 у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> 
воме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам  
и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било 
јех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одгово 
и.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мал 
их доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна ко 
а се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако сам 
као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је поса 
у, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Бож 
— Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички по 
вранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се п 
очан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за пе 
ено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене  
га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</ 
у, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се 
енутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а 
е гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тес 
рвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава ј 
је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>—  
<p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S}  
е!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше св 
ћу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p 
обеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, 
ставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Г 
е не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p>  
леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сук 
зао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" / 
е из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се 
 га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све виш 
разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!< 
сјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква 
 сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинч 
о.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, дома 
ра, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има ср 
миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И он 
, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и 
 коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге руднич 
 да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да  
 гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказ 
итао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђ 
лав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и посл 
ћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су с 
у омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и  
="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се на 
па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Ш 
а из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад  
на, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве о 
својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи  
— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се 
 га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да  
опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где с 
епенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како с 
 се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веров 
 Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилиц 
, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у кр 
Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n=" 
о стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им д 
е, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро  
енутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</ 
 да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свет 
ати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахи 
и и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} С 
p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир 
ман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га ша 
ове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е с 
еко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш 
њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура 
 Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а 
 већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, 
ли, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили се 
 и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних ми 
ци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрет 
 и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе ч 
дно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово пита 
и на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на теп 
и, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу 
ицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викн 
сом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> 
руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухват 
рквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде на 
е почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара 
<p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>С 
аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p 
о Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и  
ју и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје в 
дничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који ј 
та за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, т 
је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде пр 
мишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом 
 онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлуч 
ке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} 
>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и х 
елица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, 
 га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и заде 
итрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћ 
одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сус 
се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збират 
та кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом,  
 чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p 
ене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са свој 
а све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана б 
нило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само ј 
тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да р 
дарцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, шт 
ао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни  
оро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопр 
, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање,  
слови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте 
ма нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скин 
ирокоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што м 
амо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му  
не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p 
е, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, 
, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одг 
в осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не назив 
на један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљу 
азилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S}  
p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него  
 тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна  
ве свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, 
 викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њ 
 савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обра 
на за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну 
у.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну о 
сти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес  
 је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али  
, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама 
учи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Але 
ен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде осл 
ој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та в 
лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му 
н се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу у 
угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да 
јаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојев 
 јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и ње 
вају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" / 
 уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај су 
а га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је  
вце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она  
ајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нер 
има, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, сн 
се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклони 
гледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала пот 
 бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, 
на, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно 
 је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет ко 
 ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и он 
и она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну  
 <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где  
еш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p> 
оје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} 
рчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу  
ихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те 
ости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, не 
ојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се  
вала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу  
упића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} 
се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /> 
ићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза,  
њеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим 
, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и  
ђу листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је о 
 и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S 
с искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.< 
им сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте г 
мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p 
је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао  
 овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и с 
глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а  
ни ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, 
 и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; ал 
амо Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад 
устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза,  
мена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око  
 пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који јед 
ало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти 
ини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се из 
и, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, к 
алазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по к 
отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од вре 
них вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, к 
, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак 
 сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их об 
иво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе 
ој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нис 
е удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турског 
 вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт,  
{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у 
рекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице  
, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа,  
 слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p> 
анула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој н 
ије га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало 
капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укаса 
исао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Стан 
 нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, д 
, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше јо 
 <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S 
 да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздив 
међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као  
} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма к 
ило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи с 
ко да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ов 
 сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један послед 
ем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. —  
пуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић виде 
/> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и 
л, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И  
иђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и 
енско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком  
карили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ват 
акоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по јед 
т.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по  
нику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, ко 
чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају 
а за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је 
.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <p 
 ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другим 
к под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мрт 
 потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одм 
ао заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па 
роз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могл 
ође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мр 
је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора д 
— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, сн 
е гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога к 
естити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја. 
дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што  
.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледа 
 за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се 
била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та  
 бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и  
о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да 
ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га  
а, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</ 
ога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути 
а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало би 
</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледај 
S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом прати 
погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занет 
о, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.< 
шу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управ 
војака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шу 
/p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> < 
ећ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни на 
ad>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше морав 
ма има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи ст 
ако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Ту 
о и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застењ 
е привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајец 
бима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне  
Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да ј 
ол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да 
ни, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p> 
Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па  
 ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред к 
 чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима и 
е!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним кр 
 трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жен 
, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме 
вету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога час 
дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него с 
не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, 
најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и м 
о да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Га 
 куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како с 
 трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тре 
апунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јуна 
ти Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="7 
еће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка 
/> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђур 
ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати  
 дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затр 
ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страд 
ио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве  
јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је т 
 шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убиј 
ој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улаз 
и?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чек 
! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p 
Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда  
 дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их 
оји је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета н 
ђе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад по 
орава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод тр 
ас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смеја 
>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уз 
 једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не б 
лини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Ста 
лаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се 
 и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаш 
о је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица њ 
ка, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибро 
а високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај про 
ише смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо о 
била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему то 
Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и 
ројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? —  
, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Р 
 је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такв 
а би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш н 
тима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море о 
 Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта  
а бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој гово 
бично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чи 
гледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S}  
p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач  
раз невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, не 
тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.< 
а, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. < 
, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође  
вића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало пето 
рвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за 
мо да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{ 
ка на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том к 
пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена п 
бро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му  
 Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељак 
оји се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђен 
о, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто  
пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од  
о пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахиј 
ма, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим 
до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Б 
етиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога суб 
 ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомил 
гласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срн 
ни, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена за 
ад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и зама 
озорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце 
е била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — пом 
ани угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин 
{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Ме 
 приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турц 
гим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око се 
сада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној стран 
 своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, ост 
 на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној  
ати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после м 
на на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури 
а за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, го 
p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покрив 
 чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94 
лија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру в 
Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају руб 
јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на  
ме залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што п 
и сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место 
ина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат. 
вао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, п 
недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p>  
епатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега 
о висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прст 
јима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овог 
и, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ак 
ријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да 
 грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али  
да линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала 
е?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му с 
о, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — ут 
и, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се  
— одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p 
амња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклоп 
>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој ле 
!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на св 
а продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, прокле 
/p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца од 
да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме ч 
ово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p> 
</quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џ 
 — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па ј 
</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и 
 Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, 
 морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од  
зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је  
че и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз  
> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвик 
и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле с 
устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Ш 
 је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и  
к поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>—  
ђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће по 
јнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану с 
дерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у 
ад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око 
.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове,  
нао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p>  
шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзг 
 Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је об 
а му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пази 
а! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи пр 
лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге д 
"105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под з 
рно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао суб 
pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, 
није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана д 
а, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовнич 
ничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих п 
екса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећно 
, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су бил 
старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућу 
 оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од н 
а је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма кака 
мо што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" 
 Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио 
 Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и  
ја, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњан 
ело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка при 
чека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као 
 и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је наша 
 у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, д 
?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман ула 
ма.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали х 
, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако се 
ра, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи к 
поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турак 
е нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S 
А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или т 
 је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је  
 и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од т 
 одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена 
света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си д 
а вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и с 
ме бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа  
исто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов 
ет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку,  
ћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобани 
а јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка  
нео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише  
Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ 
џија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага 
аџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станој 
а ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, п 
 се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> 
од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо 
дмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у м 
сто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Па 
 га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама у 
?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да 
ило кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.< 
 разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је н 
пита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p 
инић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — п 
а мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о в 
ану:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато,  
чи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај посл 
потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рув 
ата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој ду 
 а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у  
говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он зас 
ко удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p 
а, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована 
копчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S}  
је руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се 
зе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарица 
ле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој 
 се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не на 
дала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнул 
иша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p>  
е овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S}  
е?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Приб 
 девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>—  
 на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе ам 
и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико т 
 најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати  
ао да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} О 
е из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут 
главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му ка 
о одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да прог 
а зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, п 
сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјек 
ала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити 
нак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправ 
ету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека. 
онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код  
едио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио  
аха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ват 
 молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p>  
<p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S 
 име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није  
>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа 
ан, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујт 
, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море 
је ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> 
ковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање  
 се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти с 
старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави 
је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, о 
ћком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а 
а одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је в 
дахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње ре 
му се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где  
зујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — ви 
лазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај 
 у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше о 
е сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оста 
и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свес 
ти ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом з 
 нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гаги 
а ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено ст 
м извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га п 
у.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну 
 још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери 
све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздах 
тидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу нале 
ко светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано  
а рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли 
 n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у де 
есала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни јед 
силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.< 
вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — з 
гуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</ 
Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин сам 
лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно б 
 Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу  
 оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ су 
ци намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Иг 
"93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер 
загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада  
Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима ј 
/></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник,  
зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицо 
ицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина з 
{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час ниј 
спијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг 
режак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, из 
.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p 
миљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благосл 
ја не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у  
хвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће  
ва, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотво 
p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближ 
 да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овог 
И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Из 
уђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је 
гушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно  
 над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један по 
упре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, суз 
, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила  
Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакл 
х трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сад 
 душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али те 
{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се от 
естано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S}  
ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пад 
таде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пр 
не, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из про 
извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као у 
свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до м 
.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице  
, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна  
и тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутит 
е доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па м 
шту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако 
е и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека кло 
иће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлуча 
 Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо 
<p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми 
азведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n=" 
 оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најз 
сле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је  
на, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица. 
 одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Е 
чух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући 
сто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник слам 
оје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају 
n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је 
пашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ 
лињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем  
е збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, саста 
Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива,  
ада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико,  
авек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.< 
S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на сво 
уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у  
ан.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала 
е плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа С 
ада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; 
хијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око ње 
вега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, ма 
н „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој 
захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и д 
</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S 
е потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу ил 
Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ 
 себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред 
 да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А к 
 на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоц 
у и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па гус 
ака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></ 
и ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јо 
стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти  
а усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она г 
жи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуна 
p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђ 
ој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула  
, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи  
е, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" 
илице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, 
часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, пор 
ш преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукн 
 прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђиц 
морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> < 
У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши,  
аљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се  
днако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећај 
" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљо 
то, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојк 
ири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који 
њишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S}  
ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцањ 
мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>—  
јка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турци 
ула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне н 
светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Га 
ају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она ста 
— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p 
њишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити.  
 лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрл 
да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} З 
 на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! 
 на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је пот 
Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јат 
дакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p> 
Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство 
аш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувај 
не јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игум 
 је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковић 
, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до 
познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb 
ромаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која ср 
ње знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</ 
еко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запи 
оклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њен 
 са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочиће 
адној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грб 
ен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и  
ту, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељ 
{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Мило 
м моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како  
етња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је  
а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бу 
ко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком 
својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове веч 
p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас н 
/p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жел 
 беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да ј 
огао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло  
ичну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Т 
ким и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда проб 
 што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <m 
/> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради 
ојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном  
и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко 
вот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно 
 Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да поги 
а и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према ов 
о, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у 
 не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где  
 мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игума 
 главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега. 
="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S}  
и севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="5 
.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова 
, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурб 
 осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не ос 
 и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је по 
ла ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрепта 
цала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо 
је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и о 
орици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успо 
је све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнем 
 однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, прету 
је, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Ма 
о је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге  
стрелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну,  
 као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада 
ћ. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p>  
ишом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред 
е измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих 
мо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакам 
а смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али у 
p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпе 
 <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до 
 блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури. 
гића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово  
о да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све  
е паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њи 
лоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са  
 је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно,  
аспрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се поп 
а оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} 
 није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што с 
ледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце 
ван, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека ј 
 кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелиј 
рским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига 
 и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висок 
еник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеш 
а!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, ал 
д је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} За 
 шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на 
оте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му С 
.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га ам 
ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки из 
 А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и  
 икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави. 
а аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао  
рим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће 
ла му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га ос 
 а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише 
запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што 
у, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је исп 
 нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, 
.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за  
зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као з 
S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један 
 кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p>  
 од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати  
као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљин 
.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико тр 
крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} 
 колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у 
ред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком  
аман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Не 
Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећ 
ужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те о 
од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше  
жено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше н 
биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само д 
 Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучк 
"22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говор 
лудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</ 
руге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а она 
а, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он 
{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудни 
е у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и ор 
врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто 
ако калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Ру 
бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џини 
има, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчуп 
те; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се  
м моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне 
е препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око не 
ом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане 
/p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међут 
рела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гон 
е девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо 
алина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да слу 
— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико 
} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи,  
ви у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и при 
 што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> < 
 за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао 
 ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира за 
/p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се ни 
ну казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа  
в смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, ал 
ластеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда  
 тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се  
смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђе 
>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у ку 
а и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило  
 на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p 
 Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>—  
ш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и  
 у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S}  
 су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она прав 
<p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба п 
да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крс 
а! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си  
ш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука  
сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако  
ретурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донес 
 да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, 
 у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је доса 
 мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој  
де зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све за 
стиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} 
ветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и  
. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја  
а сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је д 
 у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог,  
а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, 
и субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријате 
 већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p 
з прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бег 
фру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му 
о на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукави 
Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, 
правда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов 
рама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се  
крада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са ов 
маче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид. 
је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуци 
д Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, 
ј прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто и 
угаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више у 
.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако ч 
 давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и  
ваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у с 
враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци  
 и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је  
шавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала  
ла је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али 
ди, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Мило 
<p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо 
ебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно 
арио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избави 
о, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако  
ше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и отку 
 једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз сн 
о само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и 
поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, срка 
нда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венч 
 и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед  
а, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадн 
ога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчал 
побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девој 
е мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи 
сао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, к 
ад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хај 
миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао о 
мехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши 
 да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S}  
одом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те  
 и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манасти 
них гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} 
ужан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је  
д претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или 
ед рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па 
а ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен  
 довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима  
господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова  
<p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ве 
ице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му ч 
ама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње  
!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим се 
, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађени 
} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста  
мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на ов 
pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S}  
SRP19040_C13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с 
 гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благосло 
убаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па о 
пусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од  
, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбе 
у јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S}  
е ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и к 
але с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима н 
{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз се 
а однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме 
, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добр 
е испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина 
у, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево м 
 вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто сто 
 други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да 
је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и муча 
ренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево 
 и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се  
ко не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су 
Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на по 
 што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па 
 село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагиће 
ак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев д 
је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су веза 
а му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њег 
тити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па за 
та Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ниш 
нити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гл 
ођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме по 
стир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто  
>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш л 
, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наору 
 наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни 
ао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш  
а агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не  
ну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици 
рстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом 
 га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, кој 
 ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степени 
тију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близи 
 човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Онома 
ци, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче  
ри момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припушта 
 часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом в 
а конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једног 
тавио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па  
них.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен 
у.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене п 
е <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога 
дио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да ра 
ко је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запла 
као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакрив 
{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло дале 
 је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена  
 да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, к 
 упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.< 
нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагић 
 прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А кад 
> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно  
ви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала  
ћ.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао 
 мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхун 
, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан п 
09" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудн 
} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само  
о је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио  
леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јек 
е лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две при 
ић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> 
та са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је он 
ислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претр 
 осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место д 
у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату 
авна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у к 
ена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе гла 
ватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покој 
к.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше 
ај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури ха 
је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шу 
 па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља 
епоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста је 
баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} 
 а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли 
, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Д 
а овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игуман 
з леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и ст 
з честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скок 
 чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и по 
ори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пс 
оје ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="1 
> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p>  
лануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Мом 
 превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднич 
 се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ва 
в, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада с 
муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му св 
Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни 
о.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве,  
рзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, до 
 <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби  
ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та п 
или.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слу 
 ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се 
мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страв 
утала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се м 
дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи  
а тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игума 
 лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је прикова 
оре она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговор 
ошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе 
ао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљ 
натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега 
опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати об 
А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, с 
ер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Бог 
unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљ 
ченички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у 
од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао 
ло, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви љу 
и с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе 
S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је  
пога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слеп 
асу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Ње 
убаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се с 
ије, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било 
ка сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћели 
p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ни 
, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом вод 
ри?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла. 
чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као д 
} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим зап 
ну гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А 
оножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав п 
 вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на свој 
сем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Так 
тити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема  
олико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се са 
ишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј 
а газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче  
ри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га раш 
Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „ 
викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p 
нио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако  
исли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у  
вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после н 
n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зор 
они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали б 
устиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} 
 обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p>  
ро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђош 
не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Стан 
у камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи  
а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецива 
е: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и  
у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позо 
Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговор 
ме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S 
 <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред  
е као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене ду 
жја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо? 
 невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каж 
} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, 
е ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За вре 
, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учин 
а и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гле 
о да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико 
ћ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Ос 
души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене сте 
 Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало 
Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си 
ну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девој 
ма.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступ 
томији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{ 
тити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага 
 поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра  
прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је  
Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! 
пак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњег 
азорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S 
и се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били при 
p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду 
> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са  
 мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> < 
о ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разгов 
p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А о 
руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се  
слиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чин 
ба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично гов 
ак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици н 
 ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћем 
<p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу л 
е зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза з 
вољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи 
 смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, 
 <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор ( 
штите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери? 
 n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се ш 
ље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Д 
вадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати 
 дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њ 
 с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разго 
ка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима,  
 и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза 
 само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, изма 
ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му 
такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пр 
бијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао  
з које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница ис 
! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи М 
и Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташ 
 ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредиц 
, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, к 
се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се бл 
е прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази 
чао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане  
био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв 
а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згл 
ку је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за 
чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво ско 
м Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> < 
о од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку ра 
жио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обоји 
ећ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одго 
ес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око ње 
 као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах 
ину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче оча 
е јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="7 
толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покаж 
закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију пром 
е, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, 
а њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{ 
 и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скоч 
рице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред свак 
 унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се д 
сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S 
, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb  
зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни т 
уман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето 
 нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њези 
прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас гд 
/p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат,  
 смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не 
ред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“ 
оже.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, 
 они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче г 
а, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у 
 кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је  
го мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је 
 влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, по 
агледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуч 
Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све т 
пипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необич 
оћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на гл 
нашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна 
е не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па 
p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа 
 увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете,  
 што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сма 
> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из гру 
гуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, 
није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n=" 
рају.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори оч 
и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запа 
S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако  
 Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на  
/p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво поглед 
<p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жер 
усатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше сила 
нак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно  
врачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.< 
толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше 
 свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> < 
p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно 
 што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у он 
ћи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људ 
ош тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним 
е, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се 
о уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S 
и било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад 
је га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Су 
, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину њего 
домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага 
е се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обг 
нада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да 
мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу 
а неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{ 
да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичев 
тискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата н 
 и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју вла 
ј је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледат 
ице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xm 
Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира пром 
, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као и 
лете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега 
споменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић ј 
ненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, 
и плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, 
 збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на с 
ецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове 
ћма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани 
м народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора  
ли да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гаги 
ним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га 
стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ов 
а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго ос 
ух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Н 
.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек  
тали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани 
али, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n=" 
</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> < 
м?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила, 
лањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, о 
и пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише 
ланинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што  
о врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још 
зина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула з 
га, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се пре 
је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена 
род без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га поче 
говори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако  
а, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и 
њао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубу 
о широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, ал 
трани кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су 
ти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{ 
ити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јо 
ђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста,  
ати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчо 
 реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како ј 
и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред две 
у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикн 
 осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива 
инићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађај 
летала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима  
је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се ј 
рова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само  
е.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је  
е, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43"  
а, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> < 
ко ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега 
и.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измир 
 смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао 
ата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S}  
ерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе с 
ле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се 
цу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div 
>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па 
борених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну:  
а Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Бож 
ако их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb  
мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гро 
 се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, п 
им погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="1 
лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, 
оду Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, сто 
<p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> 
 све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он 
p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом гру 
настира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им  
} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново п 
куда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?< 
 Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже г 
на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је не 
је капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова  
 пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дам 
а ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђер 
ле неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Га 
оше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су л 
о не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одве 
који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели,  
јући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче 
аве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарн 
 смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупил 
морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гаг 
га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језив 
ркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам 
одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p>  
ах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта ј 
ри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне,  
 села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом 
{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, 
 у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где зн 
Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — За 
 — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази  
езу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами пола 
 зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, о 
ени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стад 
а га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, о 
 одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S 
немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, пос 
> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> < 
 онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потур 
p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џи 
кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча  
 његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, 
 субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам м 
а овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџ 
S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе  
о се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S 
, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу. 
субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много  
ти и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чег 
-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, д 
— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, 
ла неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, 
 свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле г 
хиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испра 
, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пус 
 стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни т 
је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледа 
а ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пе 
умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на гла 
а Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само С 
рањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, —  
воме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном бу 
 гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прил 
ко да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било 
а сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само те 
а, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> < 
жда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове твр 
S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испо 
!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудн 
p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију п 
и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово увере 
"106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио о 
 сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваљ 
<quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l 
то мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Ра 
воме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече 
р једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па  
од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, раст 
 а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље 
ар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само 
нику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, 
урцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази 
рмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћи 
коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се  
ана на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Прита 
ем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино стр 
чију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим 
 и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по ј 
ишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го  
вићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакл 
 свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, бу 
ачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђе 
Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, п 
сто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на 
 око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" />  
а више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{ 
ли весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побиј 
у сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвин 
т с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, 
иш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или и 
има људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и  
еприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у  
 <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи  
јано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, 
 Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би пон 
и господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у проце 
.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p>  
, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{ 
квим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од наси 
ленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у  
протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила м 
о гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне 
ећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах 
и покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испреч 
 и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руме 
S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељ 
 наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да и 
 првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је  
и.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезин 
ра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најз 
ед очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчи 
Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S 
а ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Ш 
пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невин 
и уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узв 
ошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али с 
дим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док ј 
му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весе 
окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! 
Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију  
дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милан 
: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с п 
ане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво ко 
} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од 
p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да ре 
сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем  
 учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под 
 која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се 
тра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали 
а ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобр 
њу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је  
сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толи 
 бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Дево 
еде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш такви 
 налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџи 
 груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, који 
сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сања 
 час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну под 
шташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као  
ну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га  
ање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као 
јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала  
у поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братско 
оиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се зб 
{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла  
са, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јест 
 дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није 
 ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} 
ш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За  
агала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је 
ечи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> 
у, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кн 
повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и  
е сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опом 
а не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, д 
 он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="1 
гуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да из 
то.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну  
 И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још ј 
„рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Милано 
</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах с 
 је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А 
у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане 
и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га  
овника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад 
 онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, ка 
е дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо 
 што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ниш 
у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="1 
разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као 
n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То шт 
 одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће 
преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S}  
ара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који  
а се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одв 
већу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре,  
 бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, 
и под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кмет 
иклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га 
а Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" 
ој месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У ја 
епти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>С 
ом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана г 
на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, 
 хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани 
 обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као  
ња поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, сп 
<pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њен 
о у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико при 
{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те  
иђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовни 
ве! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они 
е легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <p 
ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p> 
о му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и 
 Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кро 
ко га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи 
а, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p> 
о си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и  
злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се и 
матраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече 
p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је з 
чинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропад 
о друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у он 
а! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар д 
у, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очин 
, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупи 
ит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане ка 
тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвал 
адиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— 
уду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко 
ђу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и бо 
једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ сед 
 Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па  
тела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се та 
о Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављени 
га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан  
 испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше 
 она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, как 
гнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрач 
о заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, п 
.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стад 
има срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, с 
усрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме де 
.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај у 
о места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S 
 све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S}  
 пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се  
ила је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на ко 
по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили 
/p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахиј 
 Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати 
p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и ни 
 се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу 
невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се о 
, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком  
е палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, зап 
ква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се 
мало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад 
, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од бор 
ли знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n= 
аџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Ама 
 мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина 
то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик сам 
асекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>—  
о да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину нам 
.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Ха 
 се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се 
спричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца 
 договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци посл 
ца, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су обо 
а и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S 
а такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у ов 
, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— 
, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера  
 хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед суба 
Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупи 
и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-аг 
 томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па ка 
ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само  
ну, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово н 
ближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићи 
е ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи поглед 
 да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим шт 
нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно у 
шко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су 
, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прих 
оворити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, 
ше не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{ 
та помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.< 
дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше  
одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је 
уђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се зацен 
ј и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више 
ије више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је стр 
више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим суб 
су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато  
лиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у дево 
е притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене ми 
збрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадн 
ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па 
ази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му пр 
аведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најте 
и,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> 
 није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци 
 Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакн 
воме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n=" 
аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе с 
им лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, пре 
 ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај р 
аве.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај 
 његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више  
И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су с 
ку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу< 
237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица све 
шљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахир 
их зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили 
урци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа  
к и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добр 
аљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи- 
{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце  
приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћи 
већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене гл 
4" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, 
{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. 
ла се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћирев 
буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се  
 <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Ш 
</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се  
ни, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову  
Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати 
и сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика к 
ко калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде 
 за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Сам 
— одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од 
е он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као кл 
ај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и  
ћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{ 
 куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупку 
све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и  
на.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља н 
 — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Нек 
их не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још 
џи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пре 
 ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде  
о доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игу 
="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} 
о озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу св 
 држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти др 
ском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а ве 
ви, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку 
те!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.< 
у Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као в 
ух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале а 
струја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{ 
ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, —  
 <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив,  
ећ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217 
рхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље 
о га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман  
ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађ 
вљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ћ 
и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на мес 
таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једно 
 обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном  
з шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с 
, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело по 
диће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће  
т.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одуп 
 пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву. 
их је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и чет 
ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до  
почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{ 
 јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узр 
веде го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, ко 
.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала  
 пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијал 
а и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> обл 
ком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} 
 чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не до 
 се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа  
сети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијал 
оме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе  
не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</ 
он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доб 
ружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне н 
ли изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{ 
она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљ 
 пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепа 
воја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљ 
е!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски 
?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb 
, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су  
о други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то уч 
а сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n=" 
единог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза  
која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пре 
најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбин 
 да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и  
а, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p 
а нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го жи 
 усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже гл 
у, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А 
S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва 
е.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, че 
е једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је  
 као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смирај 
а Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јов 
по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у  
вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред и 
 чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</ 
а је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић 
де је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшени 
у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="ch 
лији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као  
што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако  
штву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Јед 
.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете ј 
.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па 
 сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и 
овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје ку 
је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да  
p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше 
шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе,  
 слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p>  
есно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И та 
 душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће  
с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и ша 
га села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак  
ом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у ис 
е разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да ј 
е жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвено 
а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђ 
ма и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара  
је од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</ 
х Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узви 
чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље 
 очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p 
под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око М 
</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! —  
 што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неоче 
љине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тај 
 очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, 
учна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји нас 
е већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчеки 
о уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој при 
ква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога  
} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она  
никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљн 
 и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> 
по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати. 
, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне бић 
ова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачк 
— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.< 
, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" / 
а страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто ве 
атно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p>  
Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме  
> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што с 
а до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и у 
} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и  
узбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растр 
S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више ни 
ма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположе 
се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једн 
— викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и п 
лас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се 
тио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је 
 подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој п 
n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Ал 
и прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да  
 ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око ње 
двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом п 
х га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рук 
ачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S 
д њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину  
} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, 
ца клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се 
а да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде помен 
маглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек 
/p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је 
раке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћ 
е би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би 
, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђер 
убоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{ 
Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште 
аричино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} 
оме часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна 
ао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица 
ледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано ми 
 тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притај 
видно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити  
ићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав пок 
и само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и т 
 пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се 
е ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежн 
ули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у 
е? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести. 
здржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је,  
 веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висок 
ак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци ка 
 очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде и 
и и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да н 
ришту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измач 
туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне 
речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у буд 
ура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Срије 
к чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас  
се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb  
, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, 
х, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под  
 гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се 
аја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око 
да му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p> 
 претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби  
То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег  
их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо 
се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, прича 
о?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.< 
товање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда  
вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево 
арница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари  
 <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи 
м црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо одн 
а вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном коле 
без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале 
тело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није п 
уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских  
тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелиј 
та велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>—  
/p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви 
— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија. 
е се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његови 
 намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно  
несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако ни 
 како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико 
га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p> 
 међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било ј 
 која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стај 
 ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга вој 
глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</ 
 страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка твр 
но лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде  
 на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма кол 
 пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под  
{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко в 
тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста о 
онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она из 
о огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао та 
; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречи 
 кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је С 
ли је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи зе 
и мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код 
склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом 
брусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари с 
.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом оду 
 утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по ма 
, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да р 
ећ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, 
трешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове ц 
 крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type 
вео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио 
та, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, —  
/> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо!  
ав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је ме 
 што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену од 
ама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, к 
часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учин 
у од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне гра 
орчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и 
 пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} 
море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних г 
вери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиљ 
о такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабу 
Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притис 
и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја 
о година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p 
клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добр 
ве га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни  
. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погле 
д синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је бил 
тме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико се 
а му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад... 
 њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отур 
само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> 
о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, 
, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>—  
бог тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{ 
астају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Мило 
га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињ 
но, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом 
и кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци  
ија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type="chapter" x 
 вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега стр 
двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по 
д тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ с 
че јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игума 
је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али  
сноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати. 
. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говор 
алуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим кам 
ти народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само јед 
огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вих 
са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и 
силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часног 
Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="23 
о, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, шт 
е бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева с 
о да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли 
 дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто 
планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ов 
а размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она не 
 над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито п 
чким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићк 
е жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао б 
је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде неви 
улу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на гла 
ед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Р 
и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута су 
они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је бил 
 а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи 
е у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} 
грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је пр 
 час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хла 
ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а  
 срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи  
ри очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стам 
це игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуг 
, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} 
и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, шт 
а.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p>  
а, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама рец 
 подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је д 
а не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, ос 
ли она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугу 
им оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па в 
Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кав 
д маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде  
он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p> 
зу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по 
 и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри  
жност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали  
не на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а муч 
 остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чи 
<p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је  
<p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у 
олетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се иск 
ај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> < 
 једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешт 
снуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које  
, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјах 
светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима 
ј у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј  
хватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зл 
о и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станкови 
 око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозр 
устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наво 
оруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке 
ше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила,  
 подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја,  
досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла 
приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</ 
томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао,  
</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути 
 поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помис 
чува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му  
н поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се д 
а.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути хо 
а поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто 
а срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери п 
је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, 
{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се уско 
е образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори оч 
додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни 
 права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толик 
ропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} 
ошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа  
ауснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало  
ј у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{ 
{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се 
де, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отим 
 се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> 
се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге оти 
Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у 
 туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу 
трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави 
им очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па оту 
 меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвав 
њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на св 
 овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко г 
 поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам ми 
не, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од  
спут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не пр 
цу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренут 
укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и 
не тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све о 
е онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, д 
, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја в 
Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се пе 
днога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и с 
ци лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p> 
су уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак приск 
араму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ вра 
— Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тр 
 из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те уби 
ио сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздра 
ази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе,  
знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n= 
{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши,  
етлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве све 
а.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде 
ујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, у 
ава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост,  
апалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастил 
а момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ов 
остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која с 
ин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Са 
е у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димња 
уј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не ма 
е, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између 
Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега м 
е главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је уби 
 по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређиват 
 завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себ 
нску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Сми 
убим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.< 
патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини с 
 ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов погл 
Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеж 
а немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи б 
а и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо 
ш данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у  
порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{ 
ужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} П 
</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p> 
гих нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За не 
 час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, н 
ти.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се в 
губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасан 
е песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред 
узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве свет 
ече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу  
већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу 
о, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас  
 узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас 
да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S}  
 а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p> 
уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше 
 рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена 
А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламено 
есе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврд 
га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравци 
ира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У св 
ојим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара 
> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је са 
бегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи 
едном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — 
 ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колен 
рње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске  
д њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} С 
џаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвничк 
е отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се врат 
ви оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој ку 
 дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — пон 
у, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гаги 
у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман 
 не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увре 
аје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете гла 
} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а  
о! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир 
ш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу,  
 беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од  
аса да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у јед 
лопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало 
и од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли 
Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још те 
ео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно  
е и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало 
Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Р 
а где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што 
у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили исп 
азблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом 
се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек ка 
ољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Ша 
 шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губи 
ла прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је  
 крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је н 
, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком н 
наш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што т 
 да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то  
ма жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он г 
ml:id="SRP19040_C7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи- 
истијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима 
игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је ст 
 мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Зацип 
светљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тиш 
акри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао 
ју!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народ 
 потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање,  
после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у напер 
па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са  
па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазник 
 ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није  
асу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје  
 стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене 
о, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у само 
а служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим 
 зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, пл 
лне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се  
гушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне  
тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се  
есте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у бра 
?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једар 
е ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — 
 и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим п 
, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула  
аним ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше 
ољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из  
 шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост о 
ирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и 
 прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико г 
белих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња з 
г добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дош 
ва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звек 
бијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао ми 
мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; 
p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрља 
што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су 
еља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих чет 
е браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза  
огло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазв 
— запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада с 
ије, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче. 
се, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много 
Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде пос 
и, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским 
ml:id="SRP19040_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратниц 
нда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, ко 
 казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати,  
атељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној  
ши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо 
 је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Тур 
нули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао,  
ало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је  
 је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису 
љуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овак 
 мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димил 
мак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p 
p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић 
вдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен 
С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Т 
премише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седл 
тирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је сам 
>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од оног 
ко девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове о 
ћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена 
ред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћ 
продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-аг 
под очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука 
ринесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>— 
стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од 
и?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и  
 очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе  
и натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечер 
ан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са уме 
 зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме оми 
о олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала м 
ши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је  
вала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт,  
 да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако м 
му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>А 
искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову не 
о те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се 
ом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој. 
 да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што с 
и Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове 
, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p>  
уна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{ 
 је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али 
рци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару 
удничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p 
 колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремиш 
е повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и  
<p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвор 
>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може 
о му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се  
 нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га д 
утку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати пр 
а за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спрово 
и, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђ 
а звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали  
 веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пусти 
ском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на п 
рава заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игум 
нуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова 
д мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, ко 
ења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сру 
 малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, 
олако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази ко 
опљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале 
ати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> 
очита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на  
че игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а 
мник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над 
камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, 
 <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две к 
сто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми рук 
пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није т 
 кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта  
сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целив 
а противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разгов 
о се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико сна 
е слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега и 
речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на с 
нагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред ч 
с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А дух 
.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну 
у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, п 
етлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму 
ушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Ск 
тили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и  
 завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им 
е чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата св 
на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њим 
тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по 
<pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је 
упре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На ов 
и душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, 
.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у једа 
ога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле по 
.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мо 
ругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш 
пића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали 
сао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је  
ме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три р 
до смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином  
орене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га 
мућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје  
посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>—  
м станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о  
 а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо  
син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} А 
ебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, 
ицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из да 
одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче ј 
о уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешк 
појасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p 
ића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а  
 поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, ч 
овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза с 
 нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да т 
дмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде 
буњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити 
о залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хи 
аву, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се 
о година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то  
ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђ 
пић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb 
епти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— 
рос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb 
 и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похвата 
знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто л 
 се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче!  
 ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин б 
дметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу п 
а.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једно 
х подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у  
 Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш 
је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Мило 
. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуш 
у, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n 
којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Ста 
гословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа  
е мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му ј 
ки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и сумо 
оклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није  
 <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а  
му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је у 
лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станој 
дмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нек 
ило је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да с 
 гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздваја 
згубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писа 
није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаб 
аци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и 
викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су  
и Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана. 
олетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди,  
их димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљи 
евина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће б 
о селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу  
што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је с 
, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је рај 
гов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једн 
, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од 
а.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али п 
е започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није 
Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на 
 народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно тур 
 испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише ч 
погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он с 
е, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; о 
 хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског р 
раније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови на 
ле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спре 
ер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајду 
уму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S}  
ан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кне 
е, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p>  
довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кне 
добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће 
 може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери,  
 тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни гов 
 везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздан 
укли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на  
, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао 
емо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу 
оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљен 
брт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гаги 
трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари пес 
ји и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице иг 
ст с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S 
} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате  
ао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жен 
 ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо  
nt> <div type="titlepage"> <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТК 
ни су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите у 
иља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни б 
— плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког 
не ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због стра 
е подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} К 
<p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се  
— јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кн 
да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута де 
их јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера 
помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њ 
их глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо ме 
јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p> 
ку несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џин 
е.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно ос 
 <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: чов 
око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску 
!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив 
за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с  
беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, ја 
ква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} 
оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Руви 
ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="9 
т, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многи 
кове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци  
ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Уб 
емена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p>  
и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио не 
су хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгуби 
S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове? 
је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело ник 
чи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме б 
воје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих  
учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за г 
и храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и 
око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно п 
/p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити а 
 гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наоп 
само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево  
, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвниц 
ни му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</ 
 сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула 
народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена с 
 припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.< 
ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Х 
нка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика. 
но.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-д 
, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу. 
а то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га 
ну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир  
ио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера  
е одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, 
ка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим о 
би, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ћ 
 планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S}  
 женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која  
84" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да с 
душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био ј 
.</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нис 
лобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки г 
о на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла 
ћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одгова 
је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> 
 чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага,  
вник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџ 
/p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је 
ори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само д 
тиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би прис 
ити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује?  
тоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што  
ла се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, с 
> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— 
 не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек  
и’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива,  
 има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</ 
 хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја,  
прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} 
ћ погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ 
pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, 
оме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од 
 тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказ 
своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је  
згледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око ог 
не, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} А 
лнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али 
ао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људ 
ма права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заш 
— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па боја 
атом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегу 
је когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић  
али Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили д 
че се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио  
лиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, 
м, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ет 
чупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хлад 
упић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па х 
и ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше се 
е се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, 
отражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и 
бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са р 
 свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман к 
човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио чов 
ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ип 
оље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која 
ите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњ 
 и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, д 
сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на оба 
 плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати 
ји дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за  
ина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петориц 
се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку св 
спред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз ш 
тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега 
вест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан см 
и-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква 
с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Ш 
>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> 
љесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори 
кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећ 
 се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p> 
епљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучни 
 целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити а 
је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведе 
<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву С 
ије хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођениј 
раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас поб 
ијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мал 
е јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је  
<p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.< 
на да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би 
 тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери сам 
дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се  
ије урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који  
ан пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</ 
у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она  
 под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Ру 
је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта 
избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на раме 
кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једн 
е се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али  
p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње 
шти.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да 
 ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и о 
ворим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да 
 свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, а 
тнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одгов 
ем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све  
 не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумра 
ећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спу 
им је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— К 
 Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди 
>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах з 
а и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке о 
посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори С 
вети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, 
 се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обас 
е. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кул 
{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те 
да.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што  
ом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља 
чи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у др 
испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>—  
е је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, 
је није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p 
авеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказат 
 га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година стр 
и тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} М 
 осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се мо 
="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његов 
ући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у во 
пати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи  
ман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у  
одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се  
вога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман  
јка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти ј 
н широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ 
 куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знат 
олико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те  
Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} 
покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а нар 
ако су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигош 
ога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што ј 
 што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду,  
Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је у 
ји члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ов 
} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага 
 је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Стар 
 изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је 
са шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На п 
 се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба 
је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког чов 
овор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необ 
весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није с 
 и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу 
/p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно отк 
е.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p> 
кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу?  
да приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти с 
ило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Неп 
<p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где 
споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли  
} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах з 
 мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само  
ји и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме  
е преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгри 
го крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гута 
 насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио 
 То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заст 
еним очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет 
не! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу 
} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове глав 
ину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је  
ди и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде 
мажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке 
ј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, приск 
бливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојав 
окушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала б 
S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те г 
м би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на ч 
ебрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S 
 му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, ч 
рчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше  
лете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна 
ик, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана ник 
ту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац п 
, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{ 
ница изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој нар 
"215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло 
аваху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гл 
није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић  
во се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше так 
енама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и о 
 засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним доли 
 је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља з 
рча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Ов 
 су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праве 
о три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p> 
нула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка  
ато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> < 
ма, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку 
 је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снах 
 грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле о 
да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне. 
а ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, из 
ли му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне  
е главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко н 
последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и  
Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говор 
ме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници 
 мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме з 
ија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милос 
ије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, л 
Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице п 
ан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога ч 
ла ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се  
, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом мест 
 се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе. 
рекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чек 
годице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове  
....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а  
ли Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала,  
нао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећањ 
ве се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могл 
 велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији  
Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n 
поље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непре 
зана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полун 
е главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p 
е имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, ш 
>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и клим 
ије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влад 
е је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца с 
але.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n 
 а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш он 
омутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде 
ну на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они 
 ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он 
леснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их св 
 косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот  
 земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се 
дећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се,  
бичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрп 
 Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова 
ама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који 
дговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако? 
асом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија 
 небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{ 
за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне 
покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, с 
, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, ко 
ге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, 
се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мис 
 лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поч 
дио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шт 
чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{ 
зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено 
зузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапил 
густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле 
ан у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необ 
осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупа 
ивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања пог 
ао рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је  
.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У 
сконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p 
сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те страж 
гао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену ис 
, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све  
грудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче 
 лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напом 
покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишље 
се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха 
{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— В 
о је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он 
едино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло 
а, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзн 
аест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову кол 
ати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђер 
, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксават 
ан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе и 
налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскош 
к, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је 
укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако хра 
м, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— 
олеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање  
, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обнов 
опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене  
ово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веро 
о доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што 
запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала нео 
, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепот 
 да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Нек 
лива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевк 
дведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћ 
.</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Ан 
 између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе в 
 њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Ст 
Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песниц 
ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његов 
о је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли,  
о га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта  
стави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромно 
охватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат  
 и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања мног 
нијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одв 
ти из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, 
а Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p> 
ило због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао 
што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Ха 
ну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разм 
езнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврст 
свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини је 
 стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрог 
дало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом  
змири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и с 
обом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ри 
као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је влада 
 под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу ув 
ачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага изда 
ава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају с 
p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти  
 да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у ча 
дно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити а 
арао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беш 
нити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{ 
њале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похи 
трес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљо 
времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокоја 
ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало б 
баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није мо 
авејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонам 
а ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рон 
го ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прож 
ена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим  
{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском 
лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јел 
 па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и  
о, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, ст 
имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило неш 
адила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{ 
 и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></ 
гарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је  
д више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити н 
е с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан 
 <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ —  
, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица 
сумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{ 
.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу соб 
 на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да г 
.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло  
ћ плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p 
овека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, ку 
мо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Ру 
 била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера 
је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао 
 очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед 
 <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му при 
о и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај с 
к у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази 
азва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман. 
езова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само  
о зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио!  
е ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да  
у жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Мог 
рајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> 
стиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Ту 
здо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако  
машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></ 
јзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако ми 
ци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p> 
 није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и о 
се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчев 
бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, позна 
рема игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред 
 ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговори 
астиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са 
уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосл 
девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоруж 
 ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јара 
запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек 
речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p 
- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мај 
} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однес 
колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S 
/p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако  
ри дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S 
место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао,  
</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутр 
 се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војвод 
 се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак за 
дговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} М 
а довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није бил 
песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљају 
војака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>—  
ао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... поса 
руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угуш 
и мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p 
и.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! 
 мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он 
кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — пом 
>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али к 
ао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала 
оворност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а т 
ије изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта ве 
ред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и не 
Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није виш 
ек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да раст 
у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би с 
S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S}  
то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер 
{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме белас 
зовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb 
нају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете ка 
С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу  
></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На ова 
гаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у т 
оснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и  
су сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту н 
како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну 
 што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то ниј 
} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умо 
ме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (так 
 је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> < 
побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> < 
 Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацим 
S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима пре 
к та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко  
је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћ 
 дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако 
анастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како ј 
удничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још 
ндук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка 
е и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу к 
 проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога п 
ах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и в 
је звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црк 
ама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" 
 двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, ш 
 снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необ 
ну сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јо 
а, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манас 
е би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограб 
 је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, п 
сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чи 
— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Закл 
> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком пре 
 то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да 
> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалос 
поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <p 
очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се за 
осехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коњ 
{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћели 
ло, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>А 
аћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, 
 је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчи 
 погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога,  
спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу  
 гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их 
еђу највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само ч 
пита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља сл 
S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њег 
 јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> < 
> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуч 
Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене 
 окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одј 
азнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ов 
тлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type= 
гуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих дим 
 Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ н 
 беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне и 
н.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жера 
 главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загр 
алопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било,  
зорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељак 
 да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојк 
, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражи 
има из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пр 
 дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чек 
у предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку 
 он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и см 
 је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дн 
прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно у 
{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ип 
3" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и 
 и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он 
са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Г 
ћа?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станко 
е изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао 
а их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена,  
зуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских оч 
{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се п 
ну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се 
о оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p 
же жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко 
ра је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислим 
несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> < 
ом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родил 
га, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где  
рати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, д 
ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико 
ци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доно 
је још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је  
ткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била запл 
ува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у п 
ник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се п 
 Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></ 
40_C6"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога  
прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што на 
ћа.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће 
 побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, 
мљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се в 
ао мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мал 
његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну 
пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p>  
 и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</ 
ине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне 
н ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад по 
<p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; ш 
ме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p 
окаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави г 
.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, 
се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и поко 
туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку р 
Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не 
а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезин 
, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p 
још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, 
тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га 
, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар,  
 аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало ус 
није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поч 
амо је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> 
у здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и н 
аживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он зано 
мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где укло 
ти: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а 
 му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до  
 поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива  
есту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто с 
ељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од 
ешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, 
 би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те н 
ише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није 
ом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да об 
 разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена стариј 
које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њи 
 се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да су 
са за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с ко 
ове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом оста 
ев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb 
ви, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица,  
 како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, ком 
ука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану  
најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им  
а пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, а 
ише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ће 
иш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану 
и је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна 
онулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је  
н и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз та 
 је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким непри 
 забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си н 
пот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским  
суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпе 
 танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други,  
горело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у 
готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <mi 
 Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, раз 
а, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се ј 
ислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му  
Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Изм 
е било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ве 
че износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели н 
роз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, кој 
има и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су 
 пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то 
е поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча 
уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испу 
стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто пал 
ренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца,  
е су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуд 
егао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је дух 
 џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им 
виш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако  
јњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала до 
трчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћи 
плетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебел 
дједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми,  
 на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да с 
рх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S 
букта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докл 
ије било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао са 
огу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега. 
је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n= 
 како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у т 
збуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми  
ило на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог  
у страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде јо 
о висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, ш 
 и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута бил 
 су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У ч 
а пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским двер 
 нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>—  
шко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су ово 
ку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и од 
 је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико де 
 браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите све 
лом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div  
 крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S 
, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се мор 
е, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутр 
одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лиц 
у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Доч 
гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пад 
чара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је наст 
иже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад 
, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезини 
 осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су г 
 између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не нас 
мах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сес 
е.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуц 
сто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те ј 
дило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње м 
Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао 
<p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме к 
{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва к 
а ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити ре 
 година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је 
ици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, да 
p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> < 
ојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p>  
.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није  
 њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим  
 Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи  
ао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на  
ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} 
а у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија 
вам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станој 
дведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићар 
 Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу за 
рти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не 
 место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима  
ни што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p>  
 узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се  
е: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који к 
ојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у  
гелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" 
p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подс 
духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у о 
д мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна 
и шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће с 
сти, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, 
уморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења д 
з које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезин 
хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу  
че и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге у 
горе, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам су 
и пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, кој 
ао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степен 
 везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни  
ако га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су г 
под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су 
еде на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице 
им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши о 
ић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разго 
а сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај п 
, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он ј 
оме се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се по 
подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану ја 
p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да уста 
ко, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S}  
мен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба  
ијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, 
лажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</ 
је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама 
ом шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он 
рстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност пос 
лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није зна 
 што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њ 
 слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нем 
та, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја ве 
 <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је бил 
лажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, ко 
рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога  
оћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски  
илика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоећ 
{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само 
 у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p> 
 долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одгов 
а нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.< 
 којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од ов 
 погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је ди 
ак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, 
, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво 
а брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта 
рзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невес 
ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако кратко 
огао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак  
а кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласа 
ну, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго д 
м годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а  
ман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се  
 Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењ 
ли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефт 
 да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам бр 
им очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега сту 
е слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговор 
скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто 
у.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер у 
се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако ј 
о одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова м 
а страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, 
еру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S 
угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се  
омисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да  
ити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгр 
а у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је г 
енаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсава 
јке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложн 
колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се п 
жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала виш 
у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у о 
ри од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим 
али су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, 
ш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше н 
евају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, д 
 рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док  
ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера с 
 је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико д 
му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да 
 још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то 
.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп 
и су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, 
уђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лев 
, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући в 
око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако  
нити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегл 
где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера  
ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> 
е борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Вит 
секоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а от 
 што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад узди 
тима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску 
 да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде и 
ат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на к 
чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, з 
и...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n=" 
отуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић о 
 у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причеш 
те ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, до 
и по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гр 
еш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међу 
необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупе 
октима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако. 
је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је са 
о и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича- 
/p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, за 
ла, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</ 
, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на го 
еше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ра 
а Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изнен 
рат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p 
тву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њ 
унуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Ј 
p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла  
 силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у  
 <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде 
што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поигра 
/p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ћ 
нио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио 
Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је 
 Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао,  
 озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива предано 
земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одаз 
угим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па 
 сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права д 
 хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из  
шена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — за 
нине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104"  
</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију 
већицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву 
ама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, как 
и народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци 
страној кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка,  
n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је  
 учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше 
баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>И 
е сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој  
во изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би при 
у се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је уз 
p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезо 
 субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднич 
оћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко  
ог атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је  
/> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред с 
ика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунче 
 што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, ниј 
?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" / 
а игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до 
ири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све  
 калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им с 
ће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од 
не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бану 
а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p 
></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше 
им, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турц 
е стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали 
 овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можд 
оље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да б 
ву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је с 
порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе  
 одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера. 
већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и 
заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бо 
било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо 
о на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и ње 
па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убије 
p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се  
мену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамен 
уља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њ 
 игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га укон 
моглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гл 
лику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо 
S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други  
лбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорим 
 Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом 
p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чв 
четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођо 
у, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву,  
а.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље 
е већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</ 
у, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да 
т јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио би 
ир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта ве 
 видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчи 
 Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушени 
стити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осеч 
шеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> < 
боко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу,  
 година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сус 
и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишч 
и у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнен 
и.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди 
е моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— 
лучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом  
ски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па о 
b n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинс 
х за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њ 
ужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад углед 
една буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уст 
ајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред ње 
ко, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, 
жином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред кој 
{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и ст 
 Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави  
брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био 
 која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери 
 преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак. 
ам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је 
ива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавиц 
коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, прите 
.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника как 
чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, наш 
 другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје 
днога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не па 
 коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш?  
 који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на  
ишта више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <mileston 
 уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих ј 
а глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид  
олине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном пад 
широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним г 
аталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед  
 се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова 
 у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет,  
 се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снег 
 пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из 
ају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим 
м.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади 
и око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напољ 
ст занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га  
, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином 
су осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну окл 
ваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до  
едне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек ду 
ресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} 
стом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још он 
 јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли њег 
и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и  
 и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осет 
уг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који  
аче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче п 
ха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопар 
за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа  
песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у 
ебе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорел 
, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, дале 
— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у о 
крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића 
у тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био 
е ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске инте 
и, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма  
а чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, 
у се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага ни 
о?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, он 
.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ух 
авама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Н 
, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — о 
се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и 
ко чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па  
и да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, нал 
ком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста 
 који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на  
што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести 
ело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С минд 
зађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући репови 
а паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с ла 
маном лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се 
ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погл 
, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, з 
си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да ви 
 величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а пес 
стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и не 
 а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била ба 
рошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други та 
роз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала  
па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} 
тудена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и л 
, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих ко 
уке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгл 
 огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него 
едно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају  
, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се 
ко ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да  
кну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић 
а глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у  
одигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почи 
дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" />  
ек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био  
у, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела 
ет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — за 
ема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онд 
дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се зам 
кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако н 
међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваљ 
 епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника 
озва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} 
 плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замиш 
 принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> 
леда Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она п 
ео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе,  
како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне нек 
рави поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p 
 црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа ту 
на.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима  
штајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="1 
кочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изг 
>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом мест 
атити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наго 
долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица покази 
 Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, 
е доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а  
јима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пу 
детињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле дев 
е, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необич 
њивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти 
 у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чис 
пао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико з 
оме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекад 
миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он нап 
 <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у груди 
је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпун 
 јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> 
а, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића,  
, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станков 
а: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се го 
Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање < 
сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, док 
{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај  
дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> 
одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су 
и се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако ј 
жљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} 
 Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Уб 
 Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{ 
 му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно се 
начких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејас 
 о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А о 
дајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесе 
а помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњишт 
е сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку лут 
штовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остал 
 и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милој 
х лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је п 
маља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачки 
о, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина и 
— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> 
 сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић,  
азећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала ј 
е цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири 
н плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једн 
На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој  
/> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигн 
отурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, св 
причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу  
овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман 
 лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га  
 око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само  
 већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је 
ле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им 
 није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривал 
 у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саон 
ру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше  
S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љуба 
о се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате  
 закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија 
нути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што  
ете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас п 
им и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ  
авчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је д 
а измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више н 
ази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа,  
млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих ос 
ати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је жив 
 нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} К 
ејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрет 
ничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> 
 ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим та 
те, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи  
како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко 
грешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S 
у, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Тур 
бе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш 
астира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душ 
ди?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.< 
не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Ама 
сао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин  
ди крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламт 
 од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, ш 
овори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућ 
е!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> < 
миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али 
га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на 
шњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, д 
римио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче 
ен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Г 
ли му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњак 
е девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, кад 
а је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па  
дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужб 
S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих  
било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, иск 
вога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај ист 
други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у  
 обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле нап 
 — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p 
и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, н 
ђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли би 
 n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени погле 
 те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам мо 
руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићк 
 смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — др 
молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малак 
ласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем о 
вавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да  
{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш да 
човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба 
е испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зн 
, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! —  
 њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што  
.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе,  
Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти 
чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жрт 
а.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</ 
 <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>—  
и игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаш 
е сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну 
и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не ода 
е робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах 
јема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер и 
: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме трен 
рштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно блен 
 су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне ср 
има.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам ве 
више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива  
е нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, 
ше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Т 
оба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић,  
 Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши,  
Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде д 
, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> < 
 И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека 
о.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у 
о равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S 
обом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да оста 
о зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама,  
p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шк 
играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао п 
ме брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S 
узе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јо 
а је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Ш 
кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принес 
е смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда и 
естрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више ни 
ј страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе сне 
гледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што 
ве ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљ 
да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и 
атила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело 
пић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете  
оћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз л 
 измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и с 
 се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржа 
ја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због ње 
иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене оч 
ама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је за 
е заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан. 
јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну по 
p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку  
ва, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смј 
купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе 
и цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуб 
овори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи  
p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред оног 
долину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крст 
ћку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, т 
аже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је о 
и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не 
Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико споко 
 игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла... 
воја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у нов 
по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао сух 
 плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага  
о изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задово 
осој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу кровов 
 и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као д 
— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутит 
ка је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су 
уно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да 
 пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али  
трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манас 
амо једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу. 
н ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су 
абијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролаз 
 слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага 
дени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили уста 
се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјав 
а.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" 
ст.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прек 
RP19040_C6"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до са 
у шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика обор 
дини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, ш 
ру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологл 
а шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па  
познавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати вр 
густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оно 
ке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном з 
крипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игума 
д.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, 
рила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива 
оз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је им 
ајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и по 
да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу 
атрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би 
е.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је  
ком атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? 
војно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n= 
у пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као 
d>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Ве 
днога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњ 
нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S}  
мором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, 
оча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, н 
ише клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа на 
н последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над с 
чине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипраж 
сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису  
 хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{ 
и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју  
ала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шт 
 погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијен 
о, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића 
 после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb 
гледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља од 
 Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаш 
е пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман ви 
тап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак прикова 
, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и т 
земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да изба 
т пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Руд 
чки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао 
 многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да уг 
прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благосл 
мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило с 
 два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезд 
 влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пру 
е око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У 
де запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мер 
улим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, 
ј но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духов 
лас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина. 
p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по  
ке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да 
е нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукн 
<p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу ам 
>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} П 
идео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кал 
. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо с 
 <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запреп 
је степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница ср 
оћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од с 
на, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали 
ије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрет 
оме избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и 
оје ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишч 
е ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај пр 
ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао 
 га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p 
скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, 
и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горс 
репери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој 
 још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате 
га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је  
амење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спас 
олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи ду 
овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак д 
хватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не б 
ка Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ 
ахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора 
к, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене гла 
паној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустиш 
ником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној р 
{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је 
оба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина 
ије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о друго 
бини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика пр 
јемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме н 
наест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он г 
ад почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га  
ира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој стра 
хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледај 
 где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са с 
а?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као 
 да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу злат 
ме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту 
а хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао ј 
, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осип 
је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има  
уци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби 
" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаук 
раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над  
 неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и са 
свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узе 
— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага и 
а јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му с 
тучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што 
 положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ заблену 
иханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овом 
овратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да оту 
 а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад 
ицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечу 
ерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те с 
о над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто г 
 ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић ј 
<p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка ј 
а осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p>  
ецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по к 
ко обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а он 
и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије 
е игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао 
беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчин 
горева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених ка 
м фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{ 
 лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним обл 
е само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185 
н нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупи 
ри младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини ка 
односили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{ 
е почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, 
сплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, шт 
ако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} 
 пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити 
то је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турц 
и све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на 
си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, 
 нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мр 
а крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Х 
о, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједн 
остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од ти 
њу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овог 
а Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила 
а надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој поче 
га и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише 
е су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се 
 па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, н 
</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот  
ље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га п 
т, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри та 
чима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p 
е већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна косм 
ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле о 
S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче  
роду Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака 
утку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена,  
о није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p 
и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему по 
 снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — ви 
ам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком  
ла на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је мо 
из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са ш 
и, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — про 
а-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чу 
тоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пу 
о исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуца 
едајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на 
ном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Сми 
бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео  
" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, 
ира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диж 
алуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Ј 
рава.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе  
у руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с голем 
р.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам 
ва ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других тр 
у, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — 
 и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишт 
џија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — 
ред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p 
е се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека  
прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пре 
S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с на 
> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, 
 и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p 
p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дође 
 пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Ста 
, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губ 
} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој  
 њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе ч 
 се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покор 
 <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p>  
е, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, не 
{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чека 
<p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих  
te> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурма 
/l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p> 
одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, б 
потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веро 
 ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зор 
{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до  
ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнуш 
а Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице мо 
ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а  
з оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на  
— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p 
ама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је так 
} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за  
ену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Ву 
ђало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога  
, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи јо 
и од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врис 
е никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p 
вај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица.  
 <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набра 
/l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l 
Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у н 
p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напр 
ило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у  
а четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозор 
у.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата  
дњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела ис 
> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> < 
 као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз п 
ју сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на  
{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада н 
 сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па 
своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те 
робијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на п 
 дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је умор 
позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробни 
од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да г 
да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини 
ртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, д 
велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би  
ре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој  
лопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које бе 
у, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи  
уше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, ка 
е трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа  
часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А  
ак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ј 
це.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, с 
у ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић о 
рата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми н 
око.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— 
ицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали л 
ћ, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та 
 гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну пог 
 Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игум 
унао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, з 
<p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и о 
га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p>  
ук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запињ 
 ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S}  
о истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло сн 
куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на 
м и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар  
о окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово  
и.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и су 
ђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да по 
асу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у зас 
 да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, не 
. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш на 
е зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>—  
ва, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући с 
пасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p> 
 Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> 
причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не остав 
 <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће 
ао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" 
е да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — 
а из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} За 
Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана  
ојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошап 
она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S 
упић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који д 
 хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} С 
ашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, 
тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Мило 
да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Тур 
успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она с 
у снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану 
о?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах заста 
а, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,< 
екићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и сн 
аби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сироти 
танковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — од 
 слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунил 
 добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај 
раху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама  
ат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло б 
кострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале тан 
нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори  
а! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага  
у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлу 
а бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му и 
 и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње 
а чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и зама 
ди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Згра 
но бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострук 
="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађ 
подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што  
 осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рам 
рестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога изд 
.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчин 
о шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напас 
е по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игумано 
мо мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао 
ца, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе н 
Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Ди 
атија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џи 
 породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваља 
ина само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним 
 се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати 
о је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је 
е је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али  
род подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да ос 
{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше 
 мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, 
рости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира,  
 — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам. 
уса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћер 
оњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидов 
сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао ст 
и: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Н 
Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те та 
овољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</ 
 тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем м 
Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестиј 
ропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала од 
и, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела  
ложају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а ис 
ме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж повет 
себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, ка 
 је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — пом 
д је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао  
му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Нео 
јак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, 
говори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни пор 
егавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се нано 
 а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе ника 
ије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да 
гову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о ис 
угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појах 
 сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до ов 
 не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише 
p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— 
ом помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала п 
ану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од  
, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и ст 
 је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће  
.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена  
— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — од 
азиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме 
хом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скориј 
 спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S}  
на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико  
страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, 
Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете нанов 
 Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо 
та један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, она 
е.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једн 
учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, п 
и су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали с 
ар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није има 
љачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце баци 
е год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што 
ојих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да  
танковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле 
рвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S}  
та или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и  
, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трг 
а је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О све 
ш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукн 
ала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка 
когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се при 
ћу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још д 
 Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као и 
махнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и 
тпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и  
га, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и нев 
асли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и пок 
коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игу 
 мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Мил 
самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је 
мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина 
не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима бесни 
 њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко пре 
настирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очим 
та с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једно 
амо туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљал 
ха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јау 
<p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да  
е.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњи 
ћу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а 
ађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она п 
те.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од б 
и све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као 
тити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оц 
рема јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година с 
плашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S}  
о сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p> 
ди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом дов 
ледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је 
е погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И та 
брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! — 
а боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали ост 
омажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане,  
а Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, засл 
 где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, к 
Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и у 
>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе  
и, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано  
агић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над  
 нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и ка 
е те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у в 
ни кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху 
ем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је зв 
е довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запи 
 Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумњ 
а сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у про 
на наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С плани 
а изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземн 
p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неко 
анице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, пре 
{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мр 
е онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу 
о!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре 
се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а сн 
 појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао о 
 гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећ 
 дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам мана 
аџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> 
к, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натра 
у Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде 
се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће осве 
 све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад за 
рила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>А 
, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита  
вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све  
 више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи 
епрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му 
у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обра 
те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се  
прегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, д 
о.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на  
а очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчи 
с по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинил 
"60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи н 
ној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт,  
као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подиг 
 по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надно 
тали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле зам 
 без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где  
 лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана зас 
па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све 
аја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је  
е! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а  
></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој  
а пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или 
ну испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Стан 
зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се 
</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути 
 ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храст 
дост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, 
адост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећ 
 поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, 
ила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже 
ти.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало ч 
 је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, 
једно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се 
 сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене 
>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само з 
> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" / 
да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мер 
једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> 
е је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — вич 
аћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p 
сколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах 
 Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p>  
а, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузим 
зао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно  
 за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут 
о исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</ 
тић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снах 
-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не 
сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не  
ц на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S 
моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанств 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцим 
ури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се о 
/p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало п 
а зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S}  
које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, 
 страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина  
лачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина 
, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу иг 
но осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити а 
очекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада остав 
на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић исти 
 много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни 
а иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p 
 опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке. 
рећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те ј 
сун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом,  
пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топо 
 кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ п 
же ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, он 
е да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану  
 поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима 
а шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога д 
раз старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгал 
лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из г 
S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, 
уком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске  
од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Пот 
оје ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од  
 — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде  
.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао ок 
 осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посл 
пети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао  
бе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о л 
тима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p>  
ћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по  
олико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, н 
едан но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Л 
 њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не ре 
башом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али 
шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити а 
емо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, т 
д њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак м 
амало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати  
пљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У з 
ш данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S 
p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што проти 
а овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао  
е у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо!  
а побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му пока 
ике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гле 
</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Мил 
њаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, т 
е цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче  
елу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали 
олико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо 
о што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се с 
града између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни тр 
ћ, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспр 
љу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучени 
тити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p>  
ошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и са 
и је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пал 
изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на з 
и дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па как 
’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} 
це, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим глав 
чи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов  
е га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{ 
а владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно  
мним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар с 
о измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни ма 
љеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је  
 над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</ 
чи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке зе 
ед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — од 
чију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко пр 
 правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина,  
S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да ј 
 у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мр 
 руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачув 
кну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут о 
н се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S}  
пуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако н 
корачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети с 
сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </b 
е и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заб 
де сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пр 
тише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега 
, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не 
 вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо 
ц и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подера 
, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта ви 
 на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не ми 
 освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, кој 
рка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других н 
ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</ 
обро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса,  
 и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га  
ва мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни к 
и.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној  
 толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава 
о и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепос 
ви, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпу 
а су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држа 
ју пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, који 
е себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Стан 
рло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међ 
.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необич 
ира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та п 
 њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb 
мрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. —  
а завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио 
ић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи д 
ти своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то м 
 само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на је 
<p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењал 
дрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Руп 
 година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто 
о за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће  
прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>—  
делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејан 
као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и 
, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у  
брашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме 
 пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од оно 
е избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се у 
м, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p 
ић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, н 
г изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом 
би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, 
адним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије  
 као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џини 
д снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извил 
вила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно пад 
а ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољиц 
е на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп с 
амој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама 
астиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну  
се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несв 
омна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Мило 
ише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много,  
 одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним те 
>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манас 
есу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се 
еђу њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На ов 
у! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.< 
овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густ 
лаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену,  
.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекош 
ечице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, о 
х очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле го 
а клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци  
стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирском 
огазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{ 
} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хт 
вно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — 
о у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено 
лаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Руп 
вежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{ 
рај часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ла згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико ј 
икну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манас 
азлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и с 
и срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код ста 
 војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву,  
ићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лак 
есвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљи 
з на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно  
ако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с ко 
 тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не  
огу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и б 
шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу  
чи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта?  
ве ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћери 
о час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његов 
номе месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.< 
, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржа 
а се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и св 
 се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он  
к и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори  
ојвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> < 
ма нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p> 
ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, 
естару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — пом 
е закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са стра 
ају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећућ 
 <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> 
покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у 
ше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Х 
н, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га 
р Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и 
p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Аг 
; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</ 
лопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с к 
немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из 
 набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи  
оје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели 
ти, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Сми 
окри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице ј 
— прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у стран 
ори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћет 
пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — од 
ти гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра 
.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је 
ићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та  
 после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај 
Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Бож 
ало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p> 
S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Р 
е дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш о 
а убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело 
да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од 
ду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да 
 с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде п 
дати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухва 
 да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расеј 
ажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са ко 
спаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља  
јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих 
ујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се  
самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је н 
тарих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! 
њечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево с 
/p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти 
ечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирн 
је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробни 
ју невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не 
 ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у 
м стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ћ 
ао и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и т 
з уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж 
сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да суб 
ратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је ви 
и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико тол 
ченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега  
 <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била од 
ила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пр 
пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим  
ку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најп 
мо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, по 
кну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не су 
сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и нај 
, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све  
 — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — о 
ера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, г 
духа проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже 
ажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>И 
 пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука 
н и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога 
овори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>—  
ић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе пом 
 да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да п 
човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...< 
 гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељан 
да нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сил 
} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им  
 овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па 
оји овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у 
часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду в 
лашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју 
озвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хо 
е прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред р 
сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га с 
 и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак 
с, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S}  
 се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је ка 
лану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког ат 
чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико,  
ипали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> 
<p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, би 
да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб,  
бајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш ум 
њој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и к 
змири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како? 
беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сеља 
а ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот н 
и и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу М 
нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А коли 
 у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се ј 
а, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро 
 се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече  
је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код рас 
јаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи  
 ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибља 
онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — ре 
а страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одг 
рпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и 
ир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје д 
чан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори ов 
 одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју 
еветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — од 
 у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</ 
 јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до  
би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у 
<p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па б 
авља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти ј 
и, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p 
оје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</ 
Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник. 
налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљ 
 убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли? 
еднога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође 
 узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, ка 
е? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекн 
!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Су 
колико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у при 
 кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се сам 
хова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се в 
је, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бир 
ћу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, ка 
ан мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем? 
аноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И 
 обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотр 
о кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, 
рака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Мар 
им конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу 
а се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем ле 
 широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова  
ктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена че 
румене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> 
ђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> 
ва, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје  
као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен н 
, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је  
се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Ха 
џија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, к 
— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу 
и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, о 
ље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати бр 
и онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади 
кву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан,  
трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је споче 
кој слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Д 
> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрз 
чавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p 
а, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што с 
та грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставах 
а облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! —  
и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извир 
ута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске 
 Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и п 
вљали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је гре 
Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хо 
рмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима хода 
о нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика  
висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљ 
отежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ств 
да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, 
рата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо  
сом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>—  
зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима с 
и ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху. 
мери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим  
p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не  
еветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, и 
, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан 
} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се с 
нилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушају 
нђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинск 
дарише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их зас 
ковало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се о 
у.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не с 
 n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и бл 
 <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште у 
оплијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви 
ца.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слу 
згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су  
д је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Он 
ари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледа 
ла оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој гла 
а више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нек 
аклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако о 
 <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу,  
 <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног х 
што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само 
о мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили 
 поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што п 
је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку знач 
ало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да  
кну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица та 
репући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p 
амо зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само 
следње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут ста 
ао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</ 
, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо  
о доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог бл 
 је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну 
 ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" 
ичких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S}  
елијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџији 
ико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну  
ата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То  
џи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, к 
лоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је исте 
евају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињ 
, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда ц 
му; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно оп 
ењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два ду 
ући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па 
аџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку пом 
репта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p>  
мехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друг 
зници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, п 
ти ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто пр 
ај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Нек 
ило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су  
 <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрин 
ко се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке п 
ну у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, шт 
 викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива  
ова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа ј 
чио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је  
еру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета 
 стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} 
а Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пл 
љив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часов 
што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су о 
ацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да оп 
е речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као ка 
 дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељс 
ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n=" 
тала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лу 
 уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си  
дерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? —  
дазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, 
S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па 
гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{ 
> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не д 
е прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила м 
па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</ 
Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај ст 
тање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица. 
жала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час се 
, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћ 
лико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено  
упић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта позн 
Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузам 
> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништ 
 с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више ник 
мено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића изв 
је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> < 
<p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упр 
 погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага  
ући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад ј 
, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, 
ић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гу 
Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се 
ече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице ј 
 руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице,  
крхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p 
е приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то са 
 врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег весел 
као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По  
 већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило 
 својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна 
дижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеле 
S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу наба 
 се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Је 
ичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још посл 
м мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин 
ј га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то 
 њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље  
S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и 
 је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стоти 
ином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од 
хорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га зај 
 је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзи 
 овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p 
ђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{ 
туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица к 
дова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева,  
сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла с 
Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> 
губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више б 
еђаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обре 
рчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно 
ад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу п 
ивети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао приј 
> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену! 
, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} 
 остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја х 
 њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу,  
Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало р 
е и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупи 
та пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне сл 
! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под т 
ори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p> 
њиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>—  
јата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У п 
адио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S}  
нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и не 
3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је  
ије ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <mil 
 упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се  
бе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти 
д очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S 
ве зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло  
изнајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме врем 
не пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку,  
д, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана 
докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала 
релетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узро 
 и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа к 
више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде  
овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којим 
58" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико ста 
ед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно пр 
куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — прог 
 <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је  
/p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протр 
да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} С 
 је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање 
еко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара 
су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и  
зјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљен 
нише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Мо 
ead>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућ 
еоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гор 
ви одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе  
 шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној веја 
ирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што с 
јима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим покл 
 кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечи 
 нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега с 
вете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису 
 овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, д 
 њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S 
!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихов 
 Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски 
ао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине 
строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десн 
је га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружј 
притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је  
хвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — те 
Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и с 
и бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p>  
и пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не  
 ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их в 
и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек 
амо што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} 
 се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамниц 
срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толик 
мзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек о 
 покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пр 
и о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе 
ао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез С 
авио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p>  
о их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што 
међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат  
еше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико  
и, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тр 
очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маг 
ћеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђ 
ало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за  
у, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли доче 
 рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Ха 
је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе ма 
 као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути м 
 много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака с 
када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни к 
га у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад,  
во име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чи 
ене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, 
— Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћ 
 ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, 
чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну  
>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио  
сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају сво 
аришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чини 
је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилу 
се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше 
 па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и са 
.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа 
хиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино б 
дило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш  
секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко 
тић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљд 
 главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, н 
ко их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у 
 њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед 
пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, кол 
ме жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на ср 
сти овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> < 
 загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у прв 
ен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се 
о својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> < 
 је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — пр 
ићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се н 
дај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</ 
о сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове  
луху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На 
ја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а 
ила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на  
буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом цр 
воју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце 
утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало д 
Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Стан 
о, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није  
мановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, 
њена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих би 
љацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га в 
, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи,  
ату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>О 
осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке пр 
{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора р 
јим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не мог 
е испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А си 
х мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне ми 
е опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао  
ице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, м 
даред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледн 
а се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини. 
ђена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма  
ије ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од сра 
м брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна не 
поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак се 
лојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, кој 
а их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео. 
се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену врати 
а, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Рудн 
 уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ 
.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>—  
говори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, сам 
чем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувит 
 да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка 
екога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; г 
њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, 
 очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас 
 с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, шт 
Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био  
иви није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељ 
 сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би п 
 Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, д 
У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном 
 мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништ 
о што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све мож 
е, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак труди 
е сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме 
 часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,< 
радити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизуј 
ега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освет 
ти, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узн 
о стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Ш 
>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одозд 
е, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако кра 
е могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ип 
како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак ј 
ојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула 
га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово ув 
ка, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква п 
{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помо 
емену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки 
олико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, б 
 n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклони 
да, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао ла 
жу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па 
мке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а она 
 томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} 
 ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гл 
усену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друг 
 <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p 
p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Ру 
авоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га  
ама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текн 
е освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стаја 
да учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и и 
 морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни су 
пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, р 
а, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, п 
говим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубок 
авице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
вало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано 
ног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, к 
е лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је  
посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узне 
ао и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не бр 
е стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па м 
ован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одм 
p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезек 
крај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи  
нов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје 
аишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Х 
убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га 
да мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад зат 
е се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи д 
е се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; 
p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер уз 
ада одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли заг 
ује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не по 
/></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре,  
у кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</ 
акве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је  
о и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дан 
агрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене 
одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.< 
 Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{ 
n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, ис 
гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ р 
међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осе 
о двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубок 
јом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, 
аципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; 
 уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му гл 
има и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на поми 
слима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури 
а недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грц 
ви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> < 
а за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити 
га! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се врат 
даред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, г 
{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека  
о.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> г 
за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиљ 
ва.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе 
ћи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као  
очио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по бел 
манет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рука 
а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</ 
некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија 
ре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме 
шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила 
чима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Тур 
p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Ш 
 Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јау 
 на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде 
полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој ру 
икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као 
<l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли  
на мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати  
о је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које 
таје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити у 
тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу ра 
 немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом с 
Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, 
<p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p 
га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињск 
огле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево 
 кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађ 
а.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиш 
 дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не,  
<p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме с 
на на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна 
а; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како дал 
и се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом н 
 и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба 
{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима 
е.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а напер 
а у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћ 
трашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера по 
ена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износи 
е саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан дв 
слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око  
оуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно  
, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекр 
 томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена 
жени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој  
ежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракн 
лавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опх 
а је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која  
неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руме 
 тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по к 
 теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић  
га седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минар 
 манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На лев 
долину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери 
лошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као 
За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих с 
 побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише и 
 неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје 
 гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљен 
ри ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод 
А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свак 
ришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, б 
 носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као сн 
, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле с 
ст, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче  
 што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p 
во па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све  
иком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушј 
ости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер 
 <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <p 
 поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издваја 
кло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у г 
ав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је б 
а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, пр 
а је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јо 
уку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</ 
 — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, 
, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девој 
необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде  
е часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На пр 
</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је с 
е, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према  
едема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је 
/p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане у 
 магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела с 
Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех  
 је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким 
 стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприли 
<p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастир 
тија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Х 
е из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењ 
 манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S 
чак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светл 
ром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио 
 него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} 
с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску нас 
који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком стар 
 својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борач 
преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, 
 његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђ 
 зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у со 
 близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два чов 
тави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га 
Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, 
о је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игум 
 њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник  
ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога н 
другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживи 
 дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он ј 
своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, 
и, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед,  
н се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина  
а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала,  
е могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га 
н и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато  
ореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} 
 ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју уд 
у узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило  
а се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p>  
вора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера о 
 напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојн 
егове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан 
вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро  
.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и н 
знута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — в 
 јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра 
 Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнава 
, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе 
а ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> < 
 Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Стано 
 погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова и 
ма и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укас 
Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S}  
не да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, 
није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити 
 и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили  
ој глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених гла 
адам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа 
 те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шали 
 замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> < 
вина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су с 
преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрсти 
ше, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену  
чина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обаз 
море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа пос 
сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас зв 
стане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога  
"62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни син 
рани, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{ 
то преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, запо 
 бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне  
им жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хте 
 на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину  
 сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с 
 проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана мож 
и је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, ш 
 видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњи 
у поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбри 
ознао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него саврш 
ра нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, 
урово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме ч 
убље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да  
ста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у  
 ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад 
н, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— К 
, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> 
прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укоче 
туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да 
образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Как 
а све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је 
у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинил 
/head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, к 
а, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклони 
 је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не 
а се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" 
ласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из та 
ивају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чин 
ао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чис 
.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао 
ће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка з 
 разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак њег 
н дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између ј 
 за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, слу 
оћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огром 
а дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико 
 не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Мора 
До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његов 
тнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну расп 
 докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је 
ве очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који ч 
ли због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати  
цкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена 
<p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено 
братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста  
је памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му р 
p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не за 
аше сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћу 
врдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако 
 и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игум 
а не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Све 
. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд 
 их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па?  
 некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S}  
и оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку м 
 овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> 
од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу 
ке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа 
, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво разд 
шла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у  
брану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта  
е из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је пр 
 омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди 
 је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица шт 
се срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p>  
јама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домуз 
Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда оп 
p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, б 
 <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.< 
гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајду 
и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као му 
то је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бо 
а руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше  
" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па  
 одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бо 
из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Зап 
.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све  
 рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш 
јину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— А 
 слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном 
ањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су б 
с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко  
у, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, к 
ад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину јо 
ше у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
н. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> 
 би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени 
ске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти праша 
 се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне ру 
удни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасви 
на браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани  
ља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помо 
мо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и  
p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игумано 
е почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Х 
х и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и про 
овима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелет 
је кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли  
 чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, у 
лост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, ш 
војче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво 
собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p>  
а се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати 
па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n= 
у друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору 
 димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама 
 је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива поглед 
искочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> < 
лавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и  
али и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору о 
> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ће 
 раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога  
аше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и ма 
 смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па 
вића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спрово 
н народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржал 
пељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p 
шко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око  
 се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече  
></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу ов 
ну нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију 
вом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као 
пколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> < 
ћи се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку дол 
 полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред ко 
трана баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n 
естом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом 
а шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, 
ићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла в 
лизину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно  
ело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у х 
 Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремил 
ш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ т 
а нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њ 
урује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био 
<p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерин 
старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и  
це, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз сне 
Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву  
помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} 
к утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игума 
та у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се кле 
ћа.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње! 
тисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг  
е.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли с 
у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, а 
у Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога  
нати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га ни 
, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, ка 
 игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљено 
у Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Кал 
Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за  
илика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да 
/p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну једа 
рна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стај 
гледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њем 
а скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издер 
зврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још 
ћа. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро  
<p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није в 
 му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио 
ра, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић ок 
угога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи,  
ри, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S}  
.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се 
аџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне 
о једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су јед 
, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима оноли 
 што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад  
на за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Р 
било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Мора 
јковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудник 
дведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те  
у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бо 
х је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда  
ола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</ 
спалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису г 
е, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести прод 
и, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, 
ди, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не 
авом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p 
шта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се 
n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, ду 
ода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прожд 
 пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледа 
/p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто це 
 за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели  
p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила су 
тупи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" / 
дама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како ј 
а је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало 
p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто  
 над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синов 
ори одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> 
p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом та 
е више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до с 
 да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како 
 Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита  
велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово  
ита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.< 
квом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела. 
 те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори мест 
 пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се  
 најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, к 
и: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче пла 
а и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би поре 
ој месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно н 
де га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као  
е.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало при 
2" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу 
но одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, п 
ј привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много  
а сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који 
, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки обл 
— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, 
тресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се  
е, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи 
е, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степени 
мо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S 
у!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица блен 
ће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом суд 
стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је 
очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S 
 оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благо 
о не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем гло 
е огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора би 
ра се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погле 
ри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је п 
, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а с 
и и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледа 
 не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно ш 
е Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсеч 
јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од машт 
свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, к 
 коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ  
мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиков 
p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им 
део, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић 
ост скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколи 
јућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игу 
</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} 
из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком 
главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим  
а ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајућ 
ко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} С 
 стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговор 
а још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахн 
ји у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно  
принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измач 
 очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче хода 
не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку 
ој глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лу 
јаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину при 
бузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толик 
чи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш 
му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да м 
и, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима 
и измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114"  
 смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао 
стак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што 
— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и в 
/p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n= 
ану.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекн 
 ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} 
Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> 
к двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељац 
ећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а  
мци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре 
скрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима 
де год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а  
мишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он 
— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти 
днога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, ка 
сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући 
, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} К 
ознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли ж 
забрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — од 
троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости!  
иштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто  
{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових ус 
жња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више  
ако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи. 
е пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S}  
олико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, д 
 па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео 
обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста ј 
глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина н 
унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше  
с тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Ру 
ва пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} 
куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из ус 
 да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</ 
p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, из 
<p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула  
леда кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докл 
p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Та 
ивуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кр 
че? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једн 
; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb 
ке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из тре 
орне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и с 
ног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне  
 ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни ј 
 које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} 
а у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И та 
ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све 
ско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.< 
 је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке 
а за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство 
, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та ис 
ало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освет 
ег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да поди 
упише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у  
 ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самр 
агићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу 
 тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна р 
 зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је  
авади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>—  
 тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</ 
ео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у ст 
н није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио 
разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста ус 
о и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу,  
и-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у о 
е својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} 
с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле 
 их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Р 
 затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну 
арод, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све теж 
овима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином,  
могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, 
 кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазор 
ве одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру. 
много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складни 
иђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> уја 
и се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и са 
{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако  
ца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама и 
 освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињ 
{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противн 
да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ  
ву помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољ 
и суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрач 
 Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и 
/p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S 
гумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви сл 
и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.< 
 <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате 
силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ра 
вијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> 
еђу себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да обра 
ала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу. 
а то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз  
ет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S}  
ицама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је 
 да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S 
светљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још 
амници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силаво 
атанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници 
дупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор. 
зговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ  
 Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светл 
езбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухва 
-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а  
 докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинић 
ећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је  
е од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{ 
 из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само  
а припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p> 
; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива 
и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је  
 и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А  
калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! 
, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила прат 
ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху п 
о се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазид 
обници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му уто 
едној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и  
ва шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ов 
нецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му 
у свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потп 
 тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му 
S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах поку 
оке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред са 
лас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим  
ла.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а 
м своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оч 
ш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па  
 све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији жив 
е, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну  
м могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас  
 — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну 
а учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њи 
осле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана  
ћу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала тр 
а ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све 
Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да п 
ека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и по 
тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру 
евина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме погл 
муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто 
, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb  
 зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселн 
 траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у 
ао брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом с 
кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Ст 
уд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шт 
аук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n 
ну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>К 
ла његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ос 
ли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта с 
аности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — о 
/p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ 
>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — од 
духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се  
</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави шта 
стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћино 
ело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић  
<p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што  
т за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња 
с. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем 
 Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више 
то је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути па 
азасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да  
 оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} 
 с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену свети 
и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Нед 
обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и  
 Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној бе 
 а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава сумор 
оченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљ 
врђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на т 
реми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка с 
ази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сва 
 крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море ш 
{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка 
утке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разго 
се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су ј 
ицале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и ду 
их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! 
е се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још дана 
трвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала г 
 стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Т 
едну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледал 
p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушк 
 ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_ 
риснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, 
и ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуш 
ико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>—  
е, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно 
тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван  
p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па. 
и клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, б 
слим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, 
ких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени севе 
ише ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула  
сиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа. 
ка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази в 
ћута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема 
асвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Мил 
ле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудн 
осподе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беш 
и један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гла 
с другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне р 
} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му  
S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и 
у, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера  
браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џини 
ад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница св 
високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је д 
укну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу 
и се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, 
е, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од  
p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и п 
урити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника ил 
 пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испо 
још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака 
наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, ш 
, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка ка 
зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S}  
 за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некак 
, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џин 
/p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише 
ја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, ниј 
мисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се  
 још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју,  
дфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало  
Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше 
елика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и м 
да оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поре 
ога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајду 
енога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све 
устим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се са 
{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђ 
би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако не 
са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више па 
вора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао свак 
ео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупља 
и.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила 
уђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој ве 
кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пу 
е дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— З 
ужан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти,  
Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му  
игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манас 
но, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него п 
 честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага у 
p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S}  
ем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше ха 
о уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је тр 
ати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе 
ву главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки,  
вор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим бра 
еху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљ 
о, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудни 
че између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} 
 му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не осв 
етничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као д 
 ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.< 
 запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо как 
, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под са 
дника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} 
вори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас 
слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, кр 
ачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} 
има и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Па 
и Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збе 
помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за г 
 онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовц 
 мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, д 
дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покој 
p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> 
 — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, д 
ли у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га  
о, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у зано 
! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</ 
аш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који ње 
онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не 
ца. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дам 
> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме,  
 ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Т 
 примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отрг 
Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да с 
гу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син 
рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад 
— Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено т 
 кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А 
гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упад 
ва свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послуш 
ћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би у 
 почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговар 
амљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје покло 
 — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну 
и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћ 
се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из о 
 ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо,  
>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма 
></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу ж 
 <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговори 
ан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се с 
 бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ др 
а, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како  
 <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Ха 
 ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче  
/l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l 
атили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ  
екујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпи 
p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, до 
 у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији 
е“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ 
 мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу 
е коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки д 
оручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Н 
игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спрема 
и ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а  
тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и с 
вога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћ 
а говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја  
ци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш 
ви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — 
одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам 
и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што 
вокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— 
и, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кне 
 одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало 
 Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући с 
 их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дру 
/p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, ра 
уно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у 
ај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p 
ми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав 
ин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и по 
p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не 
ића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, 
а.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост сев 
реда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа.  
зе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То 
хваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од стр 
јаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да од 
да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — 
тих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли 
ну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио  
 децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати в 
 n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече  
 таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигне 
> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Ми 
ти Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мал 
е, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се св 
 добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га 
и?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета,  
 кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, д 
134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снив 
обро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу:  
одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас са 
а Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша  
се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам 
Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном 
Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, син 
p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецид 
тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа,  
у га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем 
ља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајд 
 <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <p 
, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те јед 
поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>—  
је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, не 
а, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш  
тоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p> 
 навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој р 
че! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Ру 
ј околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Г 
гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељан 
а само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, ве 
ао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и пр 
</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> < 
ед хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га и 
е пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букну 
 — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад  
је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде  
 да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену 
ру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хај 
?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђ 
хови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, 
е потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао мож 
не.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> < 
брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца 
е погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти то 
Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију 
 — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се заг 
пао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ев 
о, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, д 
му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су  
знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера му 
екну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп- 
иђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу 
као, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>М 
е одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити са 
 да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична с 
ве јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Мило 
а допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио  
 баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p> 
има, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’ 
 <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>К 
отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је 
 <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> < 
о старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она 
риказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину 
 бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p 
ик.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров  
расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се с 
сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> с 
ружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, б 
ушу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти,  
у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их  
р тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S 
одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стрес 
, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га д 
<p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, 
ема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазн 
 реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја  
зби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То  
 ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуд 
ез речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му 
 рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да  
о мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахи 
теше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке з 
 изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запит 
азак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишав 
{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага н 
узе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу 
ђај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он 
ажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дозна 
</p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав к 
личао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове  
ијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера 
јем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и С 
а.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у 
 још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричал 
расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакриј 
е се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално з 
ман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за ти 
ио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта 
 него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — 
путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на су 
ће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му  
тискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, ов 
} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, 
јчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман,  
е живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Руп 
а не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам,  
; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још  
н, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, 
еће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти с 
настирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе н 
о, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачув 
Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не  
нин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— 
ошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несве 
х утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, 
 с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а 
ју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата,  
ати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у к 
анастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугла 
да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога  
 лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p> 
ре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с 
лавом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не о 
еси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли д 
29" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар 
име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко  
један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја  
е?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, —  
увишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Так 
приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му  
 људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> 
 страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар не 
 оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</ 
едало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће,  
S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи  
е нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Таја 
p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у 
/p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа 
</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу 
 <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно  
 ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јами 
, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа виш 
, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да на 
 усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу,  
о га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а он 
ашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по ре 
ревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај 
ци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од 
<head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастир 
као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! 
нам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S}  
радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику неср 
?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе. 
ше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар мор 
 Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа прест 
дарају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у  
га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.< 
— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је д 
Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога 
?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци 
сти и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, о 
је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зн 
аћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на 
вађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно  
ита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, так 
p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа,  
га си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>—  
!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти  
стења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас 
азумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S 
p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се 
м мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па з 
есу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Де 
ила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља,  
еди калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали приј 
јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога  
претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спреч 
 Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p>  
гог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чем 
ти пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави 
!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ов 
је истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем н 
астави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од  
дука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао,  
 га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле 
p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S}  
ћи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} М 
> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> < 
а и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита он 
— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си  
о. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> 
а леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони С 
 — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на дево 
Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема 
ам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају 
 и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стај 
ошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у б 
 до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подале 
Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Га 
 недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} 
S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p> 
едом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало по 
главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је л 
ње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, гос 
ћу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи  
>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање 
дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз 
 позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и т 
> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да  
њем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана с 
 мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског сав 
.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се за 
ала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су 
и пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapte 
вну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb  
на запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, 
енеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— П 
ман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га  
 онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак 
 сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као 
не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледају 
 просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и за 
ед очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их  
а подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена  
Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те у 
неби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на с 
де коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тут 
о корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини,  
<p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја з 
риковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> < 
сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јун 
ри у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје уста 
/p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си 
 манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео 
огао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} 
ам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мрж 
оворим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми м 
 последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну 
сле Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегавах 
биш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамља 
ју, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан с 
 сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што  
много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени  
крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милој 
 јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па ка 
о је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јец 
.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама је 
 Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати  
та зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић 
дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину 
 Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је би 
 <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>—  
; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова моли 
о обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То муј 
дић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сре 
аставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао г 
ић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана  
ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђе 
ло је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Ка 
у се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо  
о да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празнор 
ље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка  
сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> 
асу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а ру 
страшени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живо 
 и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благ 
вљу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетств 
Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем  
 у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвара 
, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махо 
</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више 
е свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао,  
— Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одгов 
откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молит 
ене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковић 
о, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити,  
нагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, к 
а!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згари 
е марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прек 
гићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива ј 
о скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па 
е мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох там 
 га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати,  
е слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посл 
га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Ј 
 се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— З 
вим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити,  
овека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у м 
то ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Ха 
нђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи:  
и знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, д 
а харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па 
 а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији чл 
ва, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да 
 је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово 
!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш с 
, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али  
> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за о 
 или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцк 
а, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву н 
његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и си 
уман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје 
штало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Б 
сам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А  
овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи 
дника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би 
вој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковал 
ма.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она  
а и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред је 
 у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то б 
! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S 
 они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љуб 
 ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што  
вник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Мило 
ну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, аг 
осада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друг 
 па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у ов 
с ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која 
олију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око 
ако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум 
ћ седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном  
нове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није има 
 што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, 
лике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред руднич 
ури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} 
дали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније 
јасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него шт 
у је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа д 
ја се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је ст 
да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што ј 
{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p>  
м осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали пр 
 Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од време 
м у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни оста 
и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле  
{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало ча 
памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага  
борио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храст 
и у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S}  
ор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у 
ничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети 
еђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког т 
ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} 
о врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да  
 и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На  
а, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисци 
д пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђ 
 ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изнена 
е заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о 
, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се 
 <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која м 
е марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезав 
аос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, д 
лаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — х 
 толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма мал 
p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На ле 
наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у  
д лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху п 
> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} 
ати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха? 
ајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, пр 
два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина,  
она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се 
ик рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се суср 
о, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је 
а колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то у 
и сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера  
ежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p 
S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог уд 
лава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би поти 
 ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је  
исао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви  
има само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће ј 
к заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година 
чко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степен 
 је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада 
њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p>  
ике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче 
а је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, пр 
ло би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како  
раво овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је 
дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма 
рзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пи 
 га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога спле 
лушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, мо 
о, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ  
е иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само сл 
S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико н 
 се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну руш 
{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, ко 
о се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи 
 на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна ду 
ла у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада 
о оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Попови 
> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, шт 
у Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао 
ницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начин 
а коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић 
 даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа ка 
а ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у х 
 писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па ске 
оје је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људ 
у, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум,  
.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“ 
ти, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој 
 приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај з 
и одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао суб 
ашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну  
; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они з 
зио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не диш 
 ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш 
сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се 
Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре н 
ла, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, —  
пу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде ба 
жје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" />< 
 суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трн 
 за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама. 
љева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи- 
лико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше з 
шка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита  
а је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд тро 
ара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир 
стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n= 
 длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{ 
аме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и  
 земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> 
>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи- 
ајстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори 
вој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палм 
а бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио  
ана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа  
евао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још  
61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да ј 
ошење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На тронож 
з саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју 
узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбир 
авно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге  
.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв  
е се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамо 
, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опас 
ова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему нев 
а петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима 
у рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и гот 
ној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична  
> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку 
ом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S 
тра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше 
ветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходник 
тирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали 
Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p 
 необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјеку 
 <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупи 
ардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у 
и део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, 
абора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужн 
крштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од т 
коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што у 
рених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, шт 
 Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране 
то задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме час 
то их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало 
зети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џи 
ћи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вече 
</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што  
ваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудни 
мета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо 
је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељ 
p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас ч 
ци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенерал 
 ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она нат 
д Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S}  
о толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турци 
 да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те д 
да Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело за 
b n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју ј 
ибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, шт 
></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ови 
 из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи с 
бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и  
 те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуш 
е што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, 
ини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је он 
 тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста,  
ама излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<p 
али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се расп 
коше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! —  
Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је  
а, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога 
S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту  
аке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type= 
ника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: мес 
е јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у стр 
тиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да  
 препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско. 
чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак оста 
{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Та 
да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата,  
 Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} 
ену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у гро 
, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће  
="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, 
 друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим 
 могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био  
олико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из  
дски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у м 
 неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, к 
евојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се 
 би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовни 
о свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у плани 
83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава о 
дмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци ск 
ман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо врат 
о час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала о 
е, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова  
а, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука уби 
ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је о 
планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да  
 који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће 
и то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала п 
чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало п 
радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> за 
не и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једн 
се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му пос 
 овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али 
ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тре 
рци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркв 
гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S 
гао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред з 
 имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако 
Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је зе 
њен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осе 
ништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не  
 спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где  
чјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана пови 
и на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабра 
ега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом к 
 срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</ 
а вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама вод 
ница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</ 
ићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је  
ло, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Ш 
чео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41"  
бегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им н 
а се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је т 
 У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како 
ле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је јед 
ропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да разм 
ош већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветит 
и се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Дв 
одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране  
>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ 
с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p 
во саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето ј 
аш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је 
 сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Он 
би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Б 
и долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p> 
лаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али 
и једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао,  
 јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јест 
мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p> 
 су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одуп 
, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тре 
о јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер 
туче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта 
кове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири  
ајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће  
ава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни суб 
p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је  
е скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин 
штени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трп 
асавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и  
и, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколик 
осе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, с 
b n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност  
 Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викн 
мење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} 
је, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" />  
p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи н 
је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Ви 
е онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="cha 
ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да б 
Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе  
гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на пр 
потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разг 
ажен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати 
реву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар у 
 А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не 
ојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна  
 као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чут 
ваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу коље 
у онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар  
пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше п 
ш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да остави 
у Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S}  
а не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао ка 
умњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аус 
{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никак 
агло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад с 
а га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још 
</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што 
 један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица 
е све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} О 
кле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, д 
са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је 
} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршн 
их двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што  
ере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је 
а влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничк 
 брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, 
на рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је 
сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан 
и Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Та 
апоче окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и  
 нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи 
јим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слета 
 /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p>  
е првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не з 
убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, ко 
— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко  
аџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на 
 се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда про 
осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S 
колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода  
ве стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка 
ио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милости 
а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год  
 самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане 
у нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича,  
његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне 
 сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога 
 да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи- 
се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које 
"118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девој 
 <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; ал 
њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве 
 наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев 
, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо ра 
лао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљен 
 <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зара 
име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје,  
друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова н 
S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше  
 замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш зн 
Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде  
ко му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови на 
S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадо 
ма гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их  
а сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад пом 
ли зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, 
 собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су 
уша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онд 
} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говори 
его са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамоти 
га?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што 
 подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео 
епо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја  
ђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага,  
 зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, пр 
 па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану  
могне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупић 
јалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само у 
и, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S 
тнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уз 
 а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да 
 Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато  
и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{ 
се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, 
> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад 
!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем 
вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и ви 
субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушниј 
е љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Ј 
стира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} 
ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада з 
уче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница 
— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</ 
 — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашу 
ј! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Н 
инио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</ 
— врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> 
видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта 
т не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага  
Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси  
уци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, 
рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вра 
ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</ 
 га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те и 
, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и вид 
 — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Н 
а, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века  
</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и  
 полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливш 
им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају,  
ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупи 
а сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова 
а с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, 
 викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо 
отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n=" 
ком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку  
ним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине т 
о и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Ц 
јину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_C 
а прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од с 
 онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — 
 мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се и 
луђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори кал 
реновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>—  
! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> < 
! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — 
вори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона з 
пет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без з 
 не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па 
ао друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако 
 сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљав 
ам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад  
 постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у канд 
зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једн 
благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у 
е у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим  
злеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах  
<p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, доба 
е, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да у 
, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове трој 
би и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и н 
 а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скро 
, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису ви 
стаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џин 
 стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум 
итаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико ст 
ера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после 
њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала  
 би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тишт 
.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапу 
То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула  
талном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој зв 
здахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А мес 
а се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка мо 
илоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се  
е пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабре 
оложи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој зашти 
ану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да  
оном, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечев 
положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 
пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, 
шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од ис 
дњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да ње 
 загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нем 
јави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљени 
p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Ког 
есну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрт 
апољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те  
ште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> 
 <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отворен 
момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и о 
долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се 
закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори 
 рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан а 
S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и поз 
о пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупи 
ако је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па 
приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. 
шавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, 
у длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p>  
нских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се  
</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан,  
— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети  
, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се де 
>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепал 
а Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p>  
калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше 
н о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машица 
ачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, мо 
 неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге  
свирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да ви 
ављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући,  
х живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степ 
се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад с 
?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Мах 
тати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинско 
уло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, п 
акле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угл 
те коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p 
дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и д 
је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до  
то да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћ 
еја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупи 
ици некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно г 
шао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p> 
згубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од уро 
ло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изг 
да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога х 
у ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени 
војавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити 
пасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило ча 
руги. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилаз 
дио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Муст 
о пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А т 
врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који 
дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи 
 и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, 
о спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет годи 
 кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали  
Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} 
е посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један и 
шице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Ј 
а распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Р 
аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одв 
селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дош 
а.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба се 
н је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се 
 <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире,  
га, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па друго 
ad>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раз 
ријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су ра 
наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њ 
седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико не 
ћани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, 
/head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тог 
="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сал 
се несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест 
а.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из  
, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из кућ 
>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењ 
ао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од 
сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један ма 
Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше 
и, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих гот 
 викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и с 
само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле те 
ом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува  
убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, д 
p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не  
ановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту 
 и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић п 
међу горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину 
ака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p>  
амо да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакш 
а, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што  
 уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци крив 
, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко 
два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико ос 
шијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен  
та у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете к 
нако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги  
гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, иш 
 То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, ш 
ања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне р 
 и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размир 
доше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи- 
ј се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што би 
жи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и 
брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крп 
ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208"  
 коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама ко 
па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а м 
најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше 
ебе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем ата 
 пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одго 
каноме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, ниј 
а кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете ку 
е моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је 
зи до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеш 
баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке 
вала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли  
 очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што ј 
 кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога хар 
 су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а  
и нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући  
адах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} И 
обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио б 
ај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планин 
ам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>—  
азили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е 
ипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} К 
зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког  
пић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и св 
и.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Ру 
-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој  
о, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Је 
поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игу 
тати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошл 
се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом поб 
ила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас ч 
ин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p> 
/p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах 
кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над  
од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> < 
воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех ода 
} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на 
понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба трес 
> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам!  
о запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће  
орити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало кров 
ша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— П 
 и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па 
, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угле 
> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага,  
у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита ј 
њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Сми 
зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p> 
 нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш  
ћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога  
, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, на 
еговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси у 
земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и се 
а жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведни 
ута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише 
че се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капиј 
о кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— 
ој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Д 
з пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да т 
} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би 
ве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, к 
 гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији. 
рчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> 
субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како 
ви нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ход 
ти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} 
стави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, 
 Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је 
 унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били с 
мрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакл 
испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на 
 главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских пов 
и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији 
S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује  
изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, раз 
" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задах 
ум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помо 
, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад ј 
војом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме 
се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али 
Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па 
 опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу с 
ка.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза ру 
Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу 
есе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа дру 
ег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је по 
трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> < 
ва је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врат 
оје својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{ 
ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} К 
ви најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} 
ако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па  
Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не 
сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.< 
та је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутур 
бљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе ол 
у!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи  
м.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник на 
а.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p>  
</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти 
е је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само  
и ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Заш 
Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи  
ветити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па 
ана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне круп 
е.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред  
вника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што  
/p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да  
према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само  
<p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— В 
и!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да пла 
рости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја 
у.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> < 
да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво,  
вуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема. 
оћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="cha 
ричешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — грак 
ега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли б 
</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и рад 
апутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослуш 
.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као св 
дговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар не 
Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Н 
евојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{ 
p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко 
Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовн 
ватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <p 
 Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњ 
 оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и  
ри оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Ка 
Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они си 
што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговар 
вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног  
 — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита 
е око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптав 
и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад  
дник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с ње 
разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, не 
него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који  
вало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове  
зи како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта вели 
имњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је  
а очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале с 
д њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита п 
злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни а 
рујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која  
ез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он ј 
 зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у ск 
о у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p 
црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиро 
рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше  
прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из ко 
војчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога ј 
 му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p 
девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен о 
онио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се ми 
тру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате 
губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ов 
кона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођ 
а своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви траж 
аџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као  
још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет годи 
сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! 
 укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш  
више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру 
осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који ста 
?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да жив 
 сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад  
 ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну и 
Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз  
 чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p 
 опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бо 
 гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге 
ству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру 
ћи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих се 
ош више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио 
узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} 
На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али  
ли како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је  
дати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да  
струка га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла 
по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекш 
ћима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у к 
ма, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће 
е му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њ 
ако ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, 
и снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те раз 
.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком пр 
главља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад  
им.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јо 
мотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом  
S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол 
За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на р 
прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у груди 
Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђе 
p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити аг 
p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одгов 
Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд! 
даде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружје 
иља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — ре 
оре! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је л 
а, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> < 
 се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се 
.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с 
игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чуднов 
ких коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко 
, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и 
воме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају не 
они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чу 
у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> 
а неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовим 
р врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p>  
гом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуц 
 старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти ба 
глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да о 
} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у 
а ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана к 
 тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље  
! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекн 
>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n 
саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који 
 душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак ос 
p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда св 
сти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се 
ду тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у ко 
се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче 
 запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупић 
е потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдат 
своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога  
згледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је зна 
ме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога ве 
прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Велико 
имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Т 
ра гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда т 
 се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти 
 Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојз 
S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се р 
 немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек 
аштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекр 
ла нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још о 
S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није има 
, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом 
а очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само  
ико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу освет 
 доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, је 
Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и прет 
му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да г 
менуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога ј 
у колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те  
м рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег с 
се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа ст 
ечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите д 
и га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се  
е тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов,  
 вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише 
акије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше с 
поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом д 
 усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте,  
е некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, т 
један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? —  
} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би 
а се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу с 
 велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као при 
 мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде 
 погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић  
лиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће  
урци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога  
ој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То  
ло и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" 
и шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није оста 
рожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Неприја 
е му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, н 
Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Ис 
Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио 
дама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не пи 
<p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После оног 
и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не би 
ији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је п 
ст, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узви 
а, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазв 
вором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се 
с говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Р 
на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан  
су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — осл 
ко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, к 
вао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица 
исто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од с 
к данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледа 
 на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се по 
/p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једна 
ацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, са 
а часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У 
едан није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и тр 
ептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубок 
руги значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им с 
.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе  
 која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је 
д најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће ник 
м очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се с 
 му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му  
а позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов пос 
змирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p>  
.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало 
примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није  
 Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" 
ен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спас 
арна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њ 
ша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежн 
вник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као  
болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровал 
лас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не м 
p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која  
ана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га у 
ова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="5 
вама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више с 
есну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, 
по осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто за 
— зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман раз 
само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра  
 да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда 
овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манасти 
род и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше ни 
 њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, 
н. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља 
</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусл 
дице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале ле 
а самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа 
зо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под с 
 ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а о 
више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан 
 лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му ус 
окоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, а 
b n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} 
ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, 
век сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује 
то је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се ра 
а се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само  
38" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и  
Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори ко 
 народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. 
а, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где на 
 је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче  
ада је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, 
а сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Ми 
шао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и  
, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић т 
дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p 
а да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу 
екаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео 
 крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи  
ко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на 
аџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете  
 Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну трон 
мрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на  
ти само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини  
вку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и д 
ако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе  
} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му  
сретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, кум 
о се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја,  
е, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми ч 
кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут  
рака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањуј 
ак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде призе 
ам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збрат 
ње, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнита 
рина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, 
оду провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, ко 
кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтева 
 убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима,  
ли.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} П 
чео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где  
поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са 
оња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас дав 
 је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам  
та знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му 
 да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала 
едноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, 
лињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма 
ршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна  
д силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су 
 како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> 
овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне  
ном пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење 
огледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело о 
еколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да у 
окле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који до 
 коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како кам 
одећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, 
се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је уби 
њић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка 
урака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{ 
оје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што 
а му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да х 
их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодил 
е са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши. 
чке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једном 
едњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову 
на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није н 
 жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Г 
е је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим о 
нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и се 
ци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће о 
угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сур 
есницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као 
 Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харами 
од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слеп 
чију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне ж 
учи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, У 
 оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала неш 
еза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Ка 
</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким п 
екине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после 
 кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше у 
ређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете  
</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, шт 
сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчи 
за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, д 
} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на сил 
ла га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и пот 
ве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оште 
а је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p 
{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка зг 
Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је  
сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се  
ву расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би с 
ата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо как 
 голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучк 
ту.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове с 
ихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи п 
ао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање зан 
 рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, п 
ет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не ула 
уховник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p 
е поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека н 
р осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега мно 
радио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, о 
 овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душ 
 мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мат 
акрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом 
итала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p>  
брајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и к 
оме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наиш 
му?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећ 
арњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је св 
у.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи 
Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука,  
га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он сти 
одина као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидо 
о, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела 
 снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита пол 
 узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Ста 
p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да од 
з прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор,  
 после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, кој 
 он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она  
је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак 
оји стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је сми 
а-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа 
 она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благосл 
 ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, б 
 Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S}  
вај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p 
тида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</ 
но читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када 
екну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p>  
ујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога вра 
а све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p 
> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да  
 Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридес 
 набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова д 
 Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на  
мушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера 
у.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је  
је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И  
сто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Иг 
ива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за јед 
земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме ча 
ед ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> < 
 — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о 
— Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, 
шљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али 
се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се 
е Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се св 
них вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој уну 
 женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онд 
збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, 
трао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћ 
Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу  
ован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник. 
обро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман  
здух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране них 
и га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом  
то ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака 
забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му дол 
 ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру о 
 Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пр 
нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћ 
не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бе 
 а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али  
 спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му  
ени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће ј 
 Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био сло 
па Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања о 
да у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> 
> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина заг 
и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир  
колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну  
и Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима  
<p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склони 
дник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба 
 мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник дов 
ле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n=" 
дупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из г 
ноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних 
ти: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, осло 
ојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више поми 
{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим  
у поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто пов 
лугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша  
Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гаги 
је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала 
рио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учин 
{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му од 
 колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад 
 кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладн 
ози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је о 
елима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се  
} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, з 
ила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се р 
трашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме час 
ије могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих че 
 тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога  
ао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се из 
 поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто ла 
еме, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се 
 као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се  
е га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речиц 
ори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корац 
ахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати  
с, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или  
убоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> < 
врши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупић 
алим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које 
у, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и рук 
огуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опуст 
 је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, п 
 и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу  
ед.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком 
земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помис 
 још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакл 
, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дах 
" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је о 
Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате 
 из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прсти 
листаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у и 
иљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака,  
падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и  
S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да д 
 глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{ 
жити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више занос 
рац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у с 
 руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не  
 где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходи 
упић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} 
 је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</ 
еђу два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак зв 
 смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног пи 
иреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико  
/p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n=" 
p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Стари 
о, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупи 
ољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он 
оји је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на ви 
вати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му  
ида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} О 
 се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутр 
, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више ми 
нила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела п 
ножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује. 
а и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S 
листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога да 
ј ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани,  
него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту с 
то је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с 
ана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило 
} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се См 
се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало,  
} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и 
?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац  
у сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већ 
 црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше  
а ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука гл 
 туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић,  
 Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занав 
ећ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш 
ему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби,  
д од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада  
 живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезин 
, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били с 
ио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Там 
егало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгле 
но се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> < 
минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шап 
прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p 
е претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђе 
ио у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељ 
ти невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесн 
 своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје 
ише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овог 
го рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и сме 
у не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје п 
да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, ч 
ићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их  
ух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру  
ио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко поло 
} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S}  
којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остав 
, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљак 
Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је за 
певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и ост 
гових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на  
 <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова 
ца разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у сн 
а много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са  
Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша 
p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, пр 
пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута. 
 Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово дову 
а нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> дру 
 лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у п 
 београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те годи 
смо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало,  
ј Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита  
га, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n= 
ије користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то 
.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих 
дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као д 
зим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кне 
{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мир 
 где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским да 
адесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, 
ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па од 
 кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити бе 
ељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сеља 
народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло 
о оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражиш 
е могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је  
ело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p>  
 са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу  
 побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје ру 
вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном  
ој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p> 
елима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, д 
лебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио ка 
нутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Сна 
/p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила 
очекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се  
ml:id="SRP19040_C4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с 
, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудни 
 дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пр 
ед ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, а 
правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић  
ји Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су и 
само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десниц 
ио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у к 
, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке сво 
мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у пл 
а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви  
 печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десит 
е човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла 
p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама 
једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат,  
а мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око л 
од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са уг 
а онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то с 
 ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага. 
о њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да н 
есити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћир 
одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се ви 
рзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоум 
кровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на 
м на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што  
ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео 
чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више  
Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, т 
ака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, 
S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је не 
ео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг 
ројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога  
а, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога  
ен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда  
ћи, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женски 
љалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх 
/p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско д 
о ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb 
вима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као ш 
 ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S}  
та, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а  
оји је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у г 
ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери  
е!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стоја 
ној соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четир 
 од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове  
ати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим кр 
поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кр 
ћ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овог 
е похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, бр 
.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, 
ње, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш 
 клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага  
ије га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као  
удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — 
ријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишт 
баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је у 
ној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђе 
ање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања м 
, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој 
 чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставит 
ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане  
шкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час 
.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да у 
јака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмо 
и није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао 
 њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога на 
и глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати н 
S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!< 
на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му  
, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишње 
планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="10 
сока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и н 
упати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, ко 
 Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p>  
е тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема 
лугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи сн 
је је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се н 
/p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— 
испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиш 
. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћел 
у свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку моли 
ј праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковић 
рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети,  
од ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, тол 
ћ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа  
други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Руд 
ст, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући 
егови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p 
ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на ис 
вукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага  
ажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кро 
х, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе? 
рени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у р 
ече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p 
урака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под то 
пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачк 
pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала  
ску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмо 
уо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb 
 А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога  
 се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклев 
ли прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За 
и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској с 
а, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима 
а је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а  
е црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу 
увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, 
о триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а ис 
о, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче 
та, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га 
</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана 
су опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, гд 
че узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та ра 
заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у ку 
у залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше к 
на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала  
е, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен 
олитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена 
еве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Ту 
је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај 
 пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Бо 
пточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опан 
спирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах з 
 се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло изд 
ржи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим 
е, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањ 
Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се н 
ма око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу је 
ојени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем удар 
стић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини дво 
 Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не о 
је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачко 
} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око т 
2" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и  
у изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је п 
погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једна 
нако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори  
о њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува  
нуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Ру 
, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p 
ма баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> < 
 ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жили 
био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се не 
 Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; 
 на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...< 
чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, н 
у укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим  
, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, 
момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, о 
а дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руд 
ватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после о 
ње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете  
 приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак 
Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> 
ојаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13"  
рских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео кр 
уљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци у 
мно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећ 
ве?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема  
 што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу г 
.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу  
 и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као окле 
ка уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним пок 
Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином  
од човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога 
мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да с 
нија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, д 
му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом 
но, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава  
ћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправ 
внуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита 
еле ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме  
ле су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— 
а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би ј 
ад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не пом 
дити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други зн 
ру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром  
ак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није  
 би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега н 
болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, кал 
ве је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло  
јавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом бели 
и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли 
<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени по 
дешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, заглед 
та је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни с 
 а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је  
на лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне  
у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљошт 
огао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у 
аше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава 
плета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта 
 манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати о 
Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице веза 
ле на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над м 
р је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>—  
 отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама од 
де их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, 
а, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, 
срћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа м 
до! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи  
 још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме 
дговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно  
ему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува  
 писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој 
гову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду. 
, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао  
<p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с ли 
ти заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, ал 
{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад уг 
{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила х 
дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака,  
такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе ду 
кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаност 
едва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> < 
уда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло 
а, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано неб 
илили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајан 
ељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћ 
уздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну дев 
а још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада са 
ити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и д 
p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, 
и не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све 
 ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се 
ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зуја 
ароде!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио свој 
од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијс 
илику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Мора 
зно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколик 
ead> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у 
у, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зач 
"216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дерви 
 ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци н 
аџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу 
аше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, 
 час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у он 
зничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> 
 у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не 
чка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p 
.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се нећ 
Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па о 
 букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! 
рвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су  
гне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, мода 
вну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Р 
то је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је прилико 
 свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатр 
је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, к 
и-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколи 
на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нука 
ишта.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта 
коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико  
би образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу,  
е, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање нег 
 једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред н 
ед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а он 
д братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом с 
; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше не 
у суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасењ 
кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мује 
три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} 
е разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове  
куда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</ 
.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} 
е макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчан 
кама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, 
 их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је М 
ломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој  
разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си ск 
S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић обо 
ачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Д 
очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено поглед 
к године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте,  
чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имал 
, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено 
сталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко м 
 се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се прел 
/p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, 
ала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ног 
дао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није 
гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и пад 
је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, 
оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више о 
а према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла с 
часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те ј 
ити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себ 
 око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у кров 
воднише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>С 
 велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним  
 би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дот 
 је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бо 
није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? —  
ину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила о 
н у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, а 
убаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гом 
и-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу? 
у и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао  
аш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем 
сипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшил 
оте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон. 
е и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="cha 
ић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, 
 је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибо 
ам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар и 
 моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ брад 
 збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.< 
лони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу 
— одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску 
Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу сумор 
вот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да с 
.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је 
 те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије:  
о ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази 
зу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њ 
 не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли м 
 на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не зн 
арод, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину 
рича му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, ка 
р братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p 
} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а 
 Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе поми 
S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова ку 
на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи пох 
а дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породиц 
и до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жв 
чин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча  
 ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади 
ли поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на  
 и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, леп 
/> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А оси 
 за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Мил 
рашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов  
<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати 
 у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p> 
2" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово из 
ао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али 
 је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о  
је могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудим 
ним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и уб 
баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из који 
хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, 
.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао  
кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нар 
о кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вр 
ад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на  
 лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час 
заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све  
ко ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина к 
дом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који  
 као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипај 
ану, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливе 
 колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Е 
талих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се з 
манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како т 
ка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи 
</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мучени 
 ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића 
— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него  
ука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори мана 
! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да  
нате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај 
} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сас 
ахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{ 
 паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер 
ајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само трес 
ушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се 
према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше 
а Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада к 
и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, п 
према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим с 
и су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очиј 
у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осе 
ити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, чове 
које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туг 
сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што  
 је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из  
ољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ  
е које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватро 
узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а 
душје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну 
.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико пок 
после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разгов 
их четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и п 
а у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене неч 
уднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала ср 
, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта п 
еда.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очиј 
врђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљк 
уше убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар  
басали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма ј 
н не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су ст 
ном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да 
о си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи- 
ама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станков 
теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико  
о! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој син 
етници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој ј 
 али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што са 
 <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом м 
огађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у 
е према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину годин 
остас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часа 
прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао б 
вало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, о 
рцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом ст 
а кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p>  
, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и  
х дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и  
ико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... јед 
нажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина  
о погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> 
n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету 
џи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову ду 
 опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглиш 
у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај ма 
па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усу 
уши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша несл 
уће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — те 
х, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао  
.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити ш 
 отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! 
и и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а  
ислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста так 
страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Тур 
рослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.< 
ла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како  
а ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џ 
ора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило 
ор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сум 
о није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, ко 
 степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети как 
н припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се к 
ер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље јо 
о глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у  
аглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турк 
 аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастук 
зна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе то 
о све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затег 
м, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и н 
ећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже раз 
х остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха  
 ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густи 
 предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чарш 
ога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева  
 једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе 
ади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се,  
оки крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима 
ада је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самиј 
ни чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је  
и.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана оп 
ра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу М 
уни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p> 
 на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су пре 
миљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између бр 
ар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш,  
аљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близин 
граби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненад 
крете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, 
ило много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци 
 он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестин 
е, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину 
изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме о 
паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледај 
ве живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — ода 
/p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мрат 
<p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан в 
ља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђ 
 могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, 
ину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, 
ину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви 
уто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби  
и крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> < 
 је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка и 
ете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај 
клопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S}  
ца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} 
 у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња 
ана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потишт 
, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целив 
ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда сед 
је га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарон 
пао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је сп 
ца, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико 
та Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p>  
 на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе 
уће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па о 
 не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} 
који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштр 
 севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} 
.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу  
е ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу  
аву дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура д 
ила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на ст 
од свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим 
рчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега да 
и-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — о 
дмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ног 
још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи ш 
ата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги  
и га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због  
ричешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни у 
Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није ве 
копча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, п 
међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој бе 
ње да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S 
и рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки х 
коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво 
г ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама ниј 
. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговор 
ти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, пр 
ве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отић 
а, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало  
 Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и  
</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Глед 
лим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са су 
p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их об 
цима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамил 
! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>—  
 — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једна 
зари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од  
леда витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукам 
арод разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше 
дарци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" />< 
следњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала 
и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако доба 
лих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бо 
авршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотак 
или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погиб 
ци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи  
м, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити 
пастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз сел 
днела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуг 
ти.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на те 
астирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве т 
амљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, сву 
 се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо д 
у помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављ 
 да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ ј 
души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, 
а је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужи 
аџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино л 
размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву 
се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен 
вати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима л 
ју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову с 
чина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагић 
 на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледа 
ио јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S}  
ици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне б 
ка, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога до 
не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било д 
ери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-а 
ти девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промр 
му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али  
онела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву зап 
први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш 
— упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S 
Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посл 
р да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осе 
 запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо у 
ћа, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће  
 је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n= 
реве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и 
ке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <di 
ићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пре 
 седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p 
ко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир- 
м наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у к 
ух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи д 
Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оно 
ћа, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још м 
ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је при 
толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао,  
 <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева  
бочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S}  
бгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и ка 
му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У  
ељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна ико 
ислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није 
честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Т 
највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је 
танковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из д 
мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и дв 
p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер дух 
у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као  
, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налете 
езаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на т 
о џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и прокл 
 сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, а 
 на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субаши 
казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да  
и.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које  
а одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну твр 
робова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђ 
та се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу 
и је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору о 
м уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га 
ке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера 
учни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе час 
лно лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу  
е, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, 
чи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе 
тили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача 
анихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умук 
гледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— По 
урке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заус 
мих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамни 
у, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> зав 
 разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јат 
ма гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Прати 
>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — 
 <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога уд 
p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се 
ица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје 
197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> 
вне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у ј 
ида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити 
 да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно 
, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, 
се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S}  
 опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, 
пи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухв 
 на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је  
из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио ово 
твене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушени 
кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђав 
је ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан ста 
гу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага 
Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и и 
 Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да 
у, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламт 
кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну 
кога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек 
 Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупки 
несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој 
људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти ј 
се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови 
 је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао,  
 за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као о 
S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи су 
еш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених ви 
 одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у ве 
и из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те д 
о је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— 
е печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— 
 ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманов 
а се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана. 
си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p 
вијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у н 
"125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и теш 
исином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, ка 
.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео 
То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћен 
 га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти нар 
на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера ј 
пић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се  
S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докл 
, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала та 
 па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је с 
сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Ру 
ај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и См 
цала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, ра 
а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им ј 
 сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је 
е јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чу 
олико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар г 
вуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми 
о се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурња 
, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дан 
 а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</ 
е погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић  
е, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико 
у, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвн 
 лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</ 
 због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра,  
о окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче бела 
 ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови 
 оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну је 
 а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Мома 
ну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, ч 
м Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и  
ман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игум 
 и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их 
 па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати пре 
а осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа как 
на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непри 
 бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак мом 
о само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздив 
рах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш то 
S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набаса 
у дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклоп 
 непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари  
ри главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је  
ла уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча 
ћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим из 
 да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој  
о баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и 
еве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, т 
есет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нем 
тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их  
ајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдуко 
а рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, д 
тоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох  
и и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која прол 
Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место 
 кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљ 
зли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише 
 разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да  
 <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све ст 
рану.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>—  
 <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свим 
нушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће. 
бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>—  
исли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више зах 
!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима. 
 свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један  
p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећ 
шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао п 
лободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете с 
 праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле  
 Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па јед 
и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом  
уста помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело 
рно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла п 
илику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља ве 
ао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју  
рске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, 
бична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађа 
ер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости  
а густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква се 
убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучер 
 дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину 
е у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с најв 
е сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко с 
дгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недр 
разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p 
 питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо 
ите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрос 
би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о ста 
Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлиј 
p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па  
 осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p 
ху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа п 
остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој до 
нама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се п 
бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смир 
уби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па  
ждере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Т 
н код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и 
ају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнак 
је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се 
овини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањ 
 га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће врат 
их, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а о 
е су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, ка 
узе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђе 
p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чиви 
паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов 
се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хај 
о заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S 
{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p 
вао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити 
— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им 
била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та  
о у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се  
је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио 
хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужит 
 првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим пог 
атиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло  
 је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} 
копан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кро 
за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек д 
и се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена ст 
мала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким н 
акав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је би 
у вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег 
223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о 
околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око по 
} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па с 
та, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколик 
не, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ет 
се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен блен 
о и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се на 
о сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што  
га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да  
бри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ве 
ничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одгово 
о.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игу 
е главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маг 
оследњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видел 
воме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — 
, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну пси 
{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као 
ао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А  
уманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измир 
а и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и 
га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</ 
иштву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз 
дро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да з 
здиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова у 
да се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{ 
е светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и м 
 а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану 
 личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто нео 
>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> < 
лакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из  
шће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а  
привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој  
ти слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, 
опла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, ото 
 као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p>  
 звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао 
ових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за дру 
ођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} 
и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, 
чића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба 
 је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил  
ово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипа 
арку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија 
е отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на но 
дмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покри 
ачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и 
ежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Р 
ла, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} П 
 се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових 
 лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо 
 и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој углед 
ан ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ев 
них мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измич 
шу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{ 
 слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када 
тају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започе 
 не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>—  
сталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и 
у одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира оста 
ухом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, ка 
ао мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и  
ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, ка 
 овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману 
вај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љу 
биграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст му 
 одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само д 
 њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него  
ких гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило,  
не ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахн 
те <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као  
олетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухва 
лико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне 
ad>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио  
} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив 
в ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али шт 
јка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето 
е покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p 
ри: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом и 
, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турци 
{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе п 
ћушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} С 
што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Ша 
во небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као д 
кву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишње 
ромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке 
оз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и вла 
ише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче 
?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ј 
што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину 
ста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачу 
ску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада б 
 му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него кака 
Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада ј 
га дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне 
 тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора у 
омак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравиц 
собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликн 
 и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на  
, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не 
, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, 
" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је у 
оју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кор 
е морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајућ 
.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опро 
оју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљал 
ам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј 
да ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не 
м су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мис 
 несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера  
е убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Как 
бе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана  
зе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге 
ли су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићк 
, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од оног 
које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шк 
ова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по  
 ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља проле 
апалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати д 
 мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима у 
ле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p 
Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црн 
кну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледају 
зне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посма 
ласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали 
амбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка  
} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, цели 
 <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, 
</p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисн 
арко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p>  
 ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— 
ругога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> 
 он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући. 
 пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно и 
је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислужива 
љене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на д 
прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кућ 
ља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>—  
дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око 
 ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да н 
— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико н 
 могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Ру 
е се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубур 
ки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мр 
рудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На 
иво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога  
ћ послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно!  
арочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и 
 /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, гд 
стрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико уда 
 да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те  
 до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ак 
 пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили  
ити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није  
га града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они  
толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред сам 
ас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што на 
а, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно  
е, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и пл 
а oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у њ 
браз кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осе 
 разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а  
 село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући  
 ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хан 
Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, до 
{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да М 
 набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, 
 тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после  
илука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S 
А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Ша 
гићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пус 
онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имал 
оже. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће 
сим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много  
 настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала,  
се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У  
<p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p 
 ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако ј 
ше, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} 
његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо ли 
 са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћ 
укама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и  
ао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за  
, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он с 
 рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S 
во погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестр 
.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије 
 лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора,  
 заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Р 
 проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи. 
ан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучит 
 најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.< 
та, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим 
зимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћ 
ло од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, 
е подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће с 
чан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве,  
а је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потај 
, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропа 
ма!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другије 
 — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад пла 
стали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још ника 
говори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не сми 
противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Р 
зео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гусла 
а ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— 
 што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p 
а томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху,  
сте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разго 
аест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и оста 
глед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силн 
</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Уга 
ежи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и 
из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави о 
, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој п 
кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка 
са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S 
ти с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној 
ат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које ј 
бом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, 
ад њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="9 
Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да  
/p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко м 
не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ет 
уше, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p> 
сао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове  
че беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и сам 
трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало 
ћ, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S 
је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи пот 
на је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цеп 
че замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа 
з Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ј 
 тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а м 
ити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упа 
 овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се 
 тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мр 
ставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очим 
 се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> 
о сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не зал 
рни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код суб 
 и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је своје 
 како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи о 
у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би мог 
подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побрати 
ице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, 
>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А гд 
а Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске 
а им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико годин 
дан од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше  
 Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било  
н Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од 
 Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, 
.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће т 
 то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’на 
помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јас 
 дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и 
села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још виш 
 Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна неприј 
 можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и  
по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозд 
 били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и  
омену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свиј 
 да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање  
 Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкн 
ко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гл 
 допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком ја 
Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па  
с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином 
а, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазб 
ри хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, д 
ље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зуб 
оже помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне  
које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна 
у!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Ту 
тарци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} 
ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају 
 простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! —  
; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах!  
изно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја  
оње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом 
а мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђ 
равцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на  
 завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику к 
ађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Те 
 нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново до 
оје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да 
рак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћ 
тити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вече 
н, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Упл 
ко сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми с 
"167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле 
тог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Ру 
глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него св 
јчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам зн 
него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате 
ас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
слима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са о 
ска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завл 
 закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави 
отика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијс 
 баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— 
м брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да с 
са и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати ко 
ше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас  
енути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко 
 <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитим 
де на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага,  
Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори 
оравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај прокл 
и преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} 
ротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш о 
-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчин 
 шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав з 
 теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као с 
е.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> 
и:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — 
 — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали 
аком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и о 
ћ, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише н 
но гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема ви 
у из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је ј 
 много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одгово 
 потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А ве 
ити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није и 
су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и  
сто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини 
ам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову 
умња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађ 
ни су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачу 
ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, ш 
на и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе,  
орака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага  
<p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаре 
 по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека,  
епа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено 
и вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату 
 пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само ј 
 вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о д 
иклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи кр 
 лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад г 
то по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p>  
p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p 
а шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, 
ељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети 
 изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што,  
ршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећ 
адно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нем 
е тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он  
> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колен 
енка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини сн 
S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које  
д.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њ 
 потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што ј 
, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да н 
 Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" />< 
ем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осети 
S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> < 
који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је в 
и људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју  
ховник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда? 
, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите 
кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи рук 
 Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укоче 
ађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе  
нало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог 
 тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши а 
ружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громо 
ала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати о 
гледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и у 
</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже 
достраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али 
е указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ниче 
год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад 
 једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити 
, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадат 
ви, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је дов 
леда уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! 
ста, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само јед 
ници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из  
 чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред к 
ни, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено  
а, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S}  
оздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум 
има јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није бил 
познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање власте 
реним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између дв 
<p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Ш 
 <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом глав 
ови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се суко 
па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек  
еких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита  
> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом ј 
прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и 
илоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи руш 
руку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, 
к, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очеку 
p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Дома 
згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на  
езина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме мест 
} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и н 
 се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у р 
му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка и 
.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p> 
Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погл 
анице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два 
ном ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разл 
место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полет 
им каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га 
ао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које с 
 никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара њ 
осијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по ср 
pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што  
 време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што 
е!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за ов 
епала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђе 
е опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чије 
 заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p 
о не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који 
е уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио ж 
гне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> < 
 су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се 
е и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежин 
/p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но  
 па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље он 
у.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се 
о.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а 
дегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар  
букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> < 
 и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песница 
 спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четвори 
сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва п 
Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стај 
диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле б 
, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушк 
пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песница 
је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да 
и за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногам 
је није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља л 
мрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите  
о одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа 
 <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, кој 
n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале  
е из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> 
.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, 
 лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеш 
.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском не 
 и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вече 
јче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се 
 раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали о 
јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала 
ојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да пока 
да, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун 
ј бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџ 
прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станко 
е, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стад 
 позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56"  
ти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркв 
е, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо 
сну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек он 
 и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам с 
 све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вел 
 ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере,  
н урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и 
ко хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силн 
 на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, ш 
у запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{ 
је не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина из 
 а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далек 
 па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајућ 
је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој  
едаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се  
еђу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а  
и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије 
аху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свако 
} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и 
у од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је  
разио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опе 
овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је  
мња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке 
 селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по сел 
клет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових  
и, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако 
Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куд 
осле, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало о 
 приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.< 
манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Г 
ота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дан 
 као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из  
м шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p 
и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Милано 
"138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ  
 утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили ман 
 сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више на 
</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> < 
.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он пол 
а доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих 
 цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера  
шења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од двод 
 око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, го 
дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сат 
осподе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитр 
ати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, би 
лу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да ј 
биђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли 
атиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина по 
ти и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са  
ма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} К 
његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере 
> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских разв 
е недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као ш 
дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке  
ја кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори. 
ека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи неприј 
упне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, к 
о муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете 
ше ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни 
сле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доим 
ика, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као 
еко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом 
жње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти и 
да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустр 
и под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед 
д само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и арга 
е изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с пла 
слави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кли 
аху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то < 
о све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро р 
прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превал 
ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, по 
грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па  
 сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, б 
 као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој сла 
посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иек 
о је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде п 
абаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, к 
игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумен 
Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњава 
 Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско дворишт 
, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у о 
ико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски с 
ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и 
и Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само  
/p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се 
астанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићи 
војим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је изврши 
 него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до ше 
оворности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су ча 
 сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје у 
вали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудн 
и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта 
рада, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми см 
ио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да  
 „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери и 
 сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима 
, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлу 
нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним  
ај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох 
 него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Ку 
о и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, 
 Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на 
! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо? 
p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Зак 
 под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо.  
рске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, 
ровах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да 
сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како  
стовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> < 
па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p 
ан Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих 
 зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одго 
лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше каз 
се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори М 
ва, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, 
 <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, маша 
 теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети 
ах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> < 
p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мрати 
м и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и 
ло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хва 
имију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} 
и ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита  
.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} В 
/p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби св 
 са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштиг 
<p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића  
апевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци м 
а шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гле 
> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колен 
примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове пр 
чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук 
рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, 
ш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је 
а снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пла 
ина, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом  
 субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и с 
на да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне и 
 уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини 
ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све 
е одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рође 
оре: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би 
е, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут,  
снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и  
 Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека јо 
ило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светл 
вали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиж 
елином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој 
ва.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у  
итез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очи 
та.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај из 
м знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало  
онуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор с 
епавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек 
ирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала погле 
а својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мра 
врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклон 
разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па п 
> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и 
 /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јут 
оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само ј 
це, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} 
крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија з 
ела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову 
 као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од гло 
 — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се јед 
S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог рова 
е може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сас 
г народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим  
њен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштр 
ела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупић 
кну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту 
и је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> 
 игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уз 
астаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела 
уља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Го 
 носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бего 
оуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва з 
и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би 
љи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу  
око хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, к 
се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странп 
ога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомиња 
 и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради к 
крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих пор 
јану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих 
га Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њ 
чки живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у дол 
а нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, ко 
у у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну 
 Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни 
имала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на св 
И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак ј 
рака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука  
ја од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба уг 
ек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали 
 /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се  
лушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни  
живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како  
 сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> < 
></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Ру 
илом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведни 
у таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планин 
 одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после д 
, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопават 
а <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочека 
.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико  
живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница? 
и мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одм 
уо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао  
за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од не 
кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n 
је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S 
сли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду 
 од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, 
м га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како  
 и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела д 
езин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово  
 и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сун 
, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, 
 не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама в 
у на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као на 
ра, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума  
крвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајно 
у утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз ко 
} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па мо 
чега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размиш 
 је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио. 
рвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили,  
осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао,  
ла за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима 
му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама 
љи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску 
нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турц 
 гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе ст 
ој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овом 
лава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и  
ваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну 
 он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако  
оговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми мла 
ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето т 
гу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је 
едини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао 
и му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених гл 
новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко г 
роговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам зн 
акав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} 
а брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и  
а ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p 
лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па н 
ја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да  
 у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више ниј 
они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p>  
еду.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ су 
 луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гле 
 они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поум 
је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећ 
 дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика  
а гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглављ 
о кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отиш 
љиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад 
Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове о 
 љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе г 
ша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се н 
и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и др 
ађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се коли 
>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњак 
Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распозн 
p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</ 
ем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си  
 саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на 
ује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољ 
азрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око 
а другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.< 
ре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе ср 
 да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале г 
 <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из в 
 кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша несл 
дговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како с 
а потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па м 
 устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера 
р попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна 
калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p 
мо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’н 
е.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је б 
ну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни с 
Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бле 
 јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Цел 
да, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти крив 
 и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа С 
, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} 
{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџакл 
/> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне 
ри Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За ј 
и ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу 
и брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљ 
ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и с 
уги овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али зам 
који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па  
 од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игума 
ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна ме 
Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обо 
!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xm 
Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и по 
ати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа  
у, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина ра 
је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Т 
и-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвн 
 <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џи 
амртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио би 
е ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грознич 
ох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, з 
pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с 
и, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те  
тарицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовн 
ртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — З 
узе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се н 
ен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазр 
 и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаш 
же, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p>  
ад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> 
ојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша  
у, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш. 
, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћ 
иреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима н 
на с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута по 
, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога  
Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете 
едајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} 
а ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{ 
ар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти д 
се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја  
у?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућ 
 казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гнев 
оре, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје врат 
Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?< 
 гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одг 
узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек он 
а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не  
е крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прош 
ј задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до јед 
 реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.< 
ајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман. 
ховник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио? 
 и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да ј 
ове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро 
та велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали с 
апута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу  
ке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу 
крвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може са 
нику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису 
 Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p>  
ман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{ 
</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада  
знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да ост 
с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге,  
ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p 
>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћ 
>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мрат 
S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се  
ашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, 
га одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, ка 
цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери м 
? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одгово 
>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај 
да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Бо 
мо, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповањ 
} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Кру 
 су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу са 
са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић она 
ави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— 
е смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовни 
нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Те 
е могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се мог 
се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се препл 
 је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно ова 
обу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на си 
ад собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кл 
ме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу  
</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову ду 
лију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме п 
p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> 
кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази д 
 а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затвар 
на смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на њ 
и оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учин 
вила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обој 
о се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у  
ес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ ма 
} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Ши 
} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрх 
моћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — пр 
Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с бре 
сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке 
Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бир 
уо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајду 
овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаш 
се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога  
њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку 
епњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</ 
 ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео  
лаве, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, ко 
коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише ка 
ко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и су 
е баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево,  
вит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се  
 нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу к 
па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више ни 
им, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико 
ла прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу  
пић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био 
ква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су 
ило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разли 
 измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаш 
јера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p> 
ђу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, б 
 се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и 
у све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушј 
 хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p>  
је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му  
ио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име  
олико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина  
у.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј!  
о пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, 
ати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Х 
ла, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштова 
и започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су т 
тез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се д 
и, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше каза 
 лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бле 
К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да 
к најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихал 
ика.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш 
е једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми о 
а, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p 
о Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умал 
ако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка  
 загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер. 
ламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауста 
то се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељ 
 браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене удари 
аталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним п 
а њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по  
 ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити,  
ца? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђ 
јтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p 
к, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
елу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Иг 
S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник! 
S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ства 
е проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гаг 
 лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилик 
ије ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ 
није, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Ја 
 ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући св 
} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда н 
ве дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала 
/p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Мест 
ли, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Ха 
је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно глед 
 лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убије 
ајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од  
ти.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже 
лне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, не 
амљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам 
ме беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очин 
ла, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе 
ече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и  
нају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{ 
ну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као 
вића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, уби 
њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела 
ла се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на к 
 n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове де 
ше инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрос 
 зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и ук 
адни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p>  
талишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри л 
ом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули  
ном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И 
: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрат 
ваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Н 
љувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсме 
е падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од г 
 али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао  
ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад с 
учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгуб 
аплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаук 
је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега 
а не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него  
докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p 
и његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудим 
таде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, тол 
одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти п 
тви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса 
p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и 
још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом до 
/p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; 
 поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред  
оси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га с 
ад њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунч 
Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, 
ога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Ма 
 хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измир 
ли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан г 
ацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене из 
јао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јуна 
 Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирч 
b n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао 
ј и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова,  
пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зн 
— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула ова 
а кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле с 
 дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за в 
авазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало др 
 у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се доко 
е покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испиш 
и према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу 
јзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n 
ње, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником  
у колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога пет 
а и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљини 
е стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено ра 
е што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очим 
о згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, шт 
други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па 
растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из с 
ебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда д 
 забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и 
али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами,  
шаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а на 
ао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у  
д помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се 
о, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до 
апијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у  
ма као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравци 
уховнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="2 
азговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну 
шљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> < 
 ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па та 
 манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или  
ићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p 
p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женс 
клонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало  
 стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненад 
 држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукоб 
убер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена по 
 саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се ово 
а, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, п 
е широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити 
ања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гаги 
што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко в 
чунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у  
ени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му 
/p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Х 
 месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после  
рестаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или мож 
> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже  
о тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане  
аба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} 
ђе му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупља 
вориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p 
> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност  
 се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свим 
опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони!  
 Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Мом 
и изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу с 
тај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо 
летву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу ваш 
е у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући  
ћу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак о 
ијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из ку 
послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замиш 
/p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују з 
 у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим свој 
во усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и по 
м.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> 
ца.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</ 
овао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, п 
стави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између  
па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико дим 
уком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали 
но.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! —  
p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га с 
 <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" / 
о је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди,  
...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега? 
 рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, за 
 да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да 
ти?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог  
?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порум 
ске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без око 
јекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чег 
да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у ку 
, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису  
тишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући 
дољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишин 
да, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију 
ше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањ 
 не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци,  
рљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва  
ли да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, шт 
е испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као див 
кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао 
бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова 
гледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мрати 
ри.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— 
ова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове  
ше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духов 
Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив 
те на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не зат 
љивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су  
зно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</ 
— Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! —  
ита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну а 
је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врат 
ево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на  
— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонул 
ам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улиз 
p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посл 
 зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка  
ио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити си 
па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу  
сли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да н 
ст.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ов 
убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче  
едати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се п 
 окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Га 
ћ а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду  
ћем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради,  
био Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати. 
} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у 
 онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Пав 
 ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хват 
откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па 
о то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, 
ор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај др 
 букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио о 
рви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухвати 
е и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, 
и на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умот 
уховник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>М 
има, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запит 
чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад в 
били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> < 
плахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га ис 
ао и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" />  
</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника 
, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, 
</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, аг 
} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет м 
 зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказ 
рне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери  
ат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се св 
— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, 
о село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све  
лико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве мо 
увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{ 
о су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред,  
 Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини  
рем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танк 
 Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз ма 
а! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> 
јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свог 
гов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресети 
укнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли ј 
 крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћи 
омаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу ис 
 Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> 
остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од 
, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Руп 
рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у  
е ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнуша 
воје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало з 
борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бе 
 би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагић 
о, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајат 
 а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ов 
могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па  
ик ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборит 
јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најза 
се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прош 
, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од н 
Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p 
и, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе  
а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони где 
 предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је по 
S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је ку 
 Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и  
ћи, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова  
 га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најп 
? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запа 
х, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изгово 
 разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завр 
о <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ва 
p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збе 
 снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самом 
вали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух н 
 па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама пом 
ш што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкне 
и.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не извр 
о овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и  
но гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична т 
м и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш 
залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се нај 
ју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујак 
а, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Ру 
хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што 
>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — дода 
ћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметни 
е; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S}  
ог оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све,  
пољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би 
игла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо? 
ику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са  
оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало  
о, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну. 
злегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигл 
 Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Б 
хо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, неста 
лед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе п 
инили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гаг 
д њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигл 
 <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а  
ритискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да г 
али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па как 
јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узн 
о своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојко 
 одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало 
} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманов 
 како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови 
убима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Су 
спричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима  
 боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић 
ђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару 
в, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у  
ма и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим 
Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике. 
у собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па 
 наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита  
ам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на но 
 му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, а 
ић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да 
! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, 
, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва ч 
ече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А  
нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвни 
 горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили н 
али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.< 
!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвик 
 самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{ 
емо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p 
у, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар 
 од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу но 
отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јо 
и.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше после 
их села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се  
 од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми н 
 трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Р 
нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао 
у?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што зн 
 га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о  
 као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као 
 <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се вр 
 Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би 
 само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над 
 стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али так 
, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У  
а сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та 
а потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ниче 
прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> 
пита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића т 
осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затај 
раби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> < 
свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Т 
 стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишља 
ли владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној  
ће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти д 
тир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од о 
е се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру. 
</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе 
ју шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишл 
 <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се зб 
то се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти  
ање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хо 
е што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч 
ист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових,  
ше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана  
 послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па е 
да.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они и 
 а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам 
на његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218"  
и, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада плати 
<p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, д 
цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као 
 поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У 
на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и 
араца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људ 
с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише 
рамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуц 
ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као 
дупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и 
нежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраг 
што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп  
ре убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада д 
, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се зат 
удника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />,  
од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не 
чне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недог 
 хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повиј 
 главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њим 
тао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и хр 
 и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму 
над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништ 
а.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S}  
цама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се  
раде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, побе 
мти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S 
р нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину н 
, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часн 
деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме  
гледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозо 
е што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњ 
пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептија 
ве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама,  
оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада 
тић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где мес 
p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне т 
јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напа 
лепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на  
ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није 
Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти  
и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој  
 занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у 
а, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џин 
, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до теб 
војке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обор 
>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као 
уњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме гра 
 је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга њего 
а, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину  
 у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши. 
 Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у  
 и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пре 
, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила 
ирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да 
 рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку,  
— Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мир 
ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испо 
здизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, зан 
забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него 
у молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окуж 
>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. 
тим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога од 
{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке. 
 га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, 
} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их 
лук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто сме 
ркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља изми 
стијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p> 
 још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толик 
 пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само по 
лимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме 
говори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта  
или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик о 
сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после  
 данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу з 
у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мрат 
час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, п 
асиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере,  
и, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} С 
окојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али  
Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала 
ао твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем ха 
е и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> < 
амо из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњишт 
снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како  
у на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом бр 
страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим,  
 ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу 
е проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? —  
/> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако 
ели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи 
очићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порез 
чин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога 
— одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p>  
ека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не п 
у Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђ 
>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за ја 
 неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво 
раха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов 
е, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја 
езиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати о 
 дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— 
ету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе,  
Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети му 
 ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрад 
<p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. 
бити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како  
ђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не 
не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S}  
е, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на м 
иђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, 
ш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, п 
једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се изми 
је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и  
S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ов 
 детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до ми 
 није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило 
 да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га ј 
 куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова  
ути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је,  
вчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни  
ран.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао 
е, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше 
рнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо  
те и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведни 
ећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве 
а.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с 
мена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је 
 све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић  
ђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p> 
S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! 
ато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину  
, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чист 
ио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти 
смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмоли 
упић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — 
него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти чо 
уку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом. 
ко поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забе 
ом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гаги 
 Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, 
 међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умота 
твари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудни 
ја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пље 
таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које ниј 
 И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, 
томе часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљ 
 се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу,  
 те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судит 
ела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче изно 
— Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно 
 путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Пут 
трашне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се п 
обове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу  
="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплет 
ори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, п 
к на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу 
пић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно 
рцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на сас 
збавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122"  
а живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа 
 јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти  
о, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утуч 
а влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио 
у пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила  
 Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говори 
едара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што 
ора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да 
пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило св 
ше, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, приве 
 припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станој 
 и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очи 
дицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице п 
ли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кне 
 то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим г 
 треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што  
е, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слобод 
у, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали 
ала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{ 
и ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуг 
оне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала 
 <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје 
вога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{ 
 али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста  
о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађа 
 пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, т 
о засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваз 
 Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S}  
ло, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је та 
и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка ј 
 угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледа 
диже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и 
 спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло ле 
 нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapte 
> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! 
гаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} С 
танојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња  
 па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревет 
ајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} 
 нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па ј 
агрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао 
ла румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Ј 
старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p 
ну, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њ 
} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очин 
запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и сум 
 се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чел 
то се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изн 
ју.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџиј 
д? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и  
 Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се  
 су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Уб 
илика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приков 
тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни с 
 толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев по 
поље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа 
 је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ства 
било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад  
био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станој 
P19040_C7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним,  
 за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена н 
 коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје 
рића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам иг 
ње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној с 
ени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, и 
они.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишче 
га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа  
мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S}  
а, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворил 
и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па н 
 што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и талас 
врше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо с 
атића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p 
то ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — о 
ао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не вид 
ли, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{ 
ије свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши м 
 Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може 
х, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи та 
 куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто пл 
е теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак за 
маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше ду 
ма, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} При 
и манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете 
е и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чи 
миљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих  
тишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело с 
<p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува 
ем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! 
ој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти 
дсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из ј 
 а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у кој 
та Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не 
стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је ли 
за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто за 
и, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— 
p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, ко 
ло час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу 
и сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњ 
-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам на 
е једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напр 
.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше ч 
Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше  
за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жест 
ком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице 
, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица 
 такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, 
 казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда м 
, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић 
иташ?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића 
а.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била реше 
чини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетр 
 Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми з 
ховниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — 
то се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се раз 
даред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, к 
сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа не 
а себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осет 
>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех 
 сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и с 
 тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем 
вори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и он 
она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да с 
>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојк 
ца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи 
на какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћ 
— Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео. 
аше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ он 
е, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После  
напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с 
онуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, 
народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише с 
одрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добр 
роду гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји н 
 добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Та 
да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се 
а од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као ма 
позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру 
 је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив зад 
оше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толи 
 да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се  
 почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем  
е, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p 
не и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна висо 
к.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се  
>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, ви 
није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије постр 
га.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што вели 
.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је 
> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што с 
еђу Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, 
е и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашл 
е мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њези 
једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште  
амо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана. 
и радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је 
без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а  
еровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манаст 
 први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да 
ино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји:  
па двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.< 
мирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна с 
и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кесте 
сте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њ 
d="SRP19040_C7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђери 
/p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете врати 
 је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће моти 
руги изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљ 
које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n=" 
 пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприли 
а јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, п 
кићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљ 
.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, ш 
е овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за  
опљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, н 
ође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа 
 Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>—  
азјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића 
ргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслужив 
аред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И зб 
ст.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и п 
кале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и 
 није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, к 
ажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, 
 грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али 
плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда 
беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} 
ека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она с 
ељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мра 
 улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, ка 
} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискуј 
ло му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и ду 
е одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> < 
а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену коњићу.{S 
реме било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у 
тављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пл 
м је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, з 
а, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по ком 
устави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и  
оче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га  
гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу з 
— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити м 
играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ра 
ју.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца  
ву тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Мило 
ко се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади и 
високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што  
и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је једа 
му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста дов 
ла, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а 
 висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се мо 
p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни ј 
јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, 
дојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одме 
и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког о 
м је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто  
 уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p> 
 пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да оста 
но сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто заглед 
-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну ча 
ти после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <p 
ти о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је ост 
режуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, оп 
и влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник ј 
а.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше  
о познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало пр 
мом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рам 
езина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком. 
к.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кн 
каза малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{ 
илојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p 
и, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљенос 
ршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџ 
осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, ку 
са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> < 
а се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице  
" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз 
као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо  
алуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дел 
гу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ам 
ли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да пр 
66" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је пог 
рећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пу 
>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом 
 се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче  
вати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрп 
љена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да ј 
ати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према х 
 заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњиш 
атали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови 
у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у  
е кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио  
 обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно,  
бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао 
еве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су с 
д угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> 
Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју с 
ше га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло н 
 гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, 
 се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљај 
ну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците  
ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше наг 
 гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— И 
усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђ 
p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни 
<p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, 
стину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, 
тничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међ 
ад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу јо 
свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се  
ин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с  
 избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — з 
усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро 
говим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном светлошћу; облетала је о 
.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!< 
има прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже 
ије завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p> 
има већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S 
и од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шт 
само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен  
е обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препр 
тити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудн 
и-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао паж 
 сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се 
ега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— С 
S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и  
дно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је 
залудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промис 
дише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а  
ници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су прв 
S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од  
о коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем 
лоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје уби 
презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмис 
 рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да 
а међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, 
, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. 
 снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Мил 
уља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></ 
велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Н 
адили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку з 
и што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно н 
сечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и приј 
д, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати п 
н свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га 
 омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преп 
p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе д 
<p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћи 
 у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хај 
 његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила. 
х, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио 
а ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, 
е утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнез 
а потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у ов 
базре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Тур 
на, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема пр 
е.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и 
Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што 
ропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честар 
 је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да пок 
ги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклоним 
 око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво из 
кле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара  
 га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и д 
је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мр 
на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахиј 
ре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост. 
<p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> 
е да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштити 
азила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учи 
а увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам  
што би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћ 
агић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Т 
село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала,  
 и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их  
астирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали  
 кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци  
одметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!< 
јна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова за 
уда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мра 
ли-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} 
 гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, 
ављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтев 
ао клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, ба 
ани угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава 
 шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић 
хвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као  
згодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Му 
шљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху 
ом, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у  
ати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! 
е изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао ус 
ада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију а 
 И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера  
S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>—  
— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео су 
о рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p> 
</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени п 
анас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око се 
с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледај 
Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напоми 
ромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумор 
адно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загрева 
шио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не  
ла на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каз 
оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у п 
ебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле 
ростору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским к 
71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{ 
седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овом 
 ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све вр 
адскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки д 
аш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да 
ти, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако ниј 
ом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти у 
 онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души ниј 
ци.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступ 
то се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што 
о поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јас 
а све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а н 
сове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S}  
о још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња м 
а сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се глав 
јзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Ста 
а, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго. 
ну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога,  
 вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде суба 
девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта 
абанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јова 
гано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку 
 те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, за 
<p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се од 
, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Н 
ком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</ 
 напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска 
ења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису  
мисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који  
 седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</ 
 у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окре 
е страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар 
 више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучер 
ога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио с 
дње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плаче 
 још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља 
 да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рук 
тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколи 
о шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко  
застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закљу 
ристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њ 
 и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под њ 
нчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчиц 
а чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак. 
не усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно си 
асом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и 
ка са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху од 
на намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, 
ма њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, 
преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — пр 
еде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз 
исао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко располож 
ренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га за 
ез сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад п 
ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад усп 
му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у 
наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисл 
еђутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С ма 
 он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, 
а студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави ј 
естаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову располо 
 се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на који 
е распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да 
радом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изр 
"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера  
у, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S 
>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецају 
ићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клет 
уманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи сам 
било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А 
е поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густ 
уком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџ 
 је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, ш 
слони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у њег 
ке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, 
којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> < 
ећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се 
таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна среб 
ара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрип 
 оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се  
на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољ 
оми и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма коли 
едило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у стран 
 да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе 
ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потп 
а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми д 
ичавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке сте 
ве и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су  
говарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отво 
није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које је било 
ватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамља 
зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Уби 
 шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се  
Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао  
p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игум 
ељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише 
 сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана 
се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и п 
еко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну и 
 места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и 
 је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч  
 дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћ 
и ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао 
.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да изми 
S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице бра 
рабић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало  
рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, 
жио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жил 
емљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у о 
ђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај н 
рагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђ 
шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је 
једничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се 
 из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђ 
лоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, д 
ати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, за 
ео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудн 
не распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после то 
потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном 
веку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништ 
рчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започн 
ога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај приков 
досећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, 
 умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао < 
се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке ус 
ли узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, ка 
p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где 
ти у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери 
аци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек  
е, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распр 
ше с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, 
ања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је 
рбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из под 
 довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепаш 
 <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише  
наш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше по 
 уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, 
ао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод белич 
 малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан 
 пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница. 
ји је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, 
ала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклон 
ивац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше 
акти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико 
тала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао  
аше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на зга 
свесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избав 
вно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и  
о турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем п 
смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у 
скушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовск 
о своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, нема 
ишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су с 
ких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} 
Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица саго 
није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је св 
личени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни  
ти само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи С 
е наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака о 
леко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ћ 
мо једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко  
</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа  
 и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну и 
 нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражи 
ећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи 
<p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док о 
о нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну понов 
— А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да 
епери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у 
мре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савла 
је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да по 
калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи  
био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника. 
пске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњо 
од оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ од 
 судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, 
се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих  
 убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда закл 
ди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на 
ко заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, кој 
вите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте  
а и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игум 
а.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, са 
 <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно нек 
ока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и об 
страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је изра 
родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чи 
ог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рам 
и у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупи 
, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крв 
ану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с м 
оја се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирск 
Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, в 
ема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су 
 ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата ч 
тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} А 
уго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба б 
е већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време  
чин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни д 
тро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће ве 
на се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло с 
а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— 
аста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с п 
 мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: 
ти с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — 
ре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а  
влачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рође 
у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твој 
ћ је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си на 
рпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки дел 
ло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи 
ојима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скид 
 сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто узда 
м велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које  
и и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га 
лињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и  
те збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно. 
 се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у  
пак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место,  
из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не ј 
уди, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стража 
ихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станков 
 што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех к 
ји у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио  
и правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Н 
ити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мора 
ћног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се ко 
ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само 
 да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непроми 
е и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни ма 
камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и с 
, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти 
Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо г 
ако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин  
а нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јо 
х види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала  
шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, 
и други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропас 
ао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима 
 лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са оно 
што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу 
ш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по ови 
вија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико  
уцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих  
крије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манасти 
сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити 
 не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамо 
м.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, з 
Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</ 
атак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> < 
у сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Т 
 друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде з 
, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, —  
с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао 
p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђонов 
могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> 
 последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку 
све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— А 
— одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету ј 
 речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је  
тати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изнен 
Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо в 
ној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути,  
{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује 
Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ов 
ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку 
џи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље,  
 одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се п 
ти у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да  
врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје при 
 ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори мл 
вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, до 
да сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче ш 
} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди 
што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све би 
 /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети 
а Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово с 
а и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже 
ње разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко с 
аџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што 
ешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом ч 
оноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио,  
.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињс 
илу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се за 
убав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се  
није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске 
итаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкр 
p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S}  
ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у 
и.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p> 
вери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити м 
ирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне си 
>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и  
 побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А  
це, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље  
ро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на простр 
леда у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све 
 тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је  
раном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривуд 
 колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и 
 разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се  
Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајал 
лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се  
чију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и 
ема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у  
, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговор 
ша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бо 
ве куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није у 
p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвничк 
 Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме виш 
а им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао 
ко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже 
као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зи 
ак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узру 
S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.< 
ила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни п 
од муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и пору 
 коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е  
а око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај  
ну двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>—  
ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, иск 
је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговор 
е ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Од 
дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем с 
 <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, т 
о је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазит 
.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Поч 
ство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у М 
 на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник 
ашалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше 
ину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није з 
 који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми в 
тајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли л 
едном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело 
 и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне о 
и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— 
ле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам к 
{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориш 
S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} М 
раза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, тр 
ље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш  
соким зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{ 
кле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скид 
 не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је уве 
 куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако  
лазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојз 
о преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му 
кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с 
 и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре  
урчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час др 
ке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је о 
ио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрам 
у.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они 
 опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни м 
е Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, ал 
ко се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, мор 
дведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се 
репери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале г 
n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио  
езови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху св 
 не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђер 
силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над  
ије волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да 
аре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S 
 му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљав 
ја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле зад 
ити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили  
е свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога  
 Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се з 
 и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, х 
 нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагић 
 је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, 
узе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p>  
ао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је  
сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом 
.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S 
Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју н 
сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних 
а није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда,  
асава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мен 
га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су 
Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем гор 
села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је  
аве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га  
миља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он. 
ач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се 
ели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што 
ве.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, 
на право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се  
у собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да о 
кви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, д 
, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и  
чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпу 
ин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и к 
о!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви н 
на више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међут 
Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> 
крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сус 
утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису 
 ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо 
 око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом зај 
вали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана 
ивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему 
а како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је  
нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где 
ковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и са 
ј народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да им 
 им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве 
оме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.< 
ло у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих г 
ило, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их зашт 
 те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу 
ети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у том 
ко препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он 
ече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, же 
S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{ 
а, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да 
сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаш 
ло их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није има 
ћ се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога пос 
ко Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На  
цу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо,  
тране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчи 
идео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се д 
ји није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурч 
и ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хај 
ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игумано 
 осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у п 
еном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који 
и, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло  
 то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога с 
 у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на њ 
е умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, п 
ћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ зала 
 узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те  
 се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак 
1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирић 
г упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, 
а, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, ко 
енадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово п 
 не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на с 
а: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, нај 
е сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећ 
рози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на  
нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за ц 
стом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчи 
ртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је ј 
ито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило н 
 пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћел 
уче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим  
з противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовник 
олико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати 
а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све ст 
а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа 
арије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сме 
До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Никол 
даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи с 
ирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лиц 
ћ је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно за 
иљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дуб 
с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од н 
аста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, сед 
 своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићи 
елака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је при 
јева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај  
Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих љ 
ку.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гле 
о, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му  
вако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од  
урци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} С 
> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако  
ће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p 
 и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему ј 
} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, к 
ио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле 
 <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам о 
у, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагоре 
вцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни с 
ви не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена 
ан скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапу 
 били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су 
но.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав т 
ађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све ст 
дра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима пра 
е, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетет 
ди.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да  
нда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад б 
гао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — о 
и смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека н 
ало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — ре 
сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађ 
 судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гаги 
шују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколи 
теже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, 
 њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега. 
ађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на 
о?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пр 
јаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и ис 
их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман  
 корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну 
 онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је с 
помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на 
о човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему осло 
од се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер 
 тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана 
 се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ  
е то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера 
 ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одгово 
уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви са 
 ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и  
а и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како кал 
.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухва 
Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити т 
ач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветов 
-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите ме 
га она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па к 
дмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после о 
ненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети как 
ли-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све  
узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p>  
гла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једин 
а Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Ње 
у похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио,  
 Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина влас 
и и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим д 
 што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно в 
г помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Ами 
 да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што  
есносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овом 
 тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговори 
S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумњ 
ако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна 
а најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео,  
после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао 
е испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ће 
или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њ 
ешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева пон 
ено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису 
оворили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупи 
 Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши  
у и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их 
ва погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише за 
 су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ сави 
тској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених  
убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да  
во, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, с 
јно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве у 
јих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, 
баши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља м 
једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђе 
ник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за  
оме слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитра 
ну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљ 
е слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од 
у, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и глав 
ко чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен 
бећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до с 
рић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Он 
ом кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где с 
отово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је 
ву главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{ 
као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка зах 
овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема 
сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља 
 — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет ха 
елији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, ј 
и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p 
буњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се п 
 се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку поми 
па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала јо 
оје стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје  
е што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у  
зова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, 
У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А  
Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема др 
 је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како 
та чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлега 
 ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, ш 
амо чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад С 
башиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао,  
е с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да о 
вају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљ 
 викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Д 
е су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да 
нили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога  
осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степениц 
 за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, шт 
спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени п 
ју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде 
родицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци п 
укао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед го 
n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, 
еђу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе 
 њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђ 
гачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око у 
и у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки сл 
е миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести 
у је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помиса 
 проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би нај 
} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш 
 А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ћ 
емој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима с 
Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> < 
вога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо 
S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Суба 
је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехот 
наху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?< 
— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка,  
нко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ва 
{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну 
ђу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што са 
азговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не ра 
вета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само  
 јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће њег 
ан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" 
а ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорнос 
џаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је п 
Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, 
ово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час  
ати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио 
ва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако  
а је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одме 
у Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га укл 
ће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чува 
то, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колик 
и већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило. 
> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него? 
> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мис 
еним очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па 
ку куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та  
што ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемирив 
ти!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Тур 
 почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{ 
/></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а 
ш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда о 
Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледат 
а макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи суба 
лији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Њег 
угу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојко 
ћајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> 
а га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао иг 
 убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је пон 
> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцим 
а пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису,  
ирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и г 
у на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је гл 
а рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук м 
морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била 
апакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нах 
јаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану неш 
ховника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за сту 
но и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и за 
годноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић н 
рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме мест 
еже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луго 
рогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбин 
и за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала 
 ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очек 
а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепе 
ајзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме 
у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала,  
де је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао  
м с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да г 
, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опро 
м.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтев 
е поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само ж 
о се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је споп 
их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, ка 
ла, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само,  
е трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади 
хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима 
 цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јата 
ојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— 
еца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје 
између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне 
ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо по 
 све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10"  
и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу  
 густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави  
 долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на 
су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бо 
о га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p 
сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић? 
 Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче 
оме часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра 
 све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед м 
он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што с 
је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи 
је, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рам 
ар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговор 
 како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то  
часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у доб 
 свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он  
а међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради 
 у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали- 
лу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну против 
висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за  
авна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — 
смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледа 
ак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у з 
одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како 
 кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто 
о оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало 
о сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и 
 била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни 
овести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се см 
мен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да  
ира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао гу 
хо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу 
-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме иг 
у се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да з 
и.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— 
 неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана 
и Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? 
 Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турч 
ајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају 
ник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилн 
{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор ов 
та, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију ка 
о, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабит 
ама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од поро 
ло.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујако 
ар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наре 
 прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по 
 то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић мога 
 да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још 
 црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах г 
он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само  
откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S}  
уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и оста 
у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало. 
и, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а  
 неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за 
 мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису б 
а таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се мо 
 мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. 
лела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло 
и згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, 
е беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне 
гледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред за 
ки Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове 
ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима  
у Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед н 
умња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђе 
а није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у ша 
ани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-а 
 га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" />< 
еника.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао. 
ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним  
ована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу,  
апутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана од 
ушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук о 
ка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ 
ћ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у  
лаве и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред оч 
рића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> < 
утала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад  
ићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га к 
 када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага 
сом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња прем 
е пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину ка 
ило, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумњ 
е извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се ј 
метнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се ви 
анине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За  
 знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек пог 
лазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи 
атеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника,  
, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p>  
 њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па  
сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb  
амо овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кида 
у, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што  
кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао 
јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлат 
 срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се 
есте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је 
се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао по 
анка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и  
, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни из 
д су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго  
 заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих 
игла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и  
себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао  
мње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику 
ека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику,  
 Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже  
ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетни 
окуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао  
илице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо н 
 Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S 
.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да  
игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтел 
мила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се,  
 помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а ш 
 мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{ 
 као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“,  
40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, ш 
 и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије,  
, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће  
зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, 
, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се в 
S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} П 
на провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжеш 
јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се о 
11" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џини 
о!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Стан 
ко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— 
 главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па м 
{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да  
ске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у  
} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра  
миљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па т 
је, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано ј 
рах, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену 
али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана 
/></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњив 
него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лиц 
отајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да  
другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре  
 трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци 
узе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда с 
лете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла мо 
 зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око мом 
одине, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мис 
ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а пос 
чио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће у 
, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то 
пазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна  
ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже  
ина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука ба 
ваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p 
војке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је  
а је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онд 
 шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одреш 
идан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тиши 
ао о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежнос 
ела уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, 
 блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако р 
е гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли,  
који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Те 
ој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери. 
ука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био 
ав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мр 
лићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и он 
да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, к 
е? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Р 
 погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S}  
увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао 
га и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме  
 кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окре 
 расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада нео 
ти, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле  
 су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, 
е, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред к 
уга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће  
мскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још ник 
ли у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак  
н и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове 
аздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не б 
 ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да  
<p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим,  
овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера 
на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим 
у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, 
љаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну 
ас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћи 
јет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговор 
 раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, 
з, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пр 
меној кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој  
ио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако 
мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мо 
ић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — за 
вије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци.  
 Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова 
p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — 
е, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он 
е у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, ка 
 и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо  
, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колик 
е човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, п 
 веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је 
е бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игум 
, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше од 
и Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи 
у наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи 
>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у 
А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гне 
 на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинов 
га да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског  
{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклон 
ље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све о 
стајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки кор 
е се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по лив 
 сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се  
 тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана  
м и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојнич 
ива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њ 
, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а о 
ратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Ран 
, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико изб 
на?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа  
а шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} 
 Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите 
е изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчи 
о има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онд 
ш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184"  
аха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато!  
 докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да пот 
тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу  
а за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу  
игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јова 
рођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како т 
 си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а 
е у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, 
Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Диш 
н знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џ 
вуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје 
њао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчов 
 Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отим 
и Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, 
а.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> 
и ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, —  
љаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза 
че се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па о 
то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима  
 јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n= 
рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, ха 
 <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а о 
а да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још кој 
ла? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. —  
ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и ск 
аду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен 
 сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p>  
оје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— 
и убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> < 
трану и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Ру 
ди, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој  
повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зи 
шени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око  
и Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а  
мо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић и 
а даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, пос 
 са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад потк 
јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мрати 
атеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> < 
и сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте 
села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли  
 ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И е 
што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва 
 их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак  
А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овом 
нити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за  
Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић,  
ас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви  
. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај  
спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах  
 Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више  
с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикриј 
ходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и суви 
рачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137"  
ко је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу св 
} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчин 
> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки узда 
ету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S}  
после су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ 
е знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростит 
ше, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и паж 
номад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срд 
иче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не осве 
50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скрив 
о и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и њег 
а?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја 
, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, обор 
ло да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак 
 тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао 
ваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воск 
p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, ни 
, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад д 
 година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и 
 тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети. 
здани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београ 
 села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џ 
клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали ј 
а као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прош 
уман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић  
ву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</ 
ахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња 
/p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Да 
дна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p> 
сто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају гл 
 па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још сил 
трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, 
ешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој  
и ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</ 
 близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку,  
ко њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће:  
вати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита и 
 тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе. 
S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> < 
 једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало и 
а од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице 
ња на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час  
е наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је ма 
дговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му и 
а Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си  
ба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које с 
 ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игума 
поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори! 
кидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа 
ова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео  
 сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња пре 
јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и си 
} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону 
, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плану 
највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагал 
им пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пус 
итани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} 
је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се ок 
а потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отиша 
лико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахил 
 оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га му 
> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је 
га ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силас 
олико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Ша 
 и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његов 
 тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, ка 
коренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови 
покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скр 
има било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на  
 разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек 
ок се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол 
ве упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p 
 ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па  
е одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш св 
о, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га ј 
сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, 
еће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу 
<pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде г 
ће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не 
умњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад 
 их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата 
и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле 
ију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био  
} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која  
ић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>—  
то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези 
лео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> 
часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, 
агићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово 
ци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају 
ђу <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам  
дао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас с 
 досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам зас 
илна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га 
се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање пома 
но, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у г 
отрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, 
 је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— 
твар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасн 
пала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, њего 
стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела  
ек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целиват 
 <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине,  
зусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} 
иваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о 
 часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а 
Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — је 
дном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша 
p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
им дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око в 
о га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није о 
мао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука дов 
> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је д 
овуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе 
 Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Руп 
 А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздол 
 им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахиј 
следње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови  
е тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој не 
чен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака 
 је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и 
/p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Тур 
бичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што ј 
маде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као к 
и, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу  
ла Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више с 
/p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед 
вај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с  
па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут  
ану о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа  
поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим  
овори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад? 
ај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и д 
>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чи 
ерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путн 
 побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је 
>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шу 
, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да  
д дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А шт 
била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност 
ру.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, 
 гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља 
миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа к 
алуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује,  
е би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које  
 тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И 
вом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, по 
нин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па полож 
вади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше км 
стос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи 
 рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На п 
ж, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p>  
и, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја каж 
очи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли. 
 опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које ма 
убима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и  
 брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечист 
м и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S}  
 помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га 
ку насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, к 
рви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна 
атови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже  
ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није р 
је што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњ 
настир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не мог 
пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S}  
откану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p 
ићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у с 
>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису 
крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опел 
и носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и гл 
е.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене 
, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, 
теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тог 
почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао в 
љасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, ко 
нце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да 
сећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није 
е.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S}  
кала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кро 
>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у  
у искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци гл 
олина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро ј 
ао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало. 
м уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано  
RP19040_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S}  
</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div 
 и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једно 
 димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не диж 
но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку н 
 тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е  
 већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих 
еди месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и 
тао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којо 
а велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико зап 
Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу 
ти ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштају 
увала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика 
атварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али ова 
јало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна 
таде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Иг 
ра.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ раз 
и и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џу 
еме разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му  
а.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око нека 
ачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледат 
ише него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путов 
S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путни 
 страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широк 
 небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болов 
 у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о ман 
дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" / 
нојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Ст 
, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку.  
ну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах п 
о ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осе 
стоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и 
где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и 
о погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да ј 
ући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месе 
ош које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, 
 па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован 
о унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На 
..</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донес 
p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита  
ена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поск 
.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове  
оше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и ујед 
p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S}  
сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна 
му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из  
ајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно 
е изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња кази 
било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахну 
 тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној гл 
 да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="14 
ку да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравча 
да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим т 
ум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође врати 
 непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће 
рипи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као  
-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице 
из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухвати 
арочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је с 
уди, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ћ 
нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115"  
да у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропа 
ветињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џин 
а.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека  
њом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Попови 
 ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> < 
ало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</ 
зивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на посл 
пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим с 
 да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Так 
ише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта 
ад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разгов 
у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни ми 
та, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти м 
одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још  
 до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n= 
 сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, 
 једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p>  
жјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и  
о исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помиса 
з гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе  
према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да 
дахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у г 
тупа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над њ 
кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, н 
ешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљув 
 кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутк 
 по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у ча 
огледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи и 
ју, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито сук 
ст.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему ос 
p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што о 
ако је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p 
 да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто засле 
ник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ћ 
 у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, 
уо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, д 
и о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш  
ижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> 
је се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што 
толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, 
> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље 
.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А док 
јат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На  
лоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом 
дахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p> 
двикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њи 
еда игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњеч 
у, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по лив 
осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред  
рања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне де 
ни шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало 
д је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећ 
а, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, и 
 а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желе 
молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај о 
гуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у са 
и у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од 
суле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку неја 
и ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заш 
ад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропа 
> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио д 
на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледа 
ите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро зна 
трића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути  
уховниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} 
му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда 
</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагиће 
 невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и  
лојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гаг 
 него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су 
јтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S 
д досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, См 
месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што 
а, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.< 
хтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно де 
жали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само 
дничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци,  
ек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, шт 
непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети бра 
ао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руд 
 један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са  
 очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} О 
pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући о 
исли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је 
везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb 
села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не каз 
усала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу 
ало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да н 
ег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтед 
ме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није < 
, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрос 
> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста  
ао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а 
е зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити ј 
 додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и де 
да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их нај 
 ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пр 
пусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти в 
ога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу ч 
у дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска ц 
м светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђе 
, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњ 
рђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од 
о осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода 
ним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p 
е питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарав 
дајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> 
ца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.< 
тито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танк 
е овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одме 
Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Р 
мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станко 
и за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његов 
{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бир 
 га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњег 
ичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не ут 
е разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо  
ли поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овом 
.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џини 
о помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гло 
виси; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урад 
ран, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то  
рете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А отку 
џи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни. 
је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ 
, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметнико 
раштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је ат 
 га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му п 
 више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси  
 нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час у 
да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад 
} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је ј 
 цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико 
војака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Бож 
а, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребац 
ед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником 
 стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n=" 
ње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; зак 
<p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да 
 сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред  
гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и 
гали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, кој 
 догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Ха 
 да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо,  
м, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S}  
то воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је пол 
 и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11 
ао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: п 
разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео ме 
, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега 
ло.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана диса 
ан ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, ка 
овова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакос 
о толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни  
мишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљени 
вом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до  
{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан 
.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поре 
ознавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му  
вале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче 
ала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простењ 
раха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима сво 
 је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мр 
 /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао. 
има, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — 
ни; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> 
угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он јед 
е спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му с 
аесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали т 
<p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљал 
је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не х 
зерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо,  
 своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се и 
рхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и с 
га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а њего 
лободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да  
одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се п 
ашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи  
мо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим о 
је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежн 
ања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а н 
еобична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије,  
клапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена  
авим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се 
.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишче 
p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури м 
S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, ш 
 небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар ј 
ма маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, п 
иља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се на 
еђутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> < 
ало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.< 
и жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се  
е мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" 
ква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад 
м очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само пл 
о исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена,  
Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупић 
која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, 
тима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и  
еколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје 
амој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лаг 
пљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S}  
е, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од 
а је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одреди 
жје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p>  
игушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви г 
шти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, 
/></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А по 
мо да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{ 
ху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је 
лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови г 
ма сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред  
је могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила о 
ци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> 
ахнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и 
е туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао туг 
S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да ј 
јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> 
 имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро  
 што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нече 
аш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбу 
тоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> < 
, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се о 
нктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, чест 
лоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>—  
уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и 
 ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да 
 беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди 
али око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А 
ир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и 
 као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила  
ји избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гаг 
а Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Мил 
мишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снах 
к некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан  
> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме ме 
еобичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није 
уд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали по 
то се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и  
азливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, г 
леко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену  
 тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичн 
о да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — 
ед царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје 
оњаник је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танк 
 кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је скло 
 како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Ста 
мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" 
p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћел 
њу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би  
 тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово нек 
према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су 
уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, уз 
 на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стр 
{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњ 
ојиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да м 
а је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb  
о се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе же 
ази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерн 
ха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање п 
а је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао д 
тајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборавља 
 заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захв 
вавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ан 
— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљен 
ус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срб 
аслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу м 
 би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, одн 
ао из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао бе 
и.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда,  
о.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одг 
Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га  
ао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећањ 
базре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати 
 невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{ 
вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме ч 
и куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад  
 захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном ср 
ољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева 
вори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окре 
а назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се по 
нако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се 
аше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који изба 
рену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта рад 
у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захвата 
примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чис 
{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Ан 
дбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла  
ви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p 
е међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле 
 глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ак 
иди.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викн 
пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некад 
S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћел 
 Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред  
ојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" / 
ше суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на  
 смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње сил 
чком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што ви 
сио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубље 
глу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јел 
 би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била в 
 њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све т 
е и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова устал 
здано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на  
 се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту  
икну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, кој 
, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба све 
владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах 
 на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна  
, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куд 
, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше у 
е, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо  
једном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у о 
{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, 
илика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико. 
 онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Ра 
 измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, 
, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота ста 
га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај саста 
а ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна поми 
.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да 
ише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам гов 
 поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намет 
 искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нис 
ло ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, р 
војица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— К 
 гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! —  
рцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручил 
стирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> < 
 разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру 
{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом о 
око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва 
.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с 
арова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и пор 
и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрл 
докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — ви 
што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, как 
.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p> 
о пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако  
агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не св 
свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Мил 
у кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је 
ва и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру 
око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — за 
елују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће 
ам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, 
се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разгов 
лоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето 
 две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи,  
а гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртнико 
јих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Га 
p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из пок 
мисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, ш 
 водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајк 
допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, ка 
ставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети н 
о да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврс 
а нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиж 
 можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену 
агићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — 
збијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што 
дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, д 
рпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим в 
 народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дах 
леном црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за мл 
ировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, ва 
рака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око  
бличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лага 
су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић 
— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди  
асе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дам 
зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше д 
а и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се роди 
Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који 
 <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Ник 
 нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" 
којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а д 
ници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милут 
 чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљени 
у, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силн 
.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз к 
ића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају  
а страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и р 
а, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другог 
атаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији не 
ве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна,  
и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необ 
ш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>—  
е, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо и 
о им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући 
 шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши п 
, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силаза 
ћи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Гла 
 овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} О 
рижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих,  
а, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашт 
де из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из м 
ила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их 
p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и ра 
S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као 
им гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес 
риште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а 
ћеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из 
једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p 
се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу с 
p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Уби 
 Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, 
рске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, 
пашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Мил 
сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у гу 
зао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да  
е испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p> 
опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста заб 
је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше доч 
у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и 
м.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звон 
ом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној 
дговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, —  
цу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога  
то, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица 
у потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, ш 
д му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сен 
<p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег места 
у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу,  
е, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори  
олним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се 
иривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали  
 Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи 
 неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега  
 поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ве 
епери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић 
урских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S 
ча надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћел 
и одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је би 
рихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p 
то више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, б 
Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се све 
ја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.< 
атић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најода 
лико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкр 
> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> < 
нуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У ње 
сталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а 
јчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <p 
пточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, 
 дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине. 
чити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што  
 угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо н 
еве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући 
која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће 
војка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало 
ева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игу 
њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка до 
мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гл 
ено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао о 
ење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту  
дала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као  
и и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У  
на душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломиш 
нутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и  
6" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле  
расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, 
ко јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломље 
 капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке зами 
авала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је прик 
еламлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно пол 
м јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би  
же бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која 
јни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се  
јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима  
език пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скром 
ина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око поглед 
во бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори С 
јо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?< 
уче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и са 
и кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p 
/p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч 
дати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле  
, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова пот 
 <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковић 
.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да 
ао да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну,  
спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго,  
це, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка о 
ошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живо 
е заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаш 
То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, 
која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала са 
е може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страш 
омисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављени 
ли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капал 
оја је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Ка 
овитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило у 
те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би  
о је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ скл 
е доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одв 
аји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и  
ман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? —  
што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал  
дну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изу 
о узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је д 
рстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао  
љуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је 
 од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу 
ича кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода 
вуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} 
борави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета 
 кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изб 
ћати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити 
ти како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у 
итковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по 
о његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склиз 
 склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезал 
састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратим 
, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пр 
о пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p 
арим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика ис 
облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и т 
кнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која ј 
А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чис 
Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори к 
Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <p 
а је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> сп 
о га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха ј 
кочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке  
иступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, 
ити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Биће 
 подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало час по 
ворише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе  
е Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају р 
белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов из 
ао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за ко 
епено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао 
а под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали  
ељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склони 
.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а с 
испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти 
, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали ва 
једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му и 
тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је ру 
 име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалин 
ера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <p 
ић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <p 
еђу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде 
а можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићи 
 у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одв 
 о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су 
ја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стран 
ле овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао љу 
 би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још  
дања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа саз 
ако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је 
авле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао н 
очито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, м 
савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери неб 
д се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> тво 
малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену 
ге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак 
лопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде  
лећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај 
о њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми 
на сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</ 
народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји 
 љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља с 
 могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{ 
ио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како с 
 узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан пов 
омам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а м 
 отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле  
це у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у  
 пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више 
е људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећа 
ао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Вид 
има и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манаст 
и-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лек 
 причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу 
и онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, к 
што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али  
мљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко ш 
промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, 
звија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздера 
ожење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беут 
 седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жерави 
тало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кн 
 отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што  
е, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, 
S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се 
 На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липњ 
ле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им с 
 оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита По 
га пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао ч 
ти ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашт 
 Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа 
аки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни з 
 у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су 
, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!< 
Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оруж 
>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада  
смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда  
к чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој  
 смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{ 
оножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.< 
њом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи. 
> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p>  
 превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, 
одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" />< 
укама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону т 
 и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику. 
х двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га  
 то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио неве 
че улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тести 
ан сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мај 
а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда пола 
е пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се 
постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, а 
д, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу  
же против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе,  
>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? 
 сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде  
еди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како 
 весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p>  
} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчи 
 ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, п 
 мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се об 
шљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо  
и да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их  
ш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко  
е као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада ка 
и Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери 
о је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовит 
 сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио 
S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се мог 
ојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стр 
нога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину ду 
 румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпез 
есечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скр 
е овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити М 
лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз  
ечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку пр 
арета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно 
рачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно  
— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се та 
 Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених неда 
а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али ка 
а је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ва 
"130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једн 
поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда  
ику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамо 
роз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} 
уно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не на 
а су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје,  
а, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час 
о оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера  
е од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрању 
ази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div  
ена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се 
<p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше 
p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз проз 
Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се пола 
а отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Руп 
на, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично 
лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по 
.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није од 
 сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој с 
мно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка д 
ојковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На нек 
!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре  
а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање 
стио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</ 
о зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочи 
мо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— 
 па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме м 
ији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једн 
} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.< 
преже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да  
ује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турак 
аман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад про 
вниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за поги 
веде Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар 
изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Во 
ек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме 
еђутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићк 
 слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Х 
, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису,  
ајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породиц 
ви, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ови 
побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им 
и Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају 
се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се  
 Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће о 
ци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Тур 
што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим 
изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, гото 
планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовн 
ли су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њим 
></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио ш 
знатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге 
ма.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути 
, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти ј 
а; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откак 
змишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао 
у они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сеља 
младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана р 
указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали п 
уку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор 
 имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је од 
м узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу с 
ису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џи 
ако се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо 
ли се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p 
ћа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зја 
, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговор 
 кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је  
то грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи- 
над осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.< 
 ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити в 
зе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, к 
, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиш 
, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су  
о чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те 
о, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</ 
</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb 
ад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у г 
ало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да доса 
последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак 
ком <pb n="202" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа к 
ћева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и ле 
ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p>  
ју не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим 
 грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што ј 
.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако див 
у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јау 
да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да 
, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натова 
нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се  
о око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мара 
екну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>—  
кама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.< 
иближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није нијед 
негу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре оч 
у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и  
ани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а з 
на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше  
е успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, с 
ри Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>—  
е, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</ 
тира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђ 
х је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагић 
 брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова 
, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас  
, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да 
уги Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павл 
ћи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио око 
то се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић 
пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како  
и назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, х 
 што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово с 
да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе н 
уре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута  
премиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, 
ивати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који нос 
 оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше 
ача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила г 
теника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, ст 
ер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} 
тлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а ус 
ама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет ору 
о гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну п 
ворише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш п 
о годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини 
, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мисли 
="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и 
</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша 
о браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у 
на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у  
о мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милој 
спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче  
ћи је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевид 
р. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију. 
 и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник 
 залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз с 
ећ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових рас 
анска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, 
је изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — пр 
шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао сн 
ти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од с 
ховниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, 
урно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећај 
то.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, тр 
за црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није  
 <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да  
ра зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поруч 
сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да 
орђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по гла 
и се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропу 
у се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само 
 хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да г 
p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после 
намо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога 
бијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешк 
а браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка  
 а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где 
ици, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је ж 
} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, к 
 Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам п 
 шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пи 
у, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца 
 живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић  
ну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајни 
 рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је нас 
да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што 
љуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под ов 
чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди 
браза, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година зле 
о га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној стариц 
вори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ 
е на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остај 
авде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је 
ргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај 
 душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамот 
бу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опират 
е они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио  
зго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри го 
главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула  
погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто 
у се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном 
о су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усев 
њак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Ми 
у чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме 
 усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгу 
еље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчет 
те очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем рум 
кој соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на призе 
 онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Д 
 ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јур 
згалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, 
 надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако г 
а више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Х 
 у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен 
ена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игу 
о, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри  
аруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, 
ше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао сво 
о необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где  
лаву распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада  
; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога ч 
му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичн 
њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је  
агушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане 
-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и 
шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао  
јо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли 
ше.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што ш 
орске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне  
ћи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у нек 
p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава п 
тукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120 
.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом  
 Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику 
друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" />  
 баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Стано 
рзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче с 
ло као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обу 
> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али  
ојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он  
е, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад 
овори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изус 
о растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S}  
ава подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли  
То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стап 
 часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{ 
и.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, шт 
 коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у ав 
звикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не 
у.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је  
 Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ов 
есто њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину дете 
зметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ си 
на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од  
само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао 
ба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрач 
 покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали- 
 ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, к 
а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора 
је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде  
 се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.< 
аноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо мог 
што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева. 
 Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, ј 
а седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не мог 
</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђ 
 није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка с 
ти.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси удар 
учиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупи 
м планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад ј 
нула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном  
покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, би 
ви димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му 
е сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очим 
то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и  
о се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисл 
е крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, п 
ачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао ј 
идове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто? 
а му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према све 
вањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као 
бици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мал 
по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рил 
 Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па так 
 да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је  
н, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде как 
орам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мења 
 а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један з 
раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљ 
насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан 
 погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и 
 баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Ш 
је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу 
манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у  
отајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе. 
оје њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учин 
 он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Мило 
т, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао. 
у је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће м 
 груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију 
енадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се  
раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опе 
 врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучера 
ослије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на  
ги пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудник 
а ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао 
као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их за 
 се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко  
сталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њ 
главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је под 
упић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се 
терина!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињ 
 понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу. 
лачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то увера 
еда то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p>  
а седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако  
<p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, прип 
у и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куца 
енама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је пр 
би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све 
ња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</ 
аке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико ни 
уту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила  
 вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевој 
 <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> < 
о роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у в 
ви брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, 
 па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Стан 
окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у  
стар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше до 
тети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама ли 
нога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја 
а га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још 
 <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n 
 отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део 
у ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па с 
се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-аг 
 јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаук 
отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво 
.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљ 
 га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p> 
љаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-а 
"91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђ 
— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— 
?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него 
</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе  
е знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак 
о манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају к 
у њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је ст 
" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај 
ина гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је у 
тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</ 
е место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељ 
>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману  
 опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У  
ml:id="SRP19040_C9"> <head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке  
 сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не ул 
рема другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није 
м се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и велича 
 вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све  
како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брат 
аз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла саве 
 удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима 
а је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, ко 
/p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се  
шај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу  
оби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџ 
ла овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима 
 зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без 
м крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи,  
удна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која  
</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овака 
у у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га  
 њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је п 
ците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити д 
м имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окр 
 једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове  
е у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p 
 га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође м 
p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, ко 
упа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једа 
о би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали  
и траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се  
ар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви,  
ре није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} 
џаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије н 
истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак  
Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није и 
 часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, 
>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча изм 
У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ств 
је знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазн 
се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да б 
е им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци  
у, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, кој 
е народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица  
ја над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покра 
а калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што  
год у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помоли 
ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако,  
тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а о 
одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и 
ека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крив 
држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш  
, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш 
авлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби 
мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је 
 <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, 
ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бив 
атри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад г 
ља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и поле 
у, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама 
.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са 
— ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зо 
Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако ниј 
ишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера ту 
 очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери  
p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. —  
гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не стр 
ва два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, неп 
— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима цр 
ош сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморн 
. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори,  
ђем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S 
 старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоћ 
ња одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукав 
усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— К 
вер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> < 
слови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Х 
p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одгова 
дговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао  
и сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад 
/></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам ре 
е као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде  
естрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора 
а да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити,  
ити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на 
p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче 
пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Ал 
ј старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико 
о?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} С 
возденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесани 
г руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се 
> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира сте 
ебно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када с 
 момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њ 
 између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је св 
<p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у  
сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си  
ајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{ 
сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а 
исам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p 
— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и  
ниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>— 
<p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед 
ш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у 
!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смел 
>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали  
Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састај 
 дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</ 
ја!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Би 
чекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић.  
ази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</ 
<p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер  
па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да  
ве зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p> 
ту другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху сме 
 игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед по 
> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памет 
толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем  
ше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а 
образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, зна 
вегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади бр 
ог једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а п 
 застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада  
зидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео 
 ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао 
у уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да с 
 ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога кој 
ма пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морал 
имами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега од 
ну простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанск 
-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало с 
о кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с ма 
дар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему 
м воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— 
 и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и 
м положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом,  
обноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж п 
рану башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се  
ију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врл 
ога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још 
гићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку  
 оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијени 
ло десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, сам 
А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазит 
да је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном не 
не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена ко 
p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура по 
, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора поко 
ке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече  
ори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и  
брисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онак 
да заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што  
S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и к 
да није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу 
белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потр 
 покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да  
, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој т 
евојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. 
ојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља. 
 помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа  
те с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном вл 
ајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се ј 
иограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од х 
јом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на догов 
 тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много п 
 звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се пре 
де још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се п 
и с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одмет 
израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</ 
атрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, ч 
Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке ба 
 отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед 
а заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <di 
ови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмов 
ло час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико 
 ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мисл 
у спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође бли 
еца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумњ 
бера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докл 
ука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њи 
го, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S 
х година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом с 
, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уљ 
тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како  
је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га поми 
з гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њем 
врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пусти 
 те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свр 
Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају  
у, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и 
мумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци  
а према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игума 
, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше 
дно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне  
оглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око нек 
то нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSection" />  
 потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом сме 
ићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је  
ш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити  
 јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! 
ти.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S}  
а измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и 
 је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је 
јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Ан 
нутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, проби 
аш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и посл 
ћима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њи 
вориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> < 
, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станко 
олико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већм 
ају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђе 
и слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није  
 су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и в 
им закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељ 
 што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Ш 
ње будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти н 
овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над мана 
и платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто  
 сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и пл 
чи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили ж 
на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, шт 
блицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладал 
утња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па 
еља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што ј 
 је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хр 
их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, 
нина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да 
33" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, 
уђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек  
шао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак в 
астеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, уј 
{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скуп 
 тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ва 
 n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје  
е бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он не 
.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који  
 донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и  
шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мра 
 посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, от 
 убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Нико 
да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Ја 
ш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво ра 
да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да по 
 му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с  
анела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је тре 
окушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избав 
воју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко. 
зео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му св 
 Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помо 
њи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш та 
епали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S 
је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он  
е у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити доб 
час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} 
и, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком зан 
ењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи,  
а сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изн 
 оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао с 
 Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само  
цима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник,  
дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо  
уци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> < 
ђе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну з 
а душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићк 
 су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Мор 
да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су  
бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како п 
 чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широ 
је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву 
ста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати сво 
мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</ 
ио манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се надн 
звиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђа 
 посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S 
} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је с 
</p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац 
 смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па  
боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробов 
ста било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелив 
скоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву. 
SRP19040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање. 
косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S}  
ло довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадај 
уче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом  
ке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па 
чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укоп 
био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из не 
мња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се ук 
ка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се зб 
то ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала 
а дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> 
 али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, ал 
помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер 
лену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гаги 
па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао ст 
 Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Ма 
неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— 
 Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, шт 
што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали нек 
ука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у т 
 па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насм 
ри девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p 
зраз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да 
о и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је 
ре, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа 
да, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов гла 
и рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине 
 то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу зава 
 је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара 
</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиљ 
мао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није ч 
али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш? 
S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи р 
н гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предо 
ном загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с 
, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слеп 
на прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуно 
та за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка.  
твари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} 
дати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је пот 
атраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља ст 
 теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична са 
.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша 
 је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозрева 
е су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни п 
ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим б 
и овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада неви 
ви и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на вр 
нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му 
 спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место ј 
 обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с прос 
ма.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се 
то продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве  
Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра мож 
 је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, п 
да посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о о 
а здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало 
26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује 
 Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ  
амљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одала 
 дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благосло 
астирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око 
ићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину 
ка туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нех 
зати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дић 
ије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња с 
ну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак х 
 више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџакли 
{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S}  
то зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе  
 мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у свој 
исто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{ 
ана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обаз 
змирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S 
 Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Ј 
погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме,  
озире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, и 
олачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Га 
 целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издал 
ења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо  
 био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао,  
гло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да  
 ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад 
, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти в 
у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати сво 
Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа,  
атска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над 
ћање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објас 
пић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— За 
 Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је од 
.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div  
е помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> < 
о о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестр 
рекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милој 
 бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чиј 
а налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано чита 
{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кне 
род?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде  
рну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман  
у проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплав 
и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" />  
лико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним кон 
а га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да  
крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не п 
ризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмева 
се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твоји 
 твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучн 
сла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три  
ловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дуб 
 дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у  
ру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери теш 
илицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуд 
м храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљив 
а.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдал 
т, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је 
дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једи 
/p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S 
} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Ниј 
Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одг 
узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да  
д турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је у 
ше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па 
е у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту  
кине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је  
о испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две п 
а, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само  
е оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не 
куша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> 
 грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и  
, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче до 
во мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену  
распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>—  
, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско дв 
на слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} В 
а сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је д 
о све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз н 
руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не из 
ке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов уја 
вну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А  
<p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовн 
севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Ми 
а је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана л 
ећ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па он 
откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одм 
руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S}  
уо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од  
стане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму  
днику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још сто 
{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чи 
све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а  
сла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао  
етно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их  
ић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао  
навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и пораж 
ло не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак и 
у да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, с 
 да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме,  
а се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се 
Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихов 
голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурња 
 мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пре 
журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за сел 
њача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећа 
игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истр 
ју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику. 
а тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Морав 
а, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као ч 
“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до ма 
ије изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преоб 
 за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је 
Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа им 
 иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежн 
ажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па  
 погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојино 
а.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што  
крвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необи 
гиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицин 
12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Зе 
гао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, по 
и осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи 
јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар 
 Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примам 
јепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p>  
. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игумано 
ста шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров ма 
.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија о 
одиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да 
ванице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих у 
обично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђ 
жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кро 
ечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и  
чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове 
звуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије  
м ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупр 
то је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} 
{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изнен 
.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Стан 
ман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога не 
ене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико ја 
ва брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било,  
 њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим  
ама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јастреба, који ће као ст 
остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када  
а <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострели 
 дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата,  
ладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећа 
прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.< 
да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у  
ма.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом;  
да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била ј 
гом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничаво 
а врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У не 
, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодн 
, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позов 
жје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе 
уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а  
ута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изне 
постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мисли 
ћу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S 
 па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим  
у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу 
 вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не има 
} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што м 
ћу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га 
уше и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следил 
ко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртни 
н још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да 
S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слаби 
моран и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо,  
су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак 
 да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок  
о у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипе 
нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Ку 
<p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта ста 
у пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао погле 
 још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби н 
ете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе ди 
 n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ра 
уће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диж 
>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јау 
га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар 
мичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та 
/p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена  
дела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала ча 
зговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ћ 
вати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попа 
преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца. 
ника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори сле 
 по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Од 
урњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полет 
 кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад  
ено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом св 
нином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n=" 
ма хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стуб 
као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и за 
пу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нес 
 по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђ 
је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лу 
има, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, 
јао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} М 
 Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је и 
ако под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се 
ивот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је греш 
 ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, 
о, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођ 
p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим  
Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, п 
ет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гаги 
и обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су л 
што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да 
свете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него 
е.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, 
1.</head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице,  
ану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно  
ако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и м 
 овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на з 
а га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена,  
нда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! —  
но ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под који 
ромаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} 
то су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прел 
и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже,  
итивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, к 
ечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навик 
ткуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него 
лиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Д 
 просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милој 
опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан 
 је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.< 
арке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале кру 
овића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата  
јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало 
 на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме б 
шчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди  
 окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, 
едина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђ 
 Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред 
се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа уради 
т корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крча 
сити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око 
{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај нена 
 је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запре 
<p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу!  
икога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, 
а му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милој 
успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима  
углу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намешта 
 необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> 
а да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на о 
ли мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Ста 
ине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути м 
је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, ха 
м, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, с 
трпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера ни 
ање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Ту 
ужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око  
ти према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко  
рпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима 
оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запи 
утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне 
веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ов 
дник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину 
 рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разгов 
ори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.< 
 игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи  
е него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којим 
ле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џи 
ло, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чут 
окојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, с 
огу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</ 
пила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се  
 што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силн 
инић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му С 
ун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ 
етурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Те 
сти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па 
коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турч 
убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је 
, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћењ 
 прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га  
се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прику 
а, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва мн 
а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуг 
 ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо. 
ако су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је  
 и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по други 
pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.< 
обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му р 
 згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак С 
кавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где ј 
а потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је  
рини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око ње 
<p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вре 
о; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали 
кну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти 
је видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од р 
оста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме пог 
ћатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на с 
им сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много сн 
{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од  
 се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више н 
 спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар  
и, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обел 
има на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у  
јки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом уд 
кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово пот 
 примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега 
— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, 
 зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту 
— прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p> 
 глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Мо 
има зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, 
е, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живи 
је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p> 
узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сата 
скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо  
ва човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио  
Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренагл 
 која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више приб 
аља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа с 
не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручк 
а, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуш 
 духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрш 
а је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти са 
о, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" 
н гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу 
у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку  
огато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило 
ије уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнеж 
у дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толик 
 суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и 
гледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну п 
вима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка 
часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњев 
оји се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио 
 подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>—  
њића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће  
се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни 
све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстиће 
p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је при 
 али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада н 
Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и кл 
а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је  
је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S 
 и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни јед 
! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде. 
чи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шт 
ијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид 
 Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим  
гом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што с 
ко развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно 
ужим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу 
 ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка опту 
ајвише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма  
есен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова 
ља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу у 
лити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е  
ђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се р 
03" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац о 
ина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али т 
па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађор 
упа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и сра 
ештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити нан 
о је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је  
а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступ 
е.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да  
ктови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на 
да тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожим 
раћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што 
су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, к 
аучи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте 
 све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игу 
се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} С 
— запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто п 
кушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићк 
и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма кол 
 n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да  
ајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред 
о, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која 
мекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и 
гао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момак 
јчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар ј 
а, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипа 
то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо,  
ји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Мест 
 да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с п 
на, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, ко 
ао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па,  
, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико го 
? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак н 
/p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>—  
да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у ка 
ери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ руд 
ориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па  
 окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — 
и, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова 
ра оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути  
о станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је по 
и девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, 
и мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни р 
и душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не г 
е хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Да 
леда то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено пог 
сао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев 
алити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и ву 
оја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново 
крај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојник 
авило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n= 
ше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх 
ички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... —  
дати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се м 
аћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке врат 
а шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, 
 су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фе 
о је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не поз 
 му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="2 
 избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу. 
и они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је  
 у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњ 
викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што 
е свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје 
b n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би 
римим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, прија 
Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, к 
ромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико зак 
ивати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пушт 
 с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога,  
 донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше  
путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Ми 
али чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљ 
иш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други.  
називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо,  
ужи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето прич 
стре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Ми 
творица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милут 
утра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је 
 плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем 
, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај раз 
дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита и 
ран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који  
 блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда 
 па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, с 
 се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, о 
.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали с 
 све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да 
пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније 
ећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, т 
ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве  
 мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турч 
ћа у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни 
јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</ 
се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снах 
 сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко т 
S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту  
 овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај при 
еку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а не 
започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађа 
н.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакл 
кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од с 
ка ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Р 
упи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рам 
вао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећ 
она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то сврш 
 кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће,  
свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред  
то стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео 
/p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? —  
асуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, к 
е противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испр 
 — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, к 
{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудник 
lestone unit="subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве  
а ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се  
расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрп 
а.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад с 
.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притис 
а око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се  
вапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир 
 али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога 
 лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, шт 
ицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској с 
аџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замал 
их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад у 
ретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи 
ђалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њ 
пео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, 
се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је  
 да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да 
окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани опште 
е и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима на 
аћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио  
астао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод бе 
а је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око б 
олесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се 
ко почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само 
се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! —  
оје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто  
инило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и 
тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су  
скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у ист 
е, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се о 
S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да ј 
диже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, г 
ом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, —  
абраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња 
е овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а 
, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад  
, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани. 
уљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао 
оја мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</ 
во чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи 
би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па ј 
тере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле с 
одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје 
— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дозн 
слиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди,  
и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су 
— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зел 
оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у не 
 нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, аг 
ђен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропал 
да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S}  
кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво р 
едан не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губ 
 ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе  
ћати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више 
агић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибач 
 оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сак 
е, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога  
ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће  
едочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаљ 
веду амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер о 
јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура 
луђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не пос 
е, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро 
p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш 
е и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па  
и те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на друго 
 Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по раз 
му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} 
/head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а о 
роду не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путни 
јих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну  
 па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још  
ована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном полож 
ио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџ 
е познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци по 
 И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива,  
 Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово 
</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе 
викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p 
 врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, 
лиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутин 
 крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ј 
>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46 
идају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи,  
ичи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</ 
а собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откак 
> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро,  
рвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки з 
веста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главо 
} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу. 
овори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи- 
 врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом 
сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до ма 
 ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко врем 
ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како 
{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло ра 
 како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука  
ице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао  
јо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запре 
часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си изд 
ме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико 
>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и криш 
ано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У  
, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна д 
 донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да 
а подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна 
вле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покуш 
, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p>  
 узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али,  
коше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим  
>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. —  
влађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, 
 за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њег 
ле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тих 
ога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не  
?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="127" />< 
во све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — А 
 крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица,  
 где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S}  
би.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова уб 
у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра з 
</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара  
е се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пон 
конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој 
т.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која с 
ко је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="12 
 Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и  
и.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно тре 
сле неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике п 
шина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која к 
у, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга 
у наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док с 
ра скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, д 
ише неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то доса 
а, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу  
— завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна 
и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку но 
неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у поко 
чију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.< 
зва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за  
примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар ва 
плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш,  
ту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би к 
врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, дец 
а огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако  
 убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута м 
а помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћел 
а ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење,  
г парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу 
рила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га  
ице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је См 
 а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо дево 
 му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} 
 хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути. 
испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се  
али, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Мор 
 оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> 
и да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, п 
 n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да  
аћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера 
 прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро  
ало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију  
и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за  
оче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека неја 
ша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла. 
к су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Г 
е довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Руп 
ћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра д 
баша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, ид 
у, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, 
рамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учини 
амо на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, 
а.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девој 
 чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то зн 
 кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељ 
би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман 
вати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од се 
S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом 
и, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коб 
е га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто 
браз укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене в 
о се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као 
а и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастир 
е изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, не 
 игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село. 
вести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, к 
, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар поглед 
е га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа гла 
вео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се ок 
Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами шта 
на и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му  
и очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува  
 разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и  
 ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док 
 си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати  
</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p 
</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га  
 и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић  
у влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му 
а Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље  
упић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа 
p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач ј 
су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој 
 неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано  
плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! —  
 слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само 
ма и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! 
 раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасв 
Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у о 
понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је н 
-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збого 
ао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у 
кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва.  
, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— До 
— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... та 
, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први 
 ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— З 
а ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Сле 
еобуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, уј 
дани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито оту 
p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коњ 
нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвиј 
 ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је 
е чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем;  
?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се 
ника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n=" 
је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.< 
а тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па  
га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, со 
на скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чи 
 већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина с 
м чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хај 
 <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити 
p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p> 
ти?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна ј 
, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и  
S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ по 
алуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похват 
 ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, о 
нез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p> 
</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— 
у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>—  
 ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје 
шу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не  
.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља. 
е приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти 
Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе  
ан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Ту 
ви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџи 
 рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама,  
и за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, де 
ог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а 
о због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, сам 
ића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад прит 
еличан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одгов 
и у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде иг 
слови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, о 
па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини. 
 ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у  
/p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p 
Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — з 
погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истре 
</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p 
м; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајо 
говара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако до 
 ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос  
/p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јо 
а можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, ј 
мицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко с 
 Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђор 
>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div  
ико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p 
илним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="18 
 и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свеште 
га.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у  
е.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и 
аздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега 
 молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио 
м? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си пор 
а њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о м 
еди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да о 
апитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, 
 Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад  
> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив кол 
68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— 
у?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата  
шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико д 
 <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова 
/p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога и 
>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.< 
е доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Ме 
 сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постељ 
агословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати 
ледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из  
 <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном  
е, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> < 
<p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре 
сталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припита 
> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>С 
>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она са 
ита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао 
да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> < 
<pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећ 
илоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— 
крштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га суб 
а Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и 
 /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гуш 
 криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није ник 
је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди  
! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену д 
био! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо  
ека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" />< 
уги.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почека 
ик ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до 
.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одговори игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли 
/p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— 
одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Д 
 у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име.  
она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем п 
еју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али о 
мана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Ру 
— запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p 
/p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозов 
з?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> < 
у, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у свак 
иће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога 
упић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На  
опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни вра 
Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му ку 
> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Ид 
ти.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p> 
е као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље о 
им ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно 
n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ стари 
а уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S}  
ас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера 
аџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовн 
p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти г 
чина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила з 
цу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленул 
 велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да са 
ајпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала г 
ласана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погл 
 — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе о 
ана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам пр 
ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, си 
да мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић,  
<p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла г 
и глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, 
е главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за т 
 твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми неће 
е кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци  
а очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојаш 
ини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истин 
се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресн 
Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не 
чувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, п 
да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну од 
амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти  
 Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p 
 врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених гл 
им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Ст 
е издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубок 
ајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао,  
 сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, гл 
смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако 
да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Руп 
жити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија 
отмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено пома 
S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Он 
ијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је чита 
</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом. 
јим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га пре 
ти се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу 
му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају  
уда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{ 
о је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе 
 ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помиса 
уштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлук 
 трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти б 
b n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњи 
а једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић ј 
аза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од 
 из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, 
ете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их  
ли Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онол 
— Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој  
, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко с 
а само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прож 
мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним 
широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, ка 
и зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од з 
 њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми  
 у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње з 
другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али 
 <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, 
 навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p 
ко њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у з 
јка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провируј 
</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног 
етири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Ост 
 од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је  
ва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побра 
 је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко  
га, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло г 
ајо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p 
гло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели. 
 осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати  
 ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на  
 што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово г 
у, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где треп 
p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом 
амоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Ста 
осле ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда си 
откивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли д 
е.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докра 
е стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице,  
и и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изв 
ве ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и  
 на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и к 
 руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дн 
 што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди шт 
 запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене  
 отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи 
но га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним син 
ко је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Ру 
тно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у њего 
 он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио  
 трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово пл 
мули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме нар 
о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горс 
их глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што  
овљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га  
рицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несре 
Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} 
м те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те з 
 плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе ст 
ога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа нап 
бе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витез 
а сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небе 
 одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву  
 ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— 
живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана,  
лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, иди 
мењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његов 
знемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет н 
 вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p>  
, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.< 
стераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је  
ју мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће  
зведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори с 
лица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хт 
реобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и  
ико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па  
> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лиц 
рђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини д 
летији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи  
 Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне из 
к, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде  
/p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да постр 
исто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубур 
уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S}  
биства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше јед 
 /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатл 
обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — 
атре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико м 
је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом  
некле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p 
ми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи- 
лиже, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и п 
ачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда 
игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у  
х уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им ка 
у избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим  
несе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима пригото 
p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и С 
ва.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Руп 
лази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S 
 подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим 
и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Да 
зва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине рас 
му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној моли 
а, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак жур 
{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђе 
ако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дам 
сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> < 
је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па 
ћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се 
Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта вели 
ло. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p> 
рсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, к 
јући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање  
то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је  
е пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међ 
ак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у ист 
. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Так 
им угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међути 
ти још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера поз 
, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не 
 Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар о 
дазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који јо 
примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p> 
 се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим 
рно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову 
 за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа в 
амо још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} 
вао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти 
 би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у  
могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трп 
 хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити г 
жа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за 
 па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио  
 ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори  
 би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале  
ачило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Тур 
е у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и с 
сеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Пет 
наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— П 
га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који с 
ићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи скло 
е својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он 
ј једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у 
весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако ј 
мила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш 
 претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема  
у, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу 
и и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И 
ве је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је ос 
што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни  
хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и сам 
како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишана 
 свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ 
— шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Тур 
гледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p 
чила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом  
батрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и по 
мећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из ко 
 празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаље 
 му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери  
 му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је  
повић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао нег 
а коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно о 
, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља пром 
грдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му 
 девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је но 
оје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то 
гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било го 
 сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн  
ваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било д 
сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, з 
граде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој с 
чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа ук 
 у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грл 
 њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Мо 
ео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје  
у испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Ша 
ца Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у прв 
о заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби 
ве ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја љ 
а-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ 
е, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S 
а брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се  
 да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избреш 
ман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успроти 
дина.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је тол 
среће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и исп 
слити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову 
 ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић 
> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="18 
м изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењ 
 источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда  
 аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезов 
ких развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удеси 
 у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала  
роз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, на 
м и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окр 
храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и колени 
а те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити 
179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић 
анастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило  
нине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу  
човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми 
кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, ст 
кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где  
та и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно 
 ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p 
ног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са ст 
и-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе ок 
оји су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{ 
, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — у 
а војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче расп 
 вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се пок 
н, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p>  
танак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг б 
ђутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера  
 молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти с 
овек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонит 
ије имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаш 
е предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, је 
 сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемир 
џија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, 
ете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари  
анојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, 
пасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, д 
ође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка ма 
не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{ 
каквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се мо 
руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навал 
 па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију 
оји је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.< 
ик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, 
окопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад 
, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или  
 зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p 
ају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и  
опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се 
ала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све ве 
а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и о 
на ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако д 
уби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се у 
жношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухват 
 Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме 
ечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128 
 да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела  
им облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад  
бу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> 
аде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао  
 ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо неб 
 провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од п 
ли-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчани 
шири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину с 
д земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуње 
то је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма 
ришту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј- 
а, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Суб 
 не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломље 
е ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да о 
о, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк  
> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, 
агрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игум 
а деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вј 
.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелиј 
’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече 
где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали 
си ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> 
 му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи,  
ћ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од 
ле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n 
аџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и ду 
д рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцим 
в зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, 
а слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је 
.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у г 
 црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев 
дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда ник 
 дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Т 
> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одм 
 гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз  
з који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта д 
исока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мр 
 да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чека 
з које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим 
светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај 
то се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује с 
ладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опа 
Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} О 
о, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је 
 преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава 
аш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и де 
анинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти п 
стао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остал 
о па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пун 
руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је пос 
 када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече дух 
смехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича ка 
ово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви  
, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од плам 
ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи ш 
ао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сло 
 заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се св 
д тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити. 
обове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из  
/p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши 
ико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тиш 
г да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p 
 преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је сам 
е стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве свет 
02" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете ч 
у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се  
 <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла 
не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе ча 
жан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у  
а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па  
е шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на  
.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још д 
ма, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb 
хову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њих 
 двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себ 
а једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити п 
ећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена вра 
ју да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне  
љиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А 
рпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да  
су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се с 
да, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Б 
ница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с пр 
Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу од 
ница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S 
са му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тис 
} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} 
и Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати с 
ку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику. 
 гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле с 
као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, а 
 сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из ко 
ао понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чу 
о уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> 
стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и  
} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив!  
гуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри 
 је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема 
их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама к 
едити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па от 
— подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима 
а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, ш 
нутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина р 
 угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а  
и-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по 
 кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло 
о аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, ко 
за.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то с 
ва трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, 
веден.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S 
ховника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе неш 
ада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га  
ицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једа 
ад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За  
 Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да  
/p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку 
естрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p 
вађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Д 
на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајућ 
 оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе,  
е да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>—  
а дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје с 
на, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке,  
ролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као пр 
о суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, бра 
ећ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год  
ум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови он 
груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њен 
 да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је 
о се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Ст 
ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из да 
да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир 
та Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Р 
"SRP19040_C4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудни 
ели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана,  
 корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле  
ишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — дод 
ако јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је 
едром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџ 
духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина  
ствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и преги 
 приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били од 
могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и 
че, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разг 
до расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стир 
о створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше  
поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи. 
пуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана 
риште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима  
ином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сун 
е у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић 
е шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се  
где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао с 
је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари  
е ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пу 
е их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у 
рца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Х 
налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села,  
ву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем! 
кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њ 
д није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није  
е у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што 
шће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отера 
мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, н 
е авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које и 
о!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао в 
ачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропаст 
> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ не 
и уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му пор 
?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> 
шту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз жи 
асно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p>  
вљало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{ 
плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— За 
 <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући и 
евидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Ј 
а јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на 
уљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p>  
ота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, г 
 је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, п 
/> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све о 
ажим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушени 
улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и д 
 вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле 
е, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, нап 
 сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио  
х пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Сми 
ца, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљ 
} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколик 
о то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Руп 
у.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храсто 
е у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и 
ње чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, с 
еобичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{ 
 Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити з 
Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли 
p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита уј 
S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, ш 
у ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се он 
лучајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се раск 
а не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.< 
еда као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је поди 
ожјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан  
{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, 
белих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n 
ад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спуст 
} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушен 
роз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корак 
ој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, 
 од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, 
већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, 
и од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и  
 су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне осв 
лови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> 
p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, ва 
прегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови ј 
и и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како д 
и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и т 
исак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно о 
урче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а гр 
аустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, 
у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио  
но незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица 
и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој с 
 Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру 
ји јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и 
pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели ле 
е.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати ст 
Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако 
 му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему 
 овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити 
ила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} 
тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне г 
о он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се  
ијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељ 
урке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни ч 
атних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устим 
ају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црн 
кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани пот 
 стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с гус 
ку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, п 
пак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што  
ео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одо 
тна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — 
окле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан 
-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се  
га, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку 
морни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, ал 
за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
х открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, П 
е.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковц 
се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш 
а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, т 
Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збо 
има ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек ради 
ног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је сто 
 А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као ска 
 или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи 
е у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А 
јдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда 
</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зн 
ачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов 
ловити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе 
а спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Ру 
ксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престо 
.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није 
оте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чини 
силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму 
дговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и 
болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и гор 
оји га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило 
 у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на 
га Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај п 
зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама,  
м.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако са 
ну!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега поте 
еограду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичи 
 /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би и 
у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли  
 је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и ње 
, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама  
ко му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци 
ет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро т 
После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети 
кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши.  
pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи г 
д Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудн 
убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у о 
и да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али  
{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само 
ико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на ов 
ће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвић 
тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више ми 
ри, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у 
адноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим ко 
слите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су госп 
у врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, п 
а се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах поглед 
 су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је зн 
 најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и 
тити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намет 
а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке ве 
о лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али с 
 да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег 
окуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а  
/p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само др 
лишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља б 
окле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> < 
p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и м 
вала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p 
уст се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати 
карање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и про 
ица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова сн 
е речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, н 
 неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком  
 осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли,  
и како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а  
што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго оста 
ковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су г 
к уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежа 
распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном  
и као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју л 
се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују а 
ш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а о 
рца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар п 
 Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга но 
мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мис 
акрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекива 
од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и  
и.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? —  
у, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из 
 њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ра 
е избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој де 
тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, к 
 <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је н 
 премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} 
ко тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S 
о недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман 
се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да 
кренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирн 
оме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Га 
личка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирен 
аха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али н 
 њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта т 
о, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, сам 
ише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по зе 
ијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити а 
 Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а  
и добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игум 
соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи  
не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — бо 
баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити  
да кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно из 
 се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> < 
 рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турц 
твора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо г 
 и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за 
 понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојч 
у још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; п 
 брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је 
игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? 
, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, 
 дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око 
 да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе. 
новој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дис 
 најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестри 
а се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је д 
гледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /> 
 — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не  
се љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јасли 
ести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и  
 Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју  
/p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала 
а ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу,  
Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гаги 
ми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле 
е мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето 
рљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ет 
е се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако  
азнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је ста 
шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и о 
.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао ми 
 зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату по 
Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те  
ао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасниј 
лизини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се 
>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165"  
на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S}  
свету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада н 
p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> < 
од, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S}  
дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се 
ше тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и ос 
благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по < 
у, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео 
ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p 
оја га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да  
ета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се 
е.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја  
овим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n 
лио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и прокл 
сна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и сп 
во разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами 
едена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тре 
p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очи 
ежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S 
лико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако осв 
степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није  
а свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, 
ј! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било  
посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико трен 
е овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— По 
јан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је 
презања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти 
и.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је с 
и реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде вис 
епријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед  
p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S}  
рихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко у 
о сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — 
му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрог 
.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема р 
{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и сп 
асло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено пре 
, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешт 
 њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што  
 његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га 
уњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да уб 
 спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљуј 
авља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде. 
 који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Тв 
ем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> 
се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, н 
 узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зу 
узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас ост 
те црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрат 
ше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху св 
/p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх г 
не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прик 
с сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим  
 већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има  
жа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га 
гледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се с 
-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p 
 носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња п 
</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16 
Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и  
урци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али г 
ом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још  
исао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на ва 
-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је 
естан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри гор 
 да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта вели 
си морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори  
ла, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела 
ћ. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, б 
 цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио 
 стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвеш 
инић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је  
рене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину 
двајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани 
Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} Посл 
, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор 
сма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је је 
, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари т 
а села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих посло 
ља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој 
рдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хр 
отегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати с 
ено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну тре 
ако се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча:  
ека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни 
 пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и 
ног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има та 
 Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учин 
уни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ов 
е хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чу 
ло, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>И 
о била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа ни 
ко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“ 
да, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи на 
 и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам ј 
Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се 
} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одг 
рама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа 
е не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође са 
у се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p 
 боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p> 
ек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у ја 
 да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека. 
 јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n= 
 коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заш 
 рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасал 
 вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала 
уком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете п 
е, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> 
чких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих к 
да и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S}  
екрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неи 
пастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Сп 
твори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут је 
ајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се с 
де на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупи 
Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али 
то слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су не 
 <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изги 
ећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се с 
n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузм 
осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеран 
да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као  
а, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао к 
 <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на он 
ресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покр 
} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је  
а још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, 
им снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раз 
иваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе  
тле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је пома 
ш и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она 
ило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино  
ло, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што т 
датле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша 
о мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чин 
е толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах по 
в.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Б 
урњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p>  
чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупи 
осматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по  
S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у о 
119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Н 
ником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Т 
тури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да с 
ца.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S}  
да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле  
 у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено ње 
одаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p 
 га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ип 
/> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те 
да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не см 
 зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>—  
римицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали 
 али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за он 
/p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам,  
> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакр 
е плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао 
це игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, о 
реме затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале 
е би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивал 
м букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.< 
p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да  
оћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину од 
Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Мил 
 Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Ш 
ао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, зн 
p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за и 
} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћут 
ву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачува 
та ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо 
— одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? —  
ота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће  
з тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована  
ман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба,  
овукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</ 
а знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У па 
че, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми плати 
ђе да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда по 
дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахн 
p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти  
 Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <mil 
 да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на 
легла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни  
дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће 
ену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећа 
 око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробниц 
олазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, как 
ман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око 
ва ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма  
ник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је за 
копао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га за 
удничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени 
="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани к 
маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно  
агорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је леб 
та зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра 
степено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сам 
ојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака 
ек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити  
n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је з 
коро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрал 
нић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{ 
p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али  
?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, шт 
" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Руп 
 Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мал 
је избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска  
гледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S}  
и поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, шт 
ажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроб 
 село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против остал 
 кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} 
ежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније 
 њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) п 
 манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо бил 
ужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му  
неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори 
е крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, как 
и судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морам 
једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, м 
ва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’ 
ну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и 
/p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак 
у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па од 
ти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким 
с јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни  
го да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{ 
и и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела  
чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је нек 
 поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећин 
 у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа п 
 дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу тр 
ј и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрач 
ше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао у 
гин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка о 
на.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена  
онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупира 
гумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с 
е вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће ва 
, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и  
урци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па  
> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, 
јте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угу 
ах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибер 
За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> 
ожете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се уб 
своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју ц 
ори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са 
д опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта 
енке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турци 
 запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, нај 
што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спо 
а тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулам 
аче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на д 
 игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p> 
 себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љу 
има и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Бо 
, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и  
народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљ 
у им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно р 
анина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људ 
мо.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио 
о, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала м 
појамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промум 
очени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да г 
густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму 
ри врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? —  
 текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је  
 ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, 
 око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>—  
вала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је углед 
слара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштв 
ар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да пои 
а помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти 
, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог з 
в конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и  
ише што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</ 
p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он  
езу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А в 
 мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним  
 се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну ш 
ло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала стра 
 се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одго 
о је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз  
а је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе.  
ешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на д 
а ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклони 
 кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас 
 туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> 
арица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе 
 не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p 
ува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити? 
им отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па  
— Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поно 
и нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри а 
 не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећ 
ш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаук 
с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништ 
ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а ду 
анијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се ви 
 леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза ст 
о у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и  
мовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајду 
да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> раз 
 изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове 
, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узв 
 скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом 
олико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе 
ити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у св 
сто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p>  
ћ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиро 
и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с г 
{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступ 
се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се ути 
у руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мра 
у: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме  
бијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне кул 
ину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, п 
а Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега,  
ељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутр 
се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S}  
скопча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник ка 
ели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не  
 везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше 
ли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала,  
тника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донек 
 ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку  
рог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађај 
.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице 
 метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише уга 
дуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висил 
трани кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта,  
201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душ 
год затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакриј 
</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који  
стаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{ 
Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и ње 
мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речим 
је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћ 
 се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спаз 
која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадош 
чини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе 
ички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дан 
м нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Там 
пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је  
ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговор 
 то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уст 
 толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред 
о поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај 
и, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема дру 
да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, уд 
ни учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било збо 
 викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два  
долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је С 
презања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићаним 
баша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири 
 али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p> 
, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслуш 
 нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Ру 
хватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је неприј 
"84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га  
, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пла 
ле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умака 
ослао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му 
, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Ха 
ије, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути 
говара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани,  
е на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једн 
гоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до мана 
помињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Приј 
 и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и д 
тељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опи 
 Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице,  
ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који  
оја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, ко 
а опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-а 
исмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— 
их се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачу 
 њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови д 
и Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је 
сне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до 
 у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже  
и-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с ко 
ам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима 
о би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не 
 по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама,  
ело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава леп 
ним шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних сте 
енила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се пост 
ђу камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега о 
, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијени 
ђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр 
Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{ 
о куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи л 
иш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива 
-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> 
радити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш  
>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одав 
а би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе  
ајмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су ка 
оћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хо 
ђу пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, 
е убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња 
n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, шт 
уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да 
лицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија  
ивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Иг 
} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко  
и-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ 
одирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, и 
и сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на син 
таде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су до 
о разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се раз 
је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широко 
ељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима 
ли-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су 
тучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали 
тале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовн 
лед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио 
ућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове  
 Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га н 
 се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је мог 
 од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела 
и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је 
 смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само 
 шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа 
а их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе  
 тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше 
ра остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с нар 
и, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, 
 стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубар 
, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се 
се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже после 
 и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера  
е пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је  
 — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам зн 
ви.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на с 
ћу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</ 
па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка 
неже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лаж 
уњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе  
 сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} 
игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек 
<p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одгово 
је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је  
, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врл 
 одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио 
обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се 
 — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам ј 
ко је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двој 
љину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци 
ају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" 
агач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољн 
 да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Га 
ским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од твр 
 Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Ми 
мин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем  
p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С м 
ила из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. 
p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S 
посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им с 
ремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне  
>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опро 
 Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p 
и с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — ви 
 неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић 
ије крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она ста 
>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аг 
 и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу соб 
маћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћи 
варало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Милан 
били испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају 
о што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашл 
дством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} 
агићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето ва 
зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихов 
гића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! 
ту, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скр 
еде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да уб 
, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био гл 
а се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви 
 осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, ш 
, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: је 
p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у ма 
де ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговор 
<p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, ал 
 мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапу 
 прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину д 
а од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гл 
ије Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили  
 а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако 
те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џеб 
вете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а н 
амој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницо 
познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много 
 убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p 
евојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, —  
.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешћ 
ле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као  
чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</ 
ајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао 
то су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ход 
 по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он 
на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилни 
> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p 
мти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час м 
ледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је  
шљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Кара 
с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао ко 
се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче би 
или смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра в 
ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако с 
 њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држ 
.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим 
ама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p 
одсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја ниса 
шло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{ 
— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; 
светлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуман 
ка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, оз 
 клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="11 
 ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера м 
Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле 
агићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћут 
м нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, у 
ђаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у се 
 лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу пре 
имо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту постра 
тну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плаши 
ли чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <mi 
траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и н 
, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Не 
p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S}  
и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша 
ј ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћу 
кога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвни 
стати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{ 
ва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он  
мисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удеша 
е, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одл 
 однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног уза 
миле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у о 
ати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једн 
 кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу и 
 да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> < 
рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — 
и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вај 
но лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над сна 
ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џи 
оповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговор 
аџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуд 
 очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умр 
огле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се  
које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо  
овом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима деша 
д се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи  
одругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко ј 
 /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се н 
ча како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А  
тра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је од 
ишта, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио  
брном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и п 
ху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је,  
читељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама 
ина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа 
и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у не 
/> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да  
ти се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је 
је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — поми 
вој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} 
ега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Ту 
А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не мар 
ово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па о 
чуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор  
хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку,  
па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак,  
се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаш 
естина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му 
 насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје  
 овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дл 
аје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крста 
 А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар д 
ко му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га  
 јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је 
ли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад сти 
оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом н 
друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</ 
то јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој  
етиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, д 
га, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, ве 
видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудн 
а забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме поглед 
оче осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај и 
у несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како  
хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита 
} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, 
 нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека 
м те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш  
</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Хр 
 да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одгов 
целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промен 
ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међ 
спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довоља 
и.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера  
мо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па  
 Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљ 
 за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто сави 
огу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио суб 
ритајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и в 
 ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко по 
 димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час 
 <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да 
 неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрач 
а шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е,  
пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С 
а врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је ко 
у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је т 
ићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове. 
8" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље 
не женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и о 
 овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не долику 
ова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p 
S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо 
— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који  
крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је о 
коби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је ви 
есак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући г 
унић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смер 
о да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир 
! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове 
брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Мил 
.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом 
то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> < 
Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како тре 
 заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колик 
 све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S 
е стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу 
што?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке,  
— Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ћ 
ле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао нас 
ито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, мож 
 је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како сас 
са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле в 
и, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, ш 
 и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из ку 
 запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у 
вати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, 
ислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најза 
 чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устај 
ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе 
.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, 
 њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стаја 
ла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мисли 
те.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из оста 
на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пре 
з браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у г 
сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и 
почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те д 
А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју о 
 човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљ 
 му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седел 
е, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више т 
ко веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало 
 место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је  
 тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p 
 његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и о 
<p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није б 
су, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу 
је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, 
аше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и 
мрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи 
ка, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приб 
 од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га ст 
језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан погле 
ама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се уне 
ш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Уби 
мијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Л 
води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је  
Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</ 
аливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, 
 зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло уст 
 да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устук 
толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско 
едно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брз 
 је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно 
ј разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Ш 
"85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацит 
у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају т 
ди, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га 
 како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања,  
меша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир 
! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздраг 
ву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је 
аренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те 
 дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с 
кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према исту 
а, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи 
ибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S 
да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно пр 
у се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пу 
исту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:< 
 Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из кој 
име тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама  
равати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А док 
ћи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима за 
стише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што с 
донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се р 
Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Бр 
а га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима  
} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава 
 сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго  
крити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад 
 ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе  
а се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знал 
рве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да д 
висте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима шт 
, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S}  
се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узне 
p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S}  
аласа.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, к 
и велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} П 
па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђер 
је не одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у  
ореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се 
та, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А ког 
зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што 
зидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже пог 
ако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио,  
анас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли м 
нојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од 
да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и си 
гићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског д 
 Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зај 
сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сло 
ице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четв 
рје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је  
их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с доби 
се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у  
од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђ 
и од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора она 
е по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема 
, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџ 
тина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — уп 
те?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена  
су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали  
ојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији ни 
 дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман  
, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних го 
 Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пр 
е, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се по 
да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, он 
 Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућ 
је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив 
лије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој 
да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући 
али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S 
селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у  
 појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме 
ши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да п 
авађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, 
 стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче 
исто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе  
ћ.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одгово 
p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто  
баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох  
а, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати за 
 груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А ода 
му лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш на 
 се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи 
утиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти ј 
та, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игу 
побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко 
</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Да 
 <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара  
а кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и не 
ословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу в 
их дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — заш 
 овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да  
д светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу 
о, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>И 
ље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не  
а свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се  
p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што да 
еним очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода 
игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p 
{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>За 
ега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаре 
одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста иг 
који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не  
икаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n=" 
као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима  
сно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и 
од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, ос 
n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и ње 
е освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилази 
S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна к 
афору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер бил 
асе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама,  
оуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које 
 Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате 
 да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није  
а суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац  
а са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p 
атра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема м 
да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад 
к, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико г 
 ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на 
></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву 
апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, н 
а осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла заг 
 — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, ку 
ријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако 
о и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Руд 
вама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> 
 мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој 
есвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише 
<p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну 
ене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред  
да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш ве 
зре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пруж 
упић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, 
а се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном светло 
е пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви 
аган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана стар 
а више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p>  
 пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турц 
{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без ору 
!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело 
, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то ко 
магао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не  
дем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох,  
ужину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p> 
бе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p 
ји га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и за 
аменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> 
ред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-аг 
ека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> 
едати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Х 
докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли в 
ористило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели 
"160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једн 
{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је  
бегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених с 
ложио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, нег 
зађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и  
S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури па 
њега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би  
о није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Гос 
 Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио јед 
ри завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа н 
а Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам сел 
и, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много к 
кљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</ 
 манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја. 
власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времен 
еним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи  
 жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића 
га!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} 
апочели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то д 
 посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије  
На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је стр 
 и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни  
{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га кум 
ћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка п 
е? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако 
испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градић 
трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен 
иже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разб 
, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остај 
једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не бе 
ма сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили  
планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна в 
има севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с раз 
овићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину  
лушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи ни 
иће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да  
 дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урад 
Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред с 
е се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па к 
 машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговори 
Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</ 
>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> н 
кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова 
из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а ма 
вуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покатка 
д двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије 
ле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за ко 
ан мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврст 
еност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већм 
а, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом 
 да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши 
 његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од 
зио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разр 
нове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дуб 
бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по 
истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке  
и проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се о 
 <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је в 
е се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјас 
му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да кли 
S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и к 
дговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојче 
м затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђе 
намењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно  
! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак,  
ј души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, 
 бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како  
У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отима 
ити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је,  
 све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се н 
 познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му с 
ачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, 
рише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцр 
ав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнут 
 глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један м 
ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се нач 
спод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете  
абленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може д 
да, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схва 
 Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Он 
а и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што  
као, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли он 
е до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао  
S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— 
 може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и  
у бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и ост 
 у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад т 
више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време  
часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у те 
ник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући ср 
мела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па н 
не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у л 
стријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се мо 
> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно 
тао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већ 
д пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило свак 
о, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.< 
чије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је нал 
 потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали  
аплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Г 
а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најз 
е наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимањ 
а?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме ч 
р и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице п 
аџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи. 
јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му до 
е помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа и 
ипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене  
џи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га 
 и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду 
је ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивањ 
ковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете кал 
а гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из суба 
м, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избав 
а.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гол 
астирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам 
 што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао 
у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избега 
вор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно 
 жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о п 
они оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, 
лед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /> 
поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако 
узела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су  
ој судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и  
та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако б 
х; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити  
 сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да 
ад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешк 
о било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово,  
 као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једн 
атвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игу 
 час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије 
илуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме с 
убовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамов 
 се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило,  
 му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, 
одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе  
 пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игум 
ега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се  
од очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, 
{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињал 
, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега ка 
е и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ов 
увише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена 
 клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Бож 
сео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је то 
забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али  
ла, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с мес 
устишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погл 
зи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрет 
Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак х 
p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати 
тражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није вид 
>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би 
а <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а погл 
је продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртни 
 и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он  
ћ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведено 
да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једно 
и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толик 
 за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још виш 
прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад  
е с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравч 
ме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи в 
У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што  
 наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништ 
ели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак 
је и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак 
 догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, 
 небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева висок 
е, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у ку 
адао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост. 
, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је  
 ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као плам 
пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или са 
писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је  
пако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и пр 
у из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћа 
.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} 
 падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благосло 
опском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе дим 
и.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако ис 
но припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласов 
 ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два 
о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајду 
 да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за 
аспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па о 
езало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку 
не зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи дев 
мену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу,  
 свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке. 
ватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, 
тељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p>  
убари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и в 
равила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти 
 и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једн 
к, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цр 
 притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а в 
 за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају 
ирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не пит 
му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дам 
 дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш д 
се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гл 
оди жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај  
о часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад  
ламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама рас 
рило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе ч 
ше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гор 
у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек к 
јата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p>  
ри, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џ 
.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} 
чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џини 
ђу оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратим 
, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске глав 
b n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу М 
а Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата,  
 овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Р 
рака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час изба 
 тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати 
оћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи  
оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз че 
стрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху да 
а, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да  
ти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се 
 — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви п 
 макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а н 
/l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l> 
седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш 
као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао нек 
Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше 
ло хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу  
омисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, ко 
а снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, 
а ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђер 
 — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, 
оће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе  
то се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта виш 
? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — 
, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли д 
, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки 
?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту к 
ља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недра 
 Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због њ 
/p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и 
воме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S}  
а још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучи 
се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подоб 
ки, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре. 
езнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике 
 сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа 
у; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљач 
е чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више бр 
беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упут 
азлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати  
стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Тур 
пеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није бил 
ицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то  
а га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су с 
бе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али а 
а за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p 
ађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да пок 
 мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="10 
ш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је т 
а је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су гу 
и.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— 
уђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> < 
а нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми н 
укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све  
еоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајц 
замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се с 
а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и сн 
илоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева бра 
нијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, т 
о је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оц 
, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од он 
в добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић,  
говори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је 
ећ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахи 
ом скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машућ 
у да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још прек 
Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера с 
а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџ 
рукчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S 
отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока мина 
 друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и де 
p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја 
бро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је м 
сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /> 
шљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да с 
ру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше  
овој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а 
ила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} 
ника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и ост 
Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ла 
са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне нево 
је — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се 
је трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинск 
и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S 
ти.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза св 
анесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више 
оје притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим с 
а, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у н 
ва, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девој 
<p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге си 
а и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у ру 
 се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, 
тић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћели 
1" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сат 
и <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p>  
воје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их 
оговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Дв 
, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово  
 Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваки 
тишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S 
груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него  
аврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Ма 
ав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, ал 
 у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, стариц 
 разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па ка 
 није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изглед 
 није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, 
итегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испа 
ожнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, 
о што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад по 
5" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још не 
ђеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе д 
ао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око мо 
која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, 
атуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гл 
има заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица. 
вле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим сам 
шали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и ми 
адевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начи 
 освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић,  
мена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се 
 у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пр 
тим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приб 
</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо  
очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече 
ио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S 
е га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његов 
 <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смет 
игне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помо 
икала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила ш 
о гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли 
 је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између С 
ти.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко  
 е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био  
 да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нем 
товао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и оста 
еља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристана 
мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од о 
 и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па ко 
шише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададош 
 — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Ид 
сли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати г 
ко није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне г 
 <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све  
ље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се 
p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се 
 рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад 
овори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља кр 
ха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— 
 изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измица 
у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То шт 
ијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на в 
нице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборав 
ела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n= 
уди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако 
рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој с 
лонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нит 
 за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове нап 
> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњ 
судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; ул 
амној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душ 
 над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић п 
 Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У исто 
раби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> 
огледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојч 
Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Гд 
о је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша 
ного ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај  
а узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки гр 
реплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећа 
Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води је 
ишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто  
звикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, б 
 — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа 
<p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> 
о, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка по 
аја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много 
оља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је  
тњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, успл 
 дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, уп 
ед туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не 
 градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге 
</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под  
нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће 
У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је ј 
ј ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игума 
це од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, п 
же над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Ста 
оји се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио  
бог оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чуд 
мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли г 
ло, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила о 
Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници 
 коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли 
све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те д 
ицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p 
за се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајућ 
за свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на 
 је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведр 
 <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде  
дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а о 
 топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милу 
 — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме с 
 а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њез 
крипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо укра 
опор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуц 
, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су 
} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан с 
ља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> < 
га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да  
лио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ,  
ним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{ 
ј шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_ 
апевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин  
ћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очек 
 и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слу 
о завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топл 
угачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу 
г часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што 
да.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Т 
и ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не по 
ао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је стариц 
 истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S}  
 видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидис 
е, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад исп 
но и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не с 
амотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар б 
а шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је о 
е сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцим 
 ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погле 
с две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гле 
наестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узб 
но, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје 
ре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је о 
ар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу  
срди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо,  
у ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47 
ново уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јед 
један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Ди 
после пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцим 
бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљуну 
као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S 
кну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од с 
ојахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин  
дне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише н 
ом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогле 
екао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станој 
о се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се ук 
 оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво заг 
p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га ниса 
 умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Б 
ера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо. 
а је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби? 
ма ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лак 
атише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страх 
 он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у 
грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавиц 
-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар 
руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" />< 
уманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</ 
а године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игума 
ци познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем 
 спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Х 
е код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!< 
 е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо  
11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљ 
ла начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћу 
 нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и 
таше од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p 
в побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају,  
ер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени б 
ги, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, к 
бема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало  
/p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да 
да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколи 
ао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та  
је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у  
земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p>  
, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на стари 
ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њих 
ељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци 
то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном за 
— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а  
 рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да 
лога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклоп 
 огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у 
 тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе  
 ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, 
Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију 
не.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде 
стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи  
и.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз 
ђе кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те та 
на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и 
чи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је пр 
бира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисл 
упића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је  
егових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима,  
ти брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте  
како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>И 
оруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И  
саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљ 
рже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, аг 
 у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у бел 
повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила 
ниле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија т 
 низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва изв 
друге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнеж 
S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не 
ице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало г 
у се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што с 
и се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати  
b n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стиг 
 Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад око 
касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Морав 
аласао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута 
на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га  
морним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске 
лу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и по 
дмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које н 
е стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је о 
а“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна  
ицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поч 
тке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напољ 
уцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p 
тић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри. 
иш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, о 
<p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сј 
 застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> соб 
знај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Рад 
стира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде 
</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Ми 
илоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само 
позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио  
 ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>З 
<p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — п 
ко.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већ 
ивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — ври 
говори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p 
— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прош 
 а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p>  
 у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумано 
ви кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је  
пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник  
се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико  
ојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Ве 
 поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и  
, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, нег 
S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће  
и зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуд 
>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим изл 
 за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници беја 
љивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочит 
да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како 
овна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога про 
ера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао  
рин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} 
авек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони 
 зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била ј 
пре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно 
таше око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S}  
она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{ 
чном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, 
 снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби р 
p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узруј 
ла глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? —  
аципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад 
ља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што 
гледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одг 
иси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p> 
е цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, в 
мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим т 
змире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њи 
ад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је 
н игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!< 
 приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А г 
 јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише 
аперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге 
н. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.< 
 до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, м 
 с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни 
 као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p>  
лију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камил 
н. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да 
росте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Бог 
е задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгуб 
н изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Ха 
е Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје 
ка.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад 
и ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алекс 
>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p 
 дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да к 
рте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шака 
ло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мрати 
ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>—  
ву на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> < 
ног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игу 
} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што  
иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе  
 кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p> 
манове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњиш 
5" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оста 
>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам  
аџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они кр 
инић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он ско 
, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, к 
их ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага ча 
како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Аг 
овољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир ј 
тро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излете 
че, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је  
говара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је на 
е.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јес 
 n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и  
ц се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже 
, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више 
 махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље 
авише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> 
у као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају 
> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, до 
нога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше ни 
грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну в 
 наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збије 
окола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до в 
ао бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога 
ља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на 
ви на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p 
епасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које  
.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а 
оки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити,  
јанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дво 
<p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тр 
жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игумано 
ажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка 
— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме стариј 
ао смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S}  
плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па 
о све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џ 
тва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S 
а чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> < 
као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да 
ној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети  
 уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди 
ова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа н 
ви пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улаз 
машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано н 
е до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је 
<p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледа 
p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука 
 трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> 
ед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту 
луђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти,  
.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Ниј 
стења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабу 
ка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше л 
<p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост б 
осну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати 
а црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и тан 
а пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p 
 сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелод 
те обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у с 
, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone un 
етрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — пи 
ну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке  
 суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166"  
 овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кл 
легла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некакв 
, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ни 
} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку свет 
 томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом 
аке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање,  
та, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под крат 
 Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли. 
о уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им закон 
кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку ме 
 помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка прими 
рио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене 
репери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицат 
а.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверат 
 као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче ледени 
ајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> < 
не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и 
ле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетен 
деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који  
 се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Богов 
 је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у 
 хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! 
 се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели 
 је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, с 
 како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи  
Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала виш 
ичаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобн 
 милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, у 
реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и сна 
вори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда 
урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазн 
учио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> 
нио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубок 
да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</ 
, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је 
а, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Т 
 да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси мор 
ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од сти 
.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху 
 се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић не 
S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S}  
е бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у с 
вима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао  
а, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом и 
рца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевал 
се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико  
 је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарица 
га, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да че 
ко се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић ни 
ад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад уг 
, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно ку 
повест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брз 
тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ с 
дио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два б 
лук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестр 
асли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипа 
аћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не зн 
 ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколи 
гледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица п 
указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и раз 
е.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осу 
ала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се 
лавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуј 
дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећ 
жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог час 
жује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша  
о неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и за 
S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гла 
а кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе  
/p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нис 
ар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, уја 
 јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим. 
ао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и он 
више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што ис 
 <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, ш 
аџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда  
 а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је пева 
о.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећ 
 и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се о 
 Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S 
ржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вих 
 се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, так 
 све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата ик 
 само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити 
е.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу 
на грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такв 
вске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, об 
ио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S 
х глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p> 
чно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а  
>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> 
да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, 
и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман ша 
неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану 
у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет,  
амо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и вик 
е у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије п 
подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагић 
 јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђо 
т, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је с 
.</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит 
 утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очиј 
све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојаж 
ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, 
 полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакош 
говори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишље 
 у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких пр 
 пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! 
о се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим 
 Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра  
а чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, д 
е за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапт 
већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с 
уменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она с 
рашан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља не 
да како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села д 
 јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико проз 
 силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Ст 
убаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p> 
 хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као  
ао скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодит 
и Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, сам 
шљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећућ 
крије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало  
 стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини к 
а копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и 
ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати. 
ице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад с 
А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија 
тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се с 
 потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко ра 
 потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се 
ило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва р 
 га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то де 
у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Измеђ 
 ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озби 
да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему 
а од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, вра 
, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу,  
е ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Мило 
у.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па за 
ох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им  
гнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p> 
и по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који  
је и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он п 
ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загре 
...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о нека 
их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад  
има отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено  
леда на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле 
p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и о 
трашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изглед 
ла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је к 
ињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало у 
е разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може  
 комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} 
распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мр 
мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p 
длетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук 
у зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Мо 
астире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко в 
е Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице 
н.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад у 
шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђе 
а.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла  
p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закр 
оста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађош 
прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и с 
илу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у 
S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S 
 овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огари 
/p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се уб 
 Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — 
n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није п 
</p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p 
p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева  
“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничк 
 му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Мил 
о.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Грај 
ена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко 
>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њег 
 на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће  
> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубу 
јатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ с 
о Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо  
 из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас  
о.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша 
ат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а ње 
згубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, к 
, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе 
пељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њ 
га овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у ј 
ину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Ру 
 јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p 
ну, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Стано 
то се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{ 
покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри 
емо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, как 
јдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намеш 
, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, као осуђеник 
рци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, 
ели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја 
ло у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата. 
еднако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како  
че из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се на 
 снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола б 
једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђ 
урци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле  
је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, ко 
S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, ко 
еколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми  
 благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неко 
ић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>—  
ворио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчи 
 <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш  
<p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана иг 
мрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве св 
га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што г 
лечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине  
сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну 
о у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>—  
 и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да  
о, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савију 
 саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n 
у трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети д 
а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Шт 
јглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озарава 
а сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина 
успели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се  
чекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера у 
замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико 
мо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p> 
дају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогут 
или су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би 
упића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и 
ићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише. 
ти у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће 
ника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се  
и су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао по 
 што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене ту 
 сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско  
евојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силн 
 њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је,  
<p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрп 
испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви  
едну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по кој 
ај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи  
празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Шт 
душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она 
ретече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице 
ни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Доб 
</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манаст 
 у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци поч 
 му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али 
рехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже 
 је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлет 
Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто г 
агрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутал 
и отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— У 
сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Зн 
p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да 
 Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p> 
има, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-а 
који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе 
прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајн 
 снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их с 
хо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна пле 
> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим з 
 путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима до 
говори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— 
ђе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само соб 
њаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p> 
а укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{ 
 Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Ха 
а пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ У 
 да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљ 
 n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници,  
ми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али ј 
упић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде  
ећ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је виси 
трнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она н 
лика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се зај 
у у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову н 
јдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправд 
д ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао,  
честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој 
о сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нем 
јана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, п 
ватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n 
е ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у  
алегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га 
S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не б 
 тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он про 
ицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ста 
ше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис  
а жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да б 
{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче рас 
гова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, 
настир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочека 
оговор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слоб 
— Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата.  
и.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p 
 се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечит 
а Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће м 
дничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гаг 
е кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао  
овек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Ј 
тео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, ил 
аш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Ода 
 <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер 
штанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но до 
ак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с тавани 
врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице д 
танојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, 
се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља за 
о како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, м 
ешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, г 
љусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске гр 
оруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два тр 
који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохва 
не за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — о 
 у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, од 
рагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеж 
око Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступа 
ко је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно г 
Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певај 
славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би виш 
 <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и с 
 у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, 
старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога дога 
оји му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора п 
упић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Мило 
аласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набуј 
о мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А св 
 стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} А 
е женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и па 
он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све кр 
{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од х 
шке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провали 
де Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припреми 
о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из поч 
ину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакав 
ала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се нек 
шише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза 
 необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго 
</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из  
е, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игум 
о да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела 
о плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропу 
илази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило 
пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у  
: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, м 
> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S 
ође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже н 
де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p 
тирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило  
зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се пр 
 руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скруш 
белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје,  
{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак 
S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико  
и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговор 
илан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одме 
и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S}  
{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени,  
о питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гаг 
није муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што  
-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето 
у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p> 
ћи, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згари 
ше сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p 
о прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину гла 
} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — пр 
 као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушл 
отпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{ 
елу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помис 
е дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се суз 
p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари. 
 приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати ј 
 је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад м 
ислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није в 
е главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p> 
, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то  
ће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише  
аде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка 
} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Д 
Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви доб 
 избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у об 
свеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{ 
о, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана чов 
да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да при 
у му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, 
— тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у 
ној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама уб 
p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гла 
извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај 
кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била р 
нам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти о 
!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, 
/p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чу 
шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игу 
 тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена зв 
ши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно 
ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је зашти 
но осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и  
едну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слеп 
мога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, 
и игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе 
валио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете  
авили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раск 
бе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила оча 
овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се пре 
-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред 
ошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не 
атић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</ 
јка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p> 
е куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> 
рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљен 
 напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија  
а хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које  
, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада 
 ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаес 
ред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку 
па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чи 
аквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црн 
ићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори 
 до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповед 
хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је ви 
та може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник 
ространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шт 
n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари  
танојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога п 
Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећа 
да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати ос 
 когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сак 
p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, ком 
то, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.< 
ар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb  
зи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по з 
огла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у све 
ша му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у ма 
" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на кој 
тњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тад 
 сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, ја 
гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици н 
ао тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви! 
амоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу с 
још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори  
p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћ 
џи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћуте 
а како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а д 
Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није мар 
 После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на  
амо устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, мом 
олесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у ва 
му све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, ску 
 Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто 
 <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо 
боде сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о т 
 силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су  
на да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица 
муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је поле 
ли.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о ко 
 — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станој 
 да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</ 
иће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гавра 
мо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како 
думину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати о 
и некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева 
дигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора  
 претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} 
знити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кн 
 застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немо 
да њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има му 
, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад  
не Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и 
ђи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је т 
као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n 
и у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежен 
а је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није на 
 мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавил 
е, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим ре 
’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива!  
аџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он  
пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много жур 
м подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све д 
чак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увије 
ово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и уб 
 играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори 
{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да 
та повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слете 
ним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши да 
 два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам јед 
пут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада  
, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али ч 
ти овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пу 
и крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја  
 је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и жи 
 докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечин 
чева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како  
{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у плани 
ад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од си 
ио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговор 
а ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би 
.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била ј 
обијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска та 
та у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови 
ромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око  
Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p>  
 кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни п 
је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је з 
кој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одва 
м се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше 
одан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S}  
>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је скло 
ла у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше 
 му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подн 
 дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.< 
у.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар та 
ижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што на 
>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и  
S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S}  
цаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес,  
кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли с 
еби. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спа 
а била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на 
укну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђе 
смо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у 
ми, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се  
а грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата о 
 искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препућ 
ође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом све 
стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побо 
ић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и б 
д би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашо 
н је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам  
лику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о к 
заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља б 
, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се н 
милуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, н 
је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно о 
/p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен  
жњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан зах 
 ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобој 
 моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опкол 
 n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад од 
оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се 
</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и так 
— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb  
 <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних гл 
у, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из среб 
 у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, к 
 и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазн 
е, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, ста 
<p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те  
дити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време 
н се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли  
ан по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силаз 
е научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милос 
а који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре 
који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Г 
ага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борб 
то је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаље 
а посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчов 
оје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И тр 
и петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они о 
ад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких за 
а.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво пог 
 како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море 
упне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазна 
острани трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је 
е.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p 
ак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога 
Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — 
{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме  
га загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, са 
а учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе тр 
це и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} 
p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.< 
ако све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила сел 
p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресн 
рвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога  
{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме на 
 пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака  
 пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га о 
преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="cha 
<p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p>  
убаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књиг 
еџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких  
! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак. 
 би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, 
игну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p 
а и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима  
ћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обигр 
им, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пр 
дговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космат 
 учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.< 
о, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког  
пасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако  
 свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га 
екне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чи 
часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у дево 
рже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пр 
д би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако заду 
Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више ути 
} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Нема 
не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна  
има беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута 
илно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене приск 
ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спа 
 уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, п 
а.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили да 
} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну он 
е! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман  
шило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до крај 
ио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос 
ога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене,  
ко касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мо 
од претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих м 
проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен б 
олену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а 
 покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како? 
 шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p> 
и Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо 
Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса  
згред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S}  
е оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишен 
p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта  
ива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недр 
 ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше,  
е већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањ 
но бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго р 
неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше  
е немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, 
зврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога се 
а идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад  
 друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></ 
 занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад 
и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори 
викну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет трик 
коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је сам 
Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те н 
је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко  
би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколи 
вде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви 
из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јач 
ко је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде н 
 све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Га 
е, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о  
у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па он 
исао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је 
p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухв 
што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је уби 
руке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако 
ла, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не сто 
 ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ј 
ат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разго 
упићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субаш 
на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на ваше 
ан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих  
 камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним ша 
о да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу з 
 ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари  
 била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> пов 
ње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега,  
Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељаци 
ошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а о 
 чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, кого 
чери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема  
 а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девој 
дноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> 
 силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, 
ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, 
ице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за друг 
ди, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где  
ово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико м 
аћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, 
д пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше с 
доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140"  
то Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на  
вчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било  
рећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се на 
ој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери? 
е, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Е 
е приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај од 
ује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је п 
 сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко 
> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и 
! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се д 
 ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађ 
ме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, к 
му долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где ј 
ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на  
p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p>  
Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погл 
е?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у стр 
е тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>—  
/p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као зал 
/p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></ 
ра, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поч 
можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погл 
Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам,  
ишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под глав 
 напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дића 
ће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман п 
 раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се 
Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Рај 
кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Ни 
 би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта  
векрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, д 
римаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p> 
p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, са 
ри.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узб 
ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — 
траје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да г 
један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара 
ири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — план 
танковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и 
p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете н 
ила, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га 
а, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући 
поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа  
о и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута 
шљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p>  
инић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е,  
>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и м 
тену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен св 
ачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одгов 
х погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — 
 од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>С 
вих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, ка 
 од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећн 
 с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А 
 потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гл 
а како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није  
ајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кип 
/p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем  
ћа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p>  
е би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку 
</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори н 
 у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, д 
нио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицал 
ропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сам 
 после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избега 
рачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаз 
 до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплет 
ког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p>  
су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, п 
на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега  
 очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из 
 заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ев 
/p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, к 
и од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S}  
вене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? 
разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод 
разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам 
вица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна д 
S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чији 
из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко простре 
 и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко  
екади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају,  
 материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени,  
ест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубо 
з, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе уб 
цаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече 
— уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А  
Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудни 
нула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а в 
укнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то 
тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} 
ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен ос 
е се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна пл 
мети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја д 
амаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чоб 
пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена 
 Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопље 
ро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Ј 
у.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, д 
р с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S}  
<p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију ст 
егово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би  
е муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над по 
ош поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкри 
ати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво сас 
рачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни  
 је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што 
ад на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се 
 Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, 
нати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега рад 
узеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S 
!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} 
 раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више  
загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман с 
машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе 
ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђер 
олом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником по 
ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им 
ога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доноси 
била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} 
о разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су зап 
ове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо  
нда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја 
ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Г 
е Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише 
а судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p 
вима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све 
рђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него ико 
чанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и пл 
де крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} М 
лиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у гост 
а.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео С 
 <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код д 
ог Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, 
: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Как 
иру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турц 
Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и сумо 
 двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред оч 
им долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не о 
ута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела 
и га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> 
али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубин 
бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају п 
ахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним о 
анас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S}  
 да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави б 
едне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш  
 не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад  
 два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман 
у, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а  
а тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у п 
његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу с 
ету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало 
 очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу 
видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Ст 
лике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са о 
и ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласо 
стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојни 
ао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша до 
збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина м 
н није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три п 
ну Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина 
еше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</ 
брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток,  
нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу  
буха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Рудн 
о.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинил 
маш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако 
ске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, по 
ави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?< 
 прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуш 
ио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дам 
ко ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањ 
илана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не од 
.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у  
витој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у 
води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође 
реност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним м 
на, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дођ 
погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p>  
, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; он 
е, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а н 
аше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити  
 а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми 
служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте при 
ли и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлаз 
е и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упо 
p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, 
главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, ко 
елео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сати 
 већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила су 
необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те 
овољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у сел 
у је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин ра 
 сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је  
, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p 
</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у  
а светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад  
е је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде. 
ло.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз  
ђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Ан 
а, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као пос 
оји нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пре 
 битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гусла 
ака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{ 
и чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини са 
нак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислит 
отињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже 
p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мо 
 Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже с 
же догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао нек 
рети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="2 
не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудни 
 Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде м 
<p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава 
рно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није  
е.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера 
 ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно  
о те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, шт 
 виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гро 
<p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да ј 
 остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке ми 
а? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узгл 
оме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су 
 су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, заг 
на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива д 
 Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па ка 
 скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на 
асклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и 
еба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и  
е субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други нег 
 у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе с 
 Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} 
авидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" />< 
{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као  
еј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто  
кшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, 
да је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта у 
зила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.< 
 знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а ч 
 Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за гора 
ављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој к 
ч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, н 
година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замре 
е, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан  
озревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прили 
 ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све 
, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па н 
е!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у проц 
тнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвор 
који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му ј 
воља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој 
у трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господство 
ајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су  
ништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} О 
мирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га укло 
тра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточић 
 и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљ 
ћ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово 
p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у с 
уга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џин 
пратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се 
своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима при 
а?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен 
па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје. 
ша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распирив 
а Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са ст 
ве.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман 
наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и ш 
.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, 
ија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На ма 
хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неко 
д бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си  
а њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухват 
 песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— З 
но с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре 
 је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l>  
 ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену 
тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, 
, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек а 
>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извија 
 извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале 
о што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових мом 
 срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди  
нија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и 
" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки 
ог зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном уз 
а то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено поглед 
Нема никога! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не дола 
своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, ш 
ућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гаги 
е тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из 
аника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх  
 очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до 
а као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и ната 
о и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага 
ознаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се 
 се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, 
јали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати 
 било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лакт 
јицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S 
у, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти не 
клетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими 
двући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „ 
и нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! 
 се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника  
 оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.< 
вуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући 
а јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли ј 
и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> 
час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се к 
а! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а 
који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса је 
 осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке с 
ма девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строф 
што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су 
.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут  
попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда 
последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај п 
а полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на жив 
/p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заст 
вог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— 
утао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа боја 
та си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко пр 
 нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а 
звикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дот 
>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи  
јпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сло 
о час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо с 
стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом,  
воме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама 
 и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а  
у одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја  
која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај слу 
чи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не од 
дост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо  
а.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им  
ма чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе о 
 да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајеви 
о ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику  
Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страхо 
 тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно дру 
собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаш 
о је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића  
исао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па  
роме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</ 
лом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, кој 
оз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Ус 
акну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што 
ти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравач 
 Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине  
ичко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, су 
арочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он  
су, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг  
з куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манас 
равда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све  
ли невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих 
и, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају сл 
 Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић,  
дића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војко 
што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам  
апамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма 
и, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими 
 га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> 
еђу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станкови 
 смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу с 
аш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог 
доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, х 
рипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се 
рема којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окре 
 и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали 
е крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крс 
 и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p>  
и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S 
нака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат,  
 како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што 
 Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да 
мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи 
е пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докл 
, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па н 
Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сру 
антијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, С 
 разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их 
У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на 
 опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме 
смо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138"  
 па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не мог 
а га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих д 
а у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се дру 
атељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да  
аг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене 
озову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу ук 
 глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напип 
лаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је  
и се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан 
оловине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што изби 
 захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину,  
о стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да 
 стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа,  
 је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада св 
аздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из ма 
рио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше оси 
исмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњив 
 није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Ми 
у сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо 
{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда 
 — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Зему 
 осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на уст 
њају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не пор 
 торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, как 
одар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машица 
 докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима стран 
дан савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле  
реву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочић 
су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу 
енице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по  
цире, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, 
о ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђ 
ко и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па  
ења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој с 
а вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио б 
ове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо 
иних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачув 
опусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна бр 
ах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-ду 
p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у не 
о лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опр 
се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку 
друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти 
његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" />< 
.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори См 
!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S}  
се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p> 
је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре  
 Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је  
 исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима и 
пића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— 
нојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска г 
знемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— 
ено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они од 
илоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у  
ају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења 
еч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да  
 и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе  
по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Јед 
ном у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, 
ју.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље маз 
, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају 
и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све  
, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игумано 
ћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкиват 
оја се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну и 
ица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ,  
и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи- 
ну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што бл 
е, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су с 
 плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам при 
таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S 
за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узви 
уванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лул 
снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу с 
јим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајд 
и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пун 
узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из н 
а, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На 
 светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени п 
ају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале  
 загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и 
чију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а т 
иховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се н 
ери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе 
вени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним г 
ко, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе 
 издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо  
ли-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветља 
аци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само  
га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за м 
у бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из 
тених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као 
} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и 
 се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежн 
вен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и  
био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једно 
 је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали  
ла и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb 
пне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="ch 
! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута 
ао крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није виде 
јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због раниц 
 засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад ко 
, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће  
 осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што  
гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме  
то је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, 
ку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје гра 
ња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи 
шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одгов 
ена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава  
 осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па рум 
 да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и б 
 му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправ 
 збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и поч 
цима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ  
ма тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и к 
бухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињс 
нчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шуш 
као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни вр 
га Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа прем 
тлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу 
маља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике п 
 блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче сво 
 главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осва 
них мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада смета 
д му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се ра 
а одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" />  
43" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је 
бо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно,  
 се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети 
S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} П 
тавити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се ч 
.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, 
алити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год  
у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезо 
јку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте  
, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира 
 пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете 
 кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале т 
их грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај  
рак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведр 
, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горск 
 цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу 
ага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{ 
су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија 
лих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин  
увати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p> 
езани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не л 
тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" / 
тури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — 
 Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захва 
агом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења по 
азвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да 
до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се  
оново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше  
? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и но 
 Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узб 
ветлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше 
то заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи н 
<p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} 
а га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, ко 
ада се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима 
 од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом з 
д више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо 
а чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— 
амо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S 
p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста 
седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо по 
 невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сум 
ао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам 
ин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S 
о отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазн 
 <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћу 
е спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, 
о Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају 
им народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у  
ина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало ј 
и, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу ј 
ли да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А 
 зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не 
шој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</ 
 све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћ 
ело заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> 
бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полуглас 
остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци  
јно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући н 
лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт бр 
вник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на 
гу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремат 
уманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И  
поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем о 
и по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, л 
ако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n 
ти, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана  
 подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљ 
ено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињ 
асте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза наср 
 по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и  
Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p>  
</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити 
па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти  
једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник н 
ли, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би д 
</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо 
кри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те д 
а Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p 
есму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била ј 
ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио ста 
ине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p>  
ој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игуманов 
аукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у стр 
за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право  
.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који п 
незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наг 
чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице  
ање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је оп 
рци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима 
и летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи укло 
 тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма  
амога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до ок 
p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет а 
врсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти ј 
н.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га 
мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе д 
а око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста ви 
мена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година 
душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћ 
о мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне тв 
ноге руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га све 
ђице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поно 
гледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди,  
стињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих  
 руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Ме 
на рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што  
диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и јо 
 море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају неб 
ги, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p>  
сте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикн 
амрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе веј 
вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а 
 навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, скло 
горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под кој 
идајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у  
олине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тес 
од источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом с 
том страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у к 
.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу прову 
и себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође 
пусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини 
/p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турч 
p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p 
ре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упа 
p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме ха 
 вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, 
танојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се в 
ака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира 
м, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из С 
проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара 
да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узруј 
ћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та о 
p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих  
, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <p 
 што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> < 
ладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, 
ише овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их поднос 
, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Друг 
} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледај 
5" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пре 
е га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика 
 колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само за 
лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте,  
p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мр 
јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам су 
вите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишк 
 знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p 
о, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p>  
вде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па  
дите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако 
— И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и 
у узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај  
 начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ  
в миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може б 
и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге 
 сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир 
тлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се 
шли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како т 
!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице 
нчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинам 
долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се см 
о, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакл 
мрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрну 
 око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турак 
 дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојч 
 мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, 
, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Стано 
н је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију 
нских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, к 
 од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души  
пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и зас 
 се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха  
 дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— И 
.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Тур 
збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу 
ве, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једн 
башкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S}  
е више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба пу 
е преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лиц 
је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је би 
или хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у оч 
е одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним ши 
опла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она н 
рне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак жив 
а је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игум 
S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него  
ио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то ис 
овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> 
ала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на вра 
аћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу. 
ки Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без су 
утра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучји 
 путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се н 
егао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не гов 
ејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом. 
к покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сав 
ије само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препу 
е гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упр 
а стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p 
} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастир 
и на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да 
то се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју суд 
да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао,  
ију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више  
о зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да ни 
мник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај м 
пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића  
 друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори  
же у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чи 
римите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојев 
њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта 
 и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је с 
 зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскури 
авуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рук 
трнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђе 
буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те ниј 
реме прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава 
усто засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж  
овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера 
 свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по  
4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео 
Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, 
; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе  
на и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, 
ало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике,  
да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и п 
лико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред а 
— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хара 
 Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено превр 
је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сум 
цима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага  
ти.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у 
и ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се п 
о. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо  
не туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на свак 
 вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Бо 
врани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.< 
S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час 
о, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је ње 
Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и з 
лост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње  
ека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> 
мно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио! 
е људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S}  
рја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто мо 
 Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед  
кој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, 
, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете 
видовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштање 
ко раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама. 
ње још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> обла 
одина.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њи 
 прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да 
а седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немил 
аше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли так 
 помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био сам 
/> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне  
а младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цр 
д пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха за 
ца тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да 
 Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми укл 
мом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни вета 
му, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало 
на није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се  
: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" />< 
" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле прв 
 /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одл 
зу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром,  
рсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитво 
 писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у  
маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у  
ш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, 
едном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} 
 епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се в 
да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где  
ше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и зби 
p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од не 
ло у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> 
сприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му  
кву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве вра 
дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изнен 
 је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испри 
и је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од слав 
о живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао п 
анку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо  
 су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све 
миља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n=" 
 беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из 
поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се  
ватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости  
рио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угле 
чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламк 
вај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак  
ујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило измеђ 
још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде,  
а ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати ог 
 два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Кол 
 се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>М 
> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отур 
о није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео  
каста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решмето 
 <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час проч 
 замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, заш 
/p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>—  
 те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи  
ао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, 
у се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело  
езало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату 
о из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је о 
ћу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него  
сечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж се 
 је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа ог 
S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и ње 
 <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и к 
а од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су го 
 тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче б 
знобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах ј 
је је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p 
време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да шт 
 прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад ниј 
јице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђ 
 хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су  
а заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> < 
аћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се 
 одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га  
 се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако с 
у, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Ту 
оме претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и С 
ално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игума 
дати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па 
да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао —  
махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p 
њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман  
бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и  
, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало тра 
то је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — 
потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео жи 
 да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па  
реш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо  
аничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари  
ога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, став 
 дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи 
, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све 
од су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили 
— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће 
.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша пр 
>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њ 
 погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било ј 
ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила 
ође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она 
ше.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага 
ве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ 
итвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика в 
оме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у  
 са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из 
 твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силаз 
она, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом з 
хача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, м 
што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та ве 
 у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко б 
зала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, м 
На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београд 
 девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се з 
урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе 
м крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> < 
се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови 
овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти 
х сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и 
, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију 
 осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S}  
 да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој 
и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S 
а кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже  
агићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало н 
ј ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да 
 не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтели 
о мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из гла 
о око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива не 
</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турц 
с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губ 
ако промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Мале 
ке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, ш 
амених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима 
увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу 
ака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја 
ина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме з 
ца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игуман 
 Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, р 
 разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за нек 
 жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненад 
и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па к 
 се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је 
ао тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осет 
> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима ви 
а је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад  
ацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Оч 
а онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њег 
шиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим  
p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака она 
о кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до ма 
је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео  
воју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је м 
те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се укло 
око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела че 
на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли при 
клони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Ми 
евање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толи 
а викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, 
а, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуш 
е једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да  
ратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, д 
који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према ју 
моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, х 
 не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запома 
гађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, да 
<p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси н 
е причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше се 
 нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дића 
ала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза 
кса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да по 
 славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како  
 његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и 
ј хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја к 
ечи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у 
јепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опак 
, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и 
 освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестог 
</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.< 
затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан 
ком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а 
де је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно,  
ремена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њи 
 присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља сел 
ледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месеч 
 <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на јед 
уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Ст 
гао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с ли 
еница.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро св 
атила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни ј 
ломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га пос 
 свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости. 
с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p>  
 зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља с 
p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезек 
>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на ра 
леда у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у рук 
вај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шум 
једном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p 
ју погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, кум 
 Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} 
тице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и о 
ше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху  
} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, ко 
 <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговор 
ало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози  
уке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p> 
ас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међ 
аравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи  
свим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико м 
и око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у  
и? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Ра 
м још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни д 
вори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић  
мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више 
 је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупић 
Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као  
та Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p 
 тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си 
 му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p>  
зумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слуш 
ги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од ап 
аоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да н 
 је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, 
гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p 
леда и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић ма 
могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу уби 
дај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачу 
о ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} 
ки забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи прог 
 до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман  
ницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође. 
лоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуш 
, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S 
да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде 
и, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говори 
а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори н 
.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, 
 <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша 
чи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="1 
 оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори. 
а Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић  
 да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се  
</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није 
сно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} 
е га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан 
погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год 
у Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао н 
и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{ 
м.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме 
та густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До  
о полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Позн 
анову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу  
руги? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честит 
о пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На само 
p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи 
Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа  
ан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага,  
де је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, 
ко ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору.  
, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче!  
p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на 
 невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на 
агиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи погле 
ваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због н 
 ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, ка 
Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркн 
ти очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и,  
 <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче  
а сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седе 
<p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — з 
 у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{ 
 Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже г 
понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у стр 
 <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с пони 
ну у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати,  
то ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић ц 
га, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам  
у претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам  
 није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехи 
 он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је поч 
ну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо  
 као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачу 
 Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су  
ње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, —  
њаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гр 
е, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли с 
емилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очиј 
 <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица 
тупи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избија 
ако да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држ 
ета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим  
p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Вел 
Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.< 
 за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окре 
ивуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много пита 
 да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче 
 светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S}  
 — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>К 
чију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај све 
ах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке,  
м до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори  
, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове пог 
а ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесм 
има судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>—  
ад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај ч 
е на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{ 
ире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлост 
Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћ 
е после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и јед 
ја не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад б 
зао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> 
 њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је  
лико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив 
у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— П 
 речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мис 
вори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом о 
се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — од 
ић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и гор 
 то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанк 
.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Руп 
.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомил 
 с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло  
да, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је прод 
едне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје криш 
а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила  
а? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манасти 
? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Руп 
уман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али она 
ћа.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђ 
— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну  
у, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од  
а нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало. 
 посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње,  
а му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите а 
илу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је  
етовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га 
ред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна  
над суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нес 
а часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства,  
ада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, 
је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чи 
 је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо 
b n="210" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је к 
вести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи 
 избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, 
д којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мал 
и, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук,  
{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, 
вала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је ста 
ко?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да 
 необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, ш 
толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао. 
 па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла уб 
.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубо 
 је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спава 
 <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} А 
једном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу св 
ће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су  
ад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дош 
риче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саон 
 <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љ 
тару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране  
овала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пр 
погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запи 
басјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chapter 
елике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није  
53" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p 
 није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је и 
ци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти вели 
ескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања мале 
ла расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто о 
гледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да ра 
д дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освет 
на и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припр 
низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можд 
е се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао 
 Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојаси 
лико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, ул 
 n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p 
просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSection" 
дуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само 
 цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p 
мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му  
 како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем 
, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом,  
Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, св 
о је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом 
мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом сту 
 чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано 
на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано  
еста.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста?  
а, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, 
додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди,  
ли кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, 
p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред  
рао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S 
овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунч 
ла пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S 
.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо,  
еда Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" />  
баша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићени 
леда бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неко 
овину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу  
се, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице 
 испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје,  
 уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо  
, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако 
ке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбин 
о стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S 
коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која г 
следњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно рам 
="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилов 
примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бес 
лине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибу 
алимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искуп 
ем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет т 
их храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским 
студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово св 
вестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и  
рема нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза 
ложише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — реч 
вде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем 
ош већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне с 
егу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рам 
 њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници ок 
{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} По 
ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — зас 
енимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n 
 шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њез 
анима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на 
 он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће р 
 и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако 
раз и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растрова 
орђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не ус 
пред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из че 
коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгуби 
 зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игума 
чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели 
шта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мо 
/p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку 
алуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, 
ице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— 
р, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али г 
на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у вл 
 висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне р 
p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и н 
лоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су 
и да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p>  
има се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лиц 
, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се о 
у.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава све 
 кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и ч 
ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни то 
.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници д 
ла скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очи 
ту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рек 
у је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, п 
</p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић,  
ок.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се прич 
у, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева м 
рт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он 
 Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана ба 
олут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мок 
их долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се по 
но, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> < 
ђања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као 
ан заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станој 
дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село  
 главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, 
раво прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толи 
ас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још кој 
народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру свом 
} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснаж 
> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле глав 
ело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око 
оје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> < 
у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих госп 
 распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрља 
бисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, к 
но његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада не 
е у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомил 
 из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи м 
ли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд та 
ма опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бив 
е, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуман 
исам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јо 
куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S}  
 из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не  
ли га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загоне 
 ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне  
Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Р 
дник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне 
 <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /> 
Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако 
ак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је  
у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом наз 
/p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да 
го се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, 
ућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те о 
утра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишља 
родом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и до 
 на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51 
ородица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали,  
 од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јел 
вниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују,  
 па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут вод 
и с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак па 
 <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трж 
де Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један с 
сећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окр 
 њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак  
јажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стреп 
че нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мер 
рчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, 
.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — за 
 у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, 
а их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије  
рба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда жури 
та око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само гл 
— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто м 
 запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку но 
ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака од 
ах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу  
ичестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, теш 
умановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души пок 
викну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше ав 
олете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шум 
то притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа бук 
 примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебе 
ише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у 
спутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> < 
, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бир 
, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, д 
 „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као на 
 и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се  
 и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праско 
ћ, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме  
једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" />< 
чу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике 
 — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима т 
је смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Ал 
д сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропаст 
да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их  
ом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове. 
игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и п 
ве оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се  
ти Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна. 
ику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p 
лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића 
} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зо 
 нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се ш 
ан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратит 
— одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Б 
p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S 
је, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га неш 
е је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова 
тње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијен 
о ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је п 
/p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас 
злегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да  
је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му дав 
лах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, ка 
едне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, суб 
мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене  
} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак зап 
 с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло 
х гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловит 
> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>—  
га распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?< 
ирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а 
ак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање  
удише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S}  
— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред свет 
м, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо ч 
тео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставит 
p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну  
не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</ 
а.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз 
риваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца  
ву младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним 
у премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била  
ице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуње 
а не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, п 
 одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачу 
није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дош 
иће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће  
овић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један измеђ 
а га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет укл 
, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се јо 
ра ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дуб 
 се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? 
во се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратиће 
га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом 
евесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојк 
А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало  
ти.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме се 
ће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>П 
е хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три в 
кушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, и 
нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у 
— Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма,  
 <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24 
опаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу посл 
 шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери  
е Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани  
рема нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога  
де.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Ста 
гледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и с 
а Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, 
о, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић нек 
 зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према 
 за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад  
 пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, там 
ијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу 
у за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупић 
ћ и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се укло 
ма бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир 
 срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, как 
аџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.< 
рише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе об 
> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати  
пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у глав 
склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и 
урњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копо 
ко танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњ 
ти до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што б 
иђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим п 
а уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Зб 
уше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у 
рудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут с 
но хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је  
м брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да с 
 игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— В 
 приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на 
и покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и  
ај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S 
лика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомуч 
, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, 
мели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао  
одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у бр 
 шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице 
а, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме пре 
 Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи  
нким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен 
ања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
или су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклик 
Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак н 
 докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветов 
говори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p> 
 шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра д 
 <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благосло 
 пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби. 
а заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— 
, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољ 
аспећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укр 
, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 
ра, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага 
Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага 
е Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише 
андило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и по 
а од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се об 
 мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога  
ођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар  
, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крм 
 Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кр 
ко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече 
змеђу високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде 
кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S 
и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у то 
ка Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити а 
оји се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао ко 
 и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише њег 
 је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу 
н, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и  
 и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, та 
b n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене  
в позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе  
ући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, 
е у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји 
бина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, по 
та игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.< 
о мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калу 
рата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њо 
а и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначк 
ор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе с 
је из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше  
 везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара  
лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну,  
упише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У простр 
нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше 
четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, г 
n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припа 
и му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још ду 
?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али н 
ворише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, 
о на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је врши 
ви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у обр 
/p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игум 
је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спр 
не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч 
ако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка ве 
, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по  
оље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти. 
и од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше. 
 калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур,  
мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим  
дазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће 
5" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје сл 
ктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сео 
дна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" 
ћ; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи. 
едан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је прет 
лушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чист 
ао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} 
вен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет 
акну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда 
прасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледал 
и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачк 
им и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај де 
ом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што ј 
 у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над к 
 приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек од 
p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у п 
че себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и суз 
 Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за ма 
екакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли о 
мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да  
ти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p>  
еде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на 
з узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео оси 
о јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шара 
к, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /> 
д грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда 
l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l 
ним врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост 
вртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све 
ти врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, кој 
а, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. < 
ца уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан 
р-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једар 
од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и зам 
о између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће,  
 не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; н 
ге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предо 
е скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је  
е и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао з 
 <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место т 
> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа. 
 Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га  
скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио 
јка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице  
ју и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше  
оз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави н 
узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух 
започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих при 
непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у к 
и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од  
идети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбино 
ад његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога 
е одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свр 
ли заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио глав 
ово састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од  
екадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробни 
ас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако? 
Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На пра 
 Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, 
ећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врх 
миљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заб 
ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљај 
ући напоље.{S} Лагано, као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове кућ 
само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{ 
 поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, п 
теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухват 
ушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне н 
ад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напо 
е.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се  
 одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мал 
зине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти ј 
па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</ 
ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе 
стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, 
па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни пр 
густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперас 
 врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, 
ема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао ј 
, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и  
о се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, д 
е види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина 
љену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога за 
 му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Мило 
 — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не и 
и гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезин 
{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле 
— завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока 
обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као  
у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса  
смата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и ле 
ћи девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако ору 
одиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не бе 
, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врели 
ри редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи 
="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо ам 
 чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје 
н ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у тр 
право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се скл 
 други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, не 
а Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну  
зује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор. 
овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су п 
јао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очеки 
, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Мо 
ди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића. 
ну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испр 
агословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скру 
е их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— О 
p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — О 
 вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причести 
у.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </ 
рања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оруж 
у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> 
 јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се  
 мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресеч 
се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахи 
а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како с 
кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа  
ажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу 
а.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџ 
и неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?< 
ка и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p 
/p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја 
.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и 
ошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко врем 
ржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и  
а је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? 
жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S 
ао и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову мла 
се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред њег 
рати, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа ка 
и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и н 
лас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се с 
горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреп 
ви, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} 
ико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема 
д сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метан 
сом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као  
— рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а прос 
p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну 
риђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече  
 — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последњ 
мој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Оч 
ношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек с 
 <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</ 
> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Ма 
гоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим ж 
, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реци 
— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе 
је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја  
 и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — зап 
заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога ча 
b n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз прест 
од ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, шт 
мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њ 
 и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подрж 
 И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над гла 
урњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза с 
 Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? 
је овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у 
молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим 
гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељус 
ветлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око 
у сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сео 
мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та г 
олине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по с 
о цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати  
ај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Х 
они од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала 
 <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! —  
ио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи  
ем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле 
, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</ 
 љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} 
наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићев 
p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних  
 гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Х 
икну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Су 
анојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где 
ико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желе 
а очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И  
и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати 
 у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерат 
е, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно  
 времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> 
 чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше п 
ле, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети 
 на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић 
к, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољ 
, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па с 
уће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрст 
рзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити  
 Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда 
ости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба  
овом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занав 
дарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, 
 од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скоч 
 има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесн 
и да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да 
дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора  
на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S}  
убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у кори 
и данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар д 
све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогн 
у реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p 
} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће о 
тре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је  
 Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај па 
 колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је 
ћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му  
помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред  
99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Б 
сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавн 
 /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је п 
осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде  
ле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година к 
о да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би до 
 обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је в 
ећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ 
 од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то  
 Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од ње 
вало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Ш 
сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а плам 
мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лиц 
жњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и позна 
ио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе ш 
 неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је л 
 они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} А 
м?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни углед 
ични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p>  
ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, 
о и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе 
 да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је 
као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље  
у кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>—  
ма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико тол 
о.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ћ 
ти, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи о 
ва, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у оч 
се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега из 
и.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спр 
 њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, 
е тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке 
 до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће  
алих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се 
 није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи,  
, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је 
дника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт,  
ећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под. 
слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Па 
 долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити зана 
о муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан  
каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на 
сао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је в 
питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудн 
— рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џи 
 поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћ 
ацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Та 
навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манас 
<p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави лев 
S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се 
о висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав  
у на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место  
а молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ  
шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату н 
p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — у 
одигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупић 
. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам  
ите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти 
 па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви м 
их.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише 
 сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљив 
ао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда  
о и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.< 
који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана. 
 Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити суб 
аоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака  
 још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом 
онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да ра 
о њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p 
 и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{ 
езови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли  
 он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем 
еки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам  
 у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи как 
 и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља 
 одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у њег 
 је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, д 
} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којо 
/p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040 
обе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, сел 
жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p 
осна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба с 
ни што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце п 
 у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снегом, те 
да напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како по 
веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века  
га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим д 
ећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сад 
озирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не  
оме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад,  
ога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина 
рицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им ка 
 па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју 
едан потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, д 
та.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мал 
с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка иско 
p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55 
Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је  
е осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Ра 
>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S 
еним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двад 
— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш 
p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Стан 
 и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће 
чекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њим 
устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи и 
, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помис 
ахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, з 
<pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена л 
uote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога 
 онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој  
егао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милој 
2" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p>  
 боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло 
ај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Ми 
.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> < 
!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p> 
{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ  
о танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте 
е и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пи 
несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама,  
 умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подјед 
е стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег стан 
дило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак не 
ао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска в 
иротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> 
Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} 
.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно  
ње и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме рум 
 га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђ 
нда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џини 
— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухв 
д га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што  
није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прили 
јица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством. 
, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку 
0" /> износила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код исто 
ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу б 
аље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да с 
 ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са 
и грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова 
 да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш 
Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у 
ше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић. 
о копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ћ 
ти.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у  
 осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи к 
дговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да  
е, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милој 
 поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поре 
 муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у сн 
тијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се зата 
час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, 
 па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по к 
p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, 
е, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни дево 
 приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице н 
д себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка б 
{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме 
чију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прек 
 једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и бога 
/p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јо 
љење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита,  
забрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно 
ло врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на врата 
азио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у о 
> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није п 
 тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкр 
/p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дуб 
око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као 
једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих д 
 оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли за 
мака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте д 
заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико за 
е освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на  
јана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на че 
ше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Ал 
или.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застра 
када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадош 
танка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је поста 
дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше,  
уке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао 
рене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и нанов 
 наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> 
ина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горост 
 пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња,  
н овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели п 
ка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Ср 
 се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Ф 
ља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} По 
е он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам  
у га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али 
к и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По  
 он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад 
еће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p 
Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p 
{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклоп 
оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи 
ко то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.< 
је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, д 
 да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, к 
а мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уп 
 А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегл 
на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један  
о из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Ру 
о тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>—  
на се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није  
очу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико  
све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одгов 
атна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p 
страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре нег 
о?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем 
и ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче у 
и нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, 
и-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубил 
 се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p> 
ову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с 
није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодет 
те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с дес 
и пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па  
ме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га а 
аџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја ниј 
вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни до 
, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, 
а и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеж 
 бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре 
ском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба  
олена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време за 
ловити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то 
<p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, 
ад главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; вел 
та му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихра 
едом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она врат 
ов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колик 
ша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест гла 
 ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић ж 
и да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст  
аљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па 
 О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са  
 томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако 
S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а 
туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, 
Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавит 
оји жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, г 
исмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то л 
ичешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазо 
па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихва 
роб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше  
рете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, д 
обављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух  
p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у гус 
ди се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242"  
се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и  
че жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто  
чува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати,  
браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери  
еш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да ј 
јна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју ј 
луђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чи 
 па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше  
е Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самр 
е да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Мил 
кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудн 
а урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници  
не постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњ 
{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи  
ио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И  
 па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери  
и је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућ 
днели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестана 
тно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две 
ревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, о 
далинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко,  
је лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их  
дан приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме 
гло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлу 
агали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакри 
вину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! 
 с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поч 
 мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да  
тегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да  
ед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S}  
ка с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочи 
pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да од 
ури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губе 
 је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметн 
p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољиц 
ме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер 
ти.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој  
у у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из 
а.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n=" 
 му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па о 
вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S}  
је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p 
 ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се ш 
игу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово  
че гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Та 
се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који 
p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на 
сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у оно 
ар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе 
и су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и неми 
како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан 
 рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли бл 
аједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче би 
у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хај 
а тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, к 
ма, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb 
/p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну 
 скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} На 
није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њез 
рвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше ме 
на, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и 
о Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме н 
ди гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са 
часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде он 
народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржав 
таде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су  
них песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину. 
гра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу  
еута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра 
ла и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се ру 
 и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то врем 
аћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сав 
 откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку  
о замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама руд 
другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејав 
, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се 
ртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узама 
 чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта  
живљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, 
ач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима 
аплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — 
помично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв 
р према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бог 
луде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} 
>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава  
ријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, ш 
<pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су 
ли тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђ 
И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред 
што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе гла 
 па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се  
ао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега  
у пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нела 
{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као 
 уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага.  
овићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове з 
 све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права п 
лени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни;  
 гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија  
{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, ч 
лах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се ч 
е је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто зам 
{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у ј 
>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? —  
га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулост изгле 
 је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подил 
ма њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлост п 
{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу дв 
и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две п 
че му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао у 
главља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџ 
д ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наоч 
>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их по 
ући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па  
ману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p 
у субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад 
 слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се у 
е га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе  
а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одго 
дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше нар 
јају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су 
ћ и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да  
ити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лис 
урчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео. 
 је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгл 
агледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Ха 
шту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се  
ца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и 
па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине ж 
91" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дв 
се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.< 
е међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му  
 међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, 
азлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb  
, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно  
n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало. 
е није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час б 
еле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника,  
и наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око 
е и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје гл 
ије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на ком 
Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, и 
оле кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти. 
ако у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је суж 
 стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у п 
ешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време зван 
ега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и стра 
тудена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као 
сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схва 
аду пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па 
е светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу не 
 га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи поч 
ости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији  
а сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они з 
<p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, 
ело пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све виш 
 одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хв 
он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је 
о подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка сел 
 да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима н 
ашно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али  
еда и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одгово 
 нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по 
/p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> 
ено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се ус 
ну.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело из 
 и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још т 
годну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што ј 
клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у сво 
омисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се ви 
нио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био 
ако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало ка 
олова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из ку 
рњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на С 
пић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с д 
да?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима об 
оме њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је 
ни ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет г 
а захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као тала 
два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је  
д осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко по 
иште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пусто 
? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и ов 
гово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталаса 
, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све сврши 
о да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући 
и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету  
у се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног в 
тарица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резот 
више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то 
о га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али ка 
варали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазит 
уге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер 
то <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељ 
на и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија  
да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више н 
таја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испр 
S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> 
 пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине! 
њом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, х 
о си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очу 
но одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџиј 
од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља об 
обично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p 
који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе одно 
 пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи кур 
кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећ 
узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана  
ма тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше по 
ој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује  
жили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} От 
</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степениц 
ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена сел 
у мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни см 
 ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше  
 Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ до 
нажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим  
S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје 
колико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни нал 
вим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније  
ури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а к 
ачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што  
тима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у с 
латили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала неће 
ани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачк 
га, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> 
 си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и он 
твори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије п 
 а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а  
 за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и 
 по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу с 
у пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су 
ник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се иг 
аде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму,  
<p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим за 
{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села 
елео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма 
" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разл 
о самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага о 
ело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је с 
, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомич 
, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који 
ле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо,  
вежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке на 
 чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како  
хом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, св 
дирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од п 
па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све заја 
>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао  
су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресе 
а малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце  
вога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио  
а, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема 
рава мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала ј 
{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, 
лити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начин 
рчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљ 
учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — з 
<p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А  
азницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S}  
ело, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовник 
 од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p 
 зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бле 
о те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете наза 
сом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина 
 Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију. 
одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p 
-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред г 
ом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и  
аде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна  
лучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и 
> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После р 
 аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати 
 је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене. 
и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпус 
нуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово дво 
устити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад ј 
, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе  
езоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни  
тиву оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижа 
обро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирањ 
нили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у  
 је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља 
аке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пре 
асред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић 
ше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш тол 
угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је б 
рака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе  
.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одми 
ада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да  
ада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и к 
а му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је 
 море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом  
сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Р 
се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да  
 мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сат 
хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупи 
ежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p> 
опашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће  
пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла  
 да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана,  
миривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није 
ње, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан на 
ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, 
пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни по 
Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана,  
 хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се о 
ћу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекс 
а била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p> 
сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо  
никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није  
 посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто из 
су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се в 
ло је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Р 
 сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости,  
 ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега д 
 се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа пом 
, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са н 
њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њим 
ремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите 
лоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p 
калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић  
одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га < 
е слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, 
Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда 
јдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и н 
дној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао 
p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, 
 јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Ј 
сну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше 
ресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шума 
 честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше не 
е брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник ве 
ркнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И ов 
заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, С 
ме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је си 
ир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.< 
</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени  
љ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дуг 
 с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише о 
p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу ва 
довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса 
а нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица 
а је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка  
 Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ра 
га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине с 
о прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> < 
ицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и  
јући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну  
рица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слу 
их мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се 
но прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осети 
ч забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извиј 
него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох 
одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран погл 
{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до са 
} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, 
кија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хр 
pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш 
назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од  
аху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад 
, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са  
то ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху р 
врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој с 
брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светл 
кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ  
ено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у 
е и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и к 
 издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и 
 сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, зам 
шу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, 
се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, 
оге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после некол 
раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама  
ја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још пре 
разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђ 
ла прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Сми 
 и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебел 
ренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и р 
ала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позов 
 <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне  
лико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрић 
анова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путе 
Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побега 
ти ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка!  
 прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</ 
браза, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих  
мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желе 
р да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше  
} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе изм 
е га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, п 
Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турак 
иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој  
се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је 
 га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к зе 
зи! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јач 
надне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколик 
ћку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А 
 — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао? 
 мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе  
олаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипа 
/p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збу 
 n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би 
грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихва 
и се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их 
злетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка  
упић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? —  
га размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста 
кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах 
 па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да  
у, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! —  
маче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} 
дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрад 
ћ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људ 
оку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у 
пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом  
јка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p> 
, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! 
помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву сто 
 довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него јо 
е Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна з 
чере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право вес 
иша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто ла 
е су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, рад 
своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на он 
о расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико 
аљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха? 
склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман 
као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и  
 одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште 
Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовни 
ђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</ 
да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Ста 
, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај п 
 Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игу 
ера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчево 
је могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и от 
су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори в 
ацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата оп 
а и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је д 
ухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Г 
 И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што 
зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин М 
После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S 
="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се и 
ли овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Леп 
етворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи  
рати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из ваја 
че обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и  
.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До 
ли и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као 
 у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад  
, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" / 
хунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{ 
ма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православн 
ани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже д 
 и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, 
p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толи 
е браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у гро 
не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из 
веде кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже 
 сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Б 
на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момц 
ашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад ј 
напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: 
жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игу 
S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} А 
јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Мило 
ничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али 
лађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејас 
сти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, 
 и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.< 
ве зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима 
у сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек пр 
 хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, к 
 мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, ш 
, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу 
ких кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове 
 би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, св 
 очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв. 
 у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака 
b n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка за 
е из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина  
у трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђер 
и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим ра 
а поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се 
 се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} 
ћ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о  
а олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до  
 па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хо 
девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за ж 
ако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта  
Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Ме 
 из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесан 
усну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} По 
о после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе изб 
 где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла д 
м.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који ј 
ке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била преп 
p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум 
ећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај 
е, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени,  
 разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три  
хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза 
<p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, че 
а није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да поста 
 било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинит 
ју тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p 
} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше г 
а, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу 
крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили с 
здати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак  
Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо,  
 коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То  
но осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, т 
се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђ 
 ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћани 
ини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно пролом 
ст није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се д 
 је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb 
шта, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво распол 
а није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилик 
 вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А  
ше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су обор 
 малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би сру 
{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са сво 
клопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстој 
ке како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су  
 наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву  
ивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и п 
није људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили наме 
 молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимс 
за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га дру 
 неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — 
кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче  
е одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побож 
а браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење  
бичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Дим 
 много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</ 
/p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p 
у се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разоре 
ске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина 
д срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се  
епао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докл 
жак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и  
томе часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружа 
 прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, п 
аву.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохва 
ни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Б 
 прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше леши 
 а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у  
ла.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго ч 
миља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и руш 
џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели. 
 која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан изр 
ио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крс 
а за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи М 
а бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испуст 
ш су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и де 
Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека  
 дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И 
икну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром с 
па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и пост 
 као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над  
је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наум 
се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прега 
дина у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p 
цањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили 
p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а гус 
то је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагиће 
 од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а пот 
Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ћ 
 праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезини 
це, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом поглед 
азлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а кад 
чију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челе 
 густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <milestone unit="sub 
/p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> < 
још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам  
ок је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, д 
р започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} З 
 да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу при 
 спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се н 
ће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумагли 
сто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује 
чка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осет 
буку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирски 
емли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благосло 
 по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као крист 
уманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> 
Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се и 
ти се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци  
мановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве,  
.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о 
ло ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се 
ина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих хра 
е сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала пр 
 се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар  
оне.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У прол 
уде затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, ал 
на сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што 
и је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Са 
оду.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <p 
из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гл 
села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић 
и.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други знача 
 он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у 
ина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" />< 
хукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако са 
p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па,  
борише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мал 
n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гом 
а је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула п 
мишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из ку 
и граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чу 
грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети бр 
побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или не 
која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели,  
 изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што м 
и је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде  
усти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхт 
нев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, к 
ћа од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беу 
 су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше  
ичај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир по 
потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, н 
мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске 
гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје о 
зјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му 
ка агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а 
p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p 
илно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Сми 
ашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима с 
 и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче  
змеђу виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он  
у, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима зд 
{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није ј 
 кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му наре 
 манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се 
 Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дру 
аваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа 
ислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му иза 
не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковић 
воме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога  
друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.< 
маћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с 
вцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ т 
дећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорел 
ти, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и оно 
 њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Са 
ле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се т 
сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре вр 
е био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мал 
је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико 
ини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{ 
иле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудн 
{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је 
{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали- 
 га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што 
га?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини 
са, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме 
ћ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном мест 
о, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега 
 чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Б 
 још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од 
и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и 
окрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} 
живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта 
мо да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и ста 
ровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од ово 
ој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шу 
то год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један зароб 
јак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и  
 удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, шт 
 би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађ 
у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не 
<p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.< 
> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневер 
о се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће мо 
, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало от 
ити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу в 
 ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече,  
S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, к 
ање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошап 
а и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а погле 
ве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим  
па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је по 
а, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Ру 
и оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад 
ке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно 
и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапу 
скога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје 
ле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад бр 
ло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на о 
ки топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са у 
ве светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас састав 
p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег 
тању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких не 
шћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! 
 који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих прим 
попадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S}  
ана димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, 
е на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен л 
им женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица  
гуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p> 
е, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снах 
егунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село,  
у из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније з 
дна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не 
јана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полаг 
ела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина  
Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио,  
 Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једн 
 Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову м 
S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светл 
/p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу в 
оношу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептиј 
 у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врис 
 више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи 
ином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игум 
е преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера 
гледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога с 
 два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је,  
ла, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{ 
акон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S 
уда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још 
и сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</ 
запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p>  
</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манаст 
 Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата 
носи? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — з 
на дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегл 
ши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа 
ом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише 
а, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада н 
ети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то о 
>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз  
у одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га  
 врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче кал 
оше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном  
е овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га  
рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак те 
онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па 
е своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмех 
о у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим;  
.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — прогов 
оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз 
де! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити је 
и, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад под 
има и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахн 
у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу 
е и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак  
трнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S}  
ј тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Бе 
даре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђе 
 се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу ос 
} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађе 
 <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана 
е не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу 
 и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џи 
е не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда:  
то отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко  
олицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сни 
па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо  
иљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се ок 
опе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе дим 
уман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трул 
стирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игу 
кажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег и 
ња није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше сам 
иваде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како  
аса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете 
ири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па  
а.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и 
 извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњ 
кле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{ 
ао дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></ 
 у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњиш 
вор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— 
ајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу,  
" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да ниј 
еда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онак 
на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гаг 
што срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по т 
је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:< 
 утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одб 
је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му 
лија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети  
ако су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ  
он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мај 
ас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом 
ан се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше  
p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад  
латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стран 
 пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он ни 
рвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p 
е попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због че 
</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је  
их девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p> 
којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и по 
ста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му 
 се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p> 
ажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчи 
о с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев  
у хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у ру 
зу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! 
из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, не 
лаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледа 
ем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколик 
 мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што с 
доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивљ 
ченичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махн 
 у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калу 
једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, 
 ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми д 
} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему 
, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук 
 се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се  
, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично д 
у селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{ 
 последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па 
мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисл 
— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи 
 главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, пос 
ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</ 
 он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и пон 
ћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џин 
чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичн 
ла, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. 
амом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и  
 у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и она 
о надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а  
 страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су да 
резам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти 
 Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и о 
анило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, 
као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја с 
...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Не 
литву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје мест 
андук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио 
уле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p>  
х позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно 
а кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад,  
 наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само 
асу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>—  
мој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву 
вори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговор 
ових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не  
аци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли уми 
ињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, а 
под очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се по 
е.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњ 
уме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узв 
запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — 
е тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђ 
нога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p> 
 домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, те 
 па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, д 
ута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху  
ник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набас 
{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима 
арод прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њи 
укне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских пови 
 ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи 
ежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Ј 
А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу н 
за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p>  
ушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја  
подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, 
ор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом 
реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцве 
жно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратн 
м у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, 
>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је зав 
Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили д 
 крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицин 
— одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле воч 
 дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се те 
 довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону нес 
еленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело д 
овуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>—  
 када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нест 
 <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао т 
у мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, наз 
лече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће  
нама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, 
ве куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до с 
за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, к 
ољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колен 
че игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми рец 
ид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Ч 
е, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на 
ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уо 
гавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све  
, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, ка 
е, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога по 
арод.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, 
кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време ч 
 у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, шт 
родире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба 
итрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је бил 
цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе  
је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ов 
Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Госпо 
отмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати п 
 икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи  
нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коле 
т и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне ико 
разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S 
ка му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти р 
ко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се  
Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да 
о печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше до 
јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони 
ду Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе час 
<pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с го 
еринска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог 
с рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају 
 — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Ха 
аном на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара  
аџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекив 
} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватал 
е и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано 
а је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.< 
ке ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мисао лутала сасвим  
мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, ко 
ти.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би 
 је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак. 
ади! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме  
.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали 
на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају 
а на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на капији, која још 
им разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> < 
е и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</ 
ића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламњ 
иса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним пок 
ио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} С 
еће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео 
 више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху у 
ом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљ 
.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати н 
огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не ид 
се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати гу 
ај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом 
ак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, п 
с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковић 
 плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје  
повест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, г 
а.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјати 
? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој с 
нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећ 
е Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само 
она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без ње 
наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му  
им усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, мор 
у.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускоме 
руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак  
литву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="21 
 старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле 
о је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам  
стуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зе 
влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?< 
— викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, ра 
 се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али е 
n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, 
ера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме ч 
јзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само 
сам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, к 
/p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се ч 
здражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где к 
и, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и  
рена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико 
жало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и у 
 под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зо 
раха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} 
> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Т 
иних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то  
ним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и ку 
p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше још мало 
1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непу 
ко један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће р 
ог другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А  
> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да 
 је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим 
олно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче ј 
 убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, ко 
но, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице 
, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило  
бера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекај 
едан часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека 
вљен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силај 
о да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би с 
 се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио зе 
ја је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу  
у и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све 
јка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у  
димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мрати 
чу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p 
а какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских зе 
о?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часа 
то, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута 
стити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе ј 
у.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђив 
 му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је ве 
S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу к 
 дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати  
ку како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови!  
јима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно,  
и измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред ц 
а и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни т 
срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађа 
ила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено кр 
ђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га п 
ругла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} Под ј 
е, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, а 
жа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени 
х крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше 
 њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи че 
> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то? 
гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тиши 
о на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо 
роја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте ш 
ујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога 
крсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве 
и баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довик 
Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гла 
p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти о 
 гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете  
 неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станк 
овор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Ша 
каква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине 
ико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити 
о осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подр 
{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, д 
p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што  
м, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су д 
/p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не ди 
деш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, п 
жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није бра 
о агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{ 
ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три  
о и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Т 
ти сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и ка 
{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, к 
а.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, д 
рило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне,  
ти, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупи 
, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— 
аџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За д 
илика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа  
на га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb 
 и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујан 
 или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблен 
е изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко б 
а овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, х 
 несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, ли 
да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244 
ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не пр 
 и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што 
и, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала 
стију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S 
 су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисци 
 као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна прем 
Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не би 
да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато 
зговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао 
пет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, об 
ад-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну једа 
} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози  
тајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је 
дном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и п 
ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави м 
ла је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S}  
 трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, 
сле овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни д 
 да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да с 
/p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је у 
 куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак 
и облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта 
еднако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се дого 
сата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{ 
 и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо,  
џи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се 
 личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p>  
м у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли 
е, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је а 
ргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навал 
, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, 
 две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опаз 
и већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло 
а је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га оси 
ао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу 
речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста к 
е намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у 
ти молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је ц 
а, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја 
на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не изб 
!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће г 
зише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и  
 пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабу 
, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш л 
ули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као 
јка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, 
снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле обр 
102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћ 
и јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицат 
 викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Ама 
узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом д 
крај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p> 
>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка 
аши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Стано 
 њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше  
је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних ш 
> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе ни 
да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваљ 
>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да про 
прекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за 
држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе,  
{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S}  
лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађо 
агано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић уск 
дскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничар 
узе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз 
 када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а 
 кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на  
</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у ч 
есту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело. 
јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, с 
се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, за 
али неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од ду 
сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и  
ози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти 
} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје? 
ад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здрав 
>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на с 
>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цуриц 
њен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, ка 
иља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благо 
 на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У обли 
подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради ок 
а је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p 
 соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири з 
ити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је про 
нску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а  
е их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> 
е чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{ 
 он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови 
нао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу,  
љ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја са 
о раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве;  
.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин  
 казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче и 
у, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ 
 главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и 
баша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни  
 и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљос 
едан Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је в 
ога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао  
 и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никад 
е: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена бра 
шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа 
<p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана 
 Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из 
и душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да  
кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> < 
ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и он 
се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама 
ед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кућ 
орене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше  
анела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом 
, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, 
ли подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили  
е шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да 
 Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилик 
свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро,  
зуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих 
 агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући  
чне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би с 
и се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А  
 ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о по 
трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео 
но сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отвори 
 још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слуш 
 одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњ 
</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је о 
сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, 
е могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад 
зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима ш 
нако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а 
к се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, 
осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са оног 
а састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се н 
113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно  
наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде  
} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала даље.{ 
 одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну 
ретњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохват 
 врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти пона 
гњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се 
ромиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију 
о сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећање чист 
ових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га от 
опчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену по 
ита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча ис 
познавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно при 
е могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата  
 смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милој 
шли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" 
Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" />< 
S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази  
 ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикну 
д угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али м 
р немаде куд, него поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како 
 дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неко 
 али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и гу 
 измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> ко 
х за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p>  
ли субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и  
, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мр 
ди, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија  
о шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата 
 <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испосл 
н стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Ср 
ише никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а с 
је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био 
о си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би  
и?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> < 
.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се до 
је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би по 
 примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На 
" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од 
 Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у бл 
о.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему 
гнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, д 
те од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} 
о нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведо 
е обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се 
ког савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма к 
злегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су  
а ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будн 
! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макош 
нак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да 
полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио 
зре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату о 
и џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једв 
 пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често уп 
пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказа 
евше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S}  
о на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од 
 и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} Т 
 више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на с 
оме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко па 
а плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговара 
аскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се М 
не слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчи 
звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом 
д је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да с 
се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на 
S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње 
ите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам 
а калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих 
 ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису  
ицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> 
куда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око ог 
 манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносит 
волевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме з 
p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} О 
 најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је 
p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није об 
у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око прост 
дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласн 
а људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас!  
ти више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додиј 
 од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се зав 
ужи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, 
почне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса 
да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је  
исам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погле 
е, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића 
 не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у  
.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се 
вија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p>  
S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се б 
ико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у присто 
и греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од зако 
мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страв 
седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закр 
је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сен 
 боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је 
 ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, ње 
м црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младић 
е у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и 
ме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а 
>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, так 
p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста 
округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече  
амо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p 
бро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, п 
е, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта  
 коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на  
тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, —  
а нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у тр 
се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше кла 
могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то ј 
едела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити 
{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу 
 подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их ту 
 мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља 
да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га по 
ви гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен пр 
 игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p>  
НА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> < 
 више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p 
ирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све  
из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове 
 што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред своји 
а докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p 
о, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је и 
" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плахов 
 кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се  
 време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе напоље.</p> <p> 
псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски ч 
.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубур 
те вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци 
 <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пу 
н скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче коноп 
а! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одаз 
тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, к 
укама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи 
>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S 
 саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази го 
У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и 
е добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћаш 
поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запит 
се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували с 
ца, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај су 
>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{ 
лободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада,  
аћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Ш 
ако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити  
ахвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гаги 
неза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића. 
љу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у го 
трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опр 
ш плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се 
игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, 
>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче њег 
, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову 
, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са с 
 на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бо 
 изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игу 
дајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна пок 
{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, 
 најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедо 
стај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши исп 
небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно с 
ом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима  
— повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословен 
о, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се укл 
 неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода. 
, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а ра 
 воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, ка 
два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око вр 
ао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после послед 
ван.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе ок 
амку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држа 
 На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За пој 
ше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На пола 
, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо прит 
ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је  
 колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имај 
не вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати 
е амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука 
али дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-а 
више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити,  
асте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у је 
 и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — в 
гла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У не 
терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из стр 
> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли  
грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме ра 
е на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се поток 
шеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам  
стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопил 
а отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p> 
 дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је бла 
 Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуц 
 хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскак 
кога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад 
иште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Сл 
 даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, ш 
е Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је д 
дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо 
S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим 
риклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава  
 онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под те 
рски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушни 
о јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p>  
у и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напо 
/p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — зап 
 у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало 
ица испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тре 
 морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на ко 
и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спад 
емоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукам 
е њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућу 
у које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изв 
<p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача 
а, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па изв 
да невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину п 
га несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не по 
е рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хај 
аџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="1 
ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамба 
говор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те 
е да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је нар 
ака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, ка 
оји је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још 
ро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, пок 
само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна 
анас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, ост 
дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили с 
те да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој  
 свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим 
врнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братск 
 не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би с 
одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и п 
истим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се приче 
ичести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и оглас 
> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је 
па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести,  
атирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што ј 
а, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа  
пим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су в 
 вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, 
 — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p 
 би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би 
инић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Ми 
е чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /> 
Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се от 
лазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке м 
з беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази  
ећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, 
у задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле руд 
им зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до к 
ба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је 
<p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека с 
Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је са 
егова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два к 
ук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамни 
докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му треп 
ега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено  
ино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време  
 подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мрт 
слила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њен 
начи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим к 
та бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се  
 миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необ 
 дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и с 
не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети  
павати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, к 
динама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, 
и, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би  
 мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо  
ој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бел 
растове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи  
јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли  
од њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му ј 
агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l> 
ју и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, 
род се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се моли 
ђе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућу 
>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде од 
Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас 
, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу  
 До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим ми 
 нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му рук 
 и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то пол 
обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади 
у само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куд 
— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један измеђ 
ереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p 
гледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно окру 
 измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S 
шених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у 
>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, п 
задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и н 
радом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{ 
е са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> 
бар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти 
арам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их п 
атром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели 
 Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да уд 
у, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p> 
ом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. 
о га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други 
А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрви 
говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>—  
 радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да с 
 моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева  
ста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до  
Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од  
иних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пут 
Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа м 
ојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у 
ха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па  
ски код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијеног 
оте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{ 
 поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што 
ти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, би 
а агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да 
 срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак 
ад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па г 
овињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадам 
се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и  
ења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не од 
ао зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пец 
 остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиља 
тао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора,  
 мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} 
/></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.< 
ром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>О 
е око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога  
.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута св 
ро, — одговори игуман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> 
 димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној стр 
о други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је уг 
а ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу та 
 га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак на 
м, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени 
на, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан. 
ком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује 
ирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турс 
тељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом с 
 доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовим 
онио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на  
една звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} С 
ђу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затреп 
ијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осве 
на, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва прос 
ра.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле 
Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим б 
око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезум 
асти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огро 
рао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непро 
 даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој 
ласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Мил 
а.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb 
 да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што  
атећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у ч 
ину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, п 
проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихва 
ну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет 
ан између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко  
уца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка,  
ене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срц 
ебесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва зата 
>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкри 
криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај  
им агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно зво 
амо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш н 
отражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у бра 
ратски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Те 
пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни  
удбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Х 
лио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако  
.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширени 
 мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што  
 пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се деша 
ека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — М 
а ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и при 
а први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног да 
сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</ 
те неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p>— 
анастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ 
оте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се 
Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>—  
 и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и послед 
40_C9"> <head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из  
не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се з 
ар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена 
о то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p>  
} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, 
 хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више заже 
Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни 
 га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо п 
 трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> 
ва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталас 
S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се  
мисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ра 
слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура  
у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио.  
 Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим п 
и из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећ 
се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се  
јку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, п 
чи навикоше, опази како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, та 
/p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, 
ао сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леск 
ло за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Г 
вога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и оти 
 допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одје 
леда.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је 
Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе г 
>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жи 
трпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: 
кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у сам 
овиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, 
на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо ам 
де се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на закле 
оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше бо 
жана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? 
p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му 
е.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, 
ена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} 
онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасв 
ј обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— 
уселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао 
ио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више  
 Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред  
в одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су 
слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратиће 
ог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и 
ао што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих  
, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш 
чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да  
у! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја 
чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа м 
 ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.< 
су могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као  
 мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> < 
рти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, ње 
уза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> 
ривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у  
е умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му ј 
ш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лиц 
да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда,  
 онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца 
а поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.< 
сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори  
упић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човек 
скупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о сра 
 у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима т 
 Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да с 
је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Руп 
крипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста  
 Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{ 
ласале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице 
 ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто проди 
ветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није б 
вачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут 
што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако  
 Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p> 
/p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? 
рло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, к 
ео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма д 
је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и  
силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазн 
асаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па за 
</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану 
иће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! < 
ила је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо 
итнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину 
гинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале с 
а нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми ост 
 чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом 
 Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p> 
гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти прост 
обичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S} Подиже об 
мала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и  
та, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{ 
бо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се  
и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике,  
неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, ка 
као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред хано 
стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирско 
ш дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то  
 тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Мило 
ну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а  
зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе к 
и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузур 
p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, а 
шка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Мно 
да, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој ш 
сто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапал 
го и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и пла 
вадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не п 
 уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао 
и и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на призе 
ви у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкара 
 довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште  
шу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се 
 се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му 
 још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију,  
 толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да с 
ва врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p 
 мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико ј 
уљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа 
 села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на д 
а принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једн 
ацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује. 
о гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од 
 на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, 
то ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а 
и, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и 
сети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га м 
вати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете зн 
на, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим к 
о?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир ост 
урци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што до 
о нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Дев 
ебра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата,  
омишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу  
оји облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пл 
међу њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да  
да и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим наро 
погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> 
елији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнез 
сто одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан 
и, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек  
о Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, 
било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа 
е је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, бол 
 мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па 
ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку 
замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога раз 
а.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш ( 
оја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену в 
<p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p> 
 Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p>  
Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.< 
p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојник 
лах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али н 
<p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера пр 
аву, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="10 
чица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше 
ци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, ш 
</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о вели 
 прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — М 
 говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћ 
уком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се д 
лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман 
ва, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</ 
:id="SRP19040_C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се ј 
рње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — 
арак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чвр 
их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, че 
? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p 
ијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> 
и пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и  
дговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску со 
а стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно  
ад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се са 
м и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="3 
уначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а ле 
и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у стра 
са, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" />  
 спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог б 
Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утуче 
д околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију 
ану толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само  
ла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватал 
а луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена лупа на к 
 <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је п 
ла испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, б 
ост.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она с 
ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> < 
ирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p>  
 главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, 
ео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, 
естити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру,  
е пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову  
радић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапај 
лицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколик 
рака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су 
 мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у деб 
 <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрња 
ле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p> 
бори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — зап 
> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!< 
али су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и друг 
аком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотл 
ице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.< 
он, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске кр 
у.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници  
ву, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — 
се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Пит 
ивуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша 
и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања  
ђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло дев 
 капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и под 
 тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом на 
 ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар х 
о скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја гла 
ати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неко 
атић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време раз 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из  
 одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — од 
 ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара 
ао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — 
 n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа 
исто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устр 
 се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p 
о куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не пок 
</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <p 
над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.< 
о не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде в 
 дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Га 
 које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он 
очне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни  
ст мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бун 
е овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира,  
љицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском 
 прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати т 
ам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мр 
 скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их ј 
ло је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала 
ва, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S}  
рано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} 
метно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила  
бље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према там 
 очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и т 
а.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деве 
седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у сво 
инуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под вла 
! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благосло 
ао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето,  
Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где в 
 и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паств 
 да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога пог 
коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђо 
 главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све 
 сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Р 
уле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном 
а <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опаз 
иш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао п 
их, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.< 
оја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средове 
и’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти 
рудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одг 
ју и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагњ 
идиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се уп 
је.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џ 
ижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешк 
 али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кь 
 овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку к 
ју у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> < 
ком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном цркво 
p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао др 
е љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље. 
илоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама  
о, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим,  
.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече  
нити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољн 
о, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја  
 продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — з 
Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Гово 
p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или  
 Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, 
урњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да ј 
е девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајк 
 кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, н 
утња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи 
рајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку 
устише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами д 
епачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече сл 
други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му  
оглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова успл 
атове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за 
, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n=" 
 па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S}  
ке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не  
авио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у 
 <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, угра 
 изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојнико 
 обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу з 
ић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јад 
то му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била 
орне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што д 
су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио 
осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче пла 
е испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Д 
а ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас 
пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћ 
во ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам с 
оник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и ј 
 друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>—  
p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите 
p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увред 
творене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино 
оравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток,  
амо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини  
ао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање 
грева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема 
међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веро 
брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз ње 
дире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи,  
 себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну он 
а.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, б 
у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе и 
е очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је 
 то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све 
 улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје мол 
ва, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учин 
зе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писм 
ко цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не  
</p> <p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа 
 или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохва 
брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, по 
се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с  
> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад с 
бом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили буј 
тирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p> 
 од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> пространа огњишта, а раз 
е женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар 
стинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на  
ала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не 
он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успу 
ој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу 
је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{ 
ова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у 
 и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два си 
овека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато в 
S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су чове 
силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где ј 
и, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће 
 тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби 
не хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред хано 
p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу. 
жбе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде,  
 Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате 
то видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка 
ице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p>  
валила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где 
ле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p>  
време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.< 
 идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако п 
ше аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пе 
и, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је П 
обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.< 
очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа 
 <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у  
! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе,  
p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћај 
руги и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и  
е.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је к 
то не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох 
леда преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако  
о у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћ 
 Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатл 
шија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стр 
— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стрељ 
тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку су 
</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак  
его чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би 
е је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радил 
ао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не да 
ојима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лак сумра 
есвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S}  
ало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан 
па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димо 
ли облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачк 
испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милој 
приповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати там 
шина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игу 
ој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, призе 
а у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У ј 
, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче р 
 Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије п 
оге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види 
рупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и простр 
ла, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је 
онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали 
ам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју  
а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за поко 
ко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али м 
и самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога с 
му, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! —  
 растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крм 
 је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, п 
отао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога сел 
е.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на  
з Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један  
ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати 
ке почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној 
ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— 
 силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар  
 пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибук 
ука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз про 
 пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџа 
к од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељ 
цањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели о 
 украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћ 
 Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су  
у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико 
е не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуд 
поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одго 
већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да с 
 час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је 
незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, чест 
тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час  
ду, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p 
рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њ 
брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а су 
браз народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Бео 
ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако ј 
ицу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа 
> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су 
 неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне,  
<p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, 
> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ 
ога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и х 
а сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је  
стале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров с 
нојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала г 
 главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гне 
елим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напомену 
.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> < 
о година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан  
ића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то ма 
ст Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на сам 
 морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо 
естру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре укло 
а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило  
 трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче 
је учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и 
јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се 
а неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" / 
и су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбра 
амо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке 
ј огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати  
е више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хукт 
цело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоц 
не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашил 
232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни 
ожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа 
Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога  
уку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позеле 
их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве  
ивале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у 
г.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико  
јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће м 
ском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S}  
ко?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекин 
ба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли?  
 душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и  
вљено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, ка 
 рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</ 
моћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли 
вука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о  
танојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најм 
>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они 
осле Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, 
редаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним уби 
 се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони г 
ла домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима,  
ђе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана  
Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухват 
оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудет 
не куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових  
една другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас п 
 на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, шт 
 на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</ 
мењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, 
 све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то 
 светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игум 
адова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече 
у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејан 
ликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и  
ђу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди 
— продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за  
е су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пу 
а ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан раз 
агљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, о 
Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — о 
 доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговар 
 Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је  
купљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забачен 
у!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буни 
грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој икони и стад 
Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар 
хватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, а 
ње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи- 
о мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се н 
је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице 
вето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима;  
момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ ( 
змеђу густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђе 
алаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуч 
<p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне зва 
докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p>  
елу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна дев 
ом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Д 
 се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и о 
зе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао ду 
 бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околиш 
то напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез н 
да, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и  
ај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће бл 
 слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију биј 
рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле 
попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака л 
рака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и н 
асположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и суб 
о јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније 
 нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника,  
забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву 
х и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се поч 
лошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај сва 
 кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се 
 у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да ум 
вађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зи 
езиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се 
, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта,  
адрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, кој 
их повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које 
 је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одгов 
 Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све  
поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ пос 
 и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— 
на, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="2 
а тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и доса 
рете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагић 
ли измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година 
а по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очим 
клопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде  
 већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ће 
авало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе 
ати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој б 
е.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу от 
ам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало забо 
азити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тут 
ве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} 
 зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били 
оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у 
 Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, 
.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу пр 
у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему  
и шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извади 
ерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се 
Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојнико 
>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у  
окојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како 
ало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је 
упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз 
око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залаја 
ић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да д 
ј, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору  
главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чуту 
 постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртв 
 само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца 
зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џ 
збуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују 
орко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189 
 <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали п 
ијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то из 
а.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гаги 
чењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушен 
ео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом 
ао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још шт 
вио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по ма 
које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> 
 амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, прип 
 и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи- 
Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и сумора 
о човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и з 
ад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би 
су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, ода 
 мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — 
 учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а с 
ећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскоп 
поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, бић 
 <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић  
е мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он ј 
вор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p>  
.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква за 
ошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је 
p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, док 
и пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, ок 
Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мра 
елико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цр 
иму, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов 
злеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као шир 
е борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на не 
реним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети  
 у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао п 
еш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милој 
ећ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо 
ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокој 
таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше п 
хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки 
 кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они  
рне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице,  
од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вра 
ом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S}  
одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Ми 
и измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомили 
а.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата п 
 примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазир 
и.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим руднички 
 <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајд 
икога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити 
е нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као 
давде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је зан 
оњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пре 
а један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је с 
 степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, ш 
дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму 
да одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи  
и клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали,  
ичке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правов 
аху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С 
ео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полун 
око над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин поз 
а колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутар 
>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је зга 
т, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну ус 
че, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p 
<p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облак 
ремена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, обо 
 џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она  
е, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох  
 после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изг 
ено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и  
{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срц 
жи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир сед 
тла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз о 
је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што и 
 Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, 
спричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као 
ица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Ст 
о <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрс 
грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање с 
 подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрна 
пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и о 
лом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лага 
м разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, 
 је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он 
 је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљ 
ма доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито 
рав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покор 
 све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клони 
е.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим ни 
ака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгле 
висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Уж 
амо за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи  
.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудни 
ма остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро д 
а, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег  
, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и план 
е?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се,  
p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње 
 а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олу 
е га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи- 
p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина 
 Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати 
ићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S 
чин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је ху 
ма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста гро 
из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за по 
нда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме о 
p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Ми 
, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња 
Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мат 
 двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опа 
мичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у с 
 се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан  
 узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, са 
а се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он сп 
у ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колик 
асом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њези 
о?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није до 
збијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{ 
то поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео  
 <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио м 
н? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи- 
им, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрст 
</p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S}  
погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време зал 
и трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на ср 
њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је висио о 
је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одго 
 прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним  
ма да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је им 
, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плахо 
ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p>  
ићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђ 
> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</ 
Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуб 
и само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замиш 
и у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p>  
Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и по 
ђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој д 
о: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну и 
вакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци н 
 са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тиц 
 пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као нај 
чани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју де 
уђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута за 
отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Ма 
} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни крив 
S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће пом 
 па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, 
 у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропа 
А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у с 
.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, е 
рава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и в 
рхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>—  
ти пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико оме 
, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и 
сову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, 
лекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А ш 
естрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио,  
ед којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и  
и, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која с 
у долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један о 
омилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неб 
? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака 
руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је  
више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путни 
ени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио 
е она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три  
нић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да муте 
ка уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше н 
коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уз 
е имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да  
p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој 
у књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> 
ка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n 
, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађ 
ао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, 
арише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришт 
иша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге ка 
а шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазв 
, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви,  
дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш  
јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изг 
ш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на т 
рахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пр 
 се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су 
есеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по м 
ешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо,  
к већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мал 
 Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на 
едеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих 
емати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме 
ијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима  
јака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, к 
, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћ 
ња од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува св 
да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— 
 начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека 
.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено у 
оје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема ру 
село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, ка 
н Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</ 
старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао 
 оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву 
ла на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, ш 
т због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је он 
а игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — 
гуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викн 
лом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А по 
еш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако  
е снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза  
а.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, 
никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и  
Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман,  
оју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва м 
ох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан,  
е субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси у 
еруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти  
амо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одгово 
авало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство то 
 наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стад 
, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак п 
укама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и  
.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Ста 
 нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се с 
пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га 
 Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазв 
ином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да с 
да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку 
а се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари би 
е га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње 
{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њих 
д су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда са 
 за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>—  
а овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише  
пропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — 
уљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака 
 ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гр 
.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и каме 
ље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно неприја 
 други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, 
ре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева 
 његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплета 
ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— 
тара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и н 
еља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да м 
 јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Са 
војку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на зга 
иј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му уст 
ази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакрив 
ин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и  
ца што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само углед 
и мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи  
кне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују  
војку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одма 
ре, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи м 
е.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја  
 Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати  
 застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде 
 да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, обо 
ку прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце,  
луд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а он 
, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се  
све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој 
игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Суба 
и и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала  
после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа ка 
у испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не 
се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још ј 
ако сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова доб 
пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и и 
та Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник з 
пипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме 
у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и  
/> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда 
крива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници 
енилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута 
, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо 
ml:id="SRP19040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бир 
е тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их доч 
 беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велик 
а јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" 
ање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, 
испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли 
.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од вре 
у била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је с 
ну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је бил 
ила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком ос 
Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у л 
Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не преста 
ивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у је 
7" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрште 
адала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и  
е игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су 
има, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у с 
 на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p> 
глене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме д 
е један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зо 
овна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који по 
у стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из ва 
је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије 
д дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему 
изали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док  
високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, п 
ћем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бе 
еме стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино 
ајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих 
 се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху нао 
ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више с 
 о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима 
 прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, 
ико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком  
 зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним руднич 
ном и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад с 
то је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче да се изли 
еру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћа 
па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао  
утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и 
знала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче 
осио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни 
pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла г 
пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад С 
 кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{ 
одвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати м 
та Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче 
препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се 
 је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, преда 
ла у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Ср 
о у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци б 
 <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> < 
је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело 
у опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осе 
 између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву 
 да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови срод 
се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку изб 
ва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље ни 
зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с  
турао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога 
коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S 
а и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојн 
у и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто  
} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркас 
и, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и 
ицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина п 
рати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p>  
д се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих 
ружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме ча 
мим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те  
тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелд 
 није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све  
помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи г 
ивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осе 
 јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несно 
вио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да  
 тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује 
.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад по 
таје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се з 
танковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али  
одом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да по 
ешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад  
S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и  
е? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S 
леко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћ 
ижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је виде 
уком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке,  
обгрлио младицу, која је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и 
њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га пам 
мо шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p>  
ака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко 
и вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мисл 
агодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако ј 
е није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућ 
лед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на 
 из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каж 
 дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гл 
ше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S}  
е задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може 
лонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуште 
о у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахи 
 и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у ч 
а пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p 
о ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговор 
дна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство му 
 у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана ок 
м, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} 
позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала до 
е, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно т 
дсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа п 
— и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није  
? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђ 
о нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђе 
зна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једн 
љаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разл 
а још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пр 
 потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се у 
нина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине 
тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и  
{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним у 
 одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из з 
 потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несве 
 успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Т 
је су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријски 
и по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђе 
упић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Морав 
 <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потк 
у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Д 
ћи, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају о 
, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељак 
м неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на 
на нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења 
као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које 
</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шу 
> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с 
с на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те лич 
ан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а  
/> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А о 
 дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> < 
 главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па  
рчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од њ 
део на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Ба 
тиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" / 
кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића и 
 поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то 
оглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остав 
нику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и к 
, намењен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким л 
нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему  
ан од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— На 
uote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хлад 
„Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише д 
е лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова,  
е, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код му 
о Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као 
о кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говори 
></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој  
ти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу ру 
 насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на  
ј разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А 
ије га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли 
 себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разаб 
зведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се разведр 
p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово  
у га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који 
ина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица 
а плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S}  
да, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спа 
о устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Ми 
ићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није  
>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који 
тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, п 
овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек к 
 уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног у 
еда на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одго 
вори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно пог 
са излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанино 
ака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у то 
у Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опом 
, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како 
агић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису 
осте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{ 
иковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страш 
 нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се х 
а, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још о 
расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је нек 
 n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе с 
е су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти  
огу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђ 
(Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.< 
ашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лиц 
о. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа м 
>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми н 
ко му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слик 
не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те  
че, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да м 
ржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио.{S}  
p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало на 
 живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не 
жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Ста 
ђено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p 
— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тв 
 се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуш 
цу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском ат 
бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би  
лед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не  
или?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у ку 
а троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ва 
у те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџ 
кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, уј 
га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као з 
а све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ов 
 њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више 
ку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик 
је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није уша 
им.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њем 
ори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори о 
 не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на једа 
ни; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезиних у 
ао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</ 
ти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њи 
аклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Х 
p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, н 
Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{ 
 се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће о 
ић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрић 
p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и 
> <p>Муњевит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погл 
а се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што 
леда у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и 
ве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; 
пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста 
и длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте м 
p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, дому 
="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, бола 
сти продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не  
ачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p 
p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољу 
ело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачув 
оје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} 
или под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро 
</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S 
 страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p 
</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав  
рилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У преп 
 да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али 
!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као 
> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која 
 нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као зали 
о двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манас 
. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. 
же избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све  
појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они  
спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш 
што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слуша 
оје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном 
>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножеви 
.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и ка 
ати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{ 
 друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ 
лоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај  
 А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам  
.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у 
моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер  
што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>—  
се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек  
бер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Сна 
Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овам 
онео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео 
р утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли ју 
аћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је ве 
иноћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — од 
а га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је он 
 духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се 
> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</ 
е.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. —  
> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извез 
 готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— 
н се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црк 
 и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Руп 
 да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах  
е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџи 
чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, а 
 ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шак 
о памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на 
о кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зор 
! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се п 
истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца  
о, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешк 
љу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се о 
{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, за 
 <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над  
е.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{ 
ругој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, 
/p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а иск 
јом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду  
едног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а погле 
шту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора у 
/></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим на 
та своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у ман 
а.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети свој 
 давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре  
p> <p>Као оштри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом. 
...</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло за 
/></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, бу 
ајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежа 
а од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} 
а код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе п 
оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одг 
 њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати  
ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети о 
адним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како м 
изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стај 
јка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи  
 потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну  
е не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А та 
 пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n="11" /> ову 
о, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва 
о погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре  
души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну с 
ш у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога ст 
ао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, н 
у између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, п 
силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сва 
е, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, са 
бију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се  
е, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозде 
 полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али 
а ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће 
е Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="1 
 је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ  
есечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просе 
p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејави 
 узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> 
Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао 
чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учи 
мљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових р 
сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на с 
глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мор 
а, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и 
мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас  
> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво по 
се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко ко 
јаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пру 
реуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је 
на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у  
, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежа 
наху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</ 
ва.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени,  
 што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Ру 
Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високи 
јдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову 
 то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку 
 брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на да 
ма, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста 
Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке  
ли, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних се 
теља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се  
бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе  
знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за 
е толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу т 
јвећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе 
слима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а  
терао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху  
ђену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осе 
 крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржат 
оља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура за 
езови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Гор 
а кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из 
р-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима пред 
то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је нај 
а је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговориш 
ђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смех 
у и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на 
лагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и најве 
Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси из 
кне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи б 
м истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n= 
 што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке  
екса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потво 
и крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле 
на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезо 
сао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Го 
едно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплак 
кса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незго 
ијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Не 
 се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па,  
го поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци  
 овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p>  
и.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџиј 
ири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку 
ласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, 
 на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су 
ака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окре 
ан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднич 
ш данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а  
 Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад углед 
те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу о 
 диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> < 
 земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.< 
одине сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па  
то је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала с 
 је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или 
 пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му а 
а му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како  
ли ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим 
му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, 
бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и неве 
 са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размиш 
стајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха сед 
е бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу зам 
> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате 
и гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш са 
паде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} В 
палио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убиј 
е, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустав 
 срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у једа 
 угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну оч 
и, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је д 
кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не 
хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па т 
д стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад 
у се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава јо 
 чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако  
гано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој р 
нога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по сел 
} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многи 
Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пре 
е разазнавати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело 
вих шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговим 
ко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У ов 
, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ руднич 
о се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те д 
аталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом 
ио из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, п 
м, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих дво 
ити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, шт 
.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, је 
та, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па н 
 би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој  
 заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали да 
то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> 
 из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светло 
шко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад н 
ако ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опреза 
ткуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’  
још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гаг 
ге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане  
заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и  
 бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На ис 
и пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је б 
уднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако  
наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на тефер 
оточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} 
а, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, с 
аку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па д 
раведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића,  
ника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p 
 трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао  
нићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли 
не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћ 
де, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона  
ар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети  
ђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је 
љан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом 
да појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне,  
ући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се  
унуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар н 
но разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сиротог на 
ри судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била с 
 нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се 
традају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никад 
чак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио  
 је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини  
нчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на запад 
ицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одс 
а ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунц 
влом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке,  
деса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе 
, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите 
а за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по њ 
е то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињ 
ити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј  
 светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад  
 је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле 
 је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваље 
ада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између  
pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место јед 
 тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те ра 
ла пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеше обила 
атрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S}  
 кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која  
о се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му т 
окле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезинова молитва, она клања, дотиче  
су летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и пот 
чер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, 
 ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта 
очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка извод 
ако је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одмет 
њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, а 
 руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи 
удноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бе 
 густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S}  
се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на св 
p>Када је прекужио преко половине пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа некол 
 овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> 
 ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест 
пе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је г 
Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
аниште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за н 
о, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на ово 
 рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој бех 
ао да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, 
у је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слу 
анима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одм 
кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну  
да ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и пра 
<p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, 
читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га 
провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече уз 
а, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан 
<p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <p 
била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки 
а га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p> 
ца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и п 
> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи 
а би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на коме му мало 
а кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну трон 
би Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p 
ћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с ка 
то се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за 
и главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну  
 заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је  
аз одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако  
 колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку сте 
окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син,  
ти, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нис 
е, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p 
била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, 
ао помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући  
 из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојнико 
 већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним гла 
иште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам 
Нема излаза! — помисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S}  
 рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не  
 се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна 
медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њем 
егати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} 
/></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у 
тару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па 
рпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна пору 
 их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и 
округао и каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{ 
 децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ 
p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчи 
Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрек 
клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и  
рити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опрошт 
везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових о 
 али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у то 
радскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града 
 се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, по 
ва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсеко 
 Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаес 
рвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, ш 
спу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их сн 
 све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, при 
> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене  
ли од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и х 
лена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пр 
ећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше  
о поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се 
ца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу пл 
е, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све 
избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибов 
>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!< 
џи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело те 
ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гост 
Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу  
им игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави  
а, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору,  
<pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њи 
лом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унут 
 али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослобод 
 ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђош 
же и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од 
 је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се  
и, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да  
ом осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа  
часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта  
ед друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тр 
аку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> 
.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поч 
одило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив  
н, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез с 
ивши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње,  
и грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искоч 
, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не пр 
а у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу от 
ћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Га 
вршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот 
ј сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, мн 
пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља  
а нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духо 
га као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе 
ају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се с 
о држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?< 
ван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда 
оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добр 
.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb 
></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на с 
а га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згну 
целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме з 
, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</ 
ма никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је 
а изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак. 
и се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га 
елива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па,  
ма сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толи 
и му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби виш 
 се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом рук 
<p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише 
еме, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид ј 
, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови. 
>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" 
ану, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поц 
е фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, св 
е добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми ј 
манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у  
е! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика,  
о, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засј 
ад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двор 
субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>—  
 подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S 
 друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак 
вник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Ми 
ам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па шт 
викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него поче по 
очи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? 
ао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{ 
а тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати 
е толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — у 
а је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према 
> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између го 
 гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их т 
а не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на којима 
дника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих плани 
рбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу  
д кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод  
надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла 
ја од оне на Руднику, њој је подједнако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота  
е уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је в 
ашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на запа 
 то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нем 
ата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као зла 
 покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабу 
и, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета 
те прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго 
ега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи доби 
а и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на по 
 уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" />< 
а врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног 
за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Је 
ао сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна доли 
 младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте 
на ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око раз 
нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и из 
оли.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта  
> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</ 
<p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по г 
о истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува.. 
им поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом пол 
с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према  
рст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Руп 
, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао;  
 о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немад 
ојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе п 
ћу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним 
а потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне н 
еља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>—  
, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сеља 
 није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како ку 
атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, н 
е руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дам 
пић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију 
p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено л 
 као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио,  
дну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него  
оворио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, кој 
е; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ов 
b n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од 
 оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао М 
Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до  
евит игуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а  
д <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и су 
није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џин 
 — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Ста 
 срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста  
ићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги 
 је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} 
корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио 
крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо ш 
е свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколи 
у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова с 
тог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Г 
аја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додво 
 ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу,  
е.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по ред 
ија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игума 
же.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смем 
ске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила 
 да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у но 
ај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е 
 је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће т 
ледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погле 
аних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, уј 
 <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу о 
и рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врл 
</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже,  
ајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше 
рише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! 
е воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне прет 
мана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Стан 
 моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачу 
лико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p 
 Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељ 
њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај 
да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима,  
 докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да ј 
ерио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путуј 
к.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да п 
ете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да 
то, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, т 
обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на 
ћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма да их 
се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио  
главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па  
ање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погл 
удан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове 
> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убиј 
p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић 
у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед,  
> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки погле 
ца тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је с 
<p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А о 
нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згр 
— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p 
е!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих ус 
о је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га с 
аваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и 
 отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игум 
рата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод  
фом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не ум 
кну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе и 
иђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! 
инити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће  
они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га н 
<p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рам 
p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам по 
</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>—  
е избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде 
p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p>  
 њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из луле истресати слеп 
Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка,  
> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, А 
ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће п 
 Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>—  
ожда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше 
да ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да од 
една поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећ 
 Код њих нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, к 
једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко у 
ете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа к 
то стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, к 
ће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се  
тила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле с 
чима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а  
а отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљ 
</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочи 
Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни са 
 пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели  
о, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="12 
они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи за 
оја би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је по 
b n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да аг 
лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз дос 
дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зг 
p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати 
дговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, нег 
ориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због 
p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Мило 
 снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> < 
" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — 
за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише прест 
е нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да ниса 
адимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај 
есрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примица 
олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите ко 
 у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збу 
но Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојам 
ље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперен 
> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти 
је место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахире 
p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несно 
на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних ре 
} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему  
а, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна 
запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа,  
им погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено  
 на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="15 
ену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан положај, па је тражио начина 
е да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је 
у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим ру 
говори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силн 
ишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа,  
 већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га ј 
у и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кута 
 — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p> 
 Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не о 
>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>—  
уманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла про 
исну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио  
 она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћут 
а хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од све 
х стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред х 
ти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p 
не госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то пита 
— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле м 
Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле про 
то ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џа 
у даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговор 
наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све  
вет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а ост 
лазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у  
амо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише 
ја је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за гл 
уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклон 
— уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него д 
да у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p 
<p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{ 
ју.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> 
 њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима најви 
ом руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне с 
вом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, 
ји је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на свој 
 ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући би 
ић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони злико 
ам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је 
ан, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео  
а игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чи 
е и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом пр 
али?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом 
не ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио  
игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лаже 
ити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— А 
нало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала ра 
есне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душ 
огом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није  
, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази 
е ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, кој 
погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се 
пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све 
S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупић 
иру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашо 
ало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у 
/p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих 
p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p> 
е вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— 
гуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...< 
 тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада 
инић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће  
аве пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га ве 
> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас  
 застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.< 
а стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} 
баши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуш 
хти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који  
гледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом 
о после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и 
Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Руп 
колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не постра 
ним очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скамен 
њом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштољ 
ић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и о 
p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а пре 
} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да  
ем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она шт 
наху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S 
Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах 
лена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га ј 
као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се ст 
} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зац 
чи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта стари 
 је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну о 
са и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p 
ш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу 
ко и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Ни 
 урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна  
и своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дош 
длучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p 
p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако бунов 
на девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девоја 
г, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p>  
а притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> < 
џи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згр 
из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p 
гић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну 
ибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а 
аја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благос 
лећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет т 
овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег л 
жити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала иг 
Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим  
икупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измир 
ји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује  
ма сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као пра 
а уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благослови 
Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ  
го ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су 
 и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, јо 
реса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, п 
реме као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено  
на, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за 
ткида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже па 
 стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван  
 обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга 
кну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} О 
 <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Стано 
Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи  
, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S 
гао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова 
S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, р 
 улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и зам 
војише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; 
у.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и  
рајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала  
потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над зем 
ко се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те об 
S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се у 
 па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари  
ритрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Ша 
а, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу зл 
мичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је на 
мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена но 
ива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се 
реплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од деб 
д времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је споко 
д ногу ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало 
решка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} М 
убе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина к 
е баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није  
 јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру ка 
етлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, 
је јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и у 
чине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно  
 раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао 
 Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разве 
/p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш 
/p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки х 
е зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима 
крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И 
руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} 
и.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турак 
" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене ч 
с или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим п 
 јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам,  
, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и з 
ера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, 
аго осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с по 
ђе.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се 
рбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале 
на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кућ 
 очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико час 
/p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — 
а, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни 
а икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, к 
p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и сме 
е свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас М 
ранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранч 
а Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић ј 
ле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седе 
тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад 
а на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива 
еву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо  
ш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђениј 
а као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја 
о поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико 
 твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у н 
а коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изи 
 трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, ма 
 осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се заниј 
прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толик 
љева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манасти 
ањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој  
 је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена л 
p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станков 
 већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни  
е си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да  
па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће  
е око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? —  
м кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тич 
дно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете  
 једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда застајала и непомично глед 
о хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с пл 
ном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb  
 њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба поте 
оше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотри 
, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и 
рака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше 
> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг на 
S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, 
ао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га  
.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те с 
но, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би им 
м чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца 
мне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од он 
 у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стра 
како желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Те 
ла.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо 
 <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пу 
то збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и п 
о коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ 
е одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се 
их урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше не 
} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је  
тале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујези 
а певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и о 
раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између каме 
 целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Би 
 вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека с 
ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и  
а радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанино 
.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја н 
 Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, у 
лази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва 
head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше мор 
ку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 
<p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз ко 
м хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем глед 
моран, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља т 
бе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, то 
му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p>  
х се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разг 
, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошав 
ма измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скриви 
ра у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који ч 
оје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте  
као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима < 
зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој 
ри.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу,  
учним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?< 
ад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове по 
мен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да  
оста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелистав 
, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, под 
нковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима слу 
има и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред  
 вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласн 
 би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запен 
пљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Дв 
 што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гаги 
омилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Ј 
ногих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су 
цима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи  
>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата  
 крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада в 
о својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проно 
бније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> < 
коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крс 
да, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота с 
у би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњак 
само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала 
ега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању 
 као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну 
е га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај сас 
 према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор ок 
рн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помис 
сим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по  
ко под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, с 
а сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашу 
ед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке 
 се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и кал 
. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да м 
 или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њ 
лужбе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде 
амаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу вла 
ве у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то 
уци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! 
а? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечера 
се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружа 
е спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго 
а лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио зав 
таше сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није мо 
ога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна по 
е, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако же 
ака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужи 
че? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и  
ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p 
 ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p> 
н је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину 
 мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све м 
 како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опре 
вена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким  
 други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде С 
ет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у с 
</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се усни 
амник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се  
после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њи 
 откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп 
храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио. 
p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био ј 
д узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабиј 
е четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, 
 штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећ 
еда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао 
ас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате  
е.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију д 
а коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што 
гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" / 
та, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у  
олико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p> 
о још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Г 
 аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састан 
 од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму по 
ши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може,  
е заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела  
лацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се ве 
о питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале ру 
и.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око ха 
пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што и 
че! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије? 
 расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и с 
идео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у В 
 ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — к 
 се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће ос 
би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно 
{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не зна 
га.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> < 
има и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, к 
у и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-аг 
д бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дош 
што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је  
 само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S}  
и и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p>  
и и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потрес 
араху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то 
чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољ 
е куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S 
.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њ 
лепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убиј 
о отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко л 
о и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу. 
ао да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мал 
ве већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила  
њига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расип 
а гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ 
ијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се ме 
ена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жен 
ја из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Н 
га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! —  
ића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље  
ило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро 
е коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није  
субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголиће 
 време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљен 
говор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим б 
ајо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гор 
ко трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље 
стиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Ту 
арце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка 
ним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n= 
огледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с не 
 ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вр 
но бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На  
те вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{ 
 ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S 
еле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му н 
е и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и 
Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљи 
асова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који 
та да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што и 
авнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања прин 
S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамн 
{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред св 
 глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник см 
ту, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим сар 
за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надо 
о су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крст 
, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћу 
е куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном 
пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гава 
о отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно 
 почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти 
и удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> 
де у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је о 
ва, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што 
 као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљ 
S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се 
а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе. 
замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и о 
а натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља 
а искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косо 
а, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око се 
залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<p 
су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини св 
>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас и 
 звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвозден 
дметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели 
ако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито са 
и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак на 
што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фе 
 дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p 
његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на њ 
Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупи 
 тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајућ 
зраз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је з 
ежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свеж 
p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану прост 
о! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платил 
е не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори вр 
ишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p> 
 ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био 
није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју 
 игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> који од страха  
товања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ов 
/p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио п 
?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те 
Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Срби 
ар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — 
чнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, у 
јчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплач 
а је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није  
овниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је н 
ву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за р 
ти у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, о 
у кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама. 
у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убру 
 у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији не 
станке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковањ 
ш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пр 
 значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена  
устафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је т 
чић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.< 
учко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је по 
тискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! 
е очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга см 
 А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрсти 
 узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио  
 неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, 
м, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спа 
и и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, иза 
га и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизн 
/p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи н 
укао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p>  
{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према с 
мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, 
 оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад 
и наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— 
кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и 
" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</ 
а њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише 
> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не  
 се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обре 
ина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игум 
цепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали см 
ом подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Тур 
е и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична 
х покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренут 
>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми  
гоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па н 
 одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>О 
аде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће суб 
 покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" 
> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посм 
Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Г 
у душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљ 
 душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Ш 
то оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{ 
се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изиш 
 Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb  
им друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман 
> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га  
субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и 
"155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још 
, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође ј 
љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, 
о деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да 
 потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то г 
оби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је каза 
е и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле  
, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити  
нима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из к 
авила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материн 
сечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној  
врати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна 
, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште 
ући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних 
S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p>  
глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S}  
дну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита к 
 крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> 
, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, ста 
рно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па 
 случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јо 
ић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдско 
хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p>  
не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, гор 
аче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих 
опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} 
но гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени  
ад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је 
 догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад 
p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио 
} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</ 
 дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борб 
етнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не г 
промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сеља 
лећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођип 
минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи  
, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучера 
ко ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с два 
и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијај 
се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с м 
У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти,  
ако се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је о 
сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и се 
ра мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред после 
јбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска  
питрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</ 
} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.< 
з цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епи 
 крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и мног 
по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, 
да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се 
ан другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прек 
род, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше 
Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га 
p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ло 
е, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - о 
 стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се  
</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а 
.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим зат 
 ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из 
 пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога  
, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb 
а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је ма 
</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећањ 
ко занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а сумор 
своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које,  
илоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бр 
 на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног 
евојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и  
 Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, 
а увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то у 
ања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на са 
но овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећ 
кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје  
гла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још ка 
ник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, ка 
 шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p> 
/p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да оде 
чак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} 
>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S}  
ко су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је 
аче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павл 
кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је  
.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још је 
ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи с 
и кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.< 
ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што 
укавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти вел 
о расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према во 
дњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала по 
е тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак,  
ликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их при 
ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сад 
а.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала 
штања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и  
олена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се ма 
! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p> 
 уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме зв 
буњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак 
уден није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица 
а јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе  
ј се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата 
дова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њ 
, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узви 
 вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, 
ио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога с 
 су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је  
>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница  
другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим 
поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно простреље 
ао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb  
вори ни речи.</p> <p>— Кумријо моја!{S} Сад ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и п 
 се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јун 
оче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола по 
а, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку зауст 
му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субаш 
ра у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилази 
ба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахран 
 Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> 
.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то б 
реже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала  
 од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао ј 
 отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јован 
ло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из 
ше умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помо 
n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све виш 
 турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што  
реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час 
— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју с 
 премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p> 
ем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</ 
е, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p> 
 својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p>  
 је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па 
ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако  
о јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на 
који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена 
 би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међути 
ло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} В 
 лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха 
 вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око пок 
 мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрић 
аријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице  
 све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Руп 
м, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилов 
огао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колуб 
моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а т 
а своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не од 
здалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му оч 
а Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љи 
е га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он је 
е.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, 
е, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се 
им погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара 
ати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до с 
ах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужи 
е, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, кол 
стави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова 
 којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље 
нце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у 
бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упрт 
је што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли  
 није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што  
хта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благосло 
ао испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на  
и и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло 
 <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снах 
ина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и луп 
p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђ 
зрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S}  
ути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поузда 
ћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па 
били баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што го 
 — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема  
о мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одг 
 <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде ку 
<pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у  
јтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића  
нај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n=" 
="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна у 
траха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одгов 
ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем в 
ању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара ово 
 гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S 
 Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одвед 
 све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за ј 
ашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као во 
пи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који  
е једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели о 
га,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ 
те пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет  
онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи  
ежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Ша 
 Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набре 
клоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она не 
ткако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Рудн 
ила је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и а 
уж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потуж 
 и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му 
зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче 
би Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу  
да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на  
иву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дре 
азици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема 
ости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, б 
 затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ 
ајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алек 
да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теб 
њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка  
 Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p> 
осада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико 
ло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шт 
 у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама  
мираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно 
и су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њ 
о да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му 
сток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверав 
 Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и н 
ђена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то јо 
аху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута и 
вати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости  
непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Да 
више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно за 
о је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, им 
теже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима д 
упић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се насл 
о није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се му 
> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом 
ановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његов 
тру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грл 
 су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Оп 
да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева  
абуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врл 
 из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко 
ку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом де 
.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још 
анојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно оста 
 знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећ 
</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?< 
учкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох ви 
тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и остал 
м осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="5 
гао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви  
з ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште рас 
" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор 
S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у се 
} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не мож 
х рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми ј 
има не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно уби 
 гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрве 
чекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уоч 
а се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учи 
а, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искоч 
ан, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда 
је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који  
 и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио об 
 одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако суба 
и рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога  
/> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, 
на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благослов 
кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као ст 
одерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{ 
ваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен 
а се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко:  
p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit= 
 да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да  
ровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је с 
, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти. 
убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, 
ну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — проша 
нимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало пла 
о је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад  
ави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, 
да међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћир 
мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сеља 
ар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска аги 
 би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита м 
допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="19 
саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати 
 маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је ра 
Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мал 
</p> <p>— Рупић?</p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је 
отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је п 
нкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по М 
<p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наго 
ачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он 
p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — з 
, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; п 
 од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а 
е ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле 
слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и 
ојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецањ 
.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакри 
ори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошин 
p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Суб 
>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p> 
окле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли  
{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати. 
 још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.< 
чило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би  
це Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p> 
и?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати? 
оји поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p 
вом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо уј 
азати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро ди 
ар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — 
лу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је 
рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо. 
 убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу 
} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све о 
о Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми рече 
— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одгов 
сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће  
толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-а 
у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније љу 
 саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави 
се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, 
везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села о 
, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ни 
еде вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони ж 
што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се в 
има стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђе 
? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у 
{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе злато 
Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћа 
т био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим  
се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара  
ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага ж 
Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега нек 
l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми ду 
 богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџ 
изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ћ 
 та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдего 
овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже в 
па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад н 
е ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак  
у се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је т 
ког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу гла 
и.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p 
Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и 
p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="1 
 га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачко 
p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је пр 
о зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њег 
стило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све  
Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки  
а. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а 
а другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу 
етањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на  
не спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозн 
<p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Ј 
из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чисти 
 биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања:  
 није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за и 
нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l 
 игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l> 
о га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и на 
ица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по кој 
алост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо 
 једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњи 
и.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, ка 
{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} 
вали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, мл 
сле да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, 
p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до ма 
дену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах д 
о Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер  
аша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те д 
ри ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала  
> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло 
љубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душ 
е, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си  
 да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признај 
0" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да 
у и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа 
у запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се повра 
, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чу 
аш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ак 
е?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар  
p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, п 
упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</ 
/p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, п 
Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и 
упић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p 
ла слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето 
 других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>З 
убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Б 
 то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S}  
ије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{ 
се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У пол 
Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, 
ом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете 
 би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" 
је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у пам 
 хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак. 
 потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује 
се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнув 
ма.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе д 
Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како с 
о шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко 
анин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно  
у девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, о 
је добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одуп 
 платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, 
> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па з 
 цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је  
а преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сма 
опастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Док 
 и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја изд 
ротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше  
има и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли д 
е невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале  
су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посум 
днику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш 
да.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена 
ога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија мн 
ни за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог 
лутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, к 
, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљев 
ко, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатељ 
 <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се о 
 и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без гл 
икли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> 
еже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p 
 га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трп 
"89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и 
о погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам бил 
ех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за  
улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, 
.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже п 
 у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за с 
е други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је дола 
, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једар 
 Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у  
честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће л 
ас био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога,  
ве ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и  
оћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>О 
 Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у со 
у.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто му 
сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немо 
— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић 
 срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — р 
ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А  
ресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико  
ле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на 
зрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! 
"181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазе 
 ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си с 
ту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p> 
 — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу  
ко зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и  
<p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, 
поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>У 
тио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p 
ко је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири 
мисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позва 
ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо кр 
p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p 
! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко г 
е ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, ш 
ича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприлича 
еј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" 
а и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи,  
атати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх  
ептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давн 
сто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — о 
 намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb 
ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти  
ћ, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убе 
субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па  
асплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од ст 
S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да р 
а <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни  
l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l>  
е, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путниц 
ину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу 
о се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда 
рлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну 
 се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага  
ице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој  
дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану 
а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, —  
оје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, 
ине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши 
е сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> < 
стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, 
 од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али  
им у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином  
аном стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, кој 
гано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и о 
а мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући 
 у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га пос 
, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина за 
 му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде к 
седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и д 
о далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други  
и Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што  
и до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако  
 тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни  
43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p 
атељи почели клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није ос 
ко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на 
брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујак 
ела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, протк 
.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабани 
е и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи,  
ше ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{ 
а и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе 
 избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до 
 Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, па 
а. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} 
о.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи усни 
упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да 
рисуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премерав 
у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И с 
а сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватит 
клањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{ 
илоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима 
зо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p> 
5" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толи 
нао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глав 
е, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешк 
страши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Ш 
овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — прод 
 јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу 
ј се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девој 
ца се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху  
ет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се св 
ојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити  
Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гле 
ати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p 
не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одф 
ће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може 
о да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, тал 
бурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека 
огао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гл 
 није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је мана 
 епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам веруј 
век, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, ура 
 за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим м 
ше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што ј 
вљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и 
на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда 
авите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на 
та.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па 
{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригу 
 n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако 
 <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p 
 <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима 
рговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и 
 манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходањ 
нила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си с 
ти.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Тур 
род долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква ст 
и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потраж 
ћ, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те  
и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са о 
/p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки пок 
пић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њ 
ти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђе 
Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузава 
<p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год 
естити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — за 
осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њ 
то испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић 
тру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да  
упић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај ч 
мана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остав 
мех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, ко 
 — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — на 
 трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурн 
добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</ 
асом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њез 
ма више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и с 
 неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да 
не, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испр 
ајмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар ч 
ица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још 
 маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим 
ове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — пр 
у једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не бе 
ећ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао  
 ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ,  
се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четвор 
а више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у 
а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле 
 — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица  
агићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, б 
превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> < 
ла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестиј 
101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене д 
ти бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p>  
{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без  
.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се  
су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој  
рет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитит 
да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, 
 игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као д 
 ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се н 
ако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за к 
>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="4 
м ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале јед 
оглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једн 
над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдим 
} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе о 
S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћало 
же размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године са 
кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати 
 љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него  
ирок јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, о 
ити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао 
азговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим  
ти прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који с 
 оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — о 
стом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове  
икада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, кој 
сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста н 
ење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку д 
прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове 
о да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана  
ост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно и 
ице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико  
{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлега 
 шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надма 
<p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и са 
а ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим ре 
ну, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— За 
 забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На п 
/p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десе 
стајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, н 
е, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се,  
траши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па шт 
сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове к 
један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> < 
га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић 
?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутањ 
ко је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз п 
о од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња грана 
из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћ 
е челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му  
 своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је  
 се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад не 
</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући кос 
е није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и иш 
Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно б 
лети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што  
 горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>—  
 <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхта 
 и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свали 
огао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана 
 очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста,  
та у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светит 
акао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, 
њу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђе 
n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затр 
бе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и  
у мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропуст 
воме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је т 
дговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крста 
вори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из пр 
еђашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће м 
 и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабр 
мири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је  
, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у ч 
е обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу з 
ори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори 
вска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљ 
т година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да 
јатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, т 
дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало дру 
S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме оба 
Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>—  
з леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>—  
ка чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А ш 
е пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомил 
завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степе 
дела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му р 
кла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и о 
о на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да г 
<p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, н 
некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често пр 
 ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно  
— одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</ 
, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одву 
сну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> 
Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких 
 Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица!  
и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајк 
своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Је 
се наново поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али док 
 толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три 
о.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.< 
игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, т 
ива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с  
S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с простр 
ма моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо  
их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} Обо 
Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће 
е као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се  
емо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим 
, осетила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од 
</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљај 
ао да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу 
ао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је 
рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што 
ећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог приј 
н свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дуб 
ерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога вр 
ру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што  
врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријат 
учај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јован 
ло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико неде 
е ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић 
едило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, по 
 надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ  
еца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, 
ног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подн 
 га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино  
ње дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и  
 називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто су 
на сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памј 
аке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана  
 у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осе 
малена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемо 
 опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — р 
убаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да 
ико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p 
амницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други ме 
 n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов 
муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Ша 
 у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава 
оре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незн 
} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопи 
рећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не по 
глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак 
} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа  
д зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S}  
вој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, 
у, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да из 
мирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У њ 
а се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и  
м чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има  
ега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се  
и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Нек 
ме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памет 
мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе к 
поја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад 
луђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући са 
ама, једнако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој г 
мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S 
<p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што 
 одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђе 
} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа  
 врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S 
ј угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прику 
сташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који по 
ладић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њим 
а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењу 
 прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Аг 
и газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{ 
прегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо 
 оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете  
пео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, п 
ћа и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња  
а сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећ 
евног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне тре 
љку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из ко 
ране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор 
е.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна 
е о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомил 
ако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још ниј 
е опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дош 
е преко писмена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да с 
а у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога св 
вота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по п 
ао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Стан 
о међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство 
} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла < 
 дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></ 
амо помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће  
 онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одгов 
већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, ш 
, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмех 
родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини  
да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају  
 ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише г 
девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, са 
 ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити су 
дима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим 
бав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, 
екују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса  
целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </di 
а који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби М 
и ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да закл 
 преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје  
настиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђе 
ају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један удар 
 заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где 
b n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима 
је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом б 
 заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинић 
ди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} К 
о пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, ба 
разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да 
 и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са  
у, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојче 
 Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није мари 
па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за мес 
а ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим дру 
мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлу 
 увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Ста 
тиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду к 
е завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати д 
то га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отер 
згуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље 
раз, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и  
ле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле 
оци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста у 
му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и  
ј као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би 
руге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, ј 
вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљ 
<p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — 
с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се 
сте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не с 
ке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овак 
 његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свек 
озу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и о 
то је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је жи 
бима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати 
 одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се 
 учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и  
{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убиј 
исети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још 
 брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Б 
/p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игум 
{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно изме 
 сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после пр 
да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња п 
а.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да 
ва убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуман 
о ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу  
="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да  
астргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне  
 је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би  
асење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати м 
 сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, м 
у потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Т 
 су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подноси 
о оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и посл 
и посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им с 
зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, д 
и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али с 
> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш из 
ва грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазби 
же и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубок 
у, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти 
онос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једно 
 требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада т 
ретње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је м 
} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно 
а невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се  
ро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „ 
ри! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, п 
 си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb 
ко се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станој 
рко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Ка 
 се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насме 
 премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред 
S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву 
p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда о 
а га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се п 
а, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p> 
 одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш  
од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станој 
ђу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметн 
м као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости. 
ени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џ 
че.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало 
ишта, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! 
ко несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и  
земним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевен 
S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је 
е се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у кој 
не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од  
е, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје. 
 одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одго 
а?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими с 
<p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да н 
цу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна 
аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, 
<p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у  
 и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p>  
о по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се тол 
ом, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба 
ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од н 
ја је мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, ал 
 је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Ди 
 помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Тр 
 да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и к 
, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од  
 <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сеља 
ру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чув 
 се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> 
лашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те о 
 појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха п 
ле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код овакв 
ко исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци б 
аћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им 
ћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, д 
, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њи 
ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх м 
нама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрв 
спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе 
ни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити  
ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она сел 
е и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста  
било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, к 
ума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити к 
и свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, 
а „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно ле 
а се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Морав 
руши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице,  
атре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме р 
ако је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај  
а! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за це 
није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори с 
ици и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, п 
акоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика,  
 враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из оч 
аву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаст 
х, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме с 
> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не  
 пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Руп 
еку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије н 
 освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупи 
могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима,  
кор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћ 
чајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клону 
 што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало н 
Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима  
о му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није ос 
ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{ 
о би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{ 
пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву 
осна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме в 
 ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди д 
 главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га  
лоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два ср 
не навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дуб 
p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, ч 
што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим 
</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејал 
ми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игума 
p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са с 
а налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа м 
и из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечност 
пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после  
 више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га 
еоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци 
а око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али са 
што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао,  
ге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим  
о.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу 
о му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим б 
грешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи 
е отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне а 
Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајк 
мом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има какви 
гонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размр 
 је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не т 
е сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, 
ије шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља 
су, огледа још и неузбунљива преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па јо 
а би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као  
душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} 
, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом. 
Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између 
p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корача 
нице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви с 
дје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! 
је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и  
пак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као 
још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа 
 још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гон 
аће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да о 
часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што 
, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одг 
ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање мој 
p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину 
езавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, 
 преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно њег 
Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} 
е Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је п 
Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то  
окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито 
 изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрип 
ога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека.. 
едњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из  
остељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову  
ховниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p 
исам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћ 
ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је 
дније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гаврано 
 доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p 
зео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да  
речи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша,  
ице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином 
<p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па 
н себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на л 
а и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на  
лим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му ј 
 ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Тур 
поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на леш 
Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, 
и, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише,  
дна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе ок 
 крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, ш 
 загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њ 
рв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— 
свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим уп 
шен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне. 
 Рамова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је ост 
и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу 
 Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају  
иска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево г 
ш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо 
е, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио  
имо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због 
ерам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} 
е као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{ 
амен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа 
а се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, д 
траха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће 
изала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Га 
, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у  
и.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, п 
, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила 
и, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да 
{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није  
сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћин 
ништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после нек 
 па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којек 
одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде по 
игнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити 
гне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се,  
.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе 
/p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, т 
егова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад  
.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е 
но је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима б 
дири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређ 
.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине  
S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђ 
дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту врат 
су се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани  
лико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у 
p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином 
> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био  
онити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између њих стој 
 да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код п 
и немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ис 
ено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је  
горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Ал 
ваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети 
дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога над 
p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и раз 
 збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она 
а.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Ста 
шала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по д 
уја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, п 
еље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место с 
поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле,  
ецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што:  
Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у о 
ожим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се најв 
робу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очи 
 га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледал 
а љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ов 
S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не пот 
 њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе у 
ри, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче н 
сли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се раза 
ом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали. 
 ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено  
о да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље 
поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само ј 
оћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Руп 
ким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да 
 сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — 
<p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени све 
да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свет 
ња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што 
кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, 
утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађ 
а камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запали 
и! -— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је 
авчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није  
ствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази  
еће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, ка 
 пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и он 
 и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену  
ја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса  
 које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p> 
 Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S 
рину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p> 
ило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на коле 
љати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> < 
хове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше  
ише миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он 
 врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он  
 овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, к 
и пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не  
ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како виси 
да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну  
почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна пе 
ему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} За 
ор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да 
јеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, а 
 <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који бол 
ватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> 
довима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима 
шо на очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратит 
острана огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</ 
естрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје  
е више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећ 
ош онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Ч 
говори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену,  
м месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје 
било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</ 
е половину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето,  
а са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мисл 
миљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узв 
иснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} 
доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна 
није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кра 
воје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуч 
 се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја о 
 него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасни 
 изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter"  
е и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огром 
 обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим  
 крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чуднов 
о што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једн 
Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="2 
крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту по 
уте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, п 
 нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> 
што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од  
 се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз ра 
 Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно че 
очекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очим 
 припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовн 
оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под сами 
 потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не 
а субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} 
p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она  
и их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне  
и излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на јед 
што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џини 
 Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецал 
рете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игу 
е.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну с 
а!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутр 
S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина ч 
а, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} М 
>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216"  
.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S}  
S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p> 
 вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и  
је и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погл 
 у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико ж 
 то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на 
ј тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одв 
 је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудни 
 праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину б 
љусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу  
 осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, уби 
пић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> 
опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалу 
ди нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи 
Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић 
ве је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га  
зекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — 
зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која она 
е да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов 
ад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођењ 
е.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих к 
S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмер 
{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проуч 
ад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак уд 
> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, к 
 која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запла 
дној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани покл 
{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> < 
 њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, д 
таде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну  
е очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост 
души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави 
 и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља за 
ао да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, п 
} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив 
ви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном 
 лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крв 
 боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као  
ијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком бра 
 се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <miles 
уманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с  
о не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зи 
ђе мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче  
окрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост з 
ег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгр 
било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачк 
таласа се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округа 
пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички то 
јавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и о 
 уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском ст 
p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у сна 
е да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу  
ка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме?  
р.</p> <p>— Не питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су го 
тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у сна 
погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а  
нуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — реч 
— зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Д 
 а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не питај, кћ 
 то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, 
 <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче нап 
ачка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука. 
рнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на крев 
ји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачни 
е и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни  
 пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чоб 
и мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно  
упирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, т 
ука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хва 
у два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p>  
ло, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво  
и.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми 
а Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад 
јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не  
лужбе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема 
омисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша прона 
ји, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p> 
наменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, 
p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово 
це Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва  
 попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас  
Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га 
 у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крс 
ију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мн 
обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у  
 они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Г 
ос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста  
.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави бр 
 је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо, пред онога који ће 
е грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестал 
ке?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима  
ледај!{S} Сада нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско че 
и, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сад 
же малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се  
 на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати. 
мишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у пору 
живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она з 
 угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, н 
та прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати мол 
је крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, а 
игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за с 
гуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Бо 
цкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче п 
о пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Поми 
p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Ст 
се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала 
 њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако 
е двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце 
а испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњиш 
и до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина. 
аши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-па 
е било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветља 
амној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не 
" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума,  
изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, 
 бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само трену 
трати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>—  
S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S}  
 ради око огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте 
>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила запад 
окле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске 
итао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па 
ју горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасан 
маљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули 
 ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић. 
 и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледају 
упају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи  
ло и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се заст 
но сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гу 
нег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и  
ти, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, с 
и врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, п 
ог Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу го 
ва усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које  
ра је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нес 
да сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под  
, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале  
прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене глав 
ј малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст 
ептијаше неком <pb n="202" /> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, ка 
мског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планин 
м, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p 
ј сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и 
 у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушав 
ве, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целу 
ману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на испов 
ете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, 
их дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена  
приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уст 
леда то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени з 
.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим оп 
 узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један д 
ору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем бра 
 ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да 
потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго 
ш Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак туга 
уке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом 
ше, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори 
ашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{ 
ше ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Ста 
нда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотв 
{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се  
е пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио  
сно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.< 
 могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене гла 
Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S 
ко сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" / 
Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, шт 
 Рупића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао 
>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића 
а на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Х 
уке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, —  
 гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива? 
 часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</ 
 научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S 
еш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа  
е разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убиц 
упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља из 
дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш 
} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуб 
о мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је то 
ратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је  
 браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p 
када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим  
илавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче?  
 и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе сп 
крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као пом 
а отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред ха 
 половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рун 
/p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја 
у.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод о 
и-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како сме 
о се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да н 
— ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их овол 
и, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, 
уо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех  
у и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свог 
учно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — 
ишта не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ниш 
ма.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Х 
о слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја  
на.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село. 
ога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусурим 
p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када 
/p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слуша 
ису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<p 
олико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Зак 
 манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам  
е своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачу 
— узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеш 
ад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорил 
у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, 
умиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекну 
лед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и 
о знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мис 
ији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греш 
ило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{ 
че, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од ко 
е.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мен 
мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што  
ма не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео с 
 ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи 
у ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од  
ња и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазна 
реко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем  
оња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао 
ценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир,  
 аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — уз 
ћу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти  
pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни 
е ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење 
аљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по л 
ђашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече н 
брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину сво 
чеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на 
— одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{ 
ашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и кл 
г од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато оде 
почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да 
наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — реч 
одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији  
очеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p 
у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборе 
ом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и за 
миља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срма 
 поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни с 
 Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није мари 
е прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> 
 не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно с 
о, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице од 
у, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S 
и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се 
 чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га 
којније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле м 
иже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, за 
е.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, о 
 шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уст 
 од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало годин 
у?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова кло 
а Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи ср 
 Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вија 
крете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, к 
а писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне. 
њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија  
пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и пре 
нише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Стан 
 Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се,  
ића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад  
тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева ру 
рљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И о 
72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше поди 
Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио 
да, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помоз 
аку, кога је одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе нал 
ди људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, јед 
ратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{ 
рва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен теме 
 душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из кућ 
, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако 
Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем п 
лна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тиш 
није му ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађош 
жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи пост 
ола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, шт 
 часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опрашта 
а -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком  
кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за соб 
 да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} 
 Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с н 
више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запев 
 пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је са 
по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од  
ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално л 
а се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ни 
и-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га  
тала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче  
овео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чу 
, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога 
 гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћ 
егов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S 
је, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст 
клони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се 
тафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили на 
ло.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу,  
де попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да 
ала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњ 
, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p>Милоје је 
 преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, 
а Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији. 
нке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и 
афа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тука 
укама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно шт 
 извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе по 
дице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на ст 
овека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и а 
 отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним 
орили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам 
тупити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, ш 
о су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их  
ше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају 
 он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и  
рених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме  
хвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! —  
тао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, п 
ја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрс 
о гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помам 
рање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мрати 
обро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наору 
, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} 
ави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Морав 
 да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну 
но пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то 
авала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала 
еђутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуд 
>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочита 
оран и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S 
 за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети до 
спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзл 
о за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није 
а свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле как 
овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну 
окушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак. 
хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су по 
.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу,  
уги меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио  
ила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огром 
уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S 
једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он с 
је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне  
 истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње 
а су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренут 
му, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић  
 пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да пос 
мишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; ум 
ратске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се к 
е умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљу 
у собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху  
и као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, ка 
хије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, т 
главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
а не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посв 
Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић през 
ен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се изм 
српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога и 
то се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти 
и их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас п 
head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом б 
их костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} У 
љем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми ску 
та пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо з 
х момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мица 
шта Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n=" 
си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и 
као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледал 
лонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.< 
ић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној в 
ога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом бук 
дао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте 
 оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има љ 
уну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку 
 овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, д 
</p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над  
уно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{S} 
ије могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.< 
авле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдск 
јчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум 
 Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и  
њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички жив 
 прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре мога 
је је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица  
у, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка  
, ни калуђери, ни он, коме, као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад 
 није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у  
ма.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије 
и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дел 
ле и када овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим г 
шје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} Пос 
 се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами  
и и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише ту 
е одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,< 
</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с пути 
Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могл 
мах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је  
иљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешће, остави игуман путир, изађе пред двери и 
мир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа 
та, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство 
џи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.< 
ка их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђ 
да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мра 
само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турци 
шу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка би 
о јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва пр 
 неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све би 
рема Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све  
и! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико чов 
ве што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнут 
 је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манас 
ају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него 
.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати суба 
и колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземн 
спутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни по 
ском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним  
о с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања ко 
луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила  
рсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, к 
те а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презир 
је из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> < 
са певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Аг 
ати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се гус 
очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима напоље. 
} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с 
/p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p 
А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери  
ли.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали,  
у га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки 
и ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n 
>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па до 
едан коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>За 
кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се 
мче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхта 
/p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло! 
и ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p 
д урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би т 
е светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— 
.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Ша 
О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци 
/p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци ша 
ред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, погл 
ори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги. 
2" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватр 
био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који  
 надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио пр 
 па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим 
нин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и рук 
S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мр 
баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути ба 
у Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, р 
ова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав ова 
ржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред н 
 њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <p 
 изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се 
="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу. 
е поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељског савета и претње, а к 
стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ник 
 главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул 
b n="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и х 
чи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, ј 
у му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога  
егове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен с 
иње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — од 
 <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да 
стити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај 
 плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се 
 као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држал 
ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљ 
ујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде  
рвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, 
.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што  
га смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гл 
овечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана п 
 — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Зна 
си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p> 
 али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра бук 
 домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док ј 
али-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> 
е обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну ма 
којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа 
 мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се н 
се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год  
/p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, г 
ажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно 
 машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуј 
 све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено 
цупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p 
пропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта 
ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S 
а исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уве 
м.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још је 
ко, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Би 
тво, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што 
ико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, о 
ало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> 
 би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га 
 Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је  
лобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак тр 
и, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак,  
ка устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се н 
е сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младиц 
најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су  
имо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и 
учен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свеште 
у сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у  
сити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да  
га Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по 
 потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, к 
/p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова ста 
ер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више п 
нутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти  
 свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p 
арод и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело  
и никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb  
наде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо ос 
до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме  
ајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и  
 удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглав 
p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“ 
 напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило 
у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скориј 
дмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му неприја 
а Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето 
} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</ 
цније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130"  
 а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међ 
обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је  
номе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о ов 
ко га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S 
има, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и  
родила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род н 
а Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И 
еки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, 
 прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка 
илике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се 
то се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстр 
тове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и о 
о се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао,  
ашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с 
укавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо 
аде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на он 
ика и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се  
е орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде  
че, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане ов 
Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> < 
кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb  
ркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, 
ати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{ 
између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да о 
p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и  
 један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p 
а по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је на 
урци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по н 
у ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништ 
дило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић  
</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је 
а рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игу 
ву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви  
а зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над њег 
и, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, т 
 села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци  
е овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пр 
ама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех,  
азноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише р 
, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p> 
мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из д 
његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, 
к.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као 
ао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само д 
ажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, при 
> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака  
о очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је 
вом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица у 
оји часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомињ 
 Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целив 
бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p> 
} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи  
Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се са 
 поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају  
ем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, ч 
 је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову миш 
о ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли 
 отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати 
ош шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честит 
/> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би  
је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и нар 
еда по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} 
ла је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери  
де други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, 
су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује и 
и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш л 
ку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, мож 
а одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дот 
о.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} 
о заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво ста 
у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуд 
али-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре свато 
2" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А  
 види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека х 
тив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом 
дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, да 
бере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора кло 
гибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са 
е није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, су 
жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> 
је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме р 
{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна неп 
и и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колен 
на да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још нек 
 отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p> 
одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамот 
ћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сам 
на не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуш 
о, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је по 
е растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забу 
о је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала 
 и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче ли 
у имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Ниј 
 лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молит 
једаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И 
ељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по кој 
улост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао  
ире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S}  
и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и п 
ед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми 
жној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} З 
е чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и 
 је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мо 
.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и  
/p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, 
ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не 
 никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него  
шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што 
 никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се 
ећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде п 
е тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка 
е грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и њег 
 те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најма 
е младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чист 
 оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду н 
већи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на 
леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздах 
омешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а 
у.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера ј 
ријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p 
морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је 
м.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> 
и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ 
— Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> 
вратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и  
мисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много ј 
за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, к 
, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се да 
тну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом рук 
Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устраше 
 у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игу 
</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, а 
Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе  
о, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутиш 
ање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа 
ићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сач 
ма и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Мил 
ра већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно 
ци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно пошт 
 кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све ш 
на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и 
ћ испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше  
гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, кој 
 се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазна 
зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику к 
 и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакаженој ик 
запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање,  
паљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељ 
ашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напре 
проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром узд 
епи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом  
трму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{ 
лахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала по 
ере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодо 
{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ 
у обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов ко 
и ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да пр 
иру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па м 
еда у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути  
 ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, че 
<p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од ве 
у очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака,  
е и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</ 
 да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило 
гао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.< 
а себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријат 
ви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жр 
ед ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па  
очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па  
исоке куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је неста 
 оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке сино 
и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем  
</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па ко 
ни пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама  
чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскак 
 Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да 
ко трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаља.{S} Нестрпељивији почеш 
мах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, к 
равите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S}  
че, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето  
 Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> 
 већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан 
а ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај би 
ас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоче 
нако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.< 
јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да по 
и по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини  
<p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он ј 
Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори  
поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај 
па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату и 
рема себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба о 
о врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољу 
 несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог 
где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив  
бару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири бра 
аквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше 
доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Тура 
о.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клон 
су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко  
 грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљен 
ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и от 
едаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносил 
 „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, н 
ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин погле 
 <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— 
кле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма как 
тати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико с 
и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке бе 
у, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати и 
ако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо  
едрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и 
 њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у  
и и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у как 
, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, 
и ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздр 
 дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор 
.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута по 
 и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она  
какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у 
 се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сам 
а иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише 
не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она поче с 
ановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата 
и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и 
нуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, ра 
ава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из  
ога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило 
екну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгала 
х планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пу 
несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone 
 хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већм 
је Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између вис 
у сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке планине, истицаху препреке, које ће му 
 <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода 
, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена 
а и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре,  
оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га са 
ласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори ман 
/p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао ј 
p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, шт 
 полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Ка 
а убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које с 
и, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што 
ивају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као устала 
 разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Т 
Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> 
на.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, п 
.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозо 
 зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршев 
на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се сапле 
и, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране ха 
ш боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужу 
ло час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, у 
лико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста  
тра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по цело 
 се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се не 
ла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> < 
а.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milesto 
ети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела 
8" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за св 
 Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га 
била сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад  
ри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, п 
аху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био  
Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које  
>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту  
рпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да в 
ћа.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и за 
и беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ре 
p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знам 
ори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Ду 
ула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није 
а манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у  
 не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или с 
нице игрукала је по листовима књиге, па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле 
ојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти 
ши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три д 
ћ, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја. 
сић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали 
лавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропушта 
овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> < 
ско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за  
 Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бат 
ра, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, г 
о црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли,  
уно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S}  
иступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је б 
лаве на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И ј 
слу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S}  
 Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа  
 <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо 
игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно де 
осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дуб 
дати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог 
, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џи 
 да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљ 
 Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир  
сле неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све 
а, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео 
с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако 
одигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до м 
повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела  
котура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина ј 
} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једи 
 се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножј 
 поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светит 
олута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над  
уј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на к 
итно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n=" 
>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава 
— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те ист 
оји часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пе 
и потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гаги 
осла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа 
ко му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Р 
рани трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на 
 суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људ 
ини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> 
у испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчи 
 на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор проле 
 је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лел 
те, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене х 
 малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и 
бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разг 
е се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Су 
ије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста  
е више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа 
че у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобани 
уби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, к 
 капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене  
ву главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде,  
на.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, чест 
игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га 
ико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова 
е једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен с 
отражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искуш 
ка, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна моли 
>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима 
 ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, 
 приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи 
 га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из  
ка улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива  
оме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и 
авноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који 
ало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и дад 
 струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се 
облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад 
оше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће в 
 жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>С 
ше,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окрет 
у, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те  
ем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мрат 
се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприч 
клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S 
 зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са  
 места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд пре 
правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочек 
Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери 
ам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, 
 само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека,  
Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад сп 
гнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, п 
о гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја 
.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо  
и, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецал 
с вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа 
 листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамо 
а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући н 
ели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавш 
а цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља  
вде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала м 
анесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно л 
нац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Ра 
дне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p>  
, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну п 
ти по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојнико 
то обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби 
ина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помис 
и да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличј 
т и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да иг 
.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни к 
од крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је р 
авратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Ми 
глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала о 
да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Ру 
о никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе,  
е осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан  
Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуд 
 и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све  
илан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепот 
Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лак 
165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што ј 
ше с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, до 
Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S 
рцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>—  
одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнич 
да у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче ру 
>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и 
анојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно иза 
 га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним в 
није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да 
 без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у  
гом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савиј 
ти селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше 
онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нест 
асно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни п 
мео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози м 
бро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са ос 
ерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојни 
<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа ко 
чезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу  
анин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, сам 
р докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини з 
од кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></ 
да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, ко 
 тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мрат 
 спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који 
 кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из ма 
гледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу ла 
у се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скач 
тки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити 
 од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила  
ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</ 
ту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату  
мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињ 
није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на вра 
, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу т 
 n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а нар 
и бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе 
кнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— П 
есно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type 
гао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S 
} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст 
дби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да  
се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се з 
жасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће би 
вати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће 
ша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела 
о себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава в 
 гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему 
да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше 
а поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напре 
уди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S 
е од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степена 
поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трж 
едан последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} На 
а време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених гл 
икну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже беж 
постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сун 
га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и у 
 не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила с 
спе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији 
 Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, 
танојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману 
лију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на у 
Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} 
Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана  
ику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало 
дно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај  
ве главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпет 
> <p>Свакако на какву личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковић 
 усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пр 
, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Св 
никова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји  
не зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у 
тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је споп 
двођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала  
по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па 
 послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе п 
а је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мр 
коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао  
прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те 
 напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала 
а у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, М 
лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се ук 
о, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног  
 се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога 
о што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</ 
ерастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гра 
омешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се ист 
 <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема  
жја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха  
је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару,  
 остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица муј 
енима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Мора 
весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а мест 
е духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n 
, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — ви 
ајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не  
омишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p 
тирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молит 
 је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало освет 
свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и з 
 у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жиж 
 шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учи 
, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапут 
тано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати  
обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па 
а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић и 
ослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих гр 
ле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим прагом н 
и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на 
 остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, п 
теље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту,  
иступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за си 
 му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило 
вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> 
 погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и  
ме Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца  
а жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега ј 
есило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</ 
p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се  
љно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, с 
у, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за п 
разито лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметил 
рцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашо 
борило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве св 
ман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врат 
авађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то 
Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже 
рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он  
 га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распињ 
едрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало гор 
м, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорност 
е, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријате 
е и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, мор 
трепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></ 
им неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег р 
очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањац 
у око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапућ 
потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем,  
тници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запи 
, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачит 
а ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже м 
т, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Бил 
мо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <pb n="220" /> камен, на ком 
 себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом  
н се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунил 
овуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што  
зивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко п 
Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита аг 
ерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али за 
адоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблажива 
азва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као  
ио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Т 
урци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не  
је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овд 
о, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове 
 о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други м 
збави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови суба 
 је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју  
 али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себ 
> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна ж 
обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију не 
 састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуко 
у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чин 
а уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је ма 
оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне г 
а нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена  
 ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи 
исао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њи 
се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Р 
> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и 
народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и  
умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу д 
за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи 
 а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђ 
ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази о 
а крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње румен 
 чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путн 
, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} С 
али.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — про 
Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то 
 за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, 
крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и оса 
ијатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S}  
ад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Х 
="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово 
мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше 
ав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекл 
 се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> 
асна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак  
 нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и  
оклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на шт 
то се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака  
тискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох,  
је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близ 
е, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Ту 
да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су так 
} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игу 
 ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пов 
ају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском 
кама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглуш 
а! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? 
уцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помис 
ог весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ак 
више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ћ 
е, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи  
сећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S}  
ш није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би,  
е исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим 
ку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друг 
тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</ 
је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више ра 
 његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се в 
/p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала ск 
пред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на ко 
, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њих 
>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глоб 
</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да у 
ађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар  
 са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа пр 
 Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежа 
</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку 
т бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћир 
ди.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегн 
а гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега. 
наш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју 
умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање. 
ко мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са остал 
и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост п 
ека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих хр 
а, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дре 
, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пусти 
и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њ 
се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између к 
ежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.< 
 запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{ 
 радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказив 
</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— 
ало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју стр 
ли када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа н 
е међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станк 
им је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обаз 
е ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских 
.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали 
и су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно буни 
ујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечер 
јатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна г 
ише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман 
> <p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам има 
 тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џини 
ихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојиц 
иже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџ 
учаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> < 
 већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова 
чу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пре 
дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и  
ева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатов 
колико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, гору 
ме часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S 
е и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину 
це.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће о 
ла и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар не 
ено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! 
за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и по 
ред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова ч 
ити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико 
сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њо 
етренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти <p 
га, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му С 
чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи ст 
м, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ши 
 чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што в 
p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и н 
иља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да д 
 њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима иг 
лази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао раза 
м утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао  
} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим  
ме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропасти 
ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на ово 
су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонил 
дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љ 
воју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није 
о ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се у 
у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га 
 више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и 
ато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито 
варати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је от 
естрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се  
ва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је 
 сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглављ 
ог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се  
ља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, о 
 гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад  
ешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Зам 
, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, 
е коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игума 
 га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} 
ћан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нек 
га ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман 
} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини 
су Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди такв 
евојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже з 
ош мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побож 
S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а т 
ко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што на 
 а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече 
ише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади 
 на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само  
а покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао вите 
 га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као  
оследње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико годин 
> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џи 
 ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је 
 њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p> 
а те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се  
 није могла сачувати ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у гру 
а није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него 
а те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубок 
.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p 
асао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, как 
енео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — зас 
и нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— 
 не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци г 
ен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изне 
ри Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак  
ко су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када с 
а није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у к 
ала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико 
огоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупише.</p> <p>— Е 
ћеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, то 
помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко распо 
ом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти ј 
ним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична  
рвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb 
рата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</ 
 сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али до 
 и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их разв 
— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} 
у обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chap 
 узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад  
без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај с 
асност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и он 
чинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, п 
ао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p 
а легала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и по 
 пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које  
 као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — з 
 не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он јед 
ву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та сам 
сле осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се 
трицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће о 
азиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено 
 шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчан 
џи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући  
ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да саче 
<p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаш 
н не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се 
а и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гнев 
околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу  
p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А з 
ну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{ 
ја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девој 
пљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и 
у са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изе 
азева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се затал 
 као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се ниха 
 би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бит 
 немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било  
мо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро пр 
.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка 
жњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно су 
и опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас бе 
 — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљан 
е, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је 
, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учин 
S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну  
а њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ј 
 нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им 
p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно 
о на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и т 
овори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само  
 куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Ша 
 и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман с 
Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шип 
гариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се 
 сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се н 
стави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом 
ед њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, над којим је виси 
за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђави 
игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче! 
њом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори  
пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми  
де баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из к 
роду.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у 
аки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао 
ћ, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. —  
овода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца 
н ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа б 
, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко 
.</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</ 
 што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренут 
тарица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p 
аму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на пот 
 како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он 
ек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци пој 
ала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јав 
{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у 
 шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати,  
> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше  
ad>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи  
је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила 
у Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, кој 
 као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која  
но лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера 
 тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза см 
 срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене 
 плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по  
и. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свет 
Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, кум 
 сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— У 
 оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и 
а се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа  
чна тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Н 
наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се ули 
дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} 
 тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p 
ко поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, ста 
таповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Сми 
 Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно 
S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год 
ди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи п 
ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на ј 
?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то там 
змеђу неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пења 
ина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли би 
када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p 
е смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено  
емуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с 
S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро з 
ође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког  
p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле,  
и почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори. 
 од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето при 
били, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, нег 
 гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скру 
рино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је с 
лава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неко 
аром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпе 
 у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини,  
крете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Пр 
умом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом 
} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан се 
 — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у ку 
жи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убије 
ђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу 
, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу,  
четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше леш 
 Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонуло 
о, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забра 
кше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познав 
 у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо  
како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође 
ражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим 
о, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће  
притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја 
ти коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сј 
риказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па та 
и кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело  
р, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако ост 
 у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркиј 
х људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће 
, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио пла 
је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима  
Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који ча 
шчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156 
— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — од 
ене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми 
лим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>—  
</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко глед 
те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда т 
 <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p 
 је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мрати 
ете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа исп 
 брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све  
х хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре 
оме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долаз 
имо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди 
засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p 
е главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер г 
елина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јо 
а коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу  
то савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, 
више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.< 
н га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> < 
, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра  
амах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман 
к.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза ко 
е познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најс 
но тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У дв 
као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из простра 
рва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало  
не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонуло 
ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан од 
за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је мног 
уни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави о 
 подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја н 
си извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у груд 
/p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у о 
е болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и ка 
о је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг 
су заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на с 
у, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огле 
 прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом по 
а, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак  
ој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</ 
кавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p 
к, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и 
м пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њ 
е, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он,  
се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су м 
ка чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што нап 
једно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ва 
дисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пут 
еда крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није  
е знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>—  
а вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врат 
Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb  
а путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станој 
него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутр 
ткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> гос 
 што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, 
гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p 
е губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена 
 и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p 
ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим п 
d="SRP19040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кука 
кну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери с 
е, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију вама  
а вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на сво 
 не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се  
{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако г 
снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да иде 
да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, кој 
p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ет 
и народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све  
момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" />< 
види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплет 
 ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с тр 
и из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духов 
.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену 
ли бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана у 
незове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи м 
звели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђен 
ољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!< 
уну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, 
ире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи  
ено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу 
{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну не 
ј не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи канд 
/p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, ка 
а жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље  
, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето при 
а се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type=" 
 што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Зава 
у права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивал 
ка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одго 
блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, 
у, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, к 
аћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Ка 
— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они са 
сови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу 
 изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш се 
ка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рун 
ливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије суви 
рад твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче си 
њујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p>  
ђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, гд 
оје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p> 
ткрави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павл 
а Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те ј 
ић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом 
 по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао 
пасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић 
лост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне  
 што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило  
аје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму па 
Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг 
вој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наи 
му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци на 
а се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и р 
оћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корац 
рло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па с 
јзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и на 
з подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везан 
 се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хо 
 се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се 
.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха 
колико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком мук 
етио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуб 
ако степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у т 
здах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала  
ије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше. 
збавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девој 
емишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Бр 
 и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи 
 о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклиња 
на језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренут 
к сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Т 
о је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освест 
ртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренута 
вај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помоз 
 јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је та 
ијатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у њ 
је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогаче 
} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рука 
 Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спуст 
н речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија 
му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све ј 
утра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је  
у Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је им 
 се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лиц 
ескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини ш 
еше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те  
 на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од  
а њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглук 
S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се на срећу 
 наћи и одушке својим патњама.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичк 
вало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна  
брањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као  
На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који 
ога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили  
ео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још ч 
робница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман 
е велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања ни 
емена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна бели 
и-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где  
 га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само по 
у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема слу 
ле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} О 
p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше о 
асу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече саста 
ривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Г 
а соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља д 
и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S 
збира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је 
није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуд 
} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може оно 
тница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и брат 
!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неко 
 никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и дол 
е у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севда 
, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не х 
 устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна 
 сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што  
е, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него 
сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне к 
b n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна труло 
амењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} О 
одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи 
— боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропас 
е не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу глав 
а, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала нек 
цу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица  
 рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста 
ма закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће  
олико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотин 
 добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете  
 се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на 
; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А  
и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске ос 
нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да изми 
 па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, кој 
 да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ 
у гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим  
илан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чи 
њу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној ру 
подар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да 
и Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и  
 Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешањ 
 витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облик 
оја га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгле 
лучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до 
а колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачув 
ој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" / 
} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и при 
ме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" / 
 самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова,  
од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Стариц 
{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и  
аласа му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се  
рамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра  
и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су с 
 није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога к 
ше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, д 
да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари  
 смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Бр 
е силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрд 
 се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме 
 дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика 
 поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> ле 
, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер о 
сна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати  
ед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени погле 
само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки 
и, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хла 
P19040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је  
Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што 
ође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они зна 
 а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је  
.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно 
ти само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није мо 
ања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак 
бијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у јед 
девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији 
е дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти руме 
као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, 
ше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и 
чеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је 
ва мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, т 
пањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да 
ата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном  
 Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе р 
 кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, 
и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и  
сти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наи 
-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим  
та, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова ма 
о мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовник 
ћа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно 
љана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути 
е у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао 
 она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између < 
.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију. 
" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их  
отраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и мн 
тити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива,  
ео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарај 
асположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак. 
 ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће д 
падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупиће 
е посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмла 
ло?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопшт 
 што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, 
о га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у М 
 сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имал 
ледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> 
је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да  
 ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све о 
како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што  
чепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, д 
гићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</ 
се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, ме 
мни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који  
ога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је за 
ва крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то. 
 слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} 
ења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Окрете се игуману:</p> 
а, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је пол 
и чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко пада 
 неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши  
<p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, 
етлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватр 
исли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи у 
што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали  
снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грознич 
амничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива пра 
 си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу,  
ине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепт 
то шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S 
којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недо 
орђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од дру 
они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајду 
оз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју чел 
свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће 
исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се 
 пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што 
 камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити,  
 оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш  
си.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почива 
на.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене талас 
 — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSec 
х жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и све 
 девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну 
рча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се  
 час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те  
ниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а 
="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате. 
} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак 
 погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једн 
p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз 
 огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте обл 
о само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не у 
да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Т 
ежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се н 
нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о др 
жним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем г 
д уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ов 
 Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви 
лас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше 
а малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, по 
а у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, п 
тлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — узд 
рововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечино 
т, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тет 
 нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен 
оновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пи 
и да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико и 
ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове  
гледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по ко 
ила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пе 
 се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска  
је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и разд 
 и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромн 
икну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи- 
{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двор 
ло се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју н 
ше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати  
 Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у о 
ет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану 
 само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз раз 
>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да 
 суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваљ 
ни, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пи 
из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пр 
ћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад 
Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да виш 
.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико м 
пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом гла 
западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, 
ег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби п 
 сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма  
алеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Ал 
аше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S 
рана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепер 
јући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целог 
ико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчез 
а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику 
у, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе  
м белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа;  
S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге гла 
еколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пре 
<p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, ниј 
оказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у  
<p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи х 
страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као зал 
 као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изн 
ште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разг 
ј одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је  
мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или усту 
а старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана 
сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучни 
 купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић 
е зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јо 
и и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с њ 
гић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Ст 
у га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећа 
 онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутал 
ћ.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p> 
дала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради 
ељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> < 
а к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јо 
е, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јач 
ом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово брат 
.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо до 
е.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је 
на.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тре 
 ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне 
ије ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више  
да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао  
тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, 
вори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владат 
 и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{ 
дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима 
а врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, кој 
ико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било пос 
а то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не м 
и-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. 
га дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И 
хом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он ј 
адате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, 
н ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало 
ахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} По 
еме.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их ви 
е и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела о 
ивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше 
ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p>  
отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како запли 
: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или  
</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само сле 
ћеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није испри 
ок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допа 
ом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све 
е!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, по 
ери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на паме 
{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека 
па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз  
 то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом,  
p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу 
Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао 
ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двиј 
</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш ж 
 зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се з 
ра и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћел 
о се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место 
nit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад с 
а пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с нек 
 амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда,  
је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком ис 
95" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна 
ић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осе 
воја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оруж 
исам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окрета 
ледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено поглед 
те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једн 
ну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир- 
 па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те 
, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословит 
ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе ч 
кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Ру 
јом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Мило 
фу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу а 
чеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим  
уда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута  
ава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвиј 
чу крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица 
S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мисли 
војку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Рудни 
аји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже  
лаве један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва 
авачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и прем 
чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно 
ше јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остан 
 Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све д 
ју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога вре 
едала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао д 
! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, в 
мирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек од 
уо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је о 
олену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је  
укама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слуш 
ежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те  
на, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише ла 
је, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се л 
удио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако 
изао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно 
аса нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У ис 
пићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /> 
ан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали,  
а и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео 
цем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста  
 сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с  
 да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњан 
род ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. —  
 полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира промаче нек 
 је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на самога себе, шт 
естрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Милан 
а сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу за 
само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му  
 тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе пал 
 што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се  
— јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа 
 ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут кот 
а јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују,  
 провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колик 
лико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да уста 
и сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову ду 
чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да ј 
ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети  
 немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се сле 
 чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како н 
ио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опом 
оме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе ј 
као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште 
али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела пр 
ега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугл 
мучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде  
<p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однес 
розор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а п 
сле неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које ј 
 у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она пот 
спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S 
ца разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата. 
ве, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Ал 
брекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држа 
ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— 
још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Ру 
аџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме 
Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од м 
у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p 
аџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опа 
а промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних оч 
 се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раск 
шњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу о 
 могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четво 
жак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осе 
је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврш 
че гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лаган 
, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се пр 
о наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око 
а притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{ 
исто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнут 
ић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S 
обу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S}  
и до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и 
и, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је  
а се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мисли 
ице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} 
елији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што 
p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац ниј 
ељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма  
ње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше чит 
 њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ва 
набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека  
ир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово 
ном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није изба 
ао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град т 
рске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје суна 
оју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ва 
ељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно пре 
е.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сан 
ахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте  
и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења 
ца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трепт 
ком, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Оп 
па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био мира 
 поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како  
p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, заг 
/p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им  
махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Дру 
</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме 
о лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падах 
 пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуц 
дну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомил 
 па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку глав 
су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је 
то причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манаст 
пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше  
сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и 
курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно узди 
цима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га вод 
киње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво  
и, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из је 
</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Ша 
рикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прили 
 подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити  
али су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога 
е чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио ј 
није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе 
/p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране 
 Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је суб 
еветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускив 
еза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено пр 
 собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, 
ори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали 
олико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом д 
 како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су  
ћа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> < 
е опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>П 
е беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>П 
Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Ту 
ине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опаснос 
 осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су с 
ма.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то  
 шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним  
их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ 
и, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме осл 
 Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више ут 
 у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез  
лазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагиће 
це, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати гр 
урњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас с 
Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од д 
азили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" 
да ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је с 
S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица 
као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb n= 
а клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лоз 
 глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни  
е ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се  
за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Т 
 очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихват 
а се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога М 
 из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали 
а јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе  
вори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Попови 
ђале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски с 
е!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Гр 
ђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, ма 
 сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима,  
 се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један 
е, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све об 
{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Офици 
 сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<p 
људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а 
чин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један  
<p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хај 
и!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим п 
јући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако 
ало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уз 
" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређ 
 снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> < 
 те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто  
не у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То 
душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и 
ка улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су с 
ак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она и 
 Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по ханов 
ису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој с 
ко манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник как 
е у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данаш 
убаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распи 
е свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почел 
љавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један у 
о зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже погле 
 хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанин 
ају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пр 
 <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је  
 заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћ 
_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђе 
 n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећ 
но оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила 
н, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све 
о су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само д 
лећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође м 
де му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</ 
лим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Д 
иру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не  
 бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога р 
да била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечн 
што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђав 
ик с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда  
а.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће  
џо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, би 
итве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио ос 
нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто 
да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не п 
ахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка хра 
сла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Ка 
ушу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се 
p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који к 
нати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> < 
о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачу 
а?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто ура 
ва дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима ш 
емоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уз 
во поврати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је М 
 га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе  
у и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој  
 вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а 
 би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је в 
сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажн 
рећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — ја 
="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је 
 одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све  
трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је бо 
оћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати 
а, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад  
м! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула,  
 ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је 
ад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала  
дахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај п 
ио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пусти 
после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свако 
оћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасано 
, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох 
ну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како с 
дара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда  
х ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S}  
љоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме 
два дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко 
а чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свет 
?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Св 
да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али м 
 се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да закл 
 узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају р 
склапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна ко 
7" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побр 
во писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n=" 
е.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храс 
о у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — 
дала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност  
 лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од д 
и у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре у 
 <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине м 
ољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Ту 
ало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага,  
на птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се оду 
а, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се 
ти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи  
ила је: како је потпуно остављена самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога  
 несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља  
ир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто из 
 часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које  
 грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, 
— »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне  
учен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају 
спречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трепта 
-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете гла 
га је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом  
поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сал 
ој, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету 
а нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци о 
ицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо,  
/p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, глед 
већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим 
оче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту при 
>Плаховити поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи с 
сти, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре 
} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога  
 наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком др 
ави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њ 
болску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек  
инић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, па почеше после сваке  
твари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски са 
 дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и гу 
који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова 
ној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко располож 
 се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је бил 
У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и 
азао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.< 
/p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је гот 
зва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених ру 
— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, 
а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманова немоћ и клонулос 
гуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору 
за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач мо 
че!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних љ 
иша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни пос 
Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога  
ма рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па уко 
осле се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбија 
 кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? 
е, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад 
<p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет 
.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме  
 и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахну 
ахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе  
е, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је 
ића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупи 
ћа овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за си 
 постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу  
гуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Сп 
ва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не 
Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказ 
шту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена. 
лазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да ј 
ица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубљ 
<p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, п 
 недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p> 
векрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замиш 
нојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, 
је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.< 
ве: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па ј 
 Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И  
роду сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто раз 
н пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова 
 Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта  
 шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је  
обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене 
авиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцим 
рао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хан 
, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај г 
а манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао 
<p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} М 
ву.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се  
ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљен 
</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, уда 
ће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио А 
а хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке,  
 убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоме 
 је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Мило 
о је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи прове 
к и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговор 
адица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа 
лед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као  
а, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, М 
 и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана 
зекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На послед 
с они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он д 
 из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи- 
и, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то  
и су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборе 
вори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Нап 
е врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата 
p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматр 
о! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гаги 
ушу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесн 
шу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта  
уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с гу 
 у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, 
дговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера с 
Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо,  
д на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у на 
ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" / 
његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чин 
 крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу с 
о ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вра 
виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио п 
е видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био 
ићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> 
еју најглавнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је о 
устио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је 
проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Свр 
рептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек 
угачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их за 
/p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n=" 
ле тога сносили све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали 
} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога на 
ожили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="5 
те, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из ко 
ше никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликова 
акоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају те 
ином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од раз 
о оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{ 
крвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да  
Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуч 
, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да 
 десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хај 
ве докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе м 
и овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде 
само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад  
је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и  
пићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то 
о сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у р 
и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси каз 
 у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срб 
а мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсад 
а песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве 
им зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу де 
д у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахир 
е, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лес 
када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_C 
исним пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>—  
 све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p> 
ова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су 
и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се 
војче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре не 
и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихв 
> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам 
S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{ 
 унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се об 
ило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена с 
pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и 
гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дић 
још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратов 
уо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђениј 
то се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у  
главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, как 
ца и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке гло 
оред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма  
аховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је  
на ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана  
да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвнико 
 се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која с 
дати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb  
тару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — пр 
ле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишл 
</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У  
каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад с 
честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћу 
ко му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} 
субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84"  
 а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег 
самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џи 
Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толи 
ан да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — 
 с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мо 
о жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука пр 
тра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се цр 
/p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S 
еши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снах 
е један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога ве 
а, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, д 
 турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Ка 
е је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, п 
о моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и 
о.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} 
 игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је  
оји му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани у 
ша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатир 
и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Г 
е Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује н 
ва рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, 
о.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им ку 
могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан 
} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p>  
и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника  
 и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Мор 
Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се н 
е знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за с 
гоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и 
.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудни 
је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћ 
е најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува т 
ир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и  
пита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко 
се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку;  
усте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" / 
силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали 
 како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игуманово 
, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руљ 
 речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Ша 
дног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који с 
, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а  
нели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гос 
тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом  
здеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни јед 
беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше о 
ичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру ту 
нило необичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога 
ве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке 
у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још 
 обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носи 
, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кн 
а ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћ 
жили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „п 
аш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора  
ак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради си 
вао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије  
уку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше,  
 Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Ст 
е да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз до 
 се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно снос 
ио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева 
 се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекуј 
ко је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су дал 
 га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чи 
плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да ч 
е сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића некол 
на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турч 
ву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, как 
ри сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога 
ајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само ја 
него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима т 
а оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их  
него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет би 
>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p 
<pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га ј 
 као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали,  
ед уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну  
иште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не 
 колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у  
има? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а ор 
помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио  
атру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања наново искупиш 
е.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — др 
 Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стот 
 смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш 
а.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а 
 чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Бо 
као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупи 
оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио 
тежу кајиши од опанака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омота 
 вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомил 
да.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по један из ниских земуница и пр 
 корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жу 
за палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сен 
и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зуби 
тар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што  
те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепас 
ас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чу 
 и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога  
 се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да 
и! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, је 
ало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јес 
тражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га ј 
> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му н 
с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене неб 
да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња  
е, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше  
е: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с 
од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не  
ломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од п 
и се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— 
 Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава 
м сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред  
зи како поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да пр 
 убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове 
ери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама,  
ико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У к 
p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> 
че распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољ 
 <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Пст! — одг 
воре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на суба 
омшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ов 
ош мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, 
ини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из  
асалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају исп 
па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да  
и су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешт 
асплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.< 
ским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако з 
д му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <p 
лини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се 
 и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> 
 у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да од 
ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мра 
тио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село п 
 рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто 
бе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити 
а све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас по 
га по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико ко 
То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре  
арница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јова 
вио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава,  
а у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако ре 
бе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш са 
 да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а ова 
кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гн 
ћу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да  
у некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он  
ић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити 
, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{ 
 би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога за 
а и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас з 
та, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си 
сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад  
рсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слу 
како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, с 
и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а  
Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао о 
се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све ј 
Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала м 
ека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p 
и су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре 
н Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{ 
ј диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно 
 свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S}  
о, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео 
>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је у 
наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао 
а је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче?  
 из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То д 
о што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула з 
беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по сви 
се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали изму 
ањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а ср 
ља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудни 
— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још  
 Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> 
азило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа нат 
настирскога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.< 
S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, ог 
 пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унака 
и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У  
литву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава 
l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од т 
 <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко 
се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, п 
ју, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла с 
јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомил 
у.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово  
седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Ст 
 Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас р 
стир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш ја 
пић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> < 
с!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Милоје не одговара.</p> <p 
уњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Ми 
 чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си 
>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бив 
бразе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} 
Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвни 
</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе  
 је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не ост 
о ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од  
<p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> < 
— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p>  
 приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну. 
 њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим  
исто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да  
о њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка гото 
е с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупи 
ку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.< 
е поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наго 
ете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, ко 
ји се једним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговор 
на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслог 
 А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида  
цу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су!  
 шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође н 
ше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хат 
ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам никоме јатаковао, — одг 
, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свим 
му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прост 
д, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић п 
ри, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје д 
ш сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ик 
раш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p>  
д пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чис 
 прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге,  
</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам мо 
, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да 
га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вр 
 Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупи 
ли да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла 
ман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо 
е отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и  
но окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Мил 
измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n= 
!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те 
. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p 
нско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва 
аса савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим г 
 рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и к 
 грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па ми 
наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да 
его да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак 
је.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових 
 а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subSecti 
 као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само д 
а не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Ба 
ку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> 
 једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед м 
морно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђ 
Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} 
јао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза 
 се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затвор 
и стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси 
уровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакр 
е мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумад 
наче? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго л 
у, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се 
га! — одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, н 
 поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спрем 
црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату,  
посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља д 
нојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје 
 благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што  
к утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као ник 
 и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и  
 Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваш 
ово дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада  
да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су мора 
рчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници 
часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са 
еним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима 
ећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>—  
милу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста  
гићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали. 
духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их  
али не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, је 
утра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, по 
и позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је  
 оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p 
оследњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.< 
ао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, ко 
 се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није и 
екрсти, па лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и п 
, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Са 
говори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> 
о, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури измеђ 
о пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турци 
чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ 
есницом, која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је с 
ју!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирски 
ркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе 
{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женс 
и таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог из 
ало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времен 
и у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у 
обичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осет 
трашне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена 
 уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема 
оји се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S 
нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их 
<p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и н 
да она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је 
сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио:  
 место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> 
рао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек п 
попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /> 
апита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прож 
р, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити 
ед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда ут 
р, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— 
Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је  
Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час с 
ја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мал 
, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто 
 само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> 
е.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне 
е мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се 
 селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоско 
> <p>Обновљена лупа на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тр 
е надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се св 
их осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> < 
поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, по 
{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом  
и.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један 
169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадн 
рене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Га 
ерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одах 
им покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није и 
p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде д 
а се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и  
треља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркаст 
ком.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине 
ше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати гл 
еву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукам 
орелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на  
овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као пастир 
јку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, 
ајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак  
ти часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало  
 и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се  
 је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S 
н песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова пе 
све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха  
а, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не б 
о све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу уп 
још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе. 
 велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> 
танковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто  
p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, пол 
ма поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да 
прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш  
 од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се лист 
а и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали јед 
им коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Не 
лу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме 
о их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S}  
ну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У т 
ветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се и 
глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа  
је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, ш 
, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час раз 
 сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S}  
најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи с 
ну говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога,  
ога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да  
игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта б 
 се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и го 
на, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају ма 
а као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њо 
љу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претури 
на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо з 
 је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој ре 
 овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.< 
ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76 
је до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе д 
 кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, ка 
аде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> < 
>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Д 
одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита с 
 <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А з 
га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да 
нако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим 
ьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима 
 би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb 
ве покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби г 
ву, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одгов 
снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи 
{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мир 
 је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај најв 
она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих гла 
, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом  
у запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помиса 
Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Ста 
Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, к 
ознао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто нес 
ораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад  
о аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} З 
аш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га 
ће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у ис 
довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Ха 
а је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али 
 непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку  
p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из  
, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна  
и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамни 
та, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти  
p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" 
оза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта з 
’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала  
руди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашен 
ли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се н 
а и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана и 
кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и  
че.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — у 
евоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод 
 је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у глав 
 стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу с 
о је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо  
чка крвника, који пљују на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ће 
била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило бо 
оће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака 
е, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман с 
 старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p> 
љачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук,  
цу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе 
ијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њези 
н никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњ 
ња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиш 
и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} 
ај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио о 
/p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна см 
 калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку н 
ед калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно 
нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте! 
и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у  
је, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учи 
ица.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није н 
а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој 
у на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне па кљун 
пут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да пр 
ник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обр 
ца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одго 
о је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се  
и изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобича 
који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са  
гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у  
ада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, ра 
 осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био 
к у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обе 
пре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом 
 Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на 
ају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаин 
ође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе 
39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале 
е и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега  
оликом дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у т 
цеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посмат 
p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у 
а него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> < 
руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити,  
прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која 
снице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb 
е изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником,  
Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, кој 
 одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетил 
ако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима гледао у нез 
 <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викн 
ма, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соб 
о влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу  
њују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, п 
Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да ј 
Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори 
 запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори  
 се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигн 
ану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кресну поглед.</p>  
јао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је пловио бледи  
ји вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одгов 
 средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовн 
?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.< 
ајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А  
ла ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> 
да је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци 
таде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и  
 — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То не 
к почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдат 
аџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него све, ч 
ним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових  
али хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи 
кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а г 
тојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она их поче очајнички  
тегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја ни 
Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче  
 им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Ша 
ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић и повуче руку за 
а.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у 
на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео 
а је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> < 
и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њ 
, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су  
е сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да  
 и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку 
а и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, ни 
према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — п 
о Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но  
и-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вр 
, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића 
кса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађ 
хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно 
се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашн 
тво.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом исп 
</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља  
p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по кој 
очину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа к 
сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако 
и из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђер 
 наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконо 
и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно о 
лија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p> 
ла, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је ка 
морније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сен 
, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и 
Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта 
ом пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао д 
Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и  
не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали 
а но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да от 
сном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Ми 
оздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља 
у падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S}  
тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пеш 
леда Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренута 
.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христи 
езумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци 
 на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раски 
их!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто ј 
ајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и у 
цо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која  
" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— Онда поседеше јо 
у зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати 
едер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, по 
клети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му с 
мути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубим 
ути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави 
 и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, б 
и!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су 
трука.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећ 
ове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша  
 дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе 
осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посу 
и све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан нар 
је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Р 
 оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова 
шљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да 
мири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ло 
енути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако руменео 
д Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{ 
а бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је н 
гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па 
емишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, 
веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћи 
 се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи све 
ирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај ма 
 њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна 
а и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њо 
руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у о 
е озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није  
} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у  
орну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
осподе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва 
то јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима,  
 сељак.</p> <p>— Па ни ми нећемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један 
{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>О 
рашљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зр 
ижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратић 
ни дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, р 
гљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој п 
амо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их из 
и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових  
у.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељ 
ек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче 
Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно,  
 руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и  
 прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он  
 мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Ли 
ма му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чох 
о, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, о 
ући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи 
је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је јед 
ац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да с 
о упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотур 
 кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседа 
 <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекри 
отвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличен 
о размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти р 
то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на  
помичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измир 
 си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако 
" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву ви 
с гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило 
ћи дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу д 
ри и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је иску 
ји.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме н 
 пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Ко 
 и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{ 
ати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да  
мала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у 
 како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, 
е имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и 
> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох,  
е заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p>  
 који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плаши 
 потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњани 
 удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кр 
ли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и  
њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих при 
="112" /></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, 
ељаке, јер он никада <pb n="34" /> није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на  
навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесе 
дњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спас 
ери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће  
убота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, око којих су се н 
 и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема зако 
и се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића 
учерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и ј 
 плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми 
у не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p 
па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак ниј 
, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не  
борених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> 
 којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких пле 
е можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала 
ић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се та 
 <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мал 
<p>— Питај, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута 
 о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} М 
а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце  
но, извади нож и поче из луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p> 
био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Га 
ан не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек кол 
ећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — 
ни светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају 
е од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувиш 
вишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом  
/p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово  
ци одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита  
од стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! 
ко прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да ув 
знао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закр 
— предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони. 
кле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не 
га, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће поги 
ажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p 
ове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, как 
 с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу 
е, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред 
о, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се  
из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако жив 
.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама  
нутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезер 
ноћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мал 
асртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза узд 
ожда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пристанак и од 
био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то 
 с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му  
е свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом 
ед Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали 
и су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред ку 
 заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стра 
 на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издаје 
том у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе к 
ити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на бран 
и-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књ 
е вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више глож 
 спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и ве 
нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена се 
ако нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давим 
жња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би дан 
који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S 
о добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше  
се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице  
га друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који 
не воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога к 
аноју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је  
да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунов 
ве стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за 
ву и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљени 
 муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде 
сам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p>  
 коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођи 
љско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она 
 се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а о 
о крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика 
љиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је ве 
т слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас 
Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у ру 
— молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, д 
а се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево гд 
рити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем 
 а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и 
ови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, 
 се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чист 
у кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег зн 
немирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да  
 је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему с 
> <p>Неко необично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом двориш 
 је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајн 
 У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а  
 с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју на 
 свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопр 
p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше 
у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p 
.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, к 
немири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не 
ања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све 
а од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат  
ући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу 
е, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићко 
утала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули? 
S} На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстари 
е обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе ј 
и целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Његови б 
p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нар 
а.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Е 
— усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупић 
т’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па С 
 и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи 
 ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, 
еде око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милети 
удима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запи 
избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли 
 Једак израз прелетао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, ка 
и.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над 
еобична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлега 
његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на  
говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи п 
нђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је  
</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли си 
 рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху 
 време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколи 
певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко 
ала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма к 
ћи успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му у 
ин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадес 
туштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, 
ко говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како једа 
куша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресн 
пић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и њег 
је жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „ 
 ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још по 
их? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Па 
чина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас  
к. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме вр 
p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих 
подари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице  
а живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Удар 
загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија  
кратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необич 
 у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало 
Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага 
ма људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... тр 
 Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} 
учког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од стр 
 полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и црк 
а, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, т 
 занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Мил 
на.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p> 
рко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? —  
у, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под  
што је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоче 
усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуц 
ну.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва леж 
и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> пре 
/p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одат 
бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклања 
осом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог  
S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извија 
је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на 
<p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и в 
гађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јавља 
је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зат 
н све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сић 
{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је 
прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати о 
 гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гла 
нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена су 
ле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако 
ли су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да 
 сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју м 
?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир пр 
само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се де 
бро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто  
>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S}  
 нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи 
ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Си 
ше ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би би 
<p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.< 
 <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, 
спред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима  
изини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина 
змеђу њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити,  
кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о сво 
ако би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, 
зли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако 
ман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p 
 те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђер 
у ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S 
положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /> 
ја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта  
нуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ ја 
" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свег 
стицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања 
— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је о 
родужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у то 
уча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено 
и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то о 
т био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по 
аћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајд 
 га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А  
Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p 
 хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизива 
’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево 
риведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудн 
ао невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо  
е с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао 
а се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче зама 
кар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само г 
ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> < 
развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, п 
ући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Дос 
? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!< 
, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је 
јет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“. 
 — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их 
ад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p 
 пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам 
 <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у 
кне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед  
, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је 
је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, 
побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рук 
њено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у  
мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг 
оро, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише 
лова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> 
S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је 
и.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> < 
агом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ве 
} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да ј 
ру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш,  
јдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић пон 
опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање нав 
м.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опаж 
еш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /> 
</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не  
 крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину 
атити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милој 
неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово уб 
абука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, к 
ма Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обу 
 га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" />< 
ви Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила т 
е се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије с 
а пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све  
 одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи просло 
мо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} 
у, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и нато 
да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разведравала.{S} Мало по мало и она  
у Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи те 
вати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад  
ва доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео,  
даној гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се 
/> необичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор 
ошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да ј 
знан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није покретала 
 несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не зат 
 ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарњ 
ша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна 
а све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навик 
 ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили 
 јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се  
литва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена 
на потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га ун 
 како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису  
 је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да ј 
м Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти  
кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана 
е већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниј 
подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци  
у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови 
е је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и ка 
, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно 
тно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девој 
уд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души ост 
пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни 
ио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се ве 
ађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако 
ватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна с 
и се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се  
у до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb n="244" /></p> <p>Кад сврши причешћ 
нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав го 
утање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разуме 
 да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што с 
ом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и 
 од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао  
 сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа с 
 по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p 
ш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морал 
Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест го 
убаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради 
баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали  
шчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу б 
је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Ту 
— продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни гл 
окаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слага 
анин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S 
оворио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми 
S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла б 
аца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, 
р на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под г 
ржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста  
, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам с 
га и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игума 
ростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао п 
Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу,  
било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од р 
рише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n=" 
ло све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, 
мци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир н 
да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а 
на два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за 
/p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p> 
</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђе 
омогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— 
>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> 
од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — о 
више слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини 
глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време 
упићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашт 
ом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и  
е, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчи 
ругога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</ 
 с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> 
прли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како д 
вати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Ал 
 и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле 
моме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учи 
 завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су г 
рчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с дв 
 Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{ 
мо, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је ов 
ијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други 
је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на 
х застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман те 
ши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан 
ји је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је  
амљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и ду 
шким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигл 
ло час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над  
о да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Ру 
настир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма  
 у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да  
о мати над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на п 
азу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по ч 
ко свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Л 
огледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну  
братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша м 
зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</ 
ја прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибира 
S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и ох 
ати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Сва 
е погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос 
ву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским сла 
 сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи диса 
где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</ 
, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже куб 
ију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зв 
 и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>—  
 утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што  
турала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име  
 он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са  
обуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, неср 
е овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у  
На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани 
е као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом 
Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, 
је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као п 
се, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осетио када је потргао кубурњак на Турчи 
е јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је 
иче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p 
 крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир,  
 се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су  
рунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, 
асно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгор 
п, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би поку 
а песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из суба 
луја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на  
тле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати по 
ше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме 
нину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман,  
атерино срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{ 
н, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић  
ке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађен 
жна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, к 
{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезош 
нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплаше 
остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све неда 
Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Е 
е необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи 
ити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је т 
вачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња н 
омисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и  
ћ је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи п 
се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца  
топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслањ 
Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милојевих руку кубурњак. <pb n= 
очекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на н 
га осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бива 
тара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па о 
ик и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је  
о ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати 
м Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни о 
и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се из 
м, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо разви 
а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман о 
 улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која  
сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче 
мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше о 
, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке,  
е ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је ве 
е Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њ 
естру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p 
е.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, 
ајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико 
 све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен 
мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рек 
не! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збо 
 седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре дол 
 се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чује 
 домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пр 
а се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па онда седе крај ње.</p> <p>— Је ли, н 
е јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да 
{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb 
ном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му  
Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не б 
пуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом 
 стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одгов 
</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!< 
же срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се о 
немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехот 
 га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S 
ца. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p 
ј руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку 
видно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n 
 она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није ш 
на ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мо 
ламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој гла 
> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се 
помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је би 
S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали- 
 цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гле 
тише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> 
атле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> < 
 неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која 
уши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче над њом  
аредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да  
бацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако дру 
ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта д 
ђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одгово 
едела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</ 
аш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, 
бе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се 
а, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радо 
, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво.  
му, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неп 
о их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђат 
 остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја зн 
 како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога суб 
о те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари к 
је помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола 
опила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га с 
а, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разле 
 га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко  
> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слеп 
земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене 
 обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S}  
ене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жар 
јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на стр 
потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим  
 што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S}  
роз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Д 
40_C1"> <head>1.</head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а сне 
тресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се  
едњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђер 
колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види не 
онесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За к 
е — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су 
.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере  
змишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јагл 
ина полегла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазе 
ра Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од  
у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p 
та.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а са 
 како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у  
трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које 
итоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пе 
ичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи  
нилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сур 
о угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блеш 
ић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235"  
} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим  
а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, шт 
ену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око па 
длете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка ч 
а се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрмен 
ептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не рас 
у се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова 
 што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су 
ва честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене з 
светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрин 
ростаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чији 
 томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се 
Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чуд 
ево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоск 
врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, н 
у, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на 
менило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао. 
равцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави г 
ледњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом 
 па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка 
ази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад 
<p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Скл 
 а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад наро 
уманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка зап 
у децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној 
> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та послушно 
и су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав б 
п, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у сво 
е метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су с 
/p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша мож 
 рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> 
{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а сра 
то свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегл 
ним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред х 
разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом 
час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндер 
 Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџ 
од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатл 
да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: 
осила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се  
кретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p 
ку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један к 
е, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од 
 каменом озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад  
чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових кол 
сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали 
јдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, 
 опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули зад 
е није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта  
усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је 
а, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Д 
 неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва 
 и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако  
 су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p 
ако се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању д 
ирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће 
м некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> 
 а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и т 
ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који 
а срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи 
/p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак  
ати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слу 
е у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, к 
е поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевен 
оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изаш 
 је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, о 
p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту 
ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може п 
} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крвав 
ђеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игуманов поглед п 
/l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l>  
пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаш 
је, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је ост 
ски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit 
ј, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — о 
 села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња  
 ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрва 
паса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању са 
исте образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S}  
а тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче  
ка још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела 
/p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — у 
 unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији б 
ву наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује пот 
 је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво за 
ик могао само на овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игум 
е с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда ниј 
њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити 
ашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуш 
во њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, п 
} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брз 
ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом о 
ати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти 
 сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се  
о изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађ 
 и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шт 
> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, 
сец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледа 
заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са  
дмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо  
S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћ 
куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Р 
 очекивала смрт, јединог пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! —  
е! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шуп 
 је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше п 
е, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — И 
а, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би? 
што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на 
и дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и уб 
 вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> < 
 он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар 
убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам з 
, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим у 
на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу т 
 је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана маш 
удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омра 
</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну  
е криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Р 
јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види. 
клопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитри 
 и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, д 
и чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од веч 
 кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од с 
игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још  
глити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премери 
ква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш в 
је, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шт 
Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни 
д сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете  
 па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{ 
 глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго н 
лоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, н 
ети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га 
 чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на триде 
м, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненад 
му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се ду 
репио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што ј 
S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све  
, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> 
 којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у к 
светитељским ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој 
 је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу ов 
и игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и 
утала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече  
ни главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гв 
лица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњо 
 странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а к 
уман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>М 
ага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p>  
— одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи у 
 су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух бољ 
ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни 
се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су  
ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибе 
стило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га никако  
ли не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потм 
 њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тог 
з дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>—  
 спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали 
е пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у ког 
 да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отиш 
и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до прол 
у, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче и 
лоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњ 
, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га  
осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и ј 
 Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ов 
ој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милој 
и мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Сп 
а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — ре 
b n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији с 
утим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p 
ој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, но 
, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељац 
ир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем који 
а се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p>  
вде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни  
е брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Погле 
stone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Поро 
ких нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве 
које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред  
манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпаст 
еза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.< 
коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се  
 нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је покри, па о 
вио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци  
ан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврд 
 жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче н 
јат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начиниш 
и.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, з 
 — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну стариц 
кавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је остави, изи 
> <p>Свекрва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид. 
ек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуман 
ен као подушје покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем 
 ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прека 
ао тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло 
шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти 
ио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размиш 
ко близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је зава 
енима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у т 
, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових бр 
 а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није на 
а извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и п 
е, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се ла 
ко трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у 
.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{ 
 некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су г 
е исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му миса 
пне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га зб 
 образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривал 
Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе д 
 неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је м 
у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не ода 
у и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Ал 
, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, ш 
, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му д 
па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелода 
е, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па 
смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни по 
тићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час сла 
! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Бог 
ени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене н 
ник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, д 
не.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши 
 је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео,  
 главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је јед 
чину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман 
аборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблу 
и.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде 
{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши 
ад прима на <pb n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда жив 
Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и  
ину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће р 
ују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најп 
, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је 
заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне 
еко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хај 
услама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао  
 Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже  
“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце  
илана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику  
Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад 
ори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по 
о.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини з 
асној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред о 
 и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зр 
олико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! —  
штао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана ка 
е сетним руменилом надалеко позлаћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горост 
 манастира, по којима је попало иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни 
 горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као  
на месечина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као је 
на, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости 
би са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнут 
раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p 
, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него  
p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило 
о се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталаса 
Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре з 
 одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их  
 Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за поја 
 један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име 
о коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих 
о широког приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову п 
 да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђ 
ле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>—  
их, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најсит 
ош мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те по 
у и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — 
!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод шт 
ји пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласо 
ази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— М 
нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— 
ало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благ 
ху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога г 
, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнут 
прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За не 
астирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако 
ода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>А 
ијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих,  
/p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су заје 
</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је  
 од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из рас 
едао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита  
ји је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа  
а одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала,  
шом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена  
, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>—  
, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! 
4" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набиј 
се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена 
у оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну п 
урака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи  
 чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли 
изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јури 
ош већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој мор 
 ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се н 
 ни побећи; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падин 
"> <front> <div type="titlepage"> <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПР 
е, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није  
 над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трп 
p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену бр 
ови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си 
проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала о 
ти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште 
д собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_ 
о, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпа 
ђени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрс 
олена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка  
а мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p 
о је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му  
е не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке 
ти, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака  
и Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, к 
м село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна 
 опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храб 
штри ножи пролетеше последње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пу 
вараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма 
олинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невид 
ј виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није д 
ла да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подо 
ишта, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из који 
у спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло доб 
аћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудни 
у капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене бра 
 се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <p 
леко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и 
 овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се 
под очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа  
најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снах 
носи даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, г 
ломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена пти 
нда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> 
је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му  
, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p 
 храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Т 
.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опо 
а и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила 
 било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p 
ма напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чиб 
аљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишин 
о о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Ср 
 Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у ње 
ела, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p 
непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне  
е бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјада 
ине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па  
ила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, пла 
> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, р 
ричестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите кле 
где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче јо 
 примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.< 
се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p 
 су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете,  
ласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сребр 
о, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута 
у после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама з 
незовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико д 
 гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта  
ницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове цркви 
рханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је це 
и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Пом 
д, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их 
ош мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави 
 њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, ј 
и је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно к 
и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну  
сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p>  
па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна 
и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље  
иду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа 
ња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову ст 
бра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину М 
<p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p 
тојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуш 
и зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била с 
а јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта 
</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не  
иђе једној но једној онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман 
еш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш 
, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У  
p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S}  
ј, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — ил 
нио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а 
 па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча боле 
и у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.< 
свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би поремети 
 слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с 
нички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје и 
 облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блеш 
а, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни ов 
адоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се 
х горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n=" 
Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну 
, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— 
>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p 
је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује. 
везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла,  
 слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће  
ко је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим муче 
Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад з 
е одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши  
 полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Ка 
на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата 
праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погле 
ге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џини 
емног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа. 
ће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> < 
и Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби тра 
 и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злуради 
уњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у н 
белу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ст 
е зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући оч 
е ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна с 
рча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвор 
ишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S 
ећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрв 
ређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>—  
ађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их откр 
 неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су 
 у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али до 
, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило м 
 се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застид 
 за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне  
ом.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, ка 
у, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> 
ју, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица 
паљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} 
озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима м 
ну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао  
 он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма кој 
раз сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је ис 
али то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расеј 
аћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да ј 
а!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја р 
и да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин 
и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице 
аша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која 
> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе  
 ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то 
у.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, она 
ожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони  
 опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p> 
игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не п 
речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни 
мо дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га рас 
епих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под нога 
узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p 
 само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџиј 
</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче 
кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за д 
езиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га  
ти ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хвата 
ла би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и сп 
у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то. 
те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да ј 
 и, полузатворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску 
е шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шар 
правише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посут 
ожан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и  
се јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> 
потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз  
, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p 
 сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.< 
е.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на по 
ре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па а 
еторице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда, сви се они одме 
, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за  
д њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита з 
ection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића  
итија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, из 
{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту  
.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем 
ковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици б 
остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кри 
љаци, махом рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо л 
година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића  
лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори 
а да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу п 
 То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној би 
, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед сељак.</p> <p>— Па ни ми нећем 
 је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да  
ића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због си 
ов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје де 
метови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се з 
јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва ку 
мцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{ 
нику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио  
, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према ни 
 догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирс 
уша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић,  
ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{ 
И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу веј 
ље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се с 
годило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће 
аше.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није нау 
 оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{ 
 не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Ту 
ки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за 
да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је 
те и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничко 
 је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у 
ло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S}  
есело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвал 
ричало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{ 
тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>—  
ноћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје ни 
ана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придр 
анојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се од стида 
ечен прикопчава под саме облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на  
"96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала 
</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су с 
 <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p>  
ајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> 
 друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, 
 скамењене, не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи 
ог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме 
а, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у све 
Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му  
невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p 
и-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша,  
ета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла  
ну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревет 
 страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Ш 
и је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвор 
 наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — 
и од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p> 
Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, ш 
p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних  
зде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се 
ubSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међ 
и?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="2 
снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми 
о је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div type="c 
но претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на св 
разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> р 
 пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну 
 томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, обор 
 запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> < 
доше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће  
Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што  
 ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши а 
а.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага 
>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти  
="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене рук 
време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни с 
и и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишља 
од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа н 
.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрв 
гу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша  
 не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад 
p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти савет 
 јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, 
ојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва,  
та да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово нов 
е, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обем 
рождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни речи.{S} Само плашљивим и успла 
 се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да с 
.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је  
рише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен по 
ох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук. 
а још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто 
о сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за 
е руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толик 
е из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у л 
, па онда поче над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, иск 
Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па ј 
е и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а 
нахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се  
сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да м 
који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, 
е миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} О 
стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више,  
дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>— Кумријо мој 
/p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезин 
 другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рукама одупре о њего 
ена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој с 
сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог ра 
о о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му за 
с на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стре 
 а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише с 
навек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилик 
S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазил 
це својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Ст 
се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Ст 
, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем  
е, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни 
е Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си нагово 
 је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га  
пело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше 
е ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и 
тисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице 
неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је л 
бори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онака 
!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до 
слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, 
 запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му ск 
 села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и уз 
сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</ 
лико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме  
 амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога 
брих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује д 
ај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља ш 
S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, кој 
, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли 
очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му  
на измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Руд 
оленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек  
бе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</ 
 у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова  
b n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора глед 
би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу  
то им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бур 
шчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно оча 
="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети д 
е два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута ос 
дног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му ј 
ик, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и тамани 
шао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч ра 
а могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у 
ћавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва  
 неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи 
/p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише  
бе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на в 
з Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћи 
 свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скр 
 холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Руп 
това на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одгов 
ажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат п 
да ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па ј 
о класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише нео 
у.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до 
елима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили 
баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сест 
асмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра изма 
еру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа с 
висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им 
о земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и  
јака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63"  
тим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, м 
 светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, теш 
гуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p>  
стављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, д 
а снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са с 
атлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p>  
шилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила су 
емоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је ти 
ије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца,  
на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и м 
>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити 
селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки 
главих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је  
огибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу 
и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у ли 
> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пишто 
>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се поту 
 Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како с 
н круг око сандука, над који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицат 
ени, сињој кукавици! —јецала је једнако старица. <pb n="167" /></p> <p>— Прибери се, снахо, па  
е чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим н 
>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише 
 столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и  
— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да п 
едо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман  
 одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p>  
о не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те 
у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</ 
 као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она са 
н не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао С 
 Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно развед 
— не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је 
 храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је п 
иној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да с 
еже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смр 
продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако  
алосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређат 
заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је д 
и.{S} Он се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p 
о, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове раз 
 којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир н 
оклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити 
и.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекош 
наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па 
 ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Р 
 а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мор 
онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као 
у господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, н 
што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још 
оше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и  
лонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров  
Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S}  
рмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас т 
рао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велик 
о он није из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не рече 
> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш 
нез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — 
о је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена ч 
 покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је св 
Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Мож 
, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу!  
 опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у се 
 како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њ 
о је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Са 
чувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али  
Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и 
ре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толи 
ло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и об 
шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда заста 
, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини к 
га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подст 
у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џ 
 на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то 
ога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, т 
пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена  
али-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме  
слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гро 
ко сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је 
асвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснул 
 хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао гу 
а су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродн 
Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, вел 
аша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не  
ци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што х 
приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи об 
 ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче;  
ебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је  
или сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, 
ош тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p 
, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископат 
грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А док 
кочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.< 
о су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је сасп 
ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појаха 
ритискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S}  
апови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброј 
/p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Г 
ађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо 
 на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час облива 
 која му је једнако почивала на силају, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у пра 
ј.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше  
га полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{ 
амењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је ј 
ост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није виш 
 игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце 
 хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра  
ледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар так 
са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са 
 и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p>  
уче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шт 
а да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такође 
 главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени  
 је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати  
епеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећ 
чи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози 
грме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија 
т од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је 
 вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, ка 
део ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, 
м, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје њег 
даред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџ 
изи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница исп 
ниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улази 
ера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одго 
а у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што  
а путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путу 
а Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <di 
једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> 
 уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравач 
Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га у 
ош није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n=" 
ђења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, ста 
зицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи там 
алима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахо 
е лепо осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад у 
ло бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="16 
и.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало 
шао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те 
ну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грл 
о није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може 
а планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни ука 
сматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p 
ма измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене измеђ 
 нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати 
стогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаш 
ом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљив 
иже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кр 
шти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а  
 ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и с 
 „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух ст 
ти и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да 
</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб о 
ад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљат 
ајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, с 
 да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало,  
је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>—  
е се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, 
 могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше  
 рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је бил 
сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењ 
оликује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и  
ми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, так 
з краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвозд 
а прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да с 
it="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} Породица Ста 
бише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не могоше још за 
у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје мерио је ове љу 
нић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица 
, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Б 
претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, 
и на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом див 
и игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једн 
.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одб 
 троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита  
 Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сес 
 па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покр 
горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће ста 
 би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у 
Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу оп 
гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна ра 
та подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као 
и гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова бра 
тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му нас 
а стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога нас 
 извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткива 
 па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Јед 
амо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљ 
 — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча о 
одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа 
џи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А кад 
еђу њих лежи још много крви, између њих стоји крвава мржња, која се распиривала пет година, кој 
сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти 
а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гав 
каса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну јед 
тио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p 
је је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је те 
дило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и ди 
Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p> 
су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су м 
тити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхук 
и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <milestone unit="subSection" />  
е с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде  
ију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула 
ати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као уз 
тер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго т 
све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци  
али, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у 
у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавич 
е су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клону 
 кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо прв 
ом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно  
и са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир на 
да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и  
 онако ненадно оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у о 
лета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што с 
хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци,  
матрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нем 
? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново са 
раго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, 
дука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — зап 
х тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су у 
{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није мо 
те ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, з 
у, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по 
да више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала,  
 врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са с 
ао једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише 
ути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина влад 
квој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била  
егова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву ис 
 па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруци 
 њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било 
тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За  
 није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на  
 и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смир 
{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веј 
с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згар 
бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је до 
девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину 
к, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину  
за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округл 
тови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што с 
леда у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезин 
 образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Зна 
 кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропа 
ова коња, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала  
 главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — 
оји су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непос 
ишао је манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било п 
окле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули з 
очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали 
леда престрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p 
ном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а 
мед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p> 
ћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни гл 
као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до  
ико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни х 
и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој ма 
ве, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био  
 ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак бр 
нска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете 
су очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветињ 
та, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик прес 
исли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме мест 
p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало ра 
 више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велик 
пасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разу 
гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци 
пић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — уп 
>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударц 
е до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? —  
нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те  
— одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену 
 у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зуб 
у раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — 
 пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пош 
— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?! 
у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше 
Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као  
 кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станој 
лоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује. 
анојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом сн 
мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласов 
е, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се 
е! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> 
лоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. —  
понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у про 
стио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса  
јем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те 
 камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, ука 
ари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> < 
и више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох, си 
p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огле 
м, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје 
оји само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> < 
p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb  
 на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не  
нику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови на 
да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно ј 
клонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао зго 
и закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још  
ом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ов 
И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; о 
укама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико ј 
<p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахиј 
ћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" /> није сла 
х дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме при 
> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од  
ац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из о 
ако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се 
дне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Ру 
болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе прет 
е смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узаја 
 овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне речице, него је дрхта 
све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не 
 занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци 
! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита  
к.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S 
а да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потвар 
рошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још 
 Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је примет 
еником и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{ 
ном, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније по 
 штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити 
S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се о 
ш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де! 
те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла  
у поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жр 
кле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, ка 
а и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је нан 
/p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стар 
 — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи  
мад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино  
<pb n="75" /> — питала се она, па је са страхом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те мо 
 Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи 
о Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див 
поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а прес 
p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже рам 
ву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</ 
вих речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запа 
естију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— О 
?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли п 
де учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад о 
p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у јед 
ала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би там 
гледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, к 
а ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Д 
остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и миса 
 дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Та 
 Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p 
оче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић 
н! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</ 
 да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p> 
ице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час  
је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није преш 
ћ седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окр 
говори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало о 
чаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове доли 
риво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле 
 тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео 
ној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче,  
о.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p> 
<p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p 
и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долаз 
о разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини нек 
 ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћел 
и су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у  
језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку  
S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеж 
има и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она за 
 продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окре 
.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} Посл 
у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала  
 пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећ 
оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је дон 
дговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p 
отицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну с 
олинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче 
ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговим 
комка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>—  
не душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ 
а искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S 
мрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n= 
а низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у п 
ди, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџи 
тргоше кубурњаке, па почеше после сваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се на 
 одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице. 
так преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Те 
и што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега 
клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну и 
ко се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га за 
 жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с трон 
кнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме 
момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је дваде 
е шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећао је пос 
му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S}  
е и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу 
да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се 
 као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се у 
а поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Т 
то једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо гр 
/p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра об 
ци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пла 
да.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате п 
аџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игума 
борене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омален 
м донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним 
и, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук  
рмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће  
ју над спроводом, који побожно и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те ч 
 чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као по 
оста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не  
н часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и  
 пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с  
љем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— 
ј је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи м 
 и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао,  
о прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глух 
гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове прати 
а ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила 
 што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> 
 силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да  
што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти  
јано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена па 
ај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима 
аше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи 
селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити. 
бину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како  
змеђу листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле ј 
у. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, 
} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта  
дао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћур 
е напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише то 
S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се п 
уни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На  
 једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из го 
 да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а уз 
p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Мо 
 дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са иск 
ке, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку г 
орумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убил 
S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" 
то су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала 
вити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком 
а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Мила 
свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око ман 
а, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактис 
а оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек  
ло пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, крето 
ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за обра 
ђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно у 
 брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га  
жица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испо 
о нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве 
кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све с 
и дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми  
упић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с в 
 су одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, д 
у се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потај 
енскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљи 
ином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, кој 
 кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајај 
е алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече сл 
 руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи от 
доснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести 
рата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, 
 Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је јед 
љете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а 
ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из 
p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке 
ђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} 
у ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина 
аже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни пом 
илике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази ман 
ј Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" / 
 нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да  
а прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Пр 
 су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глоби 
ти јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим о 
, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са 
 мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Ту 
ћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један друг 
ићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу  
е да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би 
 седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља м 
 их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развал 
ути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више 
је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се н 
хирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p 
е у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, 
месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да пос 
рчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у х 
нак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а 
оказа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите  
пенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумл 
врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> 
тити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</ 
оји пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које  
ћ им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незго 
лонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпун 
ри она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Х 
иште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пусти 
аман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе пох 
n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је о 
ису ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је 
ледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — 
а је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се м 
ко да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сум 
м је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђе 
ној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је  
та није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су рониле с 
а.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговарале су з 
 а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{ 
, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубур 
и.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стр 
{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је  
афу и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, к 
а не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени 
нагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p>  
ра.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану 
полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с к 
д деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљус 
 ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала 
е се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> 
ркнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено 
ред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећа 
ура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он  
спунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдел 
говори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завирив 
оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за ман 
утовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова је мис 
milestone unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој 
кретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостин 
о колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њо 
ли, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци  
 места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час 
троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађу 
ио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокот 
иде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликов 
 домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха дом 
 жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који с 
една за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала 
{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прил 
 кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p 
ђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад 
овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чист 
 испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} К 
ао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, кој 
ашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима с 
није опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> < 
год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убиј 
, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алекс 
 аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се 
асови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у гро 
 је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Ст 
ва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те 
ића, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то  
у не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> < 
чио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А  
зговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Ми 
ао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тад 
даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби он 
ћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p 
ом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — ре 
p> <p>— На путу, ја.{S} Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију 
ке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} 
ало разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што 
војем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мус 
<p>Пријатељи и родбина Станковића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на 
маћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опас 
ост) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти рец 
абије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њем 
атекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да  
еђу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Ст 
 лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламен 
S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више  
бока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало м 
ку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји,  
тињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза н 
апи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, с 
 из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо с 
ељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли  
дне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијан 
би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је на 
 кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, о 
ка на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима 
е, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је пох 
тића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије 
имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима би 
Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу 
се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога 
чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме  
аји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушала 
еву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више 
ало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кн 
 Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зу 
о су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу с 
и!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S 
пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гаг 
ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати 
еру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати с 
 ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква опр 
мњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарал 
 ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила. 
 јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком 
е заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар од 
а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштит 
 је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући 
х је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла 
лед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати н 
жили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на  
 нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно боле 
 и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђер 
 узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили,  
к тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке виш 
кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи гла 
вала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две  
S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један о 
сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано ч 
ста дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и  
 /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводни 
 овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, 
м, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и м 
зилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="2 
дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била ј 
у.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или млад 
пели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их  
ло као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{S} Он је опажао <pb 
ојој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дан 
нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову  
јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојк 
а Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако ни 
оли глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S}  
цима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остал 
доше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да  
обу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше так 
а још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али 
ри за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S 
ура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прих 
S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у  
 запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> < 
 и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми,  
.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно ос 
ла што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џ 
.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — о 
н из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парче 
, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдског 
отиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу,  
ена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма из 
та обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шар 
>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му  
е, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тог 
едати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у 
ш заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је на 
је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>—  
так из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабир 
вом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, по 
лио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како 
о за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде го 
 отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поп 
јали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици  
 Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пат 
ком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је дома 
мађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клони 
 зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми;  
мо слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“. 
 ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирск 
ји него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишт 
е.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи м 
е.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Д 
 све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p 
алуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, 
ли духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколици 
 имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих,  
, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јури 
ао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и  
 губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обич 
урчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћал 
а иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаш 
ени сељаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачим 
 као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би н 
едајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако 
 су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да је 
сеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све 
аше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана све 
тела ова невоља, она поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S 
цу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Оф 
 бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као тво 
дан сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану 
је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле 
Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђе 
ала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад 
јана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није би 
вест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма  
 и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се пла 
наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира в 
а, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S}  
о да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати  
о двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те 
 се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле 
а, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и  
им људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознат 
амо да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом п 
и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао к 
у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" />  
 начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или јед 
до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима;  
гне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, —  
p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне  
ној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово 
{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} А 
арли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с ти 
 што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Ди 
лази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао 
звија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему пр 
цима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале,  
едајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао ник 
 зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.< 
 по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље  
вао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања з 
давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу 
е, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала 
дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала с 
а због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Ру 
, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија  
"90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, п 
војче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала с 
то у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили  
у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сеља 
надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око о 
ипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада д 
е, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на врем 
ејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламе 
о и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p 
ма, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Неш 
блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} 
ва душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкам 
ало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за 
 Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да дру 
у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан ста 
 <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и не 
могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{ 
згледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, ш 
дника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били с 
Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала он 
аселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да ч 
head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових  
или Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по ха 
сподством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне појаве. 
е нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јо 
јима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их  
 остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем вид 
 Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази с 
S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајду 
 што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне м 
 ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створ 
p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" 
 и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су 
чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — 
 се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против ос 
ег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да 
к је јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког па 
е била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопи 
е слагали јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и на 
е око манастирских развалина, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник  
ста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пи 
и да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S 
силнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— 
ађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скр 
ну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да у 
даше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџ 
.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лиц 
ом?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да ра 
а и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} З 
и су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир,  
 причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станој 
 свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је то 
сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа  
 је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта гу 
ан између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не би 
ран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на  
 се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S} Само 
 Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У ра 
 <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар н 
</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ. 
довати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти прија 
ар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ћ 
му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џ 
оравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а С 
 трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се он 
твенија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, 
е за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у к 
очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја 
 ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам 
— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечер 
та, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчит 
д, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спрем 
сећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га п 
ашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бо 
а му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не зна 
снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, п 
кога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње 
 оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи 
 коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да  
</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А  
p>— Машалах, кнеже, машалах! — одговори субаша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, к 
снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, 
</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Р 
и у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пр 
смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља  
у, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> <p>— Па онда, ко оно  
 и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија 
ата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај погле 
исли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четир 
о што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p> 
ло тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потај 
е то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игуман 
лан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у  
авачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, п 
да Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што с 
сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је по 
како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао би 
гуманова немоћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — пр 
ђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још с 
месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на  
 на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су 
анову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турч 
а лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи, Рупићу, казао 
све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза,  
 кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, 
 Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу,  
 осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве мило 
се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човек 
а се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S}  
о га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му ис 
 или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је за 
дити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им 
жљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p> 
— одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме,  
приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чу 
овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађења поврати и у 
{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад кал 
ије ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да  
већма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме  
то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Он 
мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руко 
јахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио где 
ли чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p>  
ла клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала 
д, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама  
Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, и 
нојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила 
 да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учини 
и.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што 
зви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Си 
лом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију 
ако тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долази 
унци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око  
 па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у 
> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како г 
оје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би г 
не речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало 
p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изв 
а изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које 
урци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да рад 
ицу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну  
е се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонил 
трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које 
ибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је  
н гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је  
а пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али н 
ћ. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на н 
р-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људ 
ћ.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа т 
времена, над којом се потпуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несре 
ева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамото 
свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Си 
у је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као г 
 бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није м 
зи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, з 
е наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што с 
 да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узр 
 дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура дола 
 је, како се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана  
црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Ст 
 по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо изд 
р човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им,  
 шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајт 
ђем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи 
о! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на каме 
ећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се С 
којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спавати.</p 
и се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Ар 
веним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: п 
тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што  
 и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дет 
ри изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, к 
 кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунц 
 он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би мала 
 искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна  
{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак п 
благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагић 
> <p>Старица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.< 
дговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> < 
 притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S}  
 се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче с 
ојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још јед 
грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена јез 
о никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Стан 
 одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S}  
ајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да  
молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.< 
јади и патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију  
 јецати.</p> <p>Милоје је осећао њезине сузе, како му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из 
 обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто глед 
/p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле  
ка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда иза 
Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах измаче у  
ше. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пу 
а не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметал 
"73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начи 
агрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној н 
еда у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене обл 
се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге 
аше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до да 
дника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се шт 
у.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки 
узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да 
ао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рам 
аваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око се 
 се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јеца 
делу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S}  
/p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па ду 
е јахао на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса  
е до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се т 
лете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p 
 <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако  
их колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у 
а, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се у 
 један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од д 
 у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним к 
тране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постепено разве 
b n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту см 
јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме раз 
верале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у 
и сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што  
 су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога об 
 ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћ 
оме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат < 
 мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а ме 
не пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски  
етало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лу 
о гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p 
га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, сра 
 девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корача 
з! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</ 
Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао виде 
не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — з 
аса не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, про 
>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шезд 
ка, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и 
а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престан 
да нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајк 
коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} М 
 <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти ј 
, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, са 
излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и 
а седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о је 
вај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом 
раг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збиј 
ш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам 
 то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији си 
стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци гла 
д? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{ 
њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у ди 
 с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао д 
а. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за  
агушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p 
 њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци,  
Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара ке 
 се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Ш 
и!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и  
 крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера. 
 не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" 
а, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> 
се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p 
ка изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати  
а уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— вик 
та, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред со 
тпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Мил 
 потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S 
/p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипраг 
е већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Дос 
лави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трк 
махнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велик 
е из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто др 
би Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио 
е драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да 
 си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> 
{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних мисли, међу којима се, као рудничке  
 Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе п 
 га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— П 
 Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао сте 
има странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго 
и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души 
ић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Нећ 
утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи 
, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није 
пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што с 
.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву ма 
ишта пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевс 
35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је обор 
ле последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</ 
слова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Р 
неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n 
{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазил 
ека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, 
је било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што  
ече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у не 
у сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје о 
амо познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p 
а напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гроб 
 јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S 
вота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће 
спод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој 
ерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сал 
ипитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић,  
е није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> < 
 је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи- 
се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији 
бу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Суб 
и додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе помож 
потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је 
нералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети  
а њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био ј 
и, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове прос 
 субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гле 
стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је с 
ћи.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњишта како  
к очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамни 
око, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умот 
рак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме д 
<p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p 
ика.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе 
 пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, к 
 полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.< 
{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима,  
 ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењ 
 страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу устала 
осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев по 
 по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као се 
ствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у 
алеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p> 
аде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само м 
елдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђе 
их планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>—  
ја је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за по 
 још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са оч 
оја се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли  
ице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено мол 
 ову јаму, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и прост 
</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; с 
т, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изр 
ни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухв 
 овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диж 
лати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједно 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и  
<p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по ма 
озлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и  
го снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога 
гледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, 
ји једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и тр 
ела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{ 
к сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ ув 
 <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, над 
није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па ј 
у.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата 
енути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу које изгрева.</p> <p>Кад се опремише, прихватише  
pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстови 
ји био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до  
рљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним 
а црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хл 
амо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада,  
 свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше са 
 да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља са 
ло по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено 
усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбур 
слагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промаче између њих, прегази бр 
 погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по небу, по г 
и облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђ 
 па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, 
/p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких планина помаљ 
и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била  
сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p 
 надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и в 
кле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада в 
а и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је би 
 да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из  
опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се гу 
> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <p 
 а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешал 
тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица,  
а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> завати 
.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе 
<p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје 
ржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој 
смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је ра 
тао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма к 
 стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад,  
сположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане с 
журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="14 
аго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, ко 
ривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна  
рати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир 
!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, кал 
пасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја 
 ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, п 
да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> 
 ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погл 
ала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запа 
, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га 
 Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе 
дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И шт 
ан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу  
ебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, ка 
ићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети д 
ио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Ј 
шио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па 
м девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који да 
је је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметов 
онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га 
 ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага,  
веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо у 
ша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан чо 
ђе путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник,  
 се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ак 
о?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" />  
а му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он у 
ио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> 
 Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао 
 он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужаса 
мо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S}  
:id="SRP19040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{ 
ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозот 
челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снаг 
иковима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у м 
зла сва малаксалост и потајна страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди цел 
збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница  
а и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза се 
штен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</ 
хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта вел 
северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасал 
овни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем у 
честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају  
аћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише  
 би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика к 
ичност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели д 
азведравала.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рука 
ом, који је много питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија с 
о угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као не 
друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, б 
у.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже 
на и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, п 
 од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар ни 
дбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="105" /> прелетети преко њезини 
де субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S}  
есвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, 
но погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде гла 
 Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који ку 
{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува сво 
кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирит 
/p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака 
он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="11 
 да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза  
 онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p> 
угих трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.< 
— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за он 
ред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под 
 је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је ба 
која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима 
а, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девој 
олико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршу 
цима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога  
 им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао мал 
зи Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину д 
гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од не 
 народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше 
гуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, 
n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сил 
чајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу из 
убашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмич 
 напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једн 
му сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно ј 
са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и млад 
или све намете као и остала села, па их та послушност није сачувала ни од оног Сали-агина „прав 
урчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, мо 
ше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва  
у Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севд 
аче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажн 
а се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, 
ни и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прил 
и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Так 
па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онакажен 
је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па 
ељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше  
чаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече 
да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119 
 и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.< 
 у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Св 
нијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из  
врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставит 
томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио 
ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче 
 у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћа 
оји је могао прежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са свој 
 низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> < 
 па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову 
е опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био позн 
, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа  
џи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p>  
да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други 
{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, кој 
варена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кн 
е у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад нас 
даред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу 
 робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му г 
аџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рај 
је ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n= 
 снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, 
да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме  
 да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p>  
 о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се 
светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, 
 пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве. 
, поткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбант 
а гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је 
главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха? 
је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око кој 
<p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, п 
Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајду 
предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта 
гић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад у 
и, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мич 
исто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје  
рић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега,  
ето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикн 
ји, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша из 
 одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних п 
дала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће с 
розорче погледа сетно месечево лице, па тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, 
вала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је  
} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— 
 гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њем 
ло Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мр 
е стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао  
ети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачув 
ју, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.< 
оведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловн 
{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачу 
 чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је  
м мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што ј 
а ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу о 
 леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали с 
јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешава 
од оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Б 
ко завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голи 
 и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану  
 је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређ 
дука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили ј 
упић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то шт 
е, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинут 
 мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не 
едан израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помиш 
длазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза сна покрену.</p> < 
S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако 
но.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи 
</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> < 
 челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игумано 
} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p 
и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурњаке, п 
главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти  
ш дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасно 
девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, 
не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још ј 
рмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се,  
ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља 
p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С 
“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издр 
 заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> < 
чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како 
 као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мисли 
етених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удов 
ала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам  
у, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, шт 
нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> 
е субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је См 
а се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S 
 његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и 
е задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање према нећаку, кога је одгајио 
 као осуђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стањ 
ао свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свог 
 на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су м 
је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— П 
ице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, п 
у препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су 
а, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бист 
 и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} У 
тује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су с 
. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастир 
ника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ 
аја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи  
па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује пес 
 је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није пи 
рсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти 
ћи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успе 
нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, 
нио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по  
, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети доб 
дала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где 
ати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дел 
е, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога 
а за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна 
аклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш к 
 је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељац 
му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада 
у, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, д 
е, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још д 
кли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто п 
— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јо 
кћу му поред очију.{S} На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чист 
оџака, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зра 
из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом. 
ћ.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пре 
исли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све т 
ојас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетк 
ме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко  
 устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци  
ко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="chapte 
 <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем кум 
 све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је 
ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> < 
ћ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо 
а.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисањ 
титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га ј 
тина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове де 
 га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном неста 
> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му 
што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах  
 осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи  
адио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак ха 
да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним о 
пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, 
олазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново стан 
неше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околи 
и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, ро 
 по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је при 
ка, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја н 
 заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли 
 унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с руше 
е чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није  
b n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са 
свестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала не 
а је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, шт 
ешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни 
лушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком сти 
сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљи 
је хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама  
та у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да  
мана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, 
а, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, п 
ју недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и зами 
тане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, поди 
 баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага п 
Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек  
погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S 
овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опомену 
тво сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је ч 
 поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини 
н, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним 
добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице 
 поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени  
а је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За 
ави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак  
чић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у г 
д је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања  
ћи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се за 
 то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> 
ли грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умор 
у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свог 
пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа  
јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестил 
 их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу 
се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, и 
ину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој  
е на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага 
{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен п 
d="SRP19040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђер 
е га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манаст 
енуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, ал 
тле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступ 
а се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не суко 
 па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснаж 
ала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једне реч 
p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је св 
већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је д 
.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ ј 
звао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца 
их тури између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> < 
.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица 
це на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од пада и  
ла је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Не 
 нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, н 
ртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађивао око огњ 
е ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о  
и је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из о 
ли још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је једа 
 и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у 
ји каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није каз 
 одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те  
орској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „ 
— Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се вид 
ужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала 
ргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> 
остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним глас 
 у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомеш 
ко лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га тол 
 се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрве 
ка, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S}  
у је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче 
) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци а 
че је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са у 
 тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна  
/p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати  
/p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што  
ину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи к 
о у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да 
о је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му  
аветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Руп 
 на крст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прил 
 ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су он 
удник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, изми 
т остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле  
м, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не в 
, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} А 
ог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до 
ницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и т 
 у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђ 
 су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћ 
у, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора  
ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али к 
јени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави  
с, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке 
ца из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. го 
 с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онд 
 покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва син 
цаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја к 
и.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, < 
астио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} Њ 
хвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Игра 
м и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које с 
лагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изна 
теза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{ 
риве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче ру 
иже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S}  
се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као  
буну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је  
, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и 
нао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало 
срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи. 
 висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око ма 
 ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита с 
обиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако 
а, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу раз 
ака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасно 
S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у  
Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а сам 
ва сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, 
 зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега  
враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како пр 
а јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега 
Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S}  
ред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" />  
према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? 
частоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз  
сак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} 
 беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па  
ке собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени вет 
у коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицам 
оз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p 
о корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадес 
ка, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и  
јој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шум 
и на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} Он  
{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај л 
 нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <p 
мрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планин 
онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне план 
ним решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тв 
а, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{ 
остију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар хо 
их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, ни 
и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини за 
 докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долаз 
замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остал 
росеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200"  
вици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духов 
бро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{ 
ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та над 
јакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била  
е мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се дого 
p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала м 
жи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се лом 
целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игум 
с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да ј 
скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном. 
ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, н 
ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а оч 
ицама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала ра 
 Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја таласава светлост бледа 
лед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са изб 
ростасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што  
к у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитв 
вио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више ст 
ђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе 
опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим из 
ећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва 
други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, ил 
да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им ка 
е скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одговори Рупић немарно, извади нож и поче из лу 
ишта сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, 
вима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе траж 
 је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненад 
ини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све док 
за Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те ј 
p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен  
о је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, 
нија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекуј 
таће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у груд 
арац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа  
{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари ч 
 пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећа 
и једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина б 
ве га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>—  
исли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворених очију.{S} Ми 
јем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рука 
ланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема никога! — одговори момак.</ 
ека мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одг 
се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне,  
х, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му с 
о да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одг 
и је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S}  
 их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако 
ј ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото  
ко ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да с 
ро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до пој 
вају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе 
чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Ша 
ера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је  
крупне лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица те 
Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p 
уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како 
 која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одгов 
аркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S}  
би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Т 
е обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака 
в поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пр 
пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, ка 
лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори 
 да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зим 
ма, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стар 
в дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором н 
 и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то в 
радовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али 
жна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она в 
/p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гро 
ељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</ 
аме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој  
 <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе из оџак 
<p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човек 
 пута, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из 
... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед 
а се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Р 
е дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, шт 
тоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратим 
и таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решм 
ама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим по 
 по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој 
м, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре н 
, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек 
 па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} А 
ива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем,  
роз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим дух 
, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p> 
>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — 
упић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, 
! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једно 
 ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи н 
 диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су сам 
Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али 
ала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Ст 
све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут з 
ада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова легала!</p> <p>Међутим, камен, о који с 
гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као  
аду и мало по мало па се кроз растињену таму почеше разазнавати огромна плећа натуштенога Рудни 
 пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а  
ахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носић 
 веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушк 
 Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухв 
нене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна  
 прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и гр 
у, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а 
и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед  
ислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи 
 посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш  
а загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е о 
да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно прекрсти 
<p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, д 
у се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја нисам ником 
ирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих с 
ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>—  
 <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Стано 
 учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побо 
 па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас сов 
 те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаме 
боко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђ 
 и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одго 
!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи р 
 <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи  
ећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Руп 
ак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></ 
же, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, он 
м је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави  
кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам р 
ци.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији. 
S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али з 
 толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није  
и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота ј 
 би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, 
ове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на куб 
гуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узн 
орака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен 
 ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки иг 
својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, 
је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> < 
ио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кум 
од, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да 
 игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учи 
S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљ 
о ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра у 
одило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, 
 где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман 
етиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте 
 мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом 
још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је 
винама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају  
јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га  
S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се 
а.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расип 
 и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно к 
" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за ова 
оше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</ 
н тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Руд 
ци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној стран 
 У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега;  
а <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила,  
 пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме угл 
 одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути. 
ди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђер 
абија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Стан 
А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага 
а теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марк 
на рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган и 
S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита 
снице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада 
ољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао ј 
</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки по 
жда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судб 
а стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепо 
ио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плахо 
и-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али 
истадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаж 
епрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{ 
 уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим з 
то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руд 
 Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем. 
авио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много су 
т, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, 
дбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља 
пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затек 
је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се  
гледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице. 
 изазва певање кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао к 
убун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црве 
 честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше 
носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S 
није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје нов 
климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међу 
ћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у 
и, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те бе 
но: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао 
ти добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније л 
 на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на  
уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S}  
 неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> 
т постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би 
 Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога ску 
ју.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе к 
} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се  
ше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откас 
це му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко н 
ће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи  
ад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти  
отказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје 
олико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника 
вати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад 
оказивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупир 
има, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру,  
мти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око тр 
му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има т 
му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је  
у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи  
то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не п 
 плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршкан 
ких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини. 
96" /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p 
>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и  
бију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није с 
 мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необу 
орио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника пружише длан 
у они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— 
планина поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљ 
има о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Друг 
 пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— М 
вао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубље 
о двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> 
 <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла  
p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јах 
говори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом о 
о исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају 
часимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Ве 
су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова 
 они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена  
има, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p>  
 би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихо 
учицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубим 
слетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији о 
х Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околин 
им било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових 
а је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе 
део!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме 
чекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико 
ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија намест 
ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо окли 
ватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник 
, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игума 
ива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам,  
"115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас  
ог ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако расута падаше под сама колена.{S} Нешто од  
м сељацима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на 
које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовит 
спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукош 
 и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах 
сли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се 
Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче,  
а избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови с 
" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у на 
гла је пад околином и навејаним снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у сво 
била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p 
алеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван 
S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај  
ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна  
 глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који ч 
зорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и  
ма, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око  
ламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама 
а девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} 
елико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао к 
 трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" / 
о да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и д 
и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— 
, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се заустав 
е, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу 
д.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и 
које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мо 
се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више гл 
годније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>—  
</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позн 
о краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум. 
њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</ 
н ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упро 
<p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спу 
</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприлично 
ње обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију 
вио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајд 
о убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p> 
, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти ј 
 кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не прикла 
 црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из  
им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се к 
умана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји 
<p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође. 
е око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако  
аталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске реч 
овићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се 
ада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше,  
 све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да ода 
руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми  
око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију  
овника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај  
ни у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је  
лан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.< 
ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори  
иш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" / 
 ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је с 
а; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ни 
а тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, 
ори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</ 
171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не дола 
лоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је 
обро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете н 
воме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће тр 
{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S 
атељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у т 
што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта пле 
Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узја 
 сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупа 
екивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промук 
манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледа 
6" /></p> <p>Игуман се једва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, 
би као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима 
="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем он 
о, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали. 
уби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И сна 
се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклон 
але, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што 
м ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљ 
p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p> 
а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупић 
икну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p> 
ја у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојк 
т агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојк 
 Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се неће 
асом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија и 
решену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око 
моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда  
ас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа 
ућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у че 
 <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се 
ло већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила,  
l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два со 
ту ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера поди 
му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем з 
му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој ви 
ћан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече  
 мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Б 
 нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>—  
шима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не о 
хташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима к 
еца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, жен 
 питај, кћери! — одговори свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми  
ања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Р 
 ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А  
, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96"  
е бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљи 
 знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све  
и што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сир 
ој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуч 
атић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе? 
овде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним 
ори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд 
грли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године 
ило да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па  
 наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни 
азио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха ок 
помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} 
Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p>  
 особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <p 
>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта в 
снило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p>  
њен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него 
ек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то р 
Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или 
 време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник  
 Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, глед 
 га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — 
пљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долаз 
<p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи П 
/p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто с 
у све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни  
<l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l 
њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необи 
де!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју ц 
 Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори о 
ема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Нег 
добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати 
елим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну иг 
вијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небес 
<p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кне 
духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелиј 
ебе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради је 
 и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе ча 
Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је т 
 /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одаз 
S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти е 
 коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p> 
 и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, т 
p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину и 
још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњ 
Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би  
сто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина,  
а се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, бо 
ти брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађе 
људи.{S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни нем 
наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружа 
лаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изра 
ке мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и 
до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Руп 
тић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не остављај нас без закона;  
 осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Мило 
у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Ми 
а чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећа 
атире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S}  
S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци с 
к; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни  
це у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти н 
а сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још ниј 
има представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну 
p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад 
 оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе при 
тајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као н 
 зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па  
ла, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зараст 
али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели замен 
.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше си 
 <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази како поред манастира  
Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се к 
те јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Ка 
е уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу  
еш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га поз 
лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад ост 
га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не ма 
уђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам 
е тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни  
ати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући 
траха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један 
p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно  
 пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из с 
 о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Руп 
 овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се 
ишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше 
а изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у дол 
орали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна пад 
овљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће  
до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, к 
о је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче  
 кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се м 
 <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облач 
рилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао  
 ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb n="23" /> 
> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} 
ело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље,  
атељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељ 
у.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.< 
ушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефт 
 песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом,  
 даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко д 
је нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у гру 
да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека 
у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мр 
ед да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћ 
тране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p>  
чујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак на 
, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, до 
 није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степени 
од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био д 
и; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка 
 које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако  
чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напоми 
у, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p>  
о час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне 
љена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" 
оћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" 
не била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p>  
путати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те  
ена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсе 
ивала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А ниј 
вођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p>  
се скромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога изб 
 душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да 
ао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч 
 планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме ч 
 на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то та 
 послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је  
ману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом  
ру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе једној но једној онак 
реко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут 
е, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у иг 
амену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, п 
днику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му ј 
од калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S 
а није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати 
ичким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну лепоту ових планина.</p> <p>Он 
цели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице 
е братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да 
} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамни 
ове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: ка 
ула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих ур 
стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди г 
Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за је 
тно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се ч 
е, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он 
 је наднео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи. 
бријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} 
нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима 
ча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу конђицу, па с 
отурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила 
а свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Н 
них руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на трон 
су осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душ 
p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу!  
се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће проб 
акао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане ц 
Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, шт 
обанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, ма 
је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад  
лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нак 
а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о ча 
едставља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} Д 
ља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали 
јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та ве 
е могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те  
ом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја н 
 украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што 
b n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан круг око сандука, над који се наднесе старица, па 
 опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, 
ом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају  
ка и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба 
 угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове поја 
} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме,  
чи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Ша 
 и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један  
 Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те  
ароду и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна з 
друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манасти 
аиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло 
ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнез 
узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још у 
асалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле јо 
само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за  
хватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се  
ете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха про 
у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена,  
в притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мр 
јала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како 
рчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху у 
ну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, ни 
на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала гл 
рете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од н 
у избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их ј 
о се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висо 
ети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, 
оме часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челич 
А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, јед 
лушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада 
м путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искуш 
 братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на  
е Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У о 
де главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душ 
 који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запи 
<p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год 
зневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> 
иле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>—  
ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно т 
ада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} З 
ритезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштов 
упић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p>  
и успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како га снага 
 Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа 
, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окр 
ј вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, њег 
њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више тр 
 никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему 
Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мо 
 обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јад 
 у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да ј 
енадно јавно и ненадно ишчезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати 
инићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година 
 зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се  
 Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном гл 
је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мора 
ml:id="SRP19040_C2"> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово  
па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{ 
S} Оборених очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, кл 
ува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и  
скорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камени 
рмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође 
а очајан покушај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S 
 узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум в 
бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне 
ри Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад 
че му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Пр 
 сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупи 
ту да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној ма 
S} Онај Рупићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир нап 
асти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у с 
хватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Из 
исто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не  
кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и свој 
е теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљи 
 још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него 
ресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уход 
жи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>—  
 мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</ 
плаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>М 
хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? —  
на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости,  
доше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим  
! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја! 
упић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је прико 
а сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p 
а од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му  
ратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; 
 То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— 
шје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало 
е умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си  
што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припе 
радили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у 
 рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> 
 те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p> 
на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или м 
 нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па  
уне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш с 
у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалит 
ведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p 
војише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</ 
, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми  
Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећ 
 мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман ви 
ела ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али 
ену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо 
претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да  
има прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аг 
нуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је  
у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам боле 
, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погле 
аваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по  
{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p>  
лоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну 
 — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</ 
ио главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути,  
могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шт 
а.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да  
ше да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, —  
 прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, те  
а бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а 
 идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудни 
ћ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је 
не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да  
p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p> 
аше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оруж 
н да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђер 
ост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у 
вле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери  
. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболе 
И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S 
<p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео 
 ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од мојих! — одгово 
ате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Б 
{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> 
кав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те  
било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и,  
а.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара М 
p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећа 
шта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остал 
ницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те 
м викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо  
о, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћ 
обична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S 
незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јес 
/p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, м 
 собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под бе 
<p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?< 
отпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; 
да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла 
пић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — дов 
, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка препл 
ле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође до 
 главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— О 
ишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и с 
у!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да 
p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави  
— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је з 
, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је прив 
 одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мог 
ер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок,  
чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а ост 
, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у  
да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... 
 Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! 
 боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је о 
pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дин 
ора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира 
 то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што  
 већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а  
у.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у пр 
ић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се  
лежја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза па 
огове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије 
дсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и  
послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n=" 
/p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> < 
 остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо п 
 да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први у 
ла си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, ал 
атић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш бе 
ћа.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам 
под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да 
за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде. 
Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину 
 Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за т 
ј руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојников 
 <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша  
ош се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом  
и? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згре 
— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и 
{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} 
и знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очи 
 у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке!  
 је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој с 
џија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повеч 
 си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занем 
 још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због је 
ог крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} 
на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре  
 полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, глед 
иво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игум 
таган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до ору 
 кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p>  
ио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p 
и, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Аг 
азна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне  
ема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић.  
, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, ка 
омогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин!  
 Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, — одазва се прилика.</p> < 
о.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, која сва др 
о? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ј 
 погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на 
о, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду в 
истом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p 
вате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.< 
о дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много  
еплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На  
мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добав 
" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у 
ао да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у 
 на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије. 
 како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер,  
м штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је  
кну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Си 
p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех 
 смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рам 
е?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што  
 Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер  
, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџ 
е браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је  
у, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глоб 
урњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — в 
ита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је с 
а вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени  
 рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!< 
устићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово или или ни 
 ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвнички погледа још једаре 
кчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај по 
чекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском  
ио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} М 
<p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Н 
 дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни т 
енадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражар 
ик, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— Кукавица! — пла 
 Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити. 
ох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Кри 
оже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — у 
 делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини д 
 идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле 
гну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш ам 
нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко  
ућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страш 
гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, 
олико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, 
инићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ урад 
раз невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p 
отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већ 
какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред кал 
вља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! 
неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — с 
> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од м 
 ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само пре 
 — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек 
да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" 
еда.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S 
 немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сут 
</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости 
од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, 
а Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад  
 <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, к 
и благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. 
 ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море 
 ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши  
рости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси у 
м прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно 
јући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — 
у.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се 
чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> < 
/p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде 
ечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и поглед 
 <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква м 
} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>—  
о ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудри 
</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ,  
оше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати. 
уме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић 
?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А шт 
Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам у 
 и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не 
снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака 
ом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пр 
а нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Р 
ницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></ 
 или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага 
сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Мил 
 овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи  
пом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда из 
ужи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни по 
у је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојк 
 из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужн 
говори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, с 
страше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би 
говори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> < 
, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора 
 су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је 
ачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћели 
Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао кр 
ше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се 
закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! —  
ута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, 
p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он 
што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник 
та:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек 
сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују 
о га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Су 
и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе  
 вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се нађу.{S} 
га.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S}  
али су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турц 
Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отро 
њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А гр 
анастира сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епи 
е, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, к 
 Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро позн 
 зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, по 
е.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милој 
а Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса 
и му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали 
>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с 
а се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како  
 <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати 
зити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније 
} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, п 
estone unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним  
ло утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег. 
м светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави 
тарица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одго 
 и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у  
p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је  
еде око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочеки 
же преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.< 
ишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он прев 
те, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата. 
уци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на кој 
и смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, 
ла да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њен 
/p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћива 
, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, г 
ло по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја за 
 пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло,  
спаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одм 
ићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n="199" /> своје 
 избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авде 
оче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање 
у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и ње 
е овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред  
убише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен 
жаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зим 
х обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову  
штила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца 
} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову расположењу.{S}  
аје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с  
иње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запев 
ла, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пр 
у, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чу 
дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, к 
ту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати 
 би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је чест 
грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје 
оје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна 
S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају,  
днео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медв 
Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен  
елиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лаж 
па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час  
зотине, које означаваху лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затр 
час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, шт 
а нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева  
ћ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, би 
би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се прикрадао 
м Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ у 
ено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанств 
ше тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образ 
а што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима 
— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p 
; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У 
ошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>—  
; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пр 
ад којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у н 
у измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да с 
е, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на овом камену и седети и спава 
м Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш  
ма Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, н 
 Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико с 
/> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера  
тељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених о 
ланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се о 
х и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирн 
ине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би 
а дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p 
S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички муселим  
јдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И ш 
ицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ нав 
рађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од  
орио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му 
на душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његови 
.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ јед 
 образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> 
г зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ посл 
има авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p 
јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p 
лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Мил 
 изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Ру 
ебу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забун 
 да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка  
сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама 
ојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, н 
пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души 
морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чист 
пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, т 
вим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дак 
овора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p 
осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из к 
дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчит 
то над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвет 
а у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање  
 долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана мо 
ек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских  
о ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги 
е трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао  
де слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето  
ада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији  
поља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљо 
 пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, му 
е, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је  
/p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, 
то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у у 
 Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинић 
рију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, ка 
{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и  
удили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гаги 
с извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему 
 одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смисл 
дишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и  
јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерн 
је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, 
литви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, д 
ику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— 
 са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње,  
ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Д 
а притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље д 
одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затв 
му старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у с 
е не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Рад 
е море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Ту 
да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те ба 
и, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малак 
сао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и с 
>, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па  
је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, к 
Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb  
иком поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чи 
а стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и м 
амо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни 
о тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p 
о могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се оп 
на и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Мил 
а их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а 
задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Р 
ч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још м 
помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да ј 
а на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим т 
овори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох 
остите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај прав 
 две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, 
ране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим об 
 а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и п 
 кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а дру 
ве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба противу свога народ 
чезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се ка 
није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих  
ас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак б 
.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш та 
у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста сво 
е.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" />< 
што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па  
измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је 
 да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у  
ду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сад 
и и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га  
 оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из пота 
а и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све 
<p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да 
а сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више 
је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на 
амо га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у з 
, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> јед 
није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном праг 
 ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао  
 није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женс 
р да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и с 
S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамо 
а, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим  
лепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајд 
астира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, ово 
неже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо,  
м обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену ма 
е Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу. 
 нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Ал 
ша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић ј 
 бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не из 
ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика и 
} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми  
е узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb n="15" /></p> < 
ти врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београ 
 Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима до 
 синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да  
а шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убис 
 проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци. 
рло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које в 
 да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар 
ћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у 
луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Ос 
удник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у зас 
, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ пос 
 била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољу,  
 могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад  
ћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је би 
ло с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло 
како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакр 
Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је исп 
уће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невин 
откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас 
 освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвни 
ке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Мило 
н, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по 
 да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на  
 ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну р 
руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова  
 који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није  
зе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи ха 
крити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана 
чуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они 
 на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће д 
 што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу д 
лости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада 
уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису 
у, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред  
нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Н 
<p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џ 
 за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер 
 ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мра 
ица.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дуб 
ао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберу 
нуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се снебива 
 толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа раз 
оже заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, између  
а се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb n="1 
ђу јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S}  
ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ћ 
 кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју  
подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан 
ји би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумња 
уморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, 
ао супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера 
— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са 
еклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом  
p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми  
о ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи 
ћ и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао 
се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дин 
 обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и 
и су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој с 
ево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p>  
равцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницал 
де Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нес 
ли изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и ниј 
а, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — прошап 
 <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, 
буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да на 
 али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита  
бине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, 
ћ стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вра 
отни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред р 
рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим 
 га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Не 
утим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пр 
 <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па  
се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хв 
адовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само 
 огњишта, с кога пламти румена светлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су 
само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још 
ћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, о 
а Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђ 
Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке 
знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у 
је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне х 
езана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је  
milestone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где 
урно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да  
д куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним поглед 
ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како  
енуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом дево 
а?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, шт 
{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у  
 мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годин 
гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа, кад ти с 
 и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи посао.</p> <p> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Моравац 
ти мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је м 
ему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли  
овори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, 
 Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и 
 нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Р 
ахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од тур 
прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и 
на, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнез 
а и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то  
о је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чу 
више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превар 
то, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устрај 
те, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се 
, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не м 
н не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио  
ема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не вра 
н сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за н 
е.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па их та пос 
ушу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — вик 
баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина ср 
ићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где 
p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико од моји 
цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек ор 
ала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се  
еко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гаг 
ра у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир 
оравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима 
а, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде п 
х се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се 
 борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што уби 
 једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа н 
ватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом  
је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје зб 
тале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, з 
би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом зб 
мене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили?  
им вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? 
агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И т 
:id="SRP19040_C13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору си 
уховник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је нар 
де се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слега 
ме Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинск 
ву лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да 
кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џини 
 је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је 
ишћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и 
да!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио  
ећ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" />  
 уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Мар 
 је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S}  
 да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове пла 
Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких  
џију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као г 
мота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Са 
тио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се пода 
 хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} О 
Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ 
к њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мр 
тао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>А 
 угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше М 
>Неколицина поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија  
е времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај  
не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и 
знао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него как 
.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да 
з њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S 
 пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S}  
слободнијег израза, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од оста 
ешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако јо 
тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у 
инио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријате 
 из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер 
p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо загле 
 у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јава 
селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које св 
ижи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би дови 
камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бу 
Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>—  
 је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву за 
и, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S 
— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држ 
 поред свега тога надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује с 
 брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</ 
згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> 
о више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па 
оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ си 
е враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освеж 
на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самом 
девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта 
е, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да < 
есе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели  
ер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно 
у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад  
спословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо  
уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше дец 
.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што ј 
чкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито л 
 један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње 
прављати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником,  
 је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толик 
о је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то је било само  
ко кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слет 
 још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђер 
ани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због 
о га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније с 
а обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила с 
>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасат 
згали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамич 
црње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису једа 
ина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи 
сти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима ле 
е когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као 
одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић п 
о хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није про 
воме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати,  
 ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито 
ко му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манас 
амете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтел 
омишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се  
ако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако  
на ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, кој 
 <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се 
<p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="1 
олико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и о 
але су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако,  
 што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао б 
а је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S}  
а су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму  
уж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{ 
з ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на  
ма.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па 
адрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узруја 
ад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвни 
с чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти р 
в на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледат 
решку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, бор 
помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето  
 кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате об 
тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле  
и су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, 
та о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлиц 
 убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар ниј 
слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јова 
оћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао ра 
а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да повра 
клони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала  
збуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан повод 
потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, 
спаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад углед 
трану, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама. 
{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{ 
.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— 
вати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче,  
гуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га р 
узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, ка 
д светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прико 
 Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а пре 
убима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није из 
 се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сре 
 и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што ј 
хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се заце 
оплином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио,  
/p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S}  
и, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у  
ини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост него 
осу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у стр 
ва врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захв 
оже, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Т 
неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се гор 
само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се б 
чи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомили 
ш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око  
гађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим  
прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелиј 
теља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина  
само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепа 
ло ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ов 
на загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим с 
ихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и 
џак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута 
та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учин 
тепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} М 
мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је  
} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином 
 Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се  
ма тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће  
зго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекуј 
p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касај 
тапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са  
питрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и  
 кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког ко 
S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове  
 Неколико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мал 
и, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ух 
 е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек  
, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што 
кој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко до 
д жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости 
и је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</ 
а сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{ 
девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља 
бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, пр 
 субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да  
Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио 
та, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ов 
о, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање 
и и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву,  
 му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио 
 субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кука 
 те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомиња 
/> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи,  
 игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђе 
е у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен исп 
д по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш  
уштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" /></p> <milestone u 
 <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још је 
терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави ра 
о су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за о 
, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, к 
зови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је 
м ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га 
шали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игум 
пић је осећао неприличан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је ра 
ом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, 
ну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, 
м се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога разапе 
ине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико су  
к.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је  
 од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером ск 
 па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда 
тири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се п 
 где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и 
ну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отв 
 кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: 
 ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ов 
и су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Ш 
о ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не бра 
а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем леп 
 је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружин 
е већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" />  
, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не и 
лату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око ши 
вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла ј 
>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије  
p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, к 
а поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с  
г приземног огњишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа 
 отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамо 
е чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало  
 је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала  
друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење г 
другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео 
 судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као ол 
 за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхват 
 влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милој 
ен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.< 
 па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљив 
осно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво осл 
егову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави  
гледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и ненадно ишчезн 
рено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овог 
 за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он 
шу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала 
ама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче, и он ост 
мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохва 
.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} По 
ву јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку уну 
владаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па ка 
ма, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу 
 а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, 
роки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним 
то га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна младица, пуначких недара, снежна грла, ру 
ва у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као 
жно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро прам сунчеве светлости.{S} Он промач 
је сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају пути 
/p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стол 
<p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, сед 
пољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубод 
ли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и 
их мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирк 
ку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што 
а ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво прост 
</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, д 
ш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам 
рст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако 
Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни очи сузама.{S} 
ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и леп 
гачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> < 
што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазн 
а се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених руку на  
<p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истр 
а и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није дера 
следња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући 
На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је о 
 над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму  
глед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заб 
чеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </di 
Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном светлошћу; об 
по одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше 
да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{ 
, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> < 
асу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром шт 
 чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе час 
руди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца 
словити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико  
а.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној  
кочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се  
та.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној  
амљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто при 
, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет 
и Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај 
ега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено 
игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S 
, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих 
Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних  
.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила 
шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Ст 
p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним  
ило је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна 
хватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — пом 
; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и н 
руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према друг 
n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале 
себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете  
едном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се б 
 Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кн 
коби с њом, па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села. 
 ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај  
гледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и  
једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му госпо 
беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке 
ошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватрени 
р даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад г 
>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам 
 мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео 
очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен 
Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога 
 ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да  
 шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, 
 вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут о 
икну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам  
ву крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнин 
 ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих 
екрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да опер 
ред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља 
{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му 
 А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и пок 
 зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око  
пелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше 
{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд 
 где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на 
ка пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време  
оравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогл 
 /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио,  
плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, 
тнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи 
 као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се  
 је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес,  
триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку 
ћ. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узви 
м летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ов 
ин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан 
а клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и пр 
ај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним 
на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све ви 
ало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још та 
вамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо  
 прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунче 
вит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудничких п 
то су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих о 
је песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мир 
ати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман  
уће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога с 
 над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S 
манова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљени лед поче д 
>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о  
аста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњ 
прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Р 
е овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путника п 
 од намештаја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведо 
 <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерн 
p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице 
, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те б 
говарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склон 
е игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? 
осе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово н 
вато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> д 
где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игу 
а, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, ш 
сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, к 
е затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса стари 
анине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазила 
ости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и н 
гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта 
крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </d 
! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p 
рпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а л 
есно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а 
ркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се покло 
} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивале игума 
" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пу 
се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашико 
ветлост то јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У ч 
је покојнику.{S} Кад редаре спустише на трпезу јела, припалише пред сваким лепчићем по једну во 
склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div t 
ратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па св 
 осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на 
.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очеки 
већи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузи 
ли да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулу 
а трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их јед 
дити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго ос 
ала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми д 
х, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу  
шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Тур 
купише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравч 
 на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан  
помињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у  
аревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се ова 
ао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи  
ате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву  
 осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жи 
нам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или не 
за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја  
лавама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, к 
чан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују теш 
јим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као 
се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им  
остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир прах 
{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао за 
ак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар ил 
о је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, шт 
њој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међути 
ан још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни п 
нула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања у 
аџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо о 
ору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу 
 све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ по 
ив Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} По 
учељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као једа 
ао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отро 
а игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако с 
S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети р 
ега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} 
Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потра 
 крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава  
да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кр 
У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешн 
 на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и не 
је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да дру 
је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују ј 
њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и 
 који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим о 
 овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто н 
шене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притис 
у ових и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му т 
сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка 
и и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што 
аћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста  
, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уто 
елију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа 
уше, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи 
, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p 
 ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини,  
д старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима у 
догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, д 
, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разли 
ини, него сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му 
це су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше 
мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари морав 
костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На 
више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би би 
стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њим 
</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је суба 
ова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака 
је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га н 
 патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они  
зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да 
!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — дод 
жи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сест 
 Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, 
у, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и М 
није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци  
ад се раја међу собом клала.{S} Нема ли тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао ј 
ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p> 
?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за с 
ка! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабил 
сније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> < 
тим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Ст 
<p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђе 
 дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и полако сту 
а приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве  
дамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто  
{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као с 
 у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и ма 
.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се ог 
ри, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини српс 
 сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама,  
ломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, оч 
не, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама, мисли д 
} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастир 
цима придружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет ј 
а и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си ура 
о, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим 
 као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно  
три горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је 
о не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивал 
 витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце 
е се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткрат 
></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете ч 
>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба 
ече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише 
стре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да 
а Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избр 
о је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али  
и.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око ко 
ротиву насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред  
д угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно л 
се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џини 
 пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око с 
м.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их 
вати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту  
ма за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се 
ра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одго 
ним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те  
<p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{ 
је страшљиво пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{ 
оше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шал 
е сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће 
 /> првој распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у сво 
ла испред очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернији 
рио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створи 
за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у стра 
му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се  
манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо! 
дале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку б 
светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову са 
кли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што 
не прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да их још и с 
Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену  
, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас к 
ић, отр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са оста 
и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седе 
е, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима их покри тако, да су једва  
нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Ид 
ирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не 
у, Рамо <pb n="70" /> отпусти моравачке Турке, па отуда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где 
</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, 
че.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Ш 
ептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> 
ојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша неб 
збери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијен 
мо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледа 
о, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај в 
а једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још  
кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве при 
сти Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и тол 
, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи 
 <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно 
га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-кнезова, њихових пратил 
чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А  
Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио сва 
ани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој расп 
рва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост  
и испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У и 
/p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда ра 
Станојком, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им ј 
 да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те  
р не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао 
ре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хо 
помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, пор 
 само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пе 
ћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђ 
же у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше 
убав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S}  
е помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, мом 
е га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246 
ен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метн 
то, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица 
о је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га  
 то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће  
овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли х 
 одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је о 
 срца овога народа: ни кнезови, на које Турци силно подозревају, ни калуђери, ни он, коме, као  
е кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи није ј 
Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у  
41" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, с 
ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратим 
 чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш  
е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хв 
јбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су  
} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кне 
зло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, 
ром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Ста 
тијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, 
Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза свега гла 
 Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајду 
ује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићк 
раз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купит 
чани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код њих нас они облажу и онај проклети  
пише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже  
е да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког  
главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидн 
етује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буд 
Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле 
у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" 
да притегне народне кнезове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњал 
евајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манаст 
estone unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ће 
ога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни 
он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нем 
d>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шак 
вади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права 
, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити а 
 а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађош 
ли Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и про 
 је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слу 
е свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала к 
 је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недел 
иније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сет 
 узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико  
што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза 
го онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а ка 
а ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га за 
јдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или 
 која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама  
 вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи 
воме месту и познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, бил 
} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутра 
ко.</p> <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише,  
коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила о 
су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је 
} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле  
гићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што ј 
рио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му је изгледало да н 
с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола 
ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати  
<p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наић 
 у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p 
 као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли 
</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана 
и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага  
пчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије  
 је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на висок 
и Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодниј 
е раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођ 
мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе 
ћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} 
 трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче 
е чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p 
лаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај 
овима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе 
ашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима  
и.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је  
оред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стран 
 која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, с 
 пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, по 
, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво. 
рала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се нанов 
му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом 
 ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио  
о запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је к 
 знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све б 
 његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом 
есту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турч 
воме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло 
уд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред 
лика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној влас 
е ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвни 
век оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, пома 
о се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи 
у је осетио када је потргао кубурњак на Турчина, сад му се наново поврати и њему поста криво на 
е до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћи 
а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а  
Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори су 
 насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се 
-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а 
е Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума 
ди пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Тешка оптужба 
вима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје се 
 би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко уме 
руги му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с др 
 хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, 
лагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фере 
ош једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што м 
 се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S 
даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у 
е избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се ш 
е целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>С 
{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} С 
{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потега 
м казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! —  
а долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати ви 
га!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне ник 
ри Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје ру 
кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и 
е покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Бог 
 притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила сне 
ко било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптуж 
ло добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседн 
па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв 
ло пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склони 
ра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пођ 
 n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити св 
измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Рупић је осећао неприличан по 
 и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не зна 
 неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе 
тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се в 
као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу,  
 — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљи 
и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке гл 
су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него д 
ове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а  
епријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања опет погледати.{ 
да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће сви 
света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потур 
А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> < 
крет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Стан 
Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко  
рио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!< 
b n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је  
на свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је д 
 гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове ку 
ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе це 
 се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, ш 
обичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркв 
он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало 
за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те  
 три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — 
 име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руко 
стриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је  
обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза 
ира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, ш 
ише.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони ли 
еде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не  
ш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скор 
глед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу. 
} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све,  
ћа! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, к 
 све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину гл 
жање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо извр 
ки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, него 
мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој  
почне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чи 
м Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути  
 горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, баци 
акса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потај 
к и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад не 
 без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јова 
и су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у сво 
орђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер м 
вљеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишч 
ад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик свак 
се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај,  
не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грун 
накав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима дон 
, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га ј 
а.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороно 
ћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у колу.< 
трава, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Ова 
ајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на вре 
нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, ч 
{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где  
 с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до п 
узе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се 
адрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благо 
та камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао  
 јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за бр 
, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји спл 
 Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити о 
да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> < 
ићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скр 
оравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми ве 
угима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p 
 ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пр 
 А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио. 
 ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахн 
м одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Ого 
се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Турцима.{S} Об 
изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</ 
а више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се в 
а одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом 
 кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрс 
почео смишљати најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у т 
е могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога п 
p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се н 
 даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати 
 уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је  
у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} 
ењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужас 
тир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати  
а честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па 
и тежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја дола 
.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је  
евојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам 
и.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не  
му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође 
у поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на 
 прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле 
е која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио  
 је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и  
</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира  
ратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присет 
чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Тура 
невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему 
равцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове а 
оја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p> 
/p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> < 
притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јао 
вати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде му 
га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој б 
а стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцим 
руги; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одго 
; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Ха 
акле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим 
часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гле 
на, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зај 
 у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помис 
како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни  
на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су  
дничке планине, истицаху препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у јед 
ај, он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени по 
оследњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуман 
 села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слобод 
на на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан ниј 
та послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb  
.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са  
м ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га  
оји ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати  
{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеж 
ши над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати,  
варају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војс 
е науснице, изгледаше на јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до ма 
 не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па  
У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом кр 
 Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић,  
о и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме  
у.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она с 
ре него ли пођем онамо, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се поглед 
о уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио м 
ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина  
ас био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово с 
себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, ни 
ли луч, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p 
 мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти ог 
ле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су 
 Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогачени 
теван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам Турци криви.{S} Код  
игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроб 
осла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Заш 
ба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А ст 
у.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Б 
о јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S 
м и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче с 
три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, ка 
м.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p 
ицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате г 
ђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не о 
 састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, к 
појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 ништа скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, 
и не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, п 
к, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми 
над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће с 
 по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослу 
а!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче 
а Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у  
је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се усп 
е куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Језа је спопадала на по 
ичког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} 
Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S 
је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да л 
ахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага еса 
к осећао потајни стид, кад помисли како ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{ 
ише помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст з 
и и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не б 
> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Г 
 још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто б 
ги него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити 
ини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу  
исао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно ос 
је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа  
ов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омач 
а чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, к 
више исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за  
 се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Ту 
Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откак 
 мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би 
 му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учи 
Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али 
е врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из в 
ничку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила д 
ао да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори  
у остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и с 
аве прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сук 
д онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Мил 
равио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S 
ђу Милоја, искалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А  
ад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и 
 гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избиј 
он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.< 
 у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу 
ра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p 
ика, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто с 
ше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око 
а!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика, па је исколаченим очима г 
 мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и  
ш мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — у 
а, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, уде 
ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, п 
 па се расипала по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко пи 
тајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако  
ији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи  
 навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око к 
ушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у  
говори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је и 
Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрч 
рисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p 
зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе 
 мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није м 
ера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било 
ела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје  
, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око д 
че на очи игуманове.{S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама 
 ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако,  
м ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету та 
вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало 
доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p> 
вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Жити 
у.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић 
уће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, па тајан 
уће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Т 
ери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа м 
Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! — проговори М 
ни и пође ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фе 
ко двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман и 
ја се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, 
ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване гос 
настирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Г 
на посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овак 
орне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме т 
о час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане!< 
>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>И 
<p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом  
д очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче  
ка.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао нику 
ако је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султ 
игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће  
не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он 
> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разгов 
би у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју. 
ује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, 
лико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вје 
, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у ха 
тедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, 
оре.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли 
је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете врати 
ка овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} На 
илоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег,  
 сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — п 
кну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</ 
<pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од си 
тарим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише с 
стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћ 
ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p>  
 Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима 
и и стаде је љубити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци. 
ају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухват 
е пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, прев 
41" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу слу 
ога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима 
 па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече пол 
 овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења 
а ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар 
 ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио  
ајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи 
злаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти 
окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па тако, најо, тек нека се на 
ати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред изл 
— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, виде 
то, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљ 
нихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њи 
} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од  
лић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Ми 
 натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да п 
су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — з 
ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Ту 
умлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизам 
 ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не 
 све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први угра 
си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ћ 
честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага н 
 све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с 
ше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си м 
ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио! 
p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун ( 
и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још  
 онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S}  
 чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> 
S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p>  
да живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између 
руге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чво 
јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вра 
ако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>—  
ио предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну с 
> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Ка 
.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад се 
еш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти зн 
и даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто 
ма.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу  
 од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирча 
аспутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p> 
тању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још 
ремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави 
p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто 
! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и 
нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад 
мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Ал 
 <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шт 
 беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</ 
амењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава н 
} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али з 
вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако 
.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке 
шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p 
 на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} 
о тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад т 
ка погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу никако!</p> <p>О 
и.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер нем 
одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и пог 
таче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p 
Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не до 
 јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајч 
/p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: такв 
тар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} 
е и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила  
/p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што  
 оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додад 
мни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p>  
а у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну дл 
каше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гоми 
че над њом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се пола 
Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубил 
 <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу  
ура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{ 
у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{ 
астиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевид 
ашћад потукао.</p> <p>Сељаци су понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казн 
е, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Ру 
просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече  
ихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врз 
опали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p> 
кну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је 
 зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву 
 одговара.</p> <p>— Николу?</p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата 
p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мањ 
Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредел 
е.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке п 
у, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако дале 
је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по ко 
бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> 
остали пријатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање,  
че, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако г 
, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станојло 
 оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— У 
ј хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</ 
и.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић и 
 овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче 
о?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи 
оли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе 
д је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Па кога си од њих?{S} Јована?</p> <p>Мил 
 Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле и 
уштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују,  
p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му н 
а.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак 
а сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души 
учи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати 
е му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у стра 
девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p> 
а би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да с 
 било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима какво 
p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и изви 
 склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевен 
у и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и неви 
опастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камену.{S} 
ина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светит 
раха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско осећање 
 своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати 
/> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала чести 
орокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, и 
 завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саон 
да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хлад 
е Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} И 
 бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте  
е, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, н 
ни?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" 
.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети. 
 је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепери, као стакло, необичном ведрином,  
не милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, 
оју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде  
ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се слагали јади и патње, очију, из којих су р 
 ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене б 
еном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један прист 
 изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је да 
стрели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.< 
ита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лута од апсанџије  
се.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S}  
него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> пр 
лико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио ман 
и уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обреди 
ди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче  
мисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажа 
о.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда,  
е сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ. 
у на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида п 
змири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, св 
те ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћ 
 сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све и 
ресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два тр 
 испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угл 
еко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, 
емена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Оси 
 и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им 
/></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се на 
аз и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута б 
-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди. 
 намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хт 
, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико  
 помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би с 
душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одгово 
 на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је  
 оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни речи проговорити: али кад се м 
ле су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У 
блаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он за 
овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откак 
мена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, к 
>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти;  
ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, 
на, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из к 
нем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету  
p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће  
и.{S} Над њом се стире лазурно плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеск 
оје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целуј 
и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="cha 
адашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио 
} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле 
аста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пр 
неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили  
оворио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтев 
поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели 
иса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дв 
</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа пост 
> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n= 
о, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p> 
јка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О с 
ори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, 
упић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћута 
тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су о 
 колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и 
ешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и  
о га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и преда 
илале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако 
виснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Б 
ер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе  
 да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи 
а хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с  
е у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је 
 ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне н 
ви игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више  
јана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више лом 
ња била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџ 
ланину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу  
 просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200 
агловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне д 
ве ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто ј 
омисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крв 
невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише,  
не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан  
ах и трепет овлада међу Моравчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из  
ки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је је 
ad>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођ 
 <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више  
огао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још  
, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је не 
 игуманова, који му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у  
 упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена гру 
ашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана д 
а не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Руд 
њево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањен 
те, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје  
у вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нима 
устафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили  
а да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учи 
сак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игу 
 а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, а 
арње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; з 
лета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се к 
еднако руменео образ на обе помисли.{S} У њеним очима срамота је остајала срамотом, па ма како  
 колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности 
силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она к 
е навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и пор 
ика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не 
ше ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гом 
, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како 
 да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељивост.{S} Није могао 
едео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео никако, него је гледао пред соб 
е угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која с 
 да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево  
е пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—И 
решка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало по мало отела мах и оба 
 сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено кор 
ога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="24 
 као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску цркви 
лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен 
 помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, д 
 и лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре углед 
 Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Цел 
мало не одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак 
ању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, 
вори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје  
о сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један  
на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде 
пића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коњ 
 Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема ни 
ади које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам и 
.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али 
дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учин 
 А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажи 
че кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Кап 
риш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — ху 
е Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир 
мо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па ј 
е је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим  
 кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p 
ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће 
 што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S}  
} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је 
о тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се 
 страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијам 
ре.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи др 
к.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци 
ала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу  
евидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрача 
ао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли 
p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздив 
е као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој 
 у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко  
 у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног час 
ио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p 
ихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена омаче 
 Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га 
<p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај те 
на ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ 
ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа 
> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све у 
 размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито г 
, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је 
та су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете 
оји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у о 
очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утис 
 под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мем 
е узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање,  
глити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више под 
ерао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да  
ред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила при 
ознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угле 
те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женс 
ели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га  
 који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани 
>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини х 
тпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на пет корака.{ 
ну кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње су 
ше, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој 
! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа пре 
трану, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и п 
оше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту,  
ман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је 
 је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми 
ело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија 
ви Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а п 
тиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери т 
нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p 
 ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, бил 
 није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом 
а нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахн 
у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људс 
овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} 
/p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више н 
 совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо се 
, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Са 
се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише з 
ли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прође много, стигоше и људи, носећи на са 
трала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станој 
 И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, оч 
ј ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио,  
 тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео н 
који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гла 
, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасви 
ршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знат 
лико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га т 
бима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакри 
свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— 
ћев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на том 
расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала ј 
даред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} 
у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова но 
и вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери  
 збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако д 
не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светите 
упу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! 
 кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми по 
камењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији,  
 — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, н 
ић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, п 
 сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у ваја 
низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у 
се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред 
у реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и с 
ћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву 
а на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидан 
ици назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, 
о ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта 
а расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакр 
х.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изн 
Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одго 
ницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе с 
p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш 
га.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Ст 
 граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, по 
 крст на своје место и питајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Р 
м погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време з 
а?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав гла 
ажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази  
јче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално 
етрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекрва је седела на кр 
 Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у  
подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар н 
гуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за  
кох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као 
говори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, он 
ко боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, ка 
ако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пост 
зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш о 
и у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова тв 
и урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ са 
 знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрин 
макнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његови 
оручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</ 
>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин погле 
га запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, 
ијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је  
 С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>—  
с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p 
 пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разил 
ви, како се са оне стране Рудника опажа у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у 
настир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци 
раци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о м 
 девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојк 
звадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S 
/p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на 
p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим,  
е, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме 
осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није 
јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим на 
ст и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он  
<p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и увед 
да би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је ти 
роша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сат 
о од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а ода 
 се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па 
овића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-А 
{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде 
е когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од породице, па ако се п 
а не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица ба 
то с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео,  
оту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, о 
непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога да 
вонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дуб 
 утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у тра 
м ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n 
јно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, то се р 
кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме и 
а је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широ 
> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и уверење,  
ве погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови аг 
остала само мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлега 
на овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну 
 седела на кревету и пажљиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она. 
ка, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући 
 дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} До 
S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, нег 
убаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама  
потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборав 
ћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту, припали луч, па изађе 
вако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p> 
.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, к 
се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како М 
миље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе. 
не од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p> 
и трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из ман 
 а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p>  
остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно  
, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, те је о њојзи почео мислити као о нече 
лој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се по 
рва је седела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— 
у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговар 
ћала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде не 
е истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па 
је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма за 
ена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима 
Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, 
 до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага 
ну вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шу 
шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече  
викну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут 
, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради 
ије Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује 
нићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још 
ни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими,  
више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>С 
олико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски 
о је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне 
е поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била  
харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало  
га и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно 
а и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у  
 запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толи 
епо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно 
тре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остал 
и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и  
 Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београд 
е манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе  
оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика 
Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, п 
<p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брав 
} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њих 
 улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се ов 
нојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Е 
.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и ис 
ио сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пре 
Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће  
тране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обузда 
крвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку,  
ранама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питањ 
гла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је 
за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одго 
 <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен уга 
кота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живо 
</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом 
уморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове. 
, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана исп 
ој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на он 
етови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао оти 
 Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не 
р голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубур 
х трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> 
ечи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљан 
ак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад 
>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском см 
дна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађош 
/p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао с 
и ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване г 
амих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повратку.{S} 
разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, 
женити њом, те по томе њој и није места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас зале 
лива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се вр 
д Рупића, те тако мало по мало он поста у Моравцима највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, доду 
има, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже 
. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су он 
S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као 
то се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — реч 
ауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно пред оч 
сноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом тре 
аџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то г 
 се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула В 
 ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшн 
ај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је в 
е у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењава 
аласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена сузама 
} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу ка 
е непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети б 
о погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чис 
ић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио с 
омилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А отк 
то скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до п 
, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка  
 али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Вис 
па кад је спази, као опарен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Стан 
Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целуј 
окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А от 
а примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је ч 
о сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један 
уман, који је приковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се спле 
Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збун 
или, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих г 
војчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути  
> <p>Марко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p 
{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак з 
су викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и 
 да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не < 
ерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуман 
ужила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити вр 
>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам  
p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао и разјапљ 
 својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и не 
а јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на с 
и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са остали 
.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један мома 
 n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} С 
еве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли 
поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао и 
ти коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш 
 Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњишта, на 
манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до 
 чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и ст 
о пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и п 
ости пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав толико о 
Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од стр 
њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да у 
зна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се на 
маче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{ 
ој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и  
а у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву 
кле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у 
д жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.< 
рани кревет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и сна 
овић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он ниј 
ако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је  
мљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али  
умем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је  
рага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај в 
небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред аг 
ај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, 
убашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезо 
рса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет 
у, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, д 
очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p 
 Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, об 
ућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — од 
слећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво  
p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибер 
е Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чин 
мета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p> 
а распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде  
, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се с 
трану.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрет 
у се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, а 
х се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у гр 
ра на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хат 
инском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа мал 
 користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желе 
аше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на запо 
 је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — за 
ас мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен п 
о журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за с 
.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао  
ела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то 
 Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада С 
укоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Х 
га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не  
и бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучеља 
нио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих же 
гао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им  
 <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </tex 
еше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и рас 
уци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпун 
 кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад 
 /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу  
убњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осе 
ренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида  
 зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није  
с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него ш 
ушу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за  
з распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p> 
136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докл 
е у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, 
пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар 
у могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претрес 
их људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.< 
и над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p>  
ло се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из с 
једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који  
асе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, к 
а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио! 
зује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет м 
н, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати гото 
> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег мес 
с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички ж 
к, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} М 
> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и по 
нух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" 
у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или 
ним храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљ 
ра прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре мо 
 мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са св 
и игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако ис 
одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној стр 
 наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу 
 много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад 
ја би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, о 
дземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} П 
27" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за о 
у му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да 
 на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрси 
ну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред  
ица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за  
доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колик 
е, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и к 
 чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучј 
му, слабу и немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо  
и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима м 
рцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже 
разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио 
ја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што 
уњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Закл 
мтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну 
 или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одат 
даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми с 
лоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лиц 
але мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се до 
идржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су ов 
гледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби чове 
што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу 
а играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао 
о мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се зава 
} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— П 
вори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуш 
{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p 
ватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поч 
мњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавал 
S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама,  
на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматр 
ме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А 
у ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</ 
ковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" />  
есиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисал 
ица, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. 
Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села 
е угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он ј 
оз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још су 
, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали н 
урио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма ш 
е Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу,  
та, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја вели 
ао кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод 
е он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграб 
оруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад,  
кавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, дух 
о, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на н 
несе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На ше 
јдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у 
 Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско  
азастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко 
во потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио  
{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опр 
ћ.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игума 
дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турци 
ка страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред шир 
задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колик 
ј чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> 
али и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на при 
ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога п 
ве очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седе 
н и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеник 
јми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сме 
его да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— М 
ита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па  
ебе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи 
 онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, 
срећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пр 
мова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено г 
одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, 
и о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико свој 
има чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и за 
м, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S 
 и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока 
лугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као с 
 на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана 
еће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни 
 као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао  
тепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчев 
 је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му 
пљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири простор, потпуно округао и каменом озидан.{S}  
ико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука  
 одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу 
ати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда 
оњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманов 
Станојка напреже последње силе, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом  
Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питајући пог 
На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше,  
е хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се за 
и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака 
а спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> < 
левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који па 
гуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога  
тане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна ви 
ним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до ма 
и ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као 
ало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај Рупићев о 
а до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Мора 
суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне с 
ојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и 
.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају 
номе погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одјед 
о кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непријатно ос 
-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали. 
 топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио 
<p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли 
тнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали 
а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху 
ака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севд 
ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само 
 везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад ј 
 своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се ср 
ест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.< 
и тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да 
, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да  
ј у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за т 
а би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом  
с с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село  
а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у  
м мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Глас 
зите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри 
мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би д 
едаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који из 
и-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави  
не разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чисто 
камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао пор 
и, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није  
па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</ 
 лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тих 
очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! 
и.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p> 
? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p 
е само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле  
ост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао  
тароме јунаштву, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима. 
 још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Мо 
њаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране  
шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћели 
 кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупић 
га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</ 
она сакри рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у п 
.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, 
 они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га п 
и сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се  
а, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти 
ан мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га. 
 невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће 
дници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, 
 Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у простран 
индерлуку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу?  
 аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, поглед 
 јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у с 
 она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Р 
03" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, п 
мци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко з 
оше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</ 
ци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу 
ељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још св 
 коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је уве 
себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа. 
маглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше 
ењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за ког 
о му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба 
 их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше < 
о доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> < 
хватише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи 
о вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла 
 лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како  
дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С пла 
ика изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај призе 
и и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разуз 
е и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред ц 
ви би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остал 
 <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Не 
е мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S 
, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у 
 ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова,  
воју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слик 
 он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера д 
е и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и н 
уднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљано 
рчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пиј 
авши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Ра 
о у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и д 
S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу  
стирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што 
несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је изб 
а радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу С 
а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.< 
а, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио  
ва сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S 
ивео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник 
 прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и ра 
омом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачув 
 — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а,  
имања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто  
борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из п 
х пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу  
Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну ди 
азгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, к 
змерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога  
ава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху 
ста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Мор 
Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Е 
га и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим 
ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху 
масте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узви 
амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо  
у врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, 
лоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, 
јко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му за 
 не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си  
 јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дам 
 покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по вл 
аста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а  
да и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи углед у М 
званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, п 
на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити 
ра.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде д 
ушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му н 
’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао,  
ао и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако ми 
{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар  
ле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и  
ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова ба 
о мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља с 
м часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p> 
шмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко  
тре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишават 
игу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао  
естоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p>  
.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S 
д није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Некол 
а!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудни 
> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, 
сти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше  
ена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им при 
 отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак,  
учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалост не 
Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{ 
га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва  
пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрса 
у, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом 
војке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сло 
аносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у с 
с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се 
е жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала в 
уђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше  
уто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Ту 
.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платис 
ети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турц 
небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међ 
кну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани се 
ви догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је  
И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игума 
 више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подн 
а место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула  
?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је г 
на суда нема.{S} Обор-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, т 
у и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{ 
е прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ов 
 познаде Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која  
азвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, 
ћи, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код Љига Милана свега у крви, па не прођ 
у ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење,  
ижила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском 
сао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титра 
и неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је 
аћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што вид 
p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види  
омињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало 
218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Сми 
пада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, шт 
 лице с мушком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништ 
ајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од наси 
је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, о 
у овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико  
рачи преко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у  
се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, к 
S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и с 
о о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма  
у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једно 
агићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом к 
дано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни пом 
 дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представљ 
окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од 
а, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш о 
 још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стрес 
скоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од мало 
еше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застад 
и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме пе 
 му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједн 
 кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, 
уте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуц 
 бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и 
лика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза  
сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се  
аче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте  
у јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи свекрвиној руци.</p> <p> 
ш ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једно 
д испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p> 
е надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стаб 
ма.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим  
зу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како 
е се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу 
 расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести 
— Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се 
Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђени 
удна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и ов 
би из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па с 
г.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и  
у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не с 
 се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за 
} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак 
е, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним ис 
е у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопи 
мо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ов 
 а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калу 
ман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онд 
игоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опрост 
 Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p>  
ћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвал 
даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан 
вде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рун 
драга по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако 
изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; 
е из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} З 
 <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурно плави 
 Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и  
 овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, к 
 је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На пу 
рста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо 
егових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могућ 
— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је 
 ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву 
ћи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као не 
би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учин 
ала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n 
е је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је 
озници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није и 
пић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p>— Све си  
јмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иек 
је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свеж 
 сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зуби 
иљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Станојка је лепо осећала његове погледе, па се  
и га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за 
а кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, прин 
b n="192" /></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану г 
ем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — ви 
лобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, бори 
ут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила  
 га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} 
ћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси м 
о ће се на првоме сусрету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од с 
 старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који 
кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</ 
Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено 
пеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с  
м делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико ме 
о онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} 
 и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, 
е Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је  
ићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч,  
ља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомиња 
ди иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убије 
ена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као 
га“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до  
ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном иконом, ка 
острадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он ник 
у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави;  
нову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места,  
е и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци  
ијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од лит 
ски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не сам 
е држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то ба 
 камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игуман 
у плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па он 
Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и н 
иде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</ 
а позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала  
аша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору 
сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник 
ош за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети  
ајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} 
 на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p> 
b n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти каж 
p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оруж 
, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њ 
у? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>— Јатићи,  
у ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам 
е Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њи 
уморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме 
ша, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пр 
у свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи прене 
 Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифо 
 бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{ 
и спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се вр 
време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, п 
кујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја  
а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од ср 
прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, изм 
тоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целуј 
цима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као п 
дио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па,  
ако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи м 
 одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајд 
кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити 
></p> <p>По свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући. 
а дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било је 
коше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко з 
провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га  
уст дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамо 
" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, д 
.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало. 
ивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запиш 
ало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци, оче игумане 
темена слази подужи курјук косе сплетен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет годи 
између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, д 
шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас  
ој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање 
гова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га за 
ом.</p> <p>— Нигде није могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему св 
о слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда му 
Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад  
! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и о 
 уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p> 
мисао, па, како је у своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезов 
азнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га  
прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, прик 
S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга поле 
 места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста 
Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин.  
на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа 
ешметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији  
 утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња сукта 
 стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ скаменило  
 као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави  
3" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови од 
>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на сила 
е горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испр 
мо женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко 
ати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да п 
не на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдат 
а дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" / 
ници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуч 
илазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи  
не у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ о 
 је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу  
 скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Гд 
но за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто са 
и ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9"  
? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p>  
нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки ч 
 викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир дад 
е су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене  
угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она 
Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клизи.{S} О 
а, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским  
а <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из  
које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тв 
} Оно „онда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све г 
е више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна н 
ежалити кућу и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што го 
едао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Р 
{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-а 
ко субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој ку 
љу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опоми 
о се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а  
длати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски с 
> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, д 
<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали до 
е забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S}  
ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (прок 
S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, овде с 
атић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу  
} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му  
 није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као пре 
<pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гл 
могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче 
} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на ка 
оме разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не мож 
укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве ч 
лоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га  
а крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гаги 
ва за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих  
обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, 
је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар 
а убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, 
вих момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се ми 
змиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз кој 
шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним злато 
ајвећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чим 
 може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није 
мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади,  
га гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо 
е велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој б 
га! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На путу, ја.{S} Из о 
драсли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и п 
> <p>И он поче насумце рачунати, колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљ 
 <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете 
ламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију. 
>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори и 
оје је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе час 
у помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по 
> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недић 
 и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој 
с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у п 
пустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пс 
је.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Руд 
е пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, с 
е отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага,  
д је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки дом 
 се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, 
лижио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на мес 
наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Ме 
</p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо н 
></p> <p>На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста,  
 узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало пром 
да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него ка 
ати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао 
зненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу  
анима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове 
аку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато б 
S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био  
ковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало пе 
олазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха  
ексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је мно 
амуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори 
 се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува 
у.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир п 
елим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, он 
омисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме ме 
 украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошт 
 — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд зн 
 Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> < 
="SRP19040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова,  
је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све  
не појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао 
 одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга ч 
 крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки д 
осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој ку 
вим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лаган 
Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Дале 
{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Н 
"SRP19040_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S 
их очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жми 
чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта  
 гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени 
т ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n=" 
м поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, по чијем 
тоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрач 
} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако  
S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> 
чић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима догов 
изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није б 
уће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом  
 често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да  
но обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи 
 мотку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до кост 
ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана  
p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа  
само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида о 
о је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала,  
те па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и на 
а, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, у 
з његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овд 
то је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несреће.</p> <p>И у самој ст 
оје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове поко 
кве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и ка 
то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је зар 
шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет с 
 гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки 
ш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — 
н син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} 
не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћи 
 шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да м 
есницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /> 
а зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго приче 
 јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој 
ји још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић- 
зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, у 
у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза ру 
једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини 
на и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта гус 
о, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit=" 
гослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да с 
тво за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада ни 
цима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам ск 
аћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак  
 па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кул 
месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гле 
 ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодо 
удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> 
мљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необич 
 грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кљ 
ати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— Јаох,  
 <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу ог 
фу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничко 
јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирс 
ева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку и 
е сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије,  
ке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачн 
, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, 
сну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојк 
, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око х 
лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном  
довуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{ 
 осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку не 
и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онак 
p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у ку 
ло иње као сребрнасти прашак, изгледају у овоме руменилу прозрачни, као кристали, па тако и сне 
и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна ср 
p> <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико гус 
ори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очи 
Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа 
 Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на дв 
овановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невес 
ико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикн 
џијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— 
</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, 
 пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, п 
 сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чис 
 запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци 
о.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нароч 
Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић  
ирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва 
 од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, мет 
ха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништ 
их очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{ 
ки Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онак 
а.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, ку 
узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменије 
.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице,  
ску бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом,  
заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха се 
, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу 
 вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешк 
 овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне 
е, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уст 
само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с по 
и, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на крев 
у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мире 
ојих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједна 
борених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чим 
, коме је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у и 
али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похват 
во комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{ 
 дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гла 
т, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да  
о би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме час 
ао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одл 
га дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам ма 
.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S 
ија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахи 
се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} М 
и у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кне 
у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гне 
{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио 
груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена пад 
дао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишље 
"149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налб 
, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у с 
оћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст,  
а неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се г 
а само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се 
 очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гоми 
риш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком ок 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, г 
догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за ти 
н, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — од 
м.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је су 
ју.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их  
крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџа 
ачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага 
ужана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мра 
м вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Жи 
ака с највећим крвником, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећ 
 Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула 
у је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџ 
се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознат 
е беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{ 
на и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топл 
 да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је 
врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискоч 
замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из  
а, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у плат 
 журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, д 
е прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћел 
рате неку прилику како се крсти.</p> <p>У пролазу кроз препрату ова му прилика приступи.</p> <p 
чно диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петор 
пну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p> 
е, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. 
ближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено канд 
 нека саломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она 
че и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић 
кови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, на коме пуцка 
, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао,  
е из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чис 
о у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у 
 широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што 
вљао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећ 
ом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у 
 Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се 
 Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одго 
у један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. —  
, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколици 
наш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је аг 
оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па  
глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу  
нио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за глав 
p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Ам 
да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето т 
! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш,  
ео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Ста 
је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, С 
била, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још  
о да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p 
 син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара... 
ме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село 
, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа 
нео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру 
а, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умак 
и да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећ 
морани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако ниј 
ко глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о  
ег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине  
S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчи 
није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Ха 
тров, мржња, којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви О 
о га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадил 
 да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и об 
а је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио!  
акрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невољ 
ом Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S 
и ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла;  
 могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега ве 
, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца  
ао да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом 
х толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него  
и добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море 
 ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, —  
Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, са 
нашли су испод Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцим 
тником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су пла 
b n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила. 
крвнине, која се морала плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је разм 
едном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе о 
то, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>—  
ного, стигоше и људи, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић  
 не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуш 
е плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> < 
шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није ра 
га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разу 
уку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај в 
, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, 
да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни он 
а Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза  
дан другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном  
летницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих  
е. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто з 
на ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову по 
, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире 
рчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу нас 
упићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво  
 ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S 
е из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну 
у дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.< 
равога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће  
 он је избавио сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да 
оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оруж 
и?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, п 
збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговор 
а.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{ 
 само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би 
г њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда од 
мана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрек 
убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ј 
 убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убиц 
о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње иза 
 га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> 
бице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — је 
е дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни ду 
 сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, кој 
 ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар  
леп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, н 
— И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш д 
нути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв. 
не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једно 
слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, ш 
 ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — о 
ирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је п 
 уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убист 
 Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је 
 смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није се могл 
и ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић.  
 ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићев 
 учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од ко 
едним махом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милој 
као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржа 
сле пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је пос 
 ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнов 
 до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као не 
ећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног 
S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатан 
{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште з 
веж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже 
 због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, о 
и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> <p>И с 
 на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока. 
 сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољ 
 се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако 
 блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него св 
га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свисну 
и; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговор 
огњишту и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагић 
 <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>—  
Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седи 
 олако праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чиј 
ићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђи 
авцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стај 
уме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, д 
 молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест 
ћа ножем, те се овај на месту сруши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с н 
 и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. 
 — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се п 
 Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а уб 
ину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче с 
 али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га 
лушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па док 
тру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, 
знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била об 
и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико 
не недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањ 
 манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то в 
ових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на њего 
.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, су 
стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо 
етим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство 
ћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе  
 срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не  
у Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих река 
није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко 
ћа.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они се разузурише око пространог огњиш 
иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Д 
ди међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! 
ир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, ме 
усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одак 
г човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини зг 
а, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска гл 
ога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима прича 
е из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм ул 
отину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди  
га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом клала.{S} Нема ли т 
овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Госп 
, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да у 
 с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак,  
о легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S 
<p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца пирн 
зи у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва дово 
 уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спас 
она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве милости 
вим мислима, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако  
вдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавиш 
>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да с 
 замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити и 
ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за оног 
а извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— До 
но, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О 
лоје се обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из 
јка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе. 
м?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га од 
 сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, 
ко му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поч 
рдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, 
амијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љући 
и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ов 
м утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по ко 
а, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у  
му одведе сестрића.{S} У њега се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уп 
уће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Мило 
мишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, 
у Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабор 
p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже  
 уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се стра 
га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је 
алуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема н 
ао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колена клиз 
е смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} 
ижи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху в 
Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па  
е хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле 
} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је 
" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећа 
/p> <p>У истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну 
>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и  
 окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, к 
и на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и с 
е Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна саблас 
а.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место 
екују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, мед 
а је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окр 
ену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је п 
</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен аги 
отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p> 
 умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девој 
ај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и  
стара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, прискочи у неколико скокова. 
мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— 
азнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије,  
ја, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се  
ену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Ст 
, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, а 
е могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођ 
ца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, 
елу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удо 
упи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p 
спаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а  
колних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, када је пролазио к 
на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао 
је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејан 
 обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и за 
непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у њего 
— помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну наза 
буди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у  
у, кад се од првог изненађења поврати и угледа полу нагу лепотицу, како са стиснутим песницама  
ања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, узди 
извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, како стоји на једноме месту и хрж 
 му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће нај 
иле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} 
ће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно  
ка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира сјезерио измирени н 
кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у гру 
 вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време р 
ла мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако дале 
уховник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је од рад 
чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устрем 
асмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је 
хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} К 
нај избрежак.{S} У полу тамној месечини угледао је некакву прилику, како са избрешка силази.{S} 
азва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепе 
љена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се  
е тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, ка 
там те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Рудни 
су, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људ 
 је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.< 
ске, полетеше с лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадош 
шина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{ 
 нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова 
 таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S 
о су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада и 
екали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори 
то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана р 
и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снежна белина, шт 
апају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула,  
ило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше н 
и набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући  
и!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> < 
! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Н 
 са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, н 
а здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуч 
од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој  
рам, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и см 
нутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да 
а издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, о 
кивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до  
толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини 
-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле упра 
му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију,  
они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина,  
Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, 
ој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма 
шилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S 
вора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали т 
ацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је  
ва пута из оба села, па отуда као један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више бл 
 уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и  
заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га пог 
 слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруши.{S} У 
 лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук 
му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовн 
браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и с 
н, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — уз 
будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи 
а сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рука 
е, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрв 
а бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стра 
њу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> < 
равали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али  
ојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој ј 
ију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну  
уша.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе на очи; она сакри рукавом лице, па одмах и 
 продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гла 
 не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану сп 
оњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цур 
из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце 
ас заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сло 
ад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где 
ље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{ 
ви Турцима па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, к 
ко дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобеља 
, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још б 
ај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на 
аџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку б 
ш цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од  
, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, д 
леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло девојче.</ 
и ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој пост 
</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дох 
ше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватр 
 А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш 
собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насл 
 Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, а 
ети.{S} Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једар 
ар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толик 
 га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз  
асплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка, лепо развијена, стасита  
а вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S 
њала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговор 
, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје  
 јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру  
.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у 
е Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p 
тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p 
гом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блаж 
ђе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није  
ко прага, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други кр 
а у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пре 
д овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубур 
ри субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не иш 
на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до 
 него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти д 
стиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чини 
упића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се 
ати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" / 
 замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и приг 
 Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа 
>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо!  
е мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљ 
p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се пр 
и.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?</p> <p>— Нема нико 
и све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, 
у намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> 
те да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не см 
_C2"> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кр 
ника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад  
разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџ 
ш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад на 
ну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено о 
и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пр 
чинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише 
едељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} 
а путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај 
 у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се 
су дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце  
лију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе ша 
дати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрат 
: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцр 
вана, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часо 
о уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div  
ци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> 
тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се је 
лед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова игуманов 
и он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео д 
одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кр 
и Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако от 
овима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избиј 
д овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их купити и пође с њима  
о стоји насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> 
а, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена светл 
н без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервозно прелиставаху.</p> <p>Обновљена  
очића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз воч 
а цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></ 
игуманом лагано пела планинском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој 
е прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их во 
 је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и вољ 
ди и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и н 
ије могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, к 
хо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n="77" /></p> <p>— 
p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта  
ђутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради,  
 ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p 
а му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао по 
оја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одб 
е у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу нар 
ојим мучеништвом истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кће 
враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је 
ли Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземн 
и оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и зам 
слари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и величини с 
 облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже 
, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка пр 
настирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут с 
ажњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби 
одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> < 
> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жера 
д тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зја 
еда у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се приковао у само чело онај 
 Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже ру 
ти према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као 
за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топли 
ед ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, 
ке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времен 
као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гл 
пери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, 
о, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се на 
иснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, кој 
о лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало 
ири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину 
заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетура 
зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма  
ље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамо 
да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њ 
тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши,  
пљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га 
ен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>—  
збавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба у 
пљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега  
твора или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра. 
, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из го 
а зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, 
ршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он б 
но осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се то слило у неку магловиту 
 све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села д 
ао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени  
 се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хват 
бе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна тама и  
нички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана,  
исај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се 
 морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачај 
неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебе 
ле још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази мана 
а, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те так 
Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада о 
есно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај мален 
-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од  
едала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле с 
еш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјер 
 вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах ниј 
стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујно 
тили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нис 
ри машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па 
>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је пор 
овниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад он 
боко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, по којој лелуја т 
них очију ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му 
запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпо 
ешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чи 
 Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде 
'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире з 
помаман скочи с троножице.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало 
о сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућу 
{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о пот 
 уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је  
ево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> < 
гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те!  
 се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак н 
 кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго 
а поскака са својих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не мо 
та да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри  
а.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је 
ту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У ње 
ам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш рају!<pb n="216" /></p> <p>Игуман се једва ра 
етлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим 
 <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, 
едведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и кр 
то кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Д 
сада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти 
шене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, д 
ош и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Гус 
Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Мил 
м преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> < 
 <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као гла 
ш који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви 
и, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p 
олаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с  
ими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрет 
 бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у  
ни зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с 
 скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али  
ора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да  
страховито плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо 
> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањ 
а притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p 
 <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице заз 
у раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, п 
 Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче уд 
да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капах 
иш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо пр 
камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>—  
то си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{ 
 је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> <p>Лако 
око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се 
 а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови,  
не послуша.</p> <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, ко 
 свирај!</p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рука 
губи под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом 
/head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке д 
 ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто тр 
 — одговори овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за 
 је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зл 
ера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посматраше у  
од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу 
атаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да 
да у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак в 
 заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар п 
а је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181"  
p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манас 
се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут 
узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху  
 n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнез 
, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле  
ју а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и зб 
ни, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? 
" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не испословасмо нешт 
— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе 
растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога 
>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брук 
 над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густ 
же више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни  
> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас 
тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Гос 
 Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда. 
у глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не в 
лосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p> 
живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не 
види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она  
 превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>З 
а, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође ни 
а дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као н 
ањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже оч 
 је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p> 
во седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и  
нањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу,  
ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, 
хвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти главу о ко 
мо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p 
сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше глав 
ве и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу тере 
ибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Теш 
емљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зау 
прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупи 
овор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове о 
 излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> <p>— На 
ругом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце,  
 танке обрве.{S} Под кратким неприметно уздигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало  
 се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина кам 
из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, коју је осет 
ија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као ра 
ти уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је 
и куле, које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коња 
о витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматра 
шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно п 
ичких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлат 
рам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с в 
еколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огром 
, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути 
 мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојц 
ила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p>  
ни, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе 
ца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој се сада налаз 
време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи толико новаца,  
Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лиц 
 кола, клецају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, д 
да бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, 
му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуна 
виком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не трпе да 
се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листов 
о један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>До 
ела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа  
и.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњишт 
ћем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се 
а живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче  
казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе 
ле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао запове 
и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не 
ирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су  
, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је  
кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо о 
ам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се не 
 измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Мора 
е и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути ли 
 у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је и 
 пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман  
 Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која 
ту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с ме 
</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и  
На избрешку, с кога се слазило у подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пре 
онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од сам 
Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, а 
о бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још 
.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџа 
то га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Ха 
ма, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купај 
, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно 
ека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо  
 наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Р 
агића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страш 
та велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче  
 би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће 
ба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било д 
е у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, ка 
е.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седи 
оте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са сед 
раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, к 
остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен см 
 сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле 
ежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узруја 
рце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а 
ко нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се  
ј души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави 
евка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са з 
 да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром сев 
ић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n=" 
да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} До 
огао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онак 
елије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је 
 у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само  
оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, и 
им по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наме 
људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању 
!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нар 
<p>У први мах, кад је онако преплашен и узрујан изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се по 
дари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не погледајући ни у ког 
а погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упо 
рст и образ сиротог народа!</p> <p>Тако узрујан стајао је насред ћелије као скамењена прилика,  
апљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије 
а тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрси 
ејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се  
и то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као 
се, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи См 
акла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунил 
гњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли 
х испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му л 
а, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала с 
 прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на т 
мен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Ни 
ад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крај 
 чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи  
<p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Ж 
 Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он уби 
ила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? —  
е више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нис 
 А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем л 
у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не глед 
састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста 
нковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао д 
ад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњ 
Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда пр 
— одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправ 
 носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђе 
 и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао ку 
а, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се из 
склонио снаху, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Н 
 је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао, ипак није марио, што 
p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Руп 
и угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђер 
мо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разро 
n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче 
х! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као п 
, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је  
 да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржа 
а.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа он 
је.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече  
 биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се ба 
<pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, 
ђу њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити 
 ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаш 
ан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да 
 поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и крочи у пуну светлост.</p> <p 
та.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</ 
p>Милоју кресну поглед.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S}  
 они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај 
е по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну маши 
перио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-д 
 разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумња 
 затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb 
та, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми се с очију! — осече се Рунић  
183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутак 
 тако, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје 
 дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Г 
>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже очију с пода.{S 
творише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетених коса и порушена од 
горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих 
 месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и 
ли.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније 
 од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У с 
ачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и  
ну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, 
а путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са 
иња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве 
4" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту сми 
овња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Ру 
и зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не  
Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, д 
м стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Уклони се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — од 
не па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно куку 
ађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако 
остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="5 
S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му  
 мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неп 
аблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао 
S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p 
ратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у 
 Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} К 
онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се 
ам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој с 
ући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласн 
оћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А  
 И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало дру 
рај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љу 
мишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Стан 
а склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега збо 
езаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и 
ање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђ 
колачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше  
итеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над којима је  
овори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Стан 
езина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јец 
ђену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може  
ње, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке не 
ру одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је  
ора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен му 
зане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљан 
ура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једв 
тити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p>Ми 
опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, д 
у троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима 
ла уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме 
извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима 
 <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, г 
 покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S 
 чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љ 
анински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па т 
ним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без гл 
е запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу 
ра побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Ру 
му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је  
 <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако по 
 присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и ув 
 уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе и 
гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени јез 
био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други 
/p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори  
уздање у овом народу! — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично ос 
p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p 
 се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и о 
родире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одгов 
а у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже  
дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу  
ећ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговар 
<pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и  
ци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили из 
, постали су обичне појаве.{S} Турци су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин 
жи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по ч 
ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је ста 
едали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњиш 
— одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљ 
уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вр 
еде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо  
p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној т 
е гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња 
шу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико н 
з дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама с 
ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игу 
жити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђе 
} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумс 
> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу кућа, пред којима се са обе стране пружају високи 
S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поч 
ко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук з 
а.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p>  
ико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као 
има.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није мо 
више.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S 
 почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да  
 то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран 
говориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Рудник!</p> <p>Ово  
 те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p>  
 Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учи 
ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и пр 
 људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се  
а ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Рупића такн 
та, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што 
сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни б 
} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то ј 
т.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друг 
већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде,  
, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мај 
у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чис 
х, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми  
ш Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који пр 
>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуње 
ложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да ш 
пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— 
p>Рупић се сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност сво 
а одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скри 
ину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како  
ечио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је 
 већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, как 
их очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, 
о је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу  
 овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потп 
чи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа 
и, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неко 
пази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма  
n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Ха 
 иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано 
, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; а 
Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што ва 
опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да 
е све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем  
заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, 
д умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући 
е о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше  
пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи  
м га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслон 
p> <p>Па ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} 
 тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и н 
номе од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завл 
ничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа умотавају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одо 
е ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник,  
, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џ 
жу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опана 
пољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а 
и су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Ми 
о је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а  
 Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство!</p> <p>— Несрећниче! —  
де би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p> 
рицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о ч 
андила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се о 
b n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарак 
тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из 
че калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време  
је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче 
у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире з 
чин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p 
је улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само  
ане.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим и 
p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и ос 
ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Ч 
лио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али с 
b n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к с 
е је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је изби 
у сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњан 
у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити 
p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу сељаке, јер он никада <pb n="34" / 
им погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да  
беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га ј 
S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим з 
енађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти силазак.{S} И 
етом, те тако осветљава сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве вл 
ност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће 
д хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза. 
} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била н 
n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толи 
, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и  
ше повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, п 
ико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се  
и, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, упл 
рате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погл 
алуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Т 
</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Су 
на, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казат 
 ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти 
од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успу 
дговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p 
е гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима 
— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не! 
о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Једа 
у. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру 
м отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Ов 
роћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића 
лекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на 
овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да 
удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрж 
ић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледајући у њега, Стано 
еда.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очи 
и.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — о 
, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p>  
, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>—  
гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, ч 
ежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се ш 
да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенка се примицаше.</p> <p>— К 
и.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш 
" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огл 
шио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори 
озелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети 
ола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Станојка,  
на човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу ј 
а!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина 
></p> <p>Колико су се сељаци у први мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, то 
ети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год мо 
 нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што б 
на слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S 
које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси да 
чи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p 
з.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задо 
н се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи. 
живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је нај 
 га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да изб 
и-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник р 
 путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мрт 
што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гоми 
стила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место о 
једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискива 
јају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупи 
стрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе 
еше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић ни 
нити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје? 
ао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме слу 
игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само 
као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, б 
чи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица  
 се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгин 
точиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге ко 
, изађе из куће, па се лаганим корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби 
, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла 
во засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику те 
мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно  
јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је имао само једно  
тедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу криви 
рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и памет 
хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џи 
<p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Морав 
меха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељ 
— одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић  
S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену  
о је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би  
на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> 
у овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован 
е свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако све 
олико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то ишло у корист Рупићу и Моравча 
и.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све он 
?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са 
ита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p> 
он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} 
, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим 
зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш 
настирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњи 
 тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си 
нојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао снагу и с 
потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној рас 
азастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После 
е сад сам у својој ћелији.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим то 
Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан д 
их недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном  
атње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у  
а угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и гр 
омовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушен 
 <pb n="105" /> прелетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, шт 
 обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида се 
ли један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гом 
 до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао б 
 са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретош 
ом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на 
а игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну по 
се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узмути му  
дничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, 
високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђ 
оз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манас 
трићу, који му се овако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико дав 
ака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу сила 
ледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити  
о.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори 
жу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и и 
} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне  
и младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изгледаше на јаст 
ерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, а 
пуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето ја 
 клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву 
ега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће д 
 ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, 
.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то м 
дигнутим носићем румене се мале пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провируј 
.{S} Од силног узбуђења тресле су му се уснице.{S} Очевидно се опажало како се савлађује.{S} Ок 
речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гуш 
актова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се н 
 за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и гр 
Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву  
да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцим 
окавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише п 
Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; 
 Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе  
истини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а ос 
нио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се 
 ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и п 
, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које 
џи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја.</p> <p>— Мораће, мо 
 загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узн 
 врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викн 
, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Турци,  
во храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турч 
а прагу ћелије стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, он 
е одговори ни речи.{S} Само плашљивим и усплахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p> 
оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила 
 нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним 
p> <p>Станојку таче леденица.{S} Његова усплахиреност и онакав поглед ни мало јој не казиваше д 
а прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S 
у њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде,  
ина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца  
пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Или 
бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од боло 
нику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S 
{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покорава 
 висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На поло 
 гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао м 
, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљев 
 испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор отка 
 што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крченико 
 хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и дока 
приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури  
сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека  
е примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и  
 рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се ниј 
ће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам ки 
/p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану  
саше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном  
е.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклони се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Бл 
; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, о 
ружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико ј 
згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине 
кога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрил 
 трљати раницу на потиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /> 
снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам каз 
ила прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен 
ојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Не пита 
етитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S 
 Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад 
по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан. 
чешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло 
 добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви п 
/p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распал 
кле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај отво 
а молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прил 
еколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распут 
противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} О 
ера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, има 
<p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престанит 
ије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех 
егови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекат 
оћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико 
се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разл 
зе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, бра 
учност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га пошто 
а.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скам 
<p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, ка 
уру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, један но један, са свога места.</p> <p>— Лаку 
би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће с 
плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало  
 /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позла 
.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите с 
м месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа 
розничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, ул 
рање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди 
стркано стадо расипљу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над  
ст разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море трепере прам сунчеве светлос 
ла са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гаг 
е га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га  
размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шу 
 одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева оч 
 није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугла 
евачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас п 
ћи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, вл 
ђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трп 
и Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с мест 
ем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, ли 
води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ,  
S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној месечини угл 
кне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га све 
га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире  
а у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> < 
</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>- 
ри Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Р 
потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помо 
а су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђер 
вши, рече нешто по турски, овај се само устури, разјапи уста, исколачи очи, па тако оста неко в 
преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p 
би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p> 
 на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући 
 пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко остави 
 /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> 
 стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му шт 
b n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати 
еђу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџ 
био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пре 
бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Са 
 ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко т 
ажили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко  
>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слуш 
/p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половин 
дреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачун 
ш не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па  
ли у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестр 
чиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.< 
и грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на по 
, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над 
 један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, п 
5" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био  
лине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све  
 их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија небесно блаж 
и, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад С 
осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страх 
>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и кол 
препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, суб 
 да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче 
мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Те 
е настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, с којих је изгледала као смрвљена, једва је д 
 знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S}  
е.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада тр 
укама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман 
е више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, с 
<p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за 
ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царе 
е и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи над сином, само је тихо јецала, а суз 
не разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све 
искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага у 
, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним по 
је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати 
>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S}  
што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је полива 
мо да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче 
екинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле  
ане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пу 
адни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мало уздивљали поглед поч 
а.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, диза 
о си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} На 
 часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе т 
, прели их својом тамнином, па одједном утону све у мрак.{S} Огромне планине, увијене тамом, су 
почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га о 
ужи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Ста 
ише утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па јед 
> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, е 
е успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застал 
четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубок 
сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једног 
ногима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дет 
 ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb 
ња и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни  
етеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p>  
оме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато 
 је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа на 
ло, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављени 
ма помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="1 
воме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу мог 
 смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке  
епи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пла 
е; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати закл 
а сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају ка 
кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада  
е имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.< 
бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега по 
гуманов поглед пресече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе 
аха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позеленео у лицу, само ћути.{S 
атић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба  
необичну тегобу.</p> <p>И кад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која 
ене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, пос 
{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном 
Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p> 
а зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му зап 
иру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву 
назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо  
суморно <pb n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима,  
 А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо 
ђу гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је 
је као опрљену.{S} Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна 
ила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж в 
</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p 
саше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прози 
е долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала 
а и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води,  
 некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?< 
ао осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- 
 — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А ко 
ра је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необич 
ајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Ша 
о, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њ 
јевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага, кад су им куће растркане као чворци пот 
> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а и 
 <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса 
ће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па о 
{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, пис 
м дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — про 
ић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда 
еч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га углед 
тиљку.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем ш 
 дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p> 
манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне  
их усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозниц 
.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну с 
ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колеб 
само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња з 
је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио дв 
рошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар остав 
а много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта с 
е тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаст 
 душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим о 
беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После н 
белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упи 
 овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{ 
" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина 
че кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам пр 
, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојч 
.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S 
ањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено в 
.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p>  
S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Сте 
Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан  
пи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обу 
, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету  
хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, 
д у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа  
ко снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина син 
 и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на нек 
 да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како ј 
гу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p 
нили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} О 
, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајн 
е бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> 
 крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није оти 
че бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо  
мњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кне 
 ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До  
рићем, пређоше на игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове 
 грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој 
 је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљал 
 амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по уг 
ко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви 
е нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија 
екако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те д 
евојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад  
 браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— 
жен стајао је пред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те  
астаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата  
 неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{ 
ујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека уст 
глед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и ј 
и и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} 
азрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад  
о, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би  
та ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? —  
вако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завад 
ачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пр 
огло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече 
ак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на  
и он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игу 
о Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му  
ги!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, 
 Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог уч 
о, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, док 
коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с 
о и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до гр 
о ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и нај 
 упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, како је ономад с 
 и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у ли 
а прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако  
снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То 
траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетк 
жно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под 
Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињ 
их врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша  
а Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се  
 тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати и ујак седели су покрај огњишт 
ше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастир 
а.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и ре 
ости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, оста 
фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга л 
сто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /> 
а рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине 
ропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} 
срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних 
 планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој с 
викну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем  
еђу жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вр 
" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светите 
 испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по обичају, до 
 помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и  
ама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момци оно,  
аборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се 
} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не з 
тани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријан 
вечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, п 
оје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Склони ми 
ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угле 
е, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркв 
њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао 
{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове сева 
че игумане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он и 
 усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гл 
ти, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је 
стих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва с 
те димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера,  
одни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то 
 Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране 
уселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако ору 
нији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том 
спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну иг 
 имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-аго 
ким дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београ 
тио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су  
 да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Ц 
ј запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, 
ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> <p>—  
ршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино лице, шт 
ође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p>  
дан брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека м 
{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, к 
ом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пра 
те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Стано 
ака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама 
гледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S}  
рема себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала!{S} Саба! — узвикну из трема један Турчин.</p> 
и, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; а 
амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На двор 
ребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div  
<p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо  
о му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој рук 
дсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али  
ца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам по 
 смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде д 
— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, ва 
— запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речен 
аву.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>—  
ана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ће 
али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи  
 ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да н 
еваше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{ 
ић с подсмехом. <pb n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградит 
ошта мајчина срца.<pb n="5" /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече и 
 поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво по 
амичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју 
 на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човеч 
ли Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не  
куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак  
</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слушао све 
народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, 
ш нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те  
ом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> 
у грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса 
о носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу  
! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ј 
ћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по 
 ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је  
 нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — узд 
Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ ов 
еника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново 
ни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба па 
и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Пут 
> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и доч 
да кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и  
 Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи  
 је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али 
а шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много 
 били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И 
ако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p 
и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и н 
да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод 
он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић 
 више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, јер, кад 
сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не сам 
губио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; ј 
његова се села није још нико одметнуо у хајдуке, нити је који хајдук могао наћи склоништа овде. 
е поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре 
ојим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које 
 и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући и 
у јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка 
нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рам 
 и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе п 
ји дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у 
 силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајду 
ије крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, кри 
</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p 
еднако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па на 
оше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци ста 
, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом н 
м Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крм 
усте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џ 
о се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста су 
зјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угара 
ио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, па у <pb n="194" /></p>  
о се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда 
или, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</ 
адни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути ов 
о врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су 
 похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгре 
 све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видој 
где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо 
/p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима  
уго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у ко 
р вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чи 
 враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима 
аквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на  
и хајдучки израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонити 
S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножи 
 Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта 
заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву 
е, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга 
апоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном пониз 
одужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, 
стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим сн 
а избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде. 
ткива коња неком јаничару.</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином 
у, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на 
бо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом 
ашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше 
инић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обаз 
е моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на запове 
о дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Тура 
место њих остајала је само једна: или у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од 
 тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека 
b n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле 
ођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Станојки ј 
> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb  
е још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пре 
 њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи сам 
 прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека  
стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео по 
о су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n 
/p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићк 
 корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две 
 ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има не 
а, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати д 
обична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених 
<p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на  
е два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{ 
 хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи,  
ала она иста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад у 
имњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из п 
ељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана изме 
хукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време 
рдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски 
 је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњ 
о и остали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у гр 
х грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, те личе на огромне беле шатор 
е цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у 
 Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још никада није изгледао толико нестрпељив, ка 
тхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бо 
{S} После свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком  
упићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и ју 
устизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио  
 глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанк 
а својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо 
већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да с 
стир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци д 
забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Ба 
49" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбан 
ео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га так 
е би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао 
е се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га  
е са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћутећи и премишља 
/p> <p>Кад путници одмакоше подалеко од хапа, обазре се слепчовођа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли к 
p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хо 
сет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећ 
о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На н 
у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљуј 
екако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери м 
 опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па 
уцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не 
е спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Нећеш  
 приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па мес 
о дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, п 
ри Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да  
ји је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна,  
аког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у хајдуке, борити се прот 
о у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш 
"63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним р 
не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те пр 
е.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>М 
-— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир,  
часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с м 
ле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су д 
талим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и с 
аше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељ 
ња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те 
ад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p>  
 посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то вре 
ута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи 
иње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу 
 могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо 
, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја 
 погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог 
обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе. 
> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је сви 
увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису 
 сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Ру 
 лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи- 
bSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и з 
Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде. 
> <p>— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степо 
p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође и 
и летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игума 
очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг 
 Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с п 
 да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је  
 Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који час 
рибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви п 
но, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи уби 
чна лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној вошта 
били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, д 
махну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одм 
асу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што 
ега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори. 
 ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што  
рао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиљ 
 догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему са 
иже.{S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био ј 
ном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро ос 
ведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назов 
ти, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p> 
ако кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шле 
поред манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на  
д радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и 
ђутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио  
дели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у  
S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је  
 Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду д 
истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} 
ицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери из 
ри Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он о 
 на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" / 
руги него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окрета 
је могла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их м 
<p>— Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.< 
е фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се  
кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђен 
ке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на дворишт 
 о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, к 
 на једно топло и искрено срце, старога Хаџи-Рувима, пред ким се могао сит изјадати, па чак и з 
ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овом 
 сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да р 
ејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долин 
мишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кр 
} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у  
, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангал 
збира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубин 
 игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</ 
"19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духов 
/p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... 
черњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, 
жној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Га 
и опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{ 
а побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p>  
 препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њем 
аман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њи 
с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око  
> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратко 
ма, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, 
овао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске  
а.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Га 
 по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</ 
</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто п 
о му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! 
> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо. 
што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетки 
ућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и при 
 то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао 
јеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне ма 
о његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао 
мој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му н 
џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, 
ој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило 
љан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снах 
војим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у сво 
по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то з 
ше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! 
егала!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помач 
ана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што го 
ао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико да 
у се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме  
/p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане,  
агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну 
н израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, п 
-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — 
 сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се д 
 што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима 
ико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је 
ам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манасти 
<p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Ув 
 писма оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле 
.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у твр 
не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада 
от и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али в 
о га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојеви 
— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони. 
</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} 
 људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, 
ђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ра 
џија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час 
, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати оном 
е ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све план 
 глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души коме 
ватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је  
астирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешт 
 онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам нај 
ити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало п 
дигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога да 
 овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе 
екај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује 
шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то  
.</p> <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а 
е разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада д 
како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако би 
Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у  
раваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо 
ко желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек  
радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином? 
 сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дот 
е кумство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко 
оше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p 
</p> <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позо 
да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса н 
тиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n=" 
е нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, 
по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па  
ао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долаз 
 води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напре 
ох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је 
 без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} По 
па?</p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похи 
а?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је 
учених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се успл 
а и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, 
олупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весељ 
 погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S}  
 а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах приб 
на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољу 
шапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахи 
е, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаган 
о, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропа 
илика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, ко 
ни у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и  
азили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхт 
и Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јова 
аре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S 
 — унесе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устук 
и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p> 
акне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} 
шу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p> 
који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и с 
мо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ 
омила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти с 
ре него икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима 
ече искушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</ 
 на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, 
ти православноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера зако 
 је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима с 
<p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Дра 
тиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? 
 ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрн 
 и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, би 
ман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p 
 одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — За 
га чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до су 
и уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа сумо 
сте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад г 
је је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зј 
у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обе 
ли да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен 
е наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка.  
 сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{ 
зати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али д 
> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више 
 Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> 
S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуш 
е, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчи 
о, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би 
а питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— Има ли тамо ор 
ћ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које продире зорино р 
ји се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше  
мирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уст 
и су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева,  
ле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га нес 
знао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па је онда однео Смиљу у манастир, т 
путало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом  
тајанственом светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> < 
дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је  
 /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га  
— промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина п 
и се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> 
лило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било 
се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније  
, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, 
ку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених но 
 се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у се 
е много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Т 
 <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p>  
ету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила. 
а места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одго 
" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и 
хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољ 
а, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли млад 
ео и слушао, како калуђер на његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p> 
то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам 
стити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш  
дина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и  
Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над  
да, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељак 
пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151"  
ђење утуче јој и последњу наду, које се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да  
д би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месе 
вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољем 
потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p> < 
учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамлука, па мало по мало и снеж 
е у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="subSectio 
с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гне 
ection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупиш 
о саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило изм 
</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, 
кви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташ 
зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Ру 
и!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у тава 
урише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окре 
о, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео  
ћу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а зми 
ргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у 
/p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе  
и, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда  
му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и с 
некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се п 
нада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири 
о суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестр 
 за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу. 
ко задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муњ 
 хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци с којима се сусретао, хан 
својом руком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снег 
 у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} 
а наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му 
олину.{S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати к 
и по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необично 
вна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захват 
 n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је 
е га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом неменљивошћу  
ла га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p> 
, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камен 
о, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Н 
<p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му се прико 
ра гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако ст 
 које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати вла 
ни заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та дв 
увај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milest 
 душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него 
— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам  
веном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен к 
S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо 
хе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срц 
} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врат 
 игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно ос 
 је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у  
 њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто  
</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини му се једаред, као да му 
започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је  
 Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ов 
има џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није 
хо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман 
мљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од  
,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је  
ћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводовима, кроз који су ишли 
били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је 
или облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више бл 
Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Ха 
аул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капи 
 агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка от 
ник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да 
и и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>—  
, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S}  
" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да  
као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све 
p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намрш 
тавио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама в 
а му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајна јама постати г 
ачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p 
овити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли см 
ма, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило  
надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој 
цајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Рупић се убезекну 
мајком стрицу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и  
ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну 
 казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је 
уни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зач 
дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за  
 нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, полож 
што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца 
уман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>Момак оде у игуман 
ратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хај 
е и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, д 
ам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болн 
p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, 
Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана. 
у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узв 
уче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче 
а, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа 
! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— Прокл 
смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела,  
Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти 
 не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас н 
а ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, 
о, пред онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да саз 
ушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — ц 
Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђе 
у дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас 
ера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину  
твар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не  
инић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтет 
и посао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде зап 
?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али ко 
аве!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, е 
поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче ј 
оме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе 
?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пусто 
стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она 
о чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb  
 и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила 
оглавити, уливала је клонуломе очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, н 
те се око себе.{S} Ко попали онај свети храм, ко онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама б 
ного ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад ј 
то је надмашило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче,  
 рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не запл 
 се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с много ведрији 
с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја 
ти се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на св 
ећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрха 
уке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Н 
зини једне приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој ба 
штати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред 
 светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{ 
о куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхта 
ана коња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега о 
и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јек 
кон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, —  
ом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гаг 
ајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењ 
 душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, 
 што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је  
е и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невоље?{S} П 
збуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено та 
упићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— П 
 Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запој 
- како ни ти ни твоја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па  
вони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по дв 
тском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет 
ј светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри ножи пролете 
и Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим при 
раћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, 
p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је ис 
гати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима 
знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</p> <p>Сад сам пропао! — по 
 Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију 
 учинити ништа непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса до 
же, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испре 
ка, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је успут јахао ћуте 
ујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе ку 
а се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења  
 око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, обгрли  
.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцк 
але, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за г 
зговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршив 
н тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим 
о ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разго 
 То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима с 
ри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те 
друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст како трепери прам сунца, и њој  
старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Нећ 
на, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред куће и 
олико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржа 
, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да с 
 село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати 
збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, ура 
 лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов за 
ој жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би 
ко га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се потуцати од неми 
ње, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах 
 га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p 
 рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато 
ри?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није  
> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кр 
</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти 
ћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} 
е бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупи 
буни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање...</p> 
н се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му 
е цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га изму 
црквом расули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно н 
облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином. 
упајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S 
стајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако и р 
алија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере 
зговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Само још у игумановој ћелији  
е видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропада 
ве чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико 
сле свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле поз 
ој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га уз 
 није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је 
о, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас  
мо. — .{S}Лијепо казује песма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га уз 
ељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} З 
ро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо ку 
тоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S}  
исли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, 
е брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од  
стијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> 
но погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске лепот 
и и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{ 
а, око којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{ 
е часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими  
p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p>  
а дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих 
, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још једном пољуби мајку у рук 
абрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за ти 
ад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина  
ви! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не 
па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А о 
на се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога св 
е одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу прома 
и, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и  
он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у ду 
ј онакаженој икони и стаде их кроз плач целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не све 
 Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир,  
утници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на о 
 оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} Плашили су се његових речи и онога погледа.{ 
ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало 
!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, 
 ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу,  
 стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осм 
е.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца 
и навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — пр 
је осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S 
и хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одов 
> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само  
н један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— И 
ути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у  
з земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечна 
еко неочекивано осећање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шак 
к и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека саломљеност и претрнулос 
 у небо, па руменом светлошћу осветљава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили с 
ита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати  
ад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од с 
 хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није ост 
тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вап 
 већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта. 
 Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себ 
и лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSecti 
е! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А  
за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку и поцрвене 
 на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— 
 једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по 
е.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на м 
ео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и муче 
{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би 
гибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта прогов 
оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много в 
амо преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учин 
ке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих одагнала неправда,  
Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи,  
е их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одгов 
љено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђе 
кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена цептила уз огњиште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу д 
е. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S 
рамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало шт 
к самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очи 
га чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</ 
али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{ 
ем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси м 
жите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна 
а да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника,  
а, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи су на његовим рукама о 
 поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти нервоз 
 ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n=" 
нас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толи 
S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више  
S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђа 
зовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног  
њи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ић 
ри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она п 
ш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода на 
ај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене 
по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, оч 
ћ или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одг 
ко пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумим 
да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Ха 
вих општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су  
и, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а н 
лоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу. 
же: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да св 
а! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А т 
чио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама 
а ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовни 
баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранч 
спети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст 
спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен 
} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је на 
ра сјезерио измирени народ, па се тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљ 
а не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом 
м смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти 
умима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате  
и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не  
комешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни 
кама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет сле 
аш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џ 
 хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно 
х јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресал 
ве из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и сумор 
вари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те 
е чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и приве 
 и полако ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона  
сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над праз 
у игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, 
} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађе 
За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере  
е доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распе 
спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз планину.</p> <p> 
и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред цар 
а оваке прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Ха 
еме, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, при 
<p>О самоме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да  
репи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробављао по читаве час 
о плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и расп 
ељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите  
, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидо 
иство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да  
?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине,  
 и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним гру 
} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини к 
 отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под у 
че шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрн 
баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павл 
иротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни 
изини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод в 
о час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, 
тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испрепле 
е са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе д 
оња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвис 
. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и по 
о год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се сва 
убље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио теж 
етише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толи 
исоки деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише наус 
Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?< 
а, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Пог 
ик.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А т 
а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса злат 
ужи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Дев 
че и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Сми 
мо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n= 
 пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна  
е очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у 
и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла  
ује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо 
ви на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као пок 
к, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Једа 
>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, С 
има, пред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање  
а као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему  
 Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се од насиља одметаху у планине, 
клони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје ни 
е молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути  
јим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се 
Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} Мрати 
ђу неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања  
едан <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} 
ело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе сплетен у плетен 
д Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, 
да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е т 
ћ, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врат 
на малену коњићу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним  
лави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S}  
одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто 
тране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није до 
појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удр 
пољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним гол 
последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевај 
аном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, к 
е у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори  
с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљев 
не, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у  
отку, иставили је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костиј 
естално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано узд 
е знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је  
а земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне пре 
е, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на м 
а да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвра 
биваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учи 
вај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселн 
е му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далек 
на извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раз 
</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су пр 
ле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби сед 
елије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура г 
 срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке,  
ли сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи 
браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грм 
 се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Т 
 да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, кој 
у.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шум 
омукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, ш 
ија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана 
омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица,  
 је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч 
е уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико је могао оприличити  
ој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога  
ве очи севаху још претњом, која је мало час на овоме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера п 
у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци 
чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.< 
је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и сра 
нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>—  
ћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио рук 
 у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђ 
/> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни  
 с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Ал 
еплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе ос 
ца.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме 
љама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да 
едан мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говор 
ти на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магла с Медв 
оми онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се  
поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се 
ти све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту,  
та криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, д 
.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен чо 
што плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџија, нека 
 осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу к 
и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се ов 
ајцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте у њеним 
авила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да р 
и <pb n="220" /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцк 
, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме в 
е сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је  
ло у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, ш 
го није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би мога 
> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није  
а, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично 
ибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни  
 мања од разблудних осећаја, који овога часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је си 
сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити,  
ури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби 
ћниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p 
p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још си 
ни гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео,  
атима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — уп 
е на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо,  
е у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p>  
нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и 
да од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, отишао субаши, те 
.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на по 
и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрм 
 у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p>  
труштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, 
 покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак 
издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, д 
какве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у гру 
о, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру ј 
рви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нер 
: или или.</p> <p>Мислила је тако један часак, па онда, као пробуђена, прену, ступи одлучно зид 
дови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели град 
рло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широ 
римиче се лагано.{S} Тек после неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су 
но. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује с 
није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколик 
русом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</ 
е, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе,  
ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не 
 је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко с 
ржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="240" /></p> <p>Силно су одјекивал 
 n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке ва 
стом у руци.{S} Један по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грл 
кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу поло 
 у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му 
ком озбиљношћу па коме се ни у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хла 
шина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је рудн 
витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег румен 
е сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз бели 
 она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан. 
Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, д 
кати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ипак опажао све те 
ице, на <pb n="187" /> коме се, у овоме часу, огледа још и неузбунљива преданост, све их је про 
е под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окре 
 на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, ка 
одговара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олу 
аштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да 
 га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче иг 
о с разблудним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепо 
а и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуко 
S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад је опазио какво се осећање зат 
а испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се овако истрже из  
 лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и 
 само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек с 
ћ био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час 
гледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен  
 не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену де 
гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из 
тати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источној страни угледа 
а га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што 
онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га  
 из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, кад угледаше в 
, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Т 
а овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кораци.{S} Ха 
душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тај 
тим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за 
ћ.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко ши 
 коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледа 
твори пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна  
гића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шап 
он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, 
ом, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и 
p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаш 
агослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву 
аже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се у страну и 
ата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и 
рпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив 
очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били р 
очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица љу 
запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руком око паса  
 прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља 
очише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије иза 
м и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дах 
 засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за  
сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се  
ајно, па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задрж 
о крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, п 
има од необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ,  
нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодил 
куштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучиц 
живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гри 
 него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турак 
 положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њезиних очију.</p> <p>Као срндаћ, ко 
 челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Тура 
нину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу ис 
ина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана дог 
олена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности,  
 она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи  
о све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља 
над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p 
 ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, по 
у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у ста 
е ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, м 
вога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још  
да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одг 
лужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо т 
искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерл 
ија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шал 
 га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{ 
 Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И т 
мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на  
ити трага, кад су им куће растркане као чворци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољ 
има него са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између прија 
је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— 
онопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаш 
 дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грањ 
 степеница испод колена клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе 
ца изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S}  
гледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не 
 Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и от 
у га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Ру 
м неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Усплам 
ној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу п 
 је о њојзи почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила  
ећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се 
што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука 
 заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193"  
имо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно руменило све с 
испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу  
ов листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> < 
{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створи 
о да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије 
иља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, заг 
и над празном колевком, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу  
се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена пог 
дала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља,  
очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чу 
ком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово лице које својом не 
Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са  
набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић по 
звери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше ова 
амо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић 
аде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што на 
сред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић  
вале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела 
<p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чека напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко 
то не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у гос 
а!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па насатке изађе и 
кве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у о 
ам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без те 
страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза 
 Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна 
још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, о 
 једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од о 
х утиша.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите 
авно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћир 
> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила? 
он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо н 
иси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну гла 
богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, о 
а одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради? 
шању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао ди 
 хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима,  
слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време ст 
илицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се купају у необи 
ну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пр 
, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</p> <p>И  
хну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опаж 
 па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави  
 дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја в 
здраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске доли 
.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толи 
о! — одговори он и скиде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш 
их пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који ј 
 оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једнога  
 Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То ш 
оки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смр 
који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић 
само једаред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке н 
ци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о миш 
ојим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела д 
ес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена  
 <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро 
му рука или се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе 
на, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле 
али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <p 
лавама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, 
чини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{ 
 којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну 
о се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећа 
а, кад опази како му се приковао у само чело онај мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли 
ајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена с 
н, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је о 
ју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — рече Милоју, к 
е мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си до 
ој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамља 
— дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону 
а мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе 
} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев и 
алупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као  
 десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече а 
, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје —  
ј икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се покл 
 како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно 
, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је н 
и, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага 
 Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петна 
рислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно ок 
е те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с  
заноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења  
та и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p 
ко не може остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је с 
ори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, д 
де је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} 
у се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> пр 
ој крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“  
} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке при 
рата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се скл 
о ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као 
димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако  
ма зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједно 
ашна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукаст 
n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудн 
ти, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити к 
ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Проп 
а сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</ 
љиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста  
е меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати. 
 и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а  
{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, п 
има.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже к 
p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Р 
 да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девој 
е у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја 
 и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се а 
т дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом? 
<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли 
тарчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено је 
ма тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отис 
— Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити 
/p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="1 
ставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да моли 
 ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на 
{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да 
А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим сл 
 крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај 
</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, п 
убурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к те 
и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље зна 
чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни  
буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу  
гледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе;  
се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се из 
убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати ата 
зи Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, стави леву руку по 
ом до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p> 
е и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком 
реко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном 
 разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курта 
, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију. 
p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Е 
 убио Рама?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да  
ише што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи,  
рачка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се  
по је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред  
орко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, 
му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>А 
држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни 
, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га  
 лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, које виси 
 је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била  
се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога  
ника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Ди 
S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук с покојником и по 
 је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто п 
атића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<p 
ковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давн 
најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} М 
 <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се 
и у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се  
ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па јед 
икну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи ско 
Из последњега ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао гор 
 за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била 
им миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у  
ла Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога во 
99" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока страшила, уздижу вис 
 Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а в 
гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје 
 Станојка је трептала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове м 
д, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навик 
ло унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се 
прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а 
 да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико гу 
ађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> 
</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А при 
ко и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де ов 
ша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало ч 
га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземно 
густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и  
сти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то б 
ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав зн 
 и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и ман 
ворише и из њих испаде Рупић, модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{ 
 на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрз 
отона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — у 
узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме  
а једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угл 
ашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто нам 
још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S 
тајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> необичном с 
о оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над друго 
 замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује о 
дети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред о 
пуначке уснице, мало расклопљене, испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, шт 
> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина неве 
ји су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима. 
више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прекорачио.{S} Још свеже, али сум 
ви јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> < 
 плаћати, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу п 
е очи игуманове, то у свето распеће, по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.< 
окута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, исп 
, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и ова 
 се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е  
утим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што  
 та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио  
пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку  
, из чије руке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећ 
а Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које 
 Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крово 
ковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по м 
 вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, 
} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чу 
зуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига 
равиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбри 
и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић  
овину намета, како сам молио, него све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао. 
 дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира 
ој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипа 
е мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику 
учана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и 
ижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се  
 до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом ил 
а се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, по  
е заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, коли 
ота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе. 
а били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан 
а их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Т 
брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати д 
ану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупић 
е Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.< 
лима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћ 
рују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово  
Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радос 
наш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који  
ако јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</ 
и око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— К 
вести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва ј 
 огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала ј 
 смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Ту 
у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћа 
ан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна осв 
 Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загр 
ладице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто з 
и њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{ 
ме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћир 
 тишина полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не ч 
 дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа  
ло, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све  
 што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни б 
побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девој 
амтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да за 
вој унутрашњости ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у ов 
, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} 
, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта ј 
 толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непој 
е врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим пре 
и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака, које  
на поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој с 
савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, по 
елетети преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почив 
јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у 
ла му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да с 
 сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни 
<p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, 
Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Рас 
 није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Гра 
утника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка  
така, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> < 
— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме  
 <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убил 
ушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p 
има се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> < 
у, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Са 
га.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у вазду 
асти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слу 
жбу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одрж 
упић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар  
 се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, 
ј оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином а 
ла, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени п 
храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и сн 
оше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није мог 
екнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S 
 преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у њег 
 њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако  
а, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у  
 планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене 
а се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и последњ 
они у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па д 
 одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испод кога су с 
уђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> 
поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — пон 
Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па  
 срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином д 
тисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њег 
дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могл 
Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв 
 осећала његове погледе, па се од стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица 
 а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћућ 
 узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка 
 оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако  
е намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ак 
ече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице иг 
нић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Ј 
p>Рупић се убезекну на овако питање, па чисто изненађено погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Т 
осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благ 
анос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета,  
ска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога 
во се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Х 
опадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Да 
p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p> 
пита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује 
 уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саре 
а брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображавала оно озбиљно и суморно <pb n="117" / 
бивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више н 
и.{S} На лицу му се опажао страх, па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, ал 
рала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабе 
} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба се око неких прња, поче их куп 
 да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи  
ачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игум 
ених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом.{S} Такве лепоте ниј 
аласалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене по 
pb n="178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, п 
ешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога пријема.</p> <p>— И  
а сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на сусрет, па, кад се они сагош 
лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених 
му невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да 
а глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје. 
сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више  
естрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић  
ја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у по 
p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — уп 
 и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му к 
је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман 
 Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — ре 
едом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута б 
звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо неб 
а белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамо 
рвишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit=" 
сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи т 
јанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум п 
<p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Нас 
 у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. < 
, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потр 
двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је, због 
а и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, кад се нађе на оној чистини пред ханом.{ 
хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; 
зговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо пла 
то је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми л 
 свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је вел 
болела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влаш 
, па је у тишини и молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћал 
разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле 
жак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, к 
оштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих б 
ош у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с вош 
из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се све 
го времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и  
вали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да 
рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испр 
поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећ 
</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко раме 
а села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пр 
шни.{S} Осим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуд 
како ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће  
ну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ет 
дер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у леску, насекоше ножевима гр 
— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен ја 
пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у ћелију.<pb n="31" /></p>  
олико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, уби 
азумео?</p> <p>— Јесам, оче! — одговори чобанин, пољуби игумана у руку, па, кад изађе иза капиј 
ај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера наредно.{ 
огата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да  
ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама? 
 јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојч 
нао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако превар 
а и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, кој 
ма овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, а 
евати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита  
им оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, до 
а упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сат 
доше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, 
— продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио 
м свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани  
азирао од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то 
 и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p 
нија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, ни светити, па чак ни одупирати.{S}  
е сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови  
асника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И 
 Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори 
! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори 
оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхт 
ра светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, а 
едао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом 
ш ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећак 
па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага,  
о само је ћутао и окренуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина чов 
ју у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро в 
к мени?</p> <p>Изненадни упад наоружана човека, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кме 
неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подру 
 је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да св 
уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаше у кнеза, који у томе ча 
, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала из 
јала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.</p> <p>Сенк 
 се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ћ 
неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушке својим патњама 
<p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који кршт 
опште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истиц 
тето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на  
, посматрајући нешто лукавим погледом у човека, који се чисто савијаше под теретом овакога приј 
о слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p 
Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици ода 
, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се 
ну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је пок 
дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— 
о, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко 
нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— 
е таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па,  
справи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва 
крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица 
ајно се трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да 
кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у ст 
спод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногам 
е па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, —  
а трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек ка 
Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдј 
мрачан поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори 
во. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже се из 
у Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако одлучан одговор.</p> <p>— Н 
око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког 
ре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој н 
040_C3"> <head>3.</head> <p>Касно у ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи 
<pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод за 
Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао ј 
вај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да прона 
лев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од те 
издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S}  
лагослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли,  
ако им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко 
 кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду 
 пријатељима.{S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама,  
ма, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена. 
 Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечиц 
успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаж 
 и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха  
инић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето ва 
аше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уб 
, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке,  
ти ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — 
оје му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули вла 
 на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, кад му  
ти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, 
аља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па  
 не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ,  
сти, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у груди 
лагослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У 
војку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан,  
 <p>Силно су одјекивале игуманове речи, чудно је изгледало његово плахо лице пред овим народом, 
крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад 
а му је помутила сваку мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога  
, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам  
ва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, сна 
разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема  
 за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како проле 
мљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника на умору.{S} 
у је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укор 
живају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију< 
а кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, ко 
 <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239 
па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и поне 
еда, те Рупић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњ 
да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову пом 
азао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Стан 
 је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу  
њи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник,  
лоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као ц 
ше осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру 
аше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} 
тви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност,  
тавила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима  
глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову  
кве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је 
све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим  
, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — 
 како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме по 
и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, с 
.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћ 
рстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада вид 
својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси 
и, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људи?</p> <p>—  
асу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — дос 
ме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{ 
.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са 
</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За ов 
} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку ч 
 запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, 
S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто о 
Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника  
 зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробуди 
с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повил 
пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на  
села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ 
ве мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљуном хра 
авраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у п 
уби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова у 
 туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{ 
 станишта.</p> <p>— О, Милоје!</p> <p>— Чујем, ујаче!</p> <p>— Хоћеш ли и ти са мном?</p> <p>—  
само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем, најо — одазва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p> 
бдела над њом.</p> <p>— Снахо!</p> <p>— Чујем, најо! — одговори Станојка, па се наже над њом. < 
осао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n 
ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће т 
 је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао 
 ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишт 
S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко попал 
Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните јед 
изно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродаје 
однети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Мила 
а га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село п 
се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине 
 градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана 
 ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} 
 скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како је потпуно остављена самој с 
еш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново ј 
гледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у  
ујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота 
Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељ 
дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је 
{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренут 
лада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара п 
 свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће ва 
лушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује прита 
. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру ск 
 молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити 
са, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и врат 
то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово она 
 запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они шт 
угог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако  
уте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдук 
 и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник? 
} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао 
е!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} 
аком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери 
Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мр 
 чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирен 
аронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен  
су од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад 
 поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p>  
нуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што зас 
чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него  
 ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих но 
ост.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и 
 би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек р 
ласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодич 
.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека ч 
таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколи 
огачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се вра 
рече приказивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину н 
 па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>Посл 
ју.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> < 
јату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци 
спод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраш 
ји облик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А 
pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — в 
те више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос не прима крвнике.</p> <p>Као оштри н 
ак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко ру 
отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо 
 страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да о 
новату плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</ 
 ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, 
мало по мало отела мах и обасјала сваки џбунић и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она  
е дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово пис 
клијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, 
ко, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се раја са 
иша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави 
убаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p 
момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш:  
рже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, п 
 угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и 
осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет г 
и, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, —  
Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога 
д погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао 
а је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који  
ајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спавати, 
.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Ал 
о појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Ка 
у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које  
 <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од 
е он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега. 
човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џи 
дан између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па 
></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега 
 нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>С 
На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Са 
 га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципље 
било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравц 
и.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз вра 
покојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још ник 
рв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће пока 
а заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — 
ић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер ј 
ркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква те је 
ајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко  
 од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у 
/p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се  
рив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива 
Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се  
ео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири с 
 <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гаг 
 ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разго 
р-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије од 
исто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помо 
ићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> 
иру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на т 
 <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај 
бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а пе 
p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога х 
е, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па 
јима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на  
у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним п 
авала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања узму 
и, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Стан 
 Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато  
.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну  
.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити 
расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић,  
, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па мака 
> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си 
и падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у то 
рат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка пос 
 . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом ру 
а напољу.</p> <p>— Нека уђе! — одговори Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на в 
> <p>— Јами!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два бр 
 помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој 
ве дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је  
рви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер  
p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе 
тишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази ш 
ворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, т 
 Моравцима нико не слуша Хаџију.</p> <p>Џинић у један мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да  
— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липов 
е!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да  
е као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са с 
d>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у  
нда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву ли 
 под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо,  
еђутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо  
сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој  
брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похита 
ћа <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није н 
ашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећ 
стао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} То му 
 степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и срка 
 после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас 
>— Насиб олсун (нека се изврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту,  
 камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмо 
је, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјева 
ешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи;  
у запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" / 
чинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, —  
имове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много к 
е субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, н 
е дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, 
ановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су 
{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском 
> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо у х 
па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је би 
ли ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја 
да, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне,  
p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> < 
 проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зуб 
. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Бог 
радај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јес 
а и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо п 
окле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успу 
 народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и  
 тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао  
е игуман у овој тамници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше о 
 јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" 
ив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А  
ом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p> 
{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} 
ом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахи 
ло, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и тр 
 меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да г 
е речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао ј 
 и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има 
е! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе  
да личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом сн 
 раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда изме 
 срамоте? — одговори калуђер, стави обе шаке на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује з 
 па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type 
гуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бог 
а Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, 
ла, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несв 
ен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан 
розници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ 
рисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну нек 
ћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Док 
 Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој 
 си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си о 
ав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање дос 
ном певачу.{S} Овај се насмеши, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан г 
слови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи 
евојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, ко 
у шаке, па не пушта.{S} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата заје 
 иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена 
ред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честит 
се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S}  
У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— 
а девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с 
р не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја 
 да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p> 
је.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очи 
се, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по ма 
иге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала,  
дело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско д 
ротивних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника,  
и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се  
ривуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> < 
хвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза ок 
је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која м 
ошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену 
шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Љ 
плетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџијину ћели 
се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је ж 
злегало мујезиново Саба, он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао са 
а од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана  
га пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је ч 
титеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да  
 ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с  
гли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену  
вено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско про 
олитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! 
ветлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећ 
молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} 
аве, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.</p> </div> <div type="chapter" xm 
и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /> 
а па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије 
и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се то носи у овим крајевима, она приступи  
 приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према  
н седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, по 
 тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири 
 n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани кајиши од опанака, а на  
 под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му место узглавља служаше. <pb n="144" />< 
загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао тр 
 тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разл 
и, принесе шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> 
иниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узв 
ољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Ш 
расак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је пока 
стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера 
— узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полуза 
нежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели 
у.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове 
хнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да  
а.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јеч 
ећемо шалити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p 
 о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећава 
а кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А шт 
се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Руднич 
 кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по неми 
увши руке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још 
а између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним  
<p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну н 
S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити 
ије се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер з 
ад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претњ 
>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да ве 
лао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са сво 
Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља доп 
p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крвав 
и зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположењ 
оше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, чест 
ју.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још  
<p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до  
.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована. 
.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан  
head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, 
 и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове  
кивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{ 
ва згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одв 
 да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубо 
о баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на 
још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и  
каше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто 
авали туге, исприча кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда зах 
ан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора 
 чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Стр 
највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p>  
/p> <p>— Ситно, попе, ситно! — узвикује Шаћир, па се од силна смеха ухватио обема рукама за трб 
.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Ма 
а узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цв 
рока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти,  
ћи чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и рас 
 у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџ 
 се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, чести 
</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити 
 <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фал 
ни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго  
у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замач 
рептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што 
него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће то учинити.</ 
о на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам р 
сак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак,  
 /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него ре 
е покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хато 
е пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<p 
ље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, 
p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Ах 
а ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне 
> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, т 
кар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како 
 нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у кас 
 Из ове куће сви су па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић к 
рци потлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S 
-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још  
станак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву ра 
где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p 
ур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суљ 
, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као преображен стајао је пред 
е баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешто по турски, овај се само уст 
ди?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађ 
e> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и 
имати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева 
шаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.< 
е.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић  
мо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђ 
аво весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се поја 
ка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу пони 
p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта 
уставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи з 
е се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> < 
олази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, з 
/p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш нов 
сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна бесни 
, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, па нас 
ку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На овај зн 
 ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима 
p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Г 
ду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир превали очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећ 
и, па насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви иза 
е Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p> 
, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p>  
у се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше 
и никакве милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као з 
код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу. 
а време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и суморан.{S} У разговор се није плео ни 
на нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа с 
во чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и мома 
ле два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном дев 
ну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче 
де смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема нико 
{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да  
 та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још  
<p>Нешто неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за 
 Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, д 
и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, д 
да, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће  
га једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она  
како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p 
, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима поб 
р-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се ви 
колико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, ко 
едаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере 
их и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиров силазак у рудничка села уносио је страх међу се 
на филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко с 
/p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p 
 и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети 
да, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послат 
 онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Ко 
око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико недеља, ка 
> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с луча 
Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваље 
ми!{S} Много их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недић 
да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их ј 
ад измакоше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила 
каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли как 
у, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одра 
сталих седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слав 
одиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p>  
и га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад  
> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише с 
</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага поп 
ао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравч 
сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се ни 
ерови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је,  
их.</p> <p>— Исећи ћемо им и најситнију шибљику.</p> <p>— Хајде, куме. — простења Мратић. -— ид 
и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку провукла.{S} Наскоро је 
ту биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени 
.{S} Ужлебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напо 
видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у страни угледа оседлана коња, как 
у и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље 
pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако ми 
 зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улаз 
покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком  
га ходника испадоше на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине 
ао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна 
ор с Рупићем показао је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео 
а за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици не 
ију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави 
ли неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, 
ао заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави ди 
пије поче се лагано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођено 
ца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по су 
На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно п 
ини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд 
осила на пет корака.{S} Под је поплочан широким каменим пљоштама, из којих је код источног зида 
.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепо 
екивала постеља, удешена крај приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па ш 
уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног огњишта, које је на средини трема ста 
а види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што 
бојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој  
ију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кес 
м кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у 
 последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n= 
че Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко л 
 оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S 
Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разгов 
пију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се л 
уто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа 
 Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да се 
а и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саће 
ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газим 
ник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а о 
очи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију  
p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктим 
еме седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p 
p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! —  
аци погледаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вел 
воздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> 
о да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем  
си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити 
, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршни момц 
укну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље 
/p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болест 
ак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави 
бу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече 
е радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу прич 
рвишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док 
Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошт 
ила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква 
бину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастиру, налазиш ли се с Хаџи-Рувимо 
чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и по 
нако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеж 
у, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као 
уђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред  
поглед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај.  
ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, да је њези 
ица: како ће се најзад све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стањ 
чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка  
 миче с његова лица.{S} Истину ми реци, шта си казао субаши?</p> <p>— Ништа!</p> <p>— Не лажи,  
ери се, снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, ис 
ити.</p> <p>— Моја лепа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох,  
толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да М 
ршити.{S} Језа је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p 
 да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не п 
су му поклецивала од страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати н 
уркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је сева 
 жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p>  
и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песницом у гла 
дносе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако на 
 се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу вран 
ецо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па 
нити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу 
 где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд 
е на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из го 
е.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; а 
есе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— М 
ојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p>  
ни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си  
е Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — 
не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p>  
једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мис 
страх, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли  
 чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је  
ан мах не мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно  
 преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагић 
о му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина 
е с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он је то једва д 
 неповерљиво саслушао игуманову реч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, 
> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45 
а све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му с 
 <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и 
звикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам за 
ни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> <p>Колико 
, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста 
звикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, св 
устити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> < 
и делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запит 
 — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чу 
урци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се 
сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Ка 
духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти н 
вета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Разабери се! — прошапута Станојка п 
гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дођ 
изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p 
та, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни ото 
>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?< 
 налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку 
естављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа, најо?</p> <p>— Како ништа 
 замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли 
 ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одгов 
ала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме з 
алише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Муч 
јаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — одговори и продужи поса 
касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље 
 састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало 
 па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера зад 
још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, н 
онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватру 
То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин  
вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</ 
аха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Милано 
 <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му тре 
ве и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио  
> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само б 
јао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос 
атићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. 
бро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...< 
крај ње.</p> <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу. 
 јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето  
 и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</ 
авађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цр 
ати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, —  
 — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биогр 
и, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> 
Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовн 
ош оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Д 
Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, 
 кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p 
а је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга не 
 болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало  
 мислима тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху 
х се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} 
 на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука судити Утувите,  
рака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да с 
чио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа п 
то шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Р 
д је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо,  
 да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лаган 
ме.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Из 
>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>—  
<p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић 
имова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?< 
 у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — 
 стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала је  
пак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џини 
 га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али 
 толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко 
p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, ка 
та мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или  
а, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу п 
 они одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није. 
е је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се  
т са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не прис 
ијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута су 
да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару 
 се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турч 
> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумство! 
ити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћ 
му Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут пр 
огао себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, п 
увише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, 
лазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са ов 
да сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>—  
ошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овог 
<pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p>  
едер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми  
е освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекр 
ва згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> <p>Међути 
рати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премешта 
у се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани 
и као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска  
, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу ј 
"100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, 
{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповест 
је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да по 
о.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с к 
 тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да от 
арод, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само м 
 је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове во 
снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је д 
Сад јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле,  
ка, чисто се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од  
<p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Ш 
ти брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе бр 
 некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од 
тој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’ 
егове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n="75" /> — питала се она, па је са  
>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> 
. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </f 
гледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад  
врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, па се устурио мало у страну и као скамење 
у! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, 
ма истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам к 
чина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше 
а дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без ика 
.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, д 
у, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ 
ичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез 
ковца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не  
 потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера 
а, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p>  
 n="120" /> часу проломила нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да  
ране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и а 
крвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало 
и.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и 
е је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада м 
е, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним крунама, 
не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је  
 до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> < 
ј се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрес 
ило и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао ка 
ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећаје 
несе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се те 
само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем 
, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, тр 
напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, те се с м 
 <p>Тешка оптужба противу свога народа, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца 
на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је 
сумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није мар 
метоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као г 
ља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је ка 
уше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а ме 
метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђел 
pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чув 
а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубурњак, оти 
ш је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, вес 
е!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као к 
ебљивао је стопе између камених шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пења 
ањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила  
ј распутици неколико моравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</ 
у блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и  
/></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом 
вати огромна плећа натуштенога Рудника, што се наднео изнад осталих планина, увио чело у тмасте 
е био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али  
прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново.{S} У колико ј 
 Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова  
да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња до 
родица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се она 
лиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас 
тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и осло 
људи.{S} Не, не, није оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{ 
а им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — р 
, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тврђаве надносе, докле  
е с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према тамној коси, коју је,  
све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе  
 би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што  
 му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао го 
 је ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо,  
 снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењ 
ајзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо расипљу.</p> <p>И св 
на се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе и 
стак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, 
 је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажа 
неза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} Т 
 њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџ 
са оног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је 
неженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се свет 
чију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас изв 
е! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p 
их девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је  
он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га  
млука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је 
н талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блес 
b n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестриће 
 погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је до 
већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку 
и у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу п 
 био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, о 
му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме пла 
а постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица  
места у колу.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као цр 
нине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао ј 
ега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи. 
мних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао  
} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спушта 
з котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — 
 могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окр 
новато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губ 
 гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјап 
им крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасјана сребрном месе 
само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да 
 недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, а то једар 
е чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit=" 
е зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да 
 јој се испречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овом 
а пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово 
ха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разг 
аџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— О 
бало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива. 
бу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од  
свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара ис 
леда, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило његово потварање, те  
 од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала о 
 ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што  
 да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао  
о под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој  
а просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери п 
коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p 
 немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Рупић ис 
од ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњач 
укну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пут 
се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како  
рати и њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја  
ећ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што ј 
ном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли о 
: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толи 
ћи у траг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магл 
 тешком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како д 
 њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну некол 
а.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а н 
ћ, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и г 
и ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама н 
Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рог 
"200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену  
м погледом из потаје мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако п 
ав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него са 
омамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највиш 
оље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говор 
} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у  
а душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о г 
оме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, 
вају се у тмасте <pb n="174" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топов 
а и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поу 
лео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и  
али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да од 
није и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као ог 
абије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на  
т добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> <p>— Јами!{S} Много их је! — 
 узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Х 
 расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као п 
ињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних се 
 окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S 
 би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђ 
ати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манастирско  
 тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг 
лости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још  
ласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, ко 
ије могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају 
знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све  
да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана 
е није свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није  
ариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да 
 плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су м 
аплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} Т 
ита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, б 
е, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> < 
.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе 
зива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гне 
на поче осећати, како су страшне патње, што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био 
и, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подно 
па зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број 
рунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p 
а је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између п 
е ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у дивно  
а опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново сас 
ено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега 
несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као оч 
лоје само погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз 
одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима 
у чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака 
гова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, кој 
 себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шум 
в ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш субаши и губ 
ду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, кој 
> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, ка 
ипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре 
а провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S}  
мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, г 
/p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мр 
ушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало 
и жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним ху 
p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају пр 
ватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти  
ај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити ни 
астових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута  
рану.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговор 
ан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и 
раз, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone unit="subS 
а стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једн 
душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био ј 
.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да 
ом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, 
 данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог 
 учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнак 
оше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагов 
 се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан 
 поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука 
м молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p 
погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душ 
топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме  
посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци, што се, у томе часу, нађоше пред ханом, упрепастише се, 
ебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у еп 
њао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да 
а Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девоја 
, па су чак почели и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли с 
лију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толи 
 ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, 
и разговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је д 
у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За 
, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> < 
неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, 
као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом 
 кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} 
 на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у вис 
џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој к 
а снег.</p> <p>Још један последњи јаук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгу 
мрла сина извија.{S} То није само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је пе 
S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког  
ећ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S 
/p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није ч 
гледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје познаде Суљу и Рам 
ло његово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујн 
ли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже 
аздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зраку, тр 
 ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њихова темена и мол 
кађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко ц 
 дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзал 
ак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би 
шта падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао спле 
бе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а не 
кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога мана 
 га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа,  
 га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винул 
ари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири  
 колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што и 
бе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу там 
то их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме зати 
е још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и  
рчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и с 
</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви  
, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, 
асају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овес 
ажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ниш 
рше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемогл 
овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај р 
ио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних крово 
поте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је закло 
овек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, са 
ри.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није могао код прве и друге 
им је место оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико приј 
ну, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових 
 од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у  
сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, о 
 месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> 
га неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан 
/p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, 
асе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, б 
ло, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игум 
ца.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као  
у, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S 
ера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то  
 ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни  
аној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му са 
а захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се  
к и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се нан 
 стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној п 
тарицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу. 
ре доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су Турци  
 њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога  
 се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зази 
 га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довел 
/p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да ку 
капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту ка 
лони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакос 
Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њ 
агићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може зак 
, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад 
чи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од он 
А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га 
 његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако пр 
p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце  
 и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издр 
 дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамн 
у, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чел 
дегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко  
ва глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и кл 
у у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као 
 гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више з 
 да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној 
ојом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће 
аса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови 
у је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша и ове 
е ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз овај прозорчић пробијала, осветљавала је ви 
вориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га  
 у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапућ 
 помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Е 
о јој одавде изгледају као нека чељуст, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да 
ходио.{S} У успомени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслим 
х нас они облажу и онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му  
 до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или  
ла се у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан 
 премери игумана испод очију.{S} Немоћ, што је у овоме часу осећао према сестрићу, који му се о 
аласа старичино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових у 
 n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам м 
его сасвим онако.{S} Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још м 
грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Р 
оља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку гл 
да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудн 
, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је н 
у страну и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио в 
сака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружа 
 разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расв 
ојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и као тањирић округлу ко 
 лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, т 
p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се 
ше; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></ 
ветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није 
и Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удар 
ле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље о 
н, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тројица ћ 
нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муњевит игу 
е по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од  
шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу, посао му пође врло < 
претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, д 
а његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изглед 
во изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрам 
 злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромном оделу сељака 
ди лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ив 
 на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, 
анојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну? 
у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> 
{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, пору 
 лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Кати 
е кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће  
атио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, погл 
од у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздиз 
ст бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А  
 од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од с 
нога узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S}  
рење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само от 
оље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи 
ке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је  
а суморно лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Ха 
стио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" 
p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомил 
лу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поб 
 му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код 
ио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав ц 
ја укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну 
ари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би р 
и, те му све по реду испричао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у  
х руку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад  
д зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ет 
.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вук 
уши јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лиц 
а ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама би 
ли сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</ 
 <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадал 
-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на кој 
 што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир 
а, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања би 
а“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа  
ори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу 
ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она 
 склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала ј 
еднога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад је 
 кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, св 
де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се 
ешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џ 
е главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! —  
 стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо к 
е се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па 
г писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му ј 
 миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отп 
ни и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад 
прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у ста 
е ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат  
дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуч 
ео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало са 
{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недр 
ата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед м 
јку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У С 
ути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се с 
у, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу 
 пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх 
а софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуште 
орило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о М 
е она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да 
му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо.{S} Тамо на источ 
десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Мило 
века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p> 
у се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и  
 црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="1 
главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и 
о Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, д 
сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем а 
 <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливе 
појев, — одазва се прилика.</p> <p>— Па што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, иде 
менима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се са 
је, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га у 
које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S 
усак ређања <pb n="189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћу 
} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се  
де куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му с 
p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и с 
 наваљују, као олуја на сирове храстове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно 
у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово  
да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа кор 
, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити  
 покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, 
упић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлац 
унца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овам 
нога часа, кад му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне 
ри Рупић, који је напрегнуто слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме 
и, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде 
p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се ов 
и су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, 
— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Него?<pb n 
ако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са  
ао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце у петама 
мично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају по широкоме огњишту. <pb n="99" / 
ура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ће 
, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило  
и кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} У 
Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па  
д и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чуд 
, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном  
ручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на  
едва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p 
 оној чистини пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од сел 
 дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде  
 зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му кроз све 
ован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер ни 
није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо 
идела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво п 
, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И т 
ве клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је то и 
ам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него  
што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагић 
лињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на све  
 да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не 
сити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње п 
уја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом г 
и прогрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и р 
а све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведош 
ај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, за 
, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато,  
 је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и гд 
, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та 
"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихо 
ме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му ра 
тишина.{S} Само још у игумановој ћелији што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни 
 увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пу 
ри Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нек 
едаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани к 
одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда сишао.</p> <p>Фочићев позив на састанак чи 
 мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замр 
ан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је в 
 се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притиски 
 у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не сни 
р-кнезови се сабили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p 
 радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака п 
вороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га 
створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и 
 Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Р 
 да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ре 
 сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаш 
аш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже 
сало, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад  
веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дет 
.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једи 
 који се наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које  
одједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних ос 
оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео 
ле на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан,  
 мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што 
на под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све 
и покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко о 
одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни вл 
јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у  
ала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S 
зорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и таластастом околином као да се к 
ују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из ко 
, кад „младина носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога 
 она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемл 
и ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће за 
м господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали су обичне пој 
ње у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{ 
есет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очува 
змахнула је у њојзи као олујина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необич 
т и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везо 
ва браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики на 
} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорил 
и, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Ов 
ењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком  
у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара 
а учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару  
ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети:  
на, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са ос 
а Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама. 
н, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после 
 била врло лепа, можда много лепша него што се то често налази међу кршним сељанкама рудничким, 
ала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није мог 
па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити  
модар као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно звер 
а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његов 
се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам  
 не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако неповерљиво саслушао игуманову реч.{ 
е спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p>— Што сто 
еколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било 
 <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не посрте од изненађења, кад угледа лице друге прил 
 стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју сестру, мајку Мил 
е, ишчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више ни 
 сузе нису рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Оч 
 међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст 
p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин т 
 шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац раз 
Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су о 
у се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, нег 
ије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао 
 сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није  
), на то није смела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он  
, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на 
>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p 
 Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уни 
нула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" / 
 овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{ 
 снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава,  
љем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама жел 
е свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бив 
ам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> < 
, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну,  
слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам 
</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујак 
у, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад ј 
 својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што 
у му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ства 
мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучи 
 овога пута осећати према њему оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па о 
с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хте 
ја му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме де 
 за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у сне 
лушале, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на  
 Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; де 
 дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који н 
гледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и б 
 /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и нар 
 ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна  
, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се посл 
е, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одгов 
 између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрача 
и. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато,  
 страдате ли сви од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћут 
е? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> 
један ударају на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче ку 
 уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S 
а се наже над њом. <pb n="92" /></p> <p>Што не отераш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — зап 
ледњи стих нарицања, кад мајка јаукну: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S}  
м снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени обла 
ину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвес 
 у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, ко 
елече на недрима чисто је одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала  
се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, кази 
шта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S 
времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час п 
и, ипак је нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причини 
огу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му покл 
аш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао 
жно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, гра 
ти да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манас 
плеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни  
ву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, н 
е притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку  
хне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а о 
над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна с 
и.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш 
 да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвија 
дноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а ка 
елије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топ 
да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца 
ко је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне зад 
че час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} Од вр 
ише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може  
 хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом ч 
рачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођа 
 угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушта у манаст 
ле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> 
ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Преск 
мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна непријатеља сво 
е обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шума 
 гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика оборило украј о 
е наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст од жуте меди 
гу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио  
ви му је хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од с 
леда око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом 
стовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вук 
а копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежино 
томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опр 
n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо гр 
а чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> < 
а се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb 
е као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Х 
> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са 
ама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника 
ања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио М 
кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као  
ни згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, кој 
едали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапу 
ља.{S} Нестрпељивији почеше обилазити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те  
е грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум,  
уке прима свето причешће, из чијих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S}  
м ухватити Гагића, бацити га у тамницу,  онда позвати њих; да му пију самртну, била му је неп 
</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Обо 
и колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — јекну Шаћир, трже 
у... </l> <l>Куку сињој кукавици!</l> </quote> <p>Мајчина туга набрајала је тако редом; питала  
разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте доче 
азвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l>  
ло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека